Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
“ „Хо, не могу се ја овде с тобом ваздан инатити, јер сам ја гладан”, каже му мачак, удави га и изе. Наравоученије Зао човек тражи узрок за учинити зло, а
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— под смеваху се други ономе... Еле, за часак ти пуче тај глас по селу. Људи и жене и деца ваздан су говорили о роги и газда-Раки и смејали се. Сима је тај дан попио више части него ка некој слави.
— И ми нисмо по пола људи... Гле ти њега! Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.
— Прекјуче сам пошао. — Вере ти, шта ли је од моје веселе деце? Где ли су сад?... — Хајде ти, море! Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор. — Ви'ш, сиромах!...
Ћир Трпко је имао и тај обичај да никоме неће за живу главу казати од кога што купи. Питај га ваздан, он ће ти само одговорити: »хе, хе« и куцнути се прстом у чело, токорсе каже: »То само ова глава уме да нађе од кога
А он је испуни, намести у соби, па уведе ђаке и заноси се ваздан с њима, казујући им: како та тица живи, куд се сели, шта ради, како се зове — и шта ти им још неће казати!...
« Хм, будак — вериге — ићи у ово доба... нису чиста посла! — Та шта се заносиш ваздан! — осече се Сава озбиљно, па откачи изнад огњишта вериге. — Ето, ја ћу их понети ако се бојиш... 'Ајде ти само!
Неће бити! — завикаше сви, па нагнуше око живинчета и стадоше га загледати са свију страна. Било је ту ваздан нагађања. Кмет мисли да не буде друга кака ствар. Ћата мисли да је Дрекавац. Сељаци — дивљи човек, и ништа друго.
Више се не може дурати. — Па хајде, Радојка, ми баш и дођосмо... — Та шта чините ваздан! — шану Ћебо, што се утом беше прикрао до њих. — Ко је то? — учини Радојка и стукну мало натраг. — Не бој се!
Душанка ме чека — одговори Миона стојећи и као дворећи сина. — Ти мислиш и ја сам уморна. Нисам, Огњане! Могу ја ваздан стојати, синко!... Ама узми! Нека, стићи ћеш. Не мораш ти све данас узорати... Е, гле ти њега! Баш оре као маторац!
— Ама, пошо, шта чини тај тамо ваздан? — Сад ће он, попо — одазва се поша из куће. Мало постоја па изиђе Вуја. Нико га не би познао.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко се љутну. — Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. — Шта ту ваздан!... Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. — Најпосле... кад хоћеш!
— Посечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!... Овако хладовина, па млатиш као по граху!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
По стрејама по ваздан чучи Голубље јато, док не цркне; Прљава вода одсвуд хучи, И већ од подне тихо мркне. Окна се гасе; и ноћ зија
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Не могу ја све знати; кад ми није од бога дато да правим путеркрофне. Та, бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио! А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: »Но, но, каже он.
џепним, и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне једнако држи у рукама оно чим се убивају муве, па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји »шлога«, па не сме да спава после ручка.
Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут. — Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири
ако, ако, то јест, немате што против тога. — Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија! — Та...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Што се тиче Христића можда он има права да буде кукавица, само је и то врло бедно и ниско. Има ту ваздан ствари за и против и ѕумма ѕуммарум остаје оно да ниједно тврђење није сигурније ни истинитијег од противног.
— Па и политика је глупа, зацело. Ја знам јер сам у партији и идем на седнице Главног Одбора. И ту ти се ваздан прича о неким кметовима, о изборима, о нашим људима; о томе како ћемо имати успеха, како се неко компромитовао
Африка
Било је ваздан неправилних, угластих дворишта, где су се велики и деца излежавали или кретали слабо осветљени огњевима.
Има их за које он плаћа и до сто франака, што представља дуге недеље рада. Ваздан их је који нису успели да уштеде још довољно за набавку таквог и таквог фетиша. Они живе у сталној паници.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Иде за женидбом, а не може. Остаће женидбе Танталус: женске ваздан око њега, али кад хоће да прихвати, свака измакне. Са Шамиком разговарале се женске не као са мушким, но као са
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
људе вечно малолетне, за утописте, за преко воде преведене жедне, за преко блага преведене чисте, за онога што снове ваздан дене, за тихе, за сетне, за оне сасвим друкчије од мене и за оне са мном истоветне.
Тражим помиловање, драги царе, за оне које су од младости ране приволеле се царству поезије, које трепере ваздан као брезе, и месечином се заносе као барка, за Јефимије, за свете Терезе, за сваку Сафо и Јованку од Арка, за све
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« — Ама, окани се господина! Шта си му уз’о сад ту ваздан причати о себи? Ваљда је он дошао само тебе да слуша? — прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивији
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
па још мало јаче, Па с' протегли, па горе устаде, Па овако бумбарати стаде: „Благо мене, са мном музе раде, По ваздан су око мене младе, Зној ми тару, по челу милују, Својом песмом трудна успављују, Са мном паје, а на мојим грудим',
мачке, а пола сте људи, Лика љуцка, а мачије ћуди, А те избе и за књигу клупе Ништа друго нег' мишије рупе, Па по ваздан срце вам уздише Да из ђака начините мише, Псуј и карај, па на мацке вуци, Па и онде кâ скотове туци, Да свак од њи
19. Како дође тек година, Па већ знаде билијара, Зна валцера, да ј' милина, Зна по ваздан да тумара; Свуд кицоши дивни врве, Он претекâ већ и прве. 20.
Ту је једна, другом грли другу; Спава јунак, здраво се умори, — Није шала ваздан држ' по гори. Спава јунак, ватра крај њег' тиња, Чувај, Боже, дивна ми Србиња!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Опет си почела? Кад твој отац поведе медведа, онда му свирај талијански, а мени певај српски. Дед, немој ваздан да се дајеш молити; други пут не могу да те сносим. СУЛТАНА: Ах! (Пева.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
По души кажи да ли ме вараш?“ „Ако ти лажем — Лисац му вели — печен ми батак на главу пао, ваздан ми зуби јестиво мљели, читав ми ћуран у трбух стао. Лажем ли — гуску појео многу, луто по шуми кокошјих ногу.
— мишева море! Поскочи мачак брже од жапца: „Ово је земља Црвеног Врапца!“ Ваздан је мачак мјерио поље, све му се лице у срећи купа: „Гдје ли ћу наћи ловиште боље? Милион миша, милион рупа!
У исто време ево и Жуће, шуља се као зверка, крај воде вреба, упорно кеба јазавца, кума Ждерка. Ваздан га тражи весели друг, иште му неки прастари дуг.
Јуче је била — не питај више — пијанка славна млинара Трише. Ваздан су Триша и Винко Лозић водили пијан плес, у старој крчми повише Јапре, названој „Земљотрес“.
— „У сну му рибе не дале мира, платио гозбу главом и репом! Ловио гладан муве по зраку, седио ваздан у мравињаку!“ „Ко ли је ловац незнани био?
ЧУВАР ЗВЕРИЊАКА Ујака имам, златнога чичу, о њему хоћу да причам причу. Чудан је ујак, прати га слава, јер ваздан ради уз рику лава!!! * На крају града, за мрким зидом, одједном видиш — Африка жарка!
“ Ту је и лавић, малишан љут, на њему сија капутић жут. Ујкину мачку веома криво, па ваздан фркће, најежен сав: „Кад не би крзно имао сиво, и ја бих био афрички лав.
Моја баба из Паткова Села од магле ми чарапе оплела. Тишина се ваздан дере на ме, заспао сам од њене галаме. Један кројач у капуту жуту пегла сенке по ауто-путу.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Људи га тражили ваздан, А јадна његова мајка плачући живот је клела. Тако је плакала она ваздан и сву ноћ горко, Вртећи вретено танко.
Људи га тражили ваздан, А јадна његова мајка плачући живот је клела. Тако је плакала она ваздан и сву ноћ горко, Вртећи вретено танко.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и ваздан других ствари... Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини
— Шта је то, море, било ? Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам. Ваздан ми избрбља којечега... Је ли ово доиста од камџије? запита он? пришавши ближе Гојку, разгледајућу дугу, црвену масницу.
»И што не пуца... шта чека ваздан!«... Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје,
Прича свет свашта, не може се свему веровати : те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован ... ваздан тако !... Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.
— Хо, брате... Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо... Дај, вељу, да видим нашу »млâду« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Ал’ бесједе миле снае: “Бре Бога ми, свекре Петре! Дуге њиве и широке, Ваздан жесмо, крај не вишмо.“ 101. Мобу купи беже Јован-беже У Будиму под бијелом кулом, Ниже куле у пољу широку, Да му
БЕЋАРЦИ 253. Ваздан ведро а увече тама, Дико моја, не смем ићи сама. 254. Савио се рузмарин до страже, — Лоло враже, џандари те траже!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Кад се мало поврну од чуда, нареди млађима да што пре донесу десетак ордена. Из побочне собе одмах донеше ваздан разних ордена, звезда, ленти, ордена о врату што се носе, и ваздан медаља.
Из побочне собе одмах донеше ваздан разних ордена, звезда, ленти, ордена о врату што се носе, и ваздан медаља. Шеф нареди те ми на брзу руку метуше две-три звезде, једну ленту; три-четири ордена обесише ми о врат,
се већ о тој свечаности писало у свима листовима земаљским, а у владином листу нарочито, у коме сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева Страдије, у којима се небројено много потписа жали што се није могло стићи да лично искажу
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
И да не рачунамо ситне послове: растурање лицитација, сведочење, честитке влади, допис, телеграм против насиља и ваздан таквих ствари. ЈЕВРЕМ: Па то јесте... Зато ја, видиш, и хоћу с тобом.
Знаш како је кад жена за нешто запне! СПИРА: Знам! ПАВКА: Ама 'ајде овамо у собу, да седнемо. Имам ваздан да вам казујем. СПИРИНИЦА: 'Ајде. (Одлазе сви у десну собу.
ЈЕВРЕМ: Па... новине. СРЕТА: Море јок, какве новине! У новине дође оно што је печено већ. А док се то испече, има ваздан посла. Треба да се замеси у наћве, да се посоли, да нарасте, да се метне у калупе; па на лопату, па у пећ.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму. Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена. Софка сама ни на капију, ни кроз капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Неко из народа повика: „Та отварајте забога. Хоће ли овлики народ ваздан чамати овдје?“ Заповједник и часници пошто видјеше, почеше се смијати; наредио војсци да сиђе па и они одоше.
Док тако стајаше, нико не спусти очију с њега. Има људи који би ваздан могао гледати, да ти се не би досадило; такав бјеше тај. Прва помисао, видјевши га, била би: чудне мушке снаге!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Колико хљеба појела, толико јада имала! Ко те изда, издало га љето! Крв платио на свом дому! Куд год ишао, ваздан кукао! Кућа му се коцем затворила, љуба му се у род повратила, а вас мал му у беглук отишô!
(Језик) 42 — На челу ти сједи кад радиш? (Зној) 43 — Они прели, они ткали; они ваздан, јадни, голи? (Прсти на руци) 44 — Пролеће јато голубова златнијех кљунова, дрвених репова?
(Ексер на обући) 354 — Шта треба једној доброј чизми? (Друга чизма) 355 — Што ваздан гори, а никад не изгори? (Огњиште) 356 — Што је од дрвета и од коже, а длакама говори?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
црвен ти сам ја. 146. Црна кера за собом бело црево вуче. 147. Црн бика све село свика. 148. Црно малено ваздан цара вара. 149. Црно малено кућу чува. 150. Црно малено на путу жива меса чека. 151.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Ја сам, Тома! (позна глас, зачуђено): Је ли млади газда? (Себи): Што ли ће сад? ГЛАС ОЗДО (опоро): Отвори ваздан! СТОЈНА (затвори прозор): Сад, сад ћу. (Силази лево.) Пауза.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Сутрадан недеља; дућан стоји ваздан затворен; како се год [х]оће за побећи и утећи. Легнемо заједно, не за спавати, није нам било до спавања, него за
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Колико пута си ми ручак прекинуо: 'Жгољавко, не мели ваздан, овце те чекају!... Баксузе мичи ми се с очију'... 'Мутавко, губи се у обор!'... Јеси ли заборавио?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Људи га тражили ваздан, А јадна његова мајка плачући живот је клела. Тако је плакала она вас дан и сву ноћ горко, Вртећи вретено танко.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Шта ту ваздан! Ја бих се само тако и женио. Јер права срећа осећа се само после победе, а брак што се закључује у општој сагласности
Четврти промрмља нешто, па се збуни. — Јасније, брже говори, не брљави ваздан. — Господине пуковниче на рапорту сам... молим за три дана одсуства... брат ми погин'о код Мерћеза, рођени брат...
Било је Ваздан муке око тога да кола изађу на капију, па је и то окупило много радозналих пролазника, који главну пажњу управљаху на
Но да се не бих око тога ваздан задржавао, и ту исповест на своју руку коментарисао, ја ћу је овако изнети на јавност, и то нарочито са једнога
„Но, ајде, ајде,“ подстицао га председник, „ајде ваздан.“ „Оћу,“ одговорио је Ђорђе, „оћу, господин председник, зашто да нећу, ама те молим да ми даш да седнем, овде где ти
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Просто се помамио. Запуштао је посао, готово ваздан проводио с њима, угошћавао их у уским могућностима свога дома. Није много користила ни вика и прекори енергичне Анице.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Насрадин окрене магарца, па управи царскоме сарају. Гладан је кô вук, јер ваздан ништа није јео, кô кад је ишô за магарећом памети, па га ето снађе још већи белај, јер зна да није добра чим га цар
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Волим, каже жена, да одлежим једно запаљење плућа него једну министарску кризу. ДАРА: Слушам вас ваздан, а и не скидам шешир. (Полазећи лево у собу.) Мајка, је ли доносила шнајдерка хаљину? ЖИВКА: Није још.
ЖИВКА: А Државни савет, а управник Монопола, а председник Општине? Охо, мој брајко, само кад се хоће, има ваздан. (На вратима.) Рако! Рако! ЧЕДА: Шта ће вам? ЖИВКА: Да купи новине. Цркох од радозналости! Рако! Рако!
ЧЕДА (усплахирен): Дакле, бивало је и то?! (Одјури вратима и продере се на њима.) Ама, шта се ваздан мајете, дајте тај цилиндер! XВ ЖИВКА, ДАРА, ЧЕДА, АНКА, МОМАК ЖИВКА (носи цилиндер и глади га рукавом од блузе.
ЧЕДА: Како, молим?... Реците то још једанпут. ЖИВКА: Ама, шта се ти ту ваздан ишчуђаваш? Могу да нађем за њу бољу прилику, па ето ти. ЧЕДА: Тако! Е, сад разумем!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кириџија тера коње, Каткад чак до Ниша; Бербер брије, ваздан брије, А адвокат шиша. Шпијон цуња по селу, С ким се који друже, Ко се на што мргоди; Ужар плете уже.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ипак понеки поглед дрхти као и тело. Фијучу вечне гранате у зраку и грми ваздан на врху. две чете у дугој поворци премакле су преко гребена. Митраљези ношени на рукама љуљали се и претили.
Петровић, Растко - АФРИКА
Било је ваздан неправилних, угластих дворишта, где су се велики и деца излежавали или кретали слабо осветљени огњевима.
Има их за које он плаћа и до сто франака, што представља дуге недеље рада. Ваздан их је који нису успели да уштеде још довољно за набавку таквог и таквог фетиша. Они живе у сталној паници.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Уопште нашло се ваздан предмета као повод да се наздравља и пије. Док це y шанцу светковало, ја изађем на бојно поље у шуму, да видим изближе
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али тада он обично легне, притаји се и намах добије температуру од 40°. О његовој болести било је ваздан прича. Говорили су једни да он аутосугестијом изазива температуру.
Али нико нос да помоли. Бугари обично добацују како нагни треба да се предаду. У Србији се лепо живи и — ваздан којешта.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Како ми је, да ви'ш, шнајдер Ферфушов'о цели Леіб! Због тога сам јуче ваздан Била тако деѕперат, Па за друштво ја ти гар ніцхт Пасовала нисам тад.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Људи га тражили ваздан, А јадна његова мајка плачући живот је клела. Тако је плакала она ваздан и сву ноћ горко Вртећи вретено танко.
Људи га тражили ваздан, А јадна његова мајка плачући живот је клела. Тако је плакала она ваздан и сву ноћ горко Вртећи вретено танко.
Шумори висока трска, кад вихар весело стиже, А над пространим ритом јато се вивака диже... Тамо Бен-Касим често по ваздан усамљен ради, Он сече високу Трску И од ње чибуке гради, Са танким и оштрим ножем он шаре по њима ствара, После их
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Волим људе Када зборе, Мудре, лепе Разговоре! МРАВ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Мили, мили, мали мравак Па по ваздан ради, Лети купи, вуче, слаже А зими се слади.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Што више деце, све више муштерија!” Није претеривао мајстор Коста. Поруџбина ваздан; у кућу се купују нове ствари; деца весела и напредна. Мајсторица је све нешто волела да купи ствари од метала.
” — шушка шор. Срећко је после шест година свршио основну школу, научио читати и писати, и преписао ваздан песама и песмарица. Отац га узе у радионицу.
сама себе понекад називала, као да збиља још стражари над једном насуканом и мртвом лађом, за коју некада беше припето ваздан бродића, шлепова и дереглија. У гробници, сем госпа Ноле, случајно, сами мушкарци, наравно и њен муж, гос-Тоша.
Једино је наш Тоша могао то да састави, да буде и коза и купус. — Дупли претседник имао је ваздан посла. Идеју о запослењу жена преузео је додуше одмах потпредседник, али је остало и за гос-Тошу.
— Нестала је винара као да никад није ни била. На спрату, ваздан уских прозора, и пред сваким прозором фикус, који смета отварању и затварању. И то се размакло.
И једноставан, као госпа Нола. Прошао је кроз целу варошицу носећи зембиљ, и у њему ваздан травака по које је ишао у оближње немачко село с једним другом. — То је мелем за главу, Нено.
и трпезарију добро изветрите, и кандило запалите... Хајде, брже, шта ме ваздан гледате... Вози се госпа Нола на штајервагну, прија јој јесењи ваздух, чист и оштар, и некако и мекан после кише.
Са својим старим професорима ради грчки језик. Господин Јоксим зна, и разглашује да је Павле набавио ваздан стручних књига, и да много чита, и да озбиљно улази у област финансиских проблема.
Кирије је побирао углавном Павле. И као некада, у гимназији, све благо и учтиво, и с ваздан истинских уступака; успевао да на сат тачно побере своте онако како је где углавио.
ужар не може да задржи, стане да му се уврће у руци само бедан канап, па пукне и канап, и ужару остало у рукама још ваздан кудеље, али из ње вири само као неки фитиљић...
Живео је Миша Богдановић у својој, старинској али лепој кућици, мало вертепског изгледа унутра: ваздан одељењчића и степеничица; но свугде удобан смештај, и на све стране висе или чуче разни предмети из Цариграда, Милана,
Знало се ваздан прича, за вас-дуги дан, о Соки: „или не излази са својима, или иде пет корака испред њих, сама”. Било је речи и о Миши
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
мира; тихи одмор после животних бура; смрт је философија живота, резултанта свих напора, крајњи циљ свих путева, и ваздан још лепих речи, које се обично употребљавају у посмртним беседама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ми смо јутрос са Цера планине, а јуче смо ваздан почивали на бијелој цркви Чокешини. Виђели смо Аџи-Костантина, Костантина, славна игумана, ђе Србиње јунак
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Поврх оне двије вреће на магарчев самар наслагаше, натоварише, објесише, натронташе и привезаше још ваздан којешта: сувих дасака, обручева, синџира, костур од дрвена седла, пола колске руде, а све то покрише издераном
! Луња се прихваћа најобичнијег свакодневног посла: крпи дјечацима кошуље, чарапе, капе, пришива дугмад. Ваздан се ту има посла јер од пентрања, скакања, ваљања и трке по логору тешко да би издржало и крзно дивље мачке, а камоли
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Те у једно доби пред бојним харцем с непријатељи, о главу заповеди да има сва војска му чисто постити ваздан; до ноћи нико ништа да не окуси.
Обоје, о, богоје, бит не може! Не стоје ли исто коме уста ваздан, ако мед, ако јед гутао! Нит му ваља боља капа ни лепша хаљина. Закон стојећи гори, ал' слабо га тко види.
доби, кад му се већ и досади чамећи и звирећи у воду, пође да иде кући, а још очекује еда што, и изненада теке бежећу ваздан испред њега по добрачку рибу улови и радо дома оде.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— За тој па да ми је! Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори и које си песне поје, н што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка
Питујем те: куде ти је Зоне? — Ете, па овде си је! — Ваздан-дан? — пита Таска. — Ваздан-дан! — одговара Ташана. — И сву ноћ? — Таске, мори!
Питујем те: куде ти је Зоне? — Ете, па овде си је! — Ваздан-дан? — пита Таска. — Ваздан-дан! — одговара Ташана. — И сву ноћ? — Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.
су ми дома, сербез си живују, сербез к ноћи лежу, спију, урањују теке у собу ми често нагвирују: Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...” Више се није могло трпети. Морао се тражити неки начин и лек злу.
“, а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче по ваздан... Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и
Ово је силно дејствовало на све у хаџи Замфировој кући, а на Зону највише. Била је као убијена: тужна по ваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.