Употреба речи вадиш у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И да бих био већи, старији, опасујеш ми очев, свилен мор појас. Његов сахат мећеш ми у недра, вадиш ланац и распоређујеш га да ми лепше и истакнутије стоји.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Невидан штите робља несрећног! Императоре свију светова Што из недара зрачне одежде Громове вадиш правде вечите, Те њима рушиш тврде палате У којима се роје грехови Из гадних рана бесомучника, Тирана бесних!...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

И ти седиш на пенџеру, На свиленом јастучићу, Љубезна. И ти твоју косу гладиш, И из мене серце вадиш, Љубезна. Сад ја видим да ме вараш, Јер се с другим разговараш, Љубезна.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности