Употреба речи ваздух у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Застрављена гомила не дисаше — слушала је како ваздух, потресан бесомучном борбом, јечи и стење као етером опијени рањеник што шкрипећи зубима, јечи, док му невешти лекари

После се утиша све. И ноћ, и ваздух, и рика топовска — све је занемело. Рањеник, коме су немилостиви лекари кост по кост из малаксалога тела чупали,

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

спавају на висоравни ваздухом намирисани боровим ал крст рашири руке и не да нам даље ни у шуму ни у реку ни у ваздух припев јој плав улеће ветар у маглу топлих бара ово звездано јутро ту целу пометњу ствара јој стани крикни немој

ПОПЕВКА Запаљене свеће, као копља Пободене, јој, у оранице Задимљене. По телу конопља, Ваздух дубок до звезде Данице, над главом ми шýме воштанице, По гробу ми јабуке бубњају.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух. А овај капетан јок! У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

јули. По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал. Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. У кући живот.

зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, које песмом својом поздрављаше сунце... Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. Он се баци у мисли. Тако леп дан...

И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... Док се једном и његова врата не отворише. Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим. Сиромах Алекса поче свест губити. Очи му засенише од сјаја белога дана... Он се изгуби.

— Што то би!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. На другој шајци дрекну други... Ваздух се поче проламати од писке и јаука. Чудновато се све то мешало са хуком таласа...

дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси... Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу... Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију.

Сад већ не беше никога без крова и хране... Али ружно време дојади. Ситна киша и хладан ветар не престајаху... Ваздух тежак и пун влаге. Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И у топле ноћи, када је ваздух пун златне звездане прашине, и док на мрачним зидовима спавају мирни паунови, и када сви цветови отварају своја срца,

Вечерње шеве су, бежећи пред гомилом, дизале се у сврдлу над житом, и као сјајне жице пролазили су њини гласови кроз ваздух пун пурпурне прашине и жагора.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: — Разуме се, дакако! Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње.

Ноћ је била у бога дивота! Небо се сија, месец се цакли, ваздух свеж — нигде се ништа не миче. Онда видех бáбу како се надвири над прозор од момачке собе, па опет оде даље.

— рече, а поглед јој упрт у даљину. — Како је све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух! Иконија јој завири у очи, па онда погледа на страну куда Марине очи бјеху управљене: — Дуд? — рече она. — Шта?

Мени је било необично пријатно. То је било крајем марта. Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту. Ваздух је био благ. Шума је почела да пупи. Дошли смо до језера и сели на клупу. Жабе су крекетале.

Не знам зашто ми нису донели лампу. Ја упалим свећу и метнем је на сто. Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу. Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе. Мисли су ме пријатно галичале.

Наједанпут ми излети њена слика пред очи. Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди. Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи, и бегају од

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— О Бога му.... — Савски мост тек што није одлетио у ваздух. — И још Путника задржали па у ђенералштабу погубили главе. — А и влада ноћас кида у Ниш. — Ама каква.....

У целој природи осећам нешто потмуло. набујало, надошло и сочно што улива неки грозан немир и сав ваздух као да је пун крви и пене. Јест, части ми моје са свим несигурне, мора бити. рата и све треба пустити да иде како иде.

гусеница разви у лепезу и та сјајна бљештава лепеза од бајонета полети напред као ала; онда се, урнебесно проламајући ваздух са „ура,” изгуби негде у своме летењу да се убрзо опет појави на самој ивици села Б.

на истом месту, нервозно погледао у оном правцу одакле су долазила топовска зрна и са страшним фијуком пресецала ваздух лево и десно од цркве. Чекао је да буде враћен у батерију па је веровао да ће своју опасну одлуку одложити за доцније.

А њу сам срео баш онда кад сам у дрхтавој, нежној чежњи тражио ону помоћ свих жена, онај ваздух без кога нисам могао. И у блаженој невиности својој, у својој доброти, она је пожурила да ми ону помоћ укаже.

А тетка је заволела Алексија зато, што је он заволео њену Наташу, њене очи и њен ваздух. Тај чудни млади човек био је њихов заједнички идол. И та кућа, без мушке главе, добила је у њему све.

Онда изиђе из куће и седе на клупу под великом сенком дрвета у авлији. Сунце је крвавило У сунчаној магли ваздух је још дрхтао, а на цвећу сунчали се лептири...

Баш као да смрт витла косом унаоколо. Ваздух је био хладан и мокар, а облаци су се осећали над самом главом. Над тамним кућама аветно су се повијала велика мокра

А ја сам волео те крепке природне људе што су мирисали на планинско цвеће и ширили око себе онај лаки ваздух планина, пун страсне ватре и снаге, пун поштеног поноса и оне простодушне срдачности.

и пун претње, гура је ипак и обазриво води и мами оним светлим и величанственим врховима на којима се удише најчистији ваздух идеала. Јадница.

Овде, око мене, све трули, све умире, све је само једно грозно, кужно распадање. И сем ваздух овај мучан је, тежак и отрован. О нигде живота, о јаој мени нигде живота!

Африка

“ Врућина није била прекомерна. Балет марсоена, на стотине, у непрестаном превртању по пучини и кроз ваздух. Заморени остају за нама. Само један пар, под првим огледалом воде, упорно, чини се „задихано“ прати нас.

Жене, које се укрцавају за пут, дизалица брода пеца котарицом из чамца; црне, уплашене, оне прелетајући кроз ваздух пружају руке нагдо као да би да се понова врате пучини. Чаробни марсоени са лицима медуза.

Толико је његово недовршено вознесење гласом било једна стварност у овој ноћи. Искрцасмо се под саму ивицу шуме. Ваздух је, иако без сунца што бије у теме, још увек топао, а вода само незнатно свежија.

Више се уопште није трудио да кинин увија у обланду, већ га је узимао кашичицом као сав овај жарки ваздух и живот. Какву је ту важност онда могло имати његове име, парадно и кочоперно као једна домаћа птица.

Ако треба да осветле какву јаругу, они узимају прамен савенског класја, пале га и машу њим кроз ваздух. Два дана већ ја нисам пио ништа што би било свежије од врелих сунчевих зракова; и, овако у ноћи, моја су уста била

ја имам да останем у згради у којој се силом прави дућан за купце којих нема, у селу по коме су полегли само усијани ваздух и небо, у друштву црнца који се и сâм ту осећа туђ и очајан.

Пажња је, и код играча и код играчица, обраћена нарочито на утисак који може учинити одећа лепршајући кроз ваздух. Овај свет, који је иначе го, облачи се да би играо.

Младићи се радују, улећу за њима и износе их расцикане, руку које машу кроз ваздух, појаса који се развијају: праве Сабињанке.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Тај траг затвореника био је стар већ сто година. Ваздух, и ветар, и Сунце, допирали су, ту, са зелених егзерциришта, која су се пружала унедоглед, на тој страни Темишвара.

Кад су почели да преврћу и кола, неки хусари почеше да пуцају, из пиштоља. У ваздух. Од страха. Видев око себе то море избезумљених лица, разјапљених уста, закрвављених очију, и, кад удахну први мирис

из Темишвара, у своју кошуљу, а кошуљу око главе, Павле се спусти у воду, кроз прозор, најежен од страха да свеж ваздух, кад је дигао поклопац, не пробуди кирасира, Утонуо је у воду, нечујно, и отпливао од дереглије, као да је у

где Исакович намерава да се настани, а има, каже, још једну кућу, у Леополдштату, која је за његову жену купљена. Ваздух је кужан, лети, у Бечу, али је чист у Леополдштату, у зеленилу. Тамо све мирише.

Исакович се, ушепртљивши, вртео око ње, питао за Божича, и предлагао да уђу у трпезарију, да влажан, ноћни, ваздух не изазове, код госпоже, грозницу. Она га, међутим, позва да седне, крај ње, па рече да лепо путују.

свој Цер и своју Црну Бару, откуд је у Аустрију прешао, него ће отићи, још даље, у једну далеку земљу, у Росију. Ваздух је у Сервији био тако хладан и чист, а овде је тако тешко дисао.

У чудноватој игри сна, довољно је било да мало захлади у Бечу – јер је те ноћи била пала киша – па да сања горски ваздух планина своје Сервије. Тако се сан, који личи на смрт, игра са људима.

Сервија је планинска земља, у њој су удисали чист ваздух, а мајка им је причала да ни један Исакович није савијао шију, ни пред Турцима.

Она узе прву, другу, и трећу препону, као да ју је неко препородио. Прескакала је радосно, као да диже у ваздух само копита.

Све је било искићено пољским цвећем. Било је чак и увелих, опалих, булки, у зеленилу. Ваздух, у дворани булки и пољског цвећа, није био пријатан, него устајао. Једва се дисало.

Било је много смеха, кад би рота, са бока, узела нишан мало ниже и прошарала јутарњи ваздух, мецима, пред носем инструктора. После две-три недеље, међутим, све је ишло, као да ти тешки гренадири, играју балет.

официрски затвори, била је узидана у земљу, а имала свега један ред прозора, у гвожђу, не са улице, него у залеђу. Ваздух је у њој био загушљив, али топао. Пред вече, кад је тај официр доведен, у арест, снег је провејавао у мраку.

Теодосије - ЖИТИЈА

И гле, као неким добромирисним ароматима ваздух се испуни тако да су се сви који су ту стојали дивили необичном и неисказаном таквом благоухању.

Са кадионицама и благоуханим мирисима ваздух испуњавајући, ове примаху, псалме и прикладне песме за спомен преподобнога оца појући, са сузама и радошћу клањајући

много мољаше се, говорећи: „Господе Исусе Христе, сине божји, прими у миру душу моју и удостоји ме да прођем кроз ваздух и мимо духове лукавства небурно и без препреке, без заседа и пакости, уз садејство и одбрану светих анђела твојих, и

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

који су по малим улегнућима и по, често, мајушним заливи ма, куће су збивене једна уз другу на медитерански начин. Ваздух је особито прозрачан и облици као и рељефне линије на хоризонту се тако јасно оцртавају као у јелинским пределима.

Честе су запаре и загушљив и тежак ваздух око баруштина и махом плитких, баровитих језера, услед чега често оболе северни сточари и у масама липсава њихова

Они воле планински ваздух и осећају лепе стране пастирског живота. Али се поред свега овога осећа увек печалбарски дух у коме је претежно

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

ШЕСТА ГЛАВА Миш ми се пење уз леђа — Јуриш зечева —Кораци непознатог — Дижем се у ваздух (ПРЕПИСАНО ИЗ ТОШИНА ДНЕВНИКА) „Изгледа да је мој чича Тришо страшно пијан, јер је узео џак заједно са мном,

Ваљаће бар за ракију. Истог тренутка осјетих како се џак заједно са мном диже у ваздух.“ СЕДМА ГЛАВА Необичан вашар — Миш пророк — Продајем лава! — Пророк у лављем џаку — Ватру табанима, народе!

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

палца до палца Па хода по њему хода Прво полако после брже Па све брже и брже А онај се игра својом главом Хитне је у ваздух И дочека је на кажипрст Или је уопште не дочека Нико се не одмара ЈУРКЕ Једни одгризу другима Руку или ногу или било

ничег далеко у кругу Згледали се осмехнули И намигнули једни другима САН БЕЛУТКА Рука се из земље јавила У ваздух хитнула белутак Где је белутак На земљу се није вратио На небо се није попео Шта је с белутком Јесу ли га висине

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: А ко ти гарантује да те и други пут неће болети глава? АГНИЈА: И веруј, кад изађеш на ваздух, проћи ће те. ВУКИЦА (једва се реши): Добро најзад. Само да се спремим. (Оде у своју собу.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Весна и ја посматрали смо скривени иза капеле како гробар Милентије копа раку, и псује. Земља је била замрзнута а ваздух пун снега. Сахранили су га за пола сата, а они који су га пратили разишли су се брзо као да се нечега стиде или боје.

Биле су дебеле и лињале се тако да је ваздух био пун длака. Жена, коју сте некада могли да видите како хода поред Тисе у разнобојним чарапама, гледала је сада из

Имао је плаво маринско одело, ако га нисте видели, онда већ спава. Он је миран једино кад спава! - шапутала је режући ваздух својом сасушеном шаком. - Убеђена сам да спава! - рекла је Рашида загрцнувши се. - Мали дечаци спавају врло дуго.

Открио сам да пола Каранова живи под оклопом као корњаче. - Открио си Америку! Будало! - Рашида узе ваздух у уста и загњури се. Бројао сам до двадесет, али се она није појављивала.

Осетих како ми се утроба грчи и сажаљење за самога себе. Обале са купачима пролазиле су поред нас, а вода и ваздух били су пуни гласова и дечје цике. Нешто низводно, војници су купали коње.

Сунце ме је као врели маљ ударало по потиљку а баздух ми се цепао у грудима као свила, реско и болно. Био је то млак ваздух пун влажног мириса песка, врба и речног биља, али мени се чинило као да удишем паучину.

Око нас ваздух је био густ и сладак као мед. Негде, у врбаку, детлић је кљуцао у дрво. Био је то такав дан да се човек морао осећати

Она је отпутовала. Отишла је без мене. Могла је да оде без мене? Ваздух ми се губио у плућима као да је неко нагло преко мене пребацио стаклено звоно. Она је то могла. Жене све могу.

Црњански, Милош - Сеобе 1

јарковима, оборима и пластовима сена, чији се мирис, на сунчању предвечерја, топио и пролазио не само кроз блистав ваздух, већ и кроз врући, спарни набој.

Пружајући руку у топал ваздух, кроз решетку, осетивши као да може да је провуче кроз млаку површину реке што је протицала, она је својим телом

Кад се измени дрвеће, прво на обронку видика, па затим и у околини, кад им се промени и земља под ногама и ваздух, који је постајао зрачан, хладан, они се снуждише сасвим.

Пролазили су испод огромних стена што су им висиле над главом. Чисти и безбројни потоци жуборили су са тих стена, и ваздух што је продирао у груди као нож. Поразбољеваху се многи.

Око седам сати заиска да одгрну завесе и да пусте унутра ваздух летњег вечера, у ком се стишаваше напољу све, и лађе, и стада, и дуги редови товара, што су пристизали и звецкали

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Млади човек, иначе, није баш тако млад. Успева да буде витак само кад увуче стомак и дубоко удахне ваздух. Млада жена није баш тако млада, мада носи избледеле траперице и високе чизме.

Оно мирише на мемлу хладовитих дворишта и на воду у којој има железа. Њих старац храни зрнима кукуруза. Ваздух почиње да кључа од птичијег лепета. – Ради сео његовој кући...

« а жена ће казати: »Ма, ништа, ништа, само ви радите!« и пољубиће хладан новембарски ваздух изнад десног сестриног рамена, јер не воли да се љуби у лице.

стану од картона што подрхтава када испод њега протутњи аутобус ЗЗ, у оном тамо граду, где се плаћају спавање, вода, ваздух, топлота и асфалт испод кола. Тамо где се плаћа чак и цвеће.

Лепо вам је док тако кружите не додирујући грешну земљу, ви котрљајуће кћери асфалта што веслате рукама кроз ваздух.« »За сељаке асфалт је свугде исти. Али ви осећате врло фине разлике под точковима.

—Молим? — рече Чиле. —Лекари кажу да се деци на овој висини за недељу дана промени крвна слика. Погле какав ваздух. —Шта вреди кад после опет морају да сиђу доле... —Нешто мислим, кад би човек... — рече Поп.

Затим скиде заштитне наочари и стресе снежну прашину са косе као млад пас. —Какав ваздух! — уздахну Поп палећи цигарету. —Може да се пије... —рече Чиле.

Онај прашњави пут испред куће? Оно шкрофулозно воће; ти то зовеш природом? Оне сељаке уцењиваче, што само ваздух не наплаћују? Шта је за тебе, уопште, природа? Када ти други завиде што имаш викендицу, је ли то? – Ајде, ајде...

Матавуљ, Симо - УСКОК

Због тога је пламен високо струјао, а озго је пиркао чист ваздух. У томе димњаку сушило се доста бравијех и говеђих бутина и ребара (чувена његушка „кастрадина“), доста резова сланине.

Ускок изиде из куће. Снијег падаше једнако крупнијем меким пахуљицама кроз топал ваздух. У дворишту бјеху с обје стране читави брегови, а средином иђаше пртина од кутњега прага до дворишнијех врата.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Запутих се у сутерен, у одељење каталога. Просторија је мирисала на старо дрво, мошус, сандаловину и устајали ваздух, који није проветраван од Стендаловог, Балзаковог и Бодлеровог времена.

Важне појаве, док трају и постоје, често изгледају сасвим обично. Постоје као ваздух и вода, као предели међу којима смо угледали свет. Тек кад нестану, закључимо колико су биле значајне за наш живот.

Тако нам лирика, пре икаквог аргумента, пре сазнања, пружа могућност излечења; она је чист ваздух који се дише, ваздух са самог почетка дисања.

Тако нам лирика, пре икаквог аргумента, пре сазнања, пружа могућност излечења; она је чист ваздух који се дише, ваздух са самог почетка дисања.

Милићевић, Вук - Беспуће

Топао вјетар дигне покаткад дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури, у неколико махова, улицу; тресне вратима каване, задрма прозоре; негдје у сусједству тресну

Њега је гушио тај ваздух. Чинило му се да ће да одахне кад угледа врлетне планине, с голим главицама на којима увече умире сунце; суре шуме са

И он слеже раменима. Свеједно. У том часу забрујаше звона са катедрале Здраву Марију и проламаху ваздух својим пуним и широким звуком.

Кроз отворен прозор ударао је вјетар и уносио оштар ноћни ваздух; машина сипала кишу варница које су се гасиле; бјеласале се ријеке, с ломљавом се прелазили мостови; заустављали се на

Он је удисао свјежи ваздух полумрачних шума, губио се погледом у крошњама које су улазиле једна у другу и приближавале дебела, остарјела, храпава

Гушио га је рђав ваздух: соба је била неизвјетрена и одавно неотварана. Он је пришао прозору, отворио га и стајао тако, не скидајући капута,

Ријека успављиво и задовољно шуми. С разголићеним вратом, подбочен лактом о прозор, он удише свјеж ваздух, док вјетрић долази од ријеке, удара по лицу и, на махове, повија гране и шушти лишћем.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— — — — Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...

Погледах око себе, а зимски дан већ увелике свануо. Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на

Чује се звек тањира, чаша, оканица и тихо, севдалијско свирање свирачâ. А више нас кроз обасјан ваздух клизи нешто топло, опија. — Вечерај, Нушке! Она узела хлеб, премеће га по прстима и гужва у куглице.

Чак и отвори, пукотине око прозора и врата, — и то је било заптивено крпама, само да не би улазио свеж, нов ваздух, ветар, и од тога им он назебао. А мајка му, поред тога, још га је једнако утопљавала, заогртала, оптрчавала око њега.

Око Анице, из баштâ, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу. Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео. У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

светлуца слобода — Друге су ноћи оних који бдију — На некој звезди море се расцвета, Прадавне шуме загрцнуто пију Ваздух и воду будућега лета; Последња слика: као ретровизор Пун друма што се одмата у ништа Бесане очи рајски назру

ГРНЧАРИЈА Веслачи или коњаници, Ил можда калидонски вепар — Фигуре везане у слици У мир И покрет, пар и непар; Ваздух заробљен иза глеђи, И урезана грчка слова Ко тумачење времеплова; Хероји црни или смеђи, Односно окер, ко

А болесно је лето, И болесно је море и ваздух што га дишем, Бушан је плашт планете. Свеједно, певам лепоту По сећању и можда по некој инерцији, што је Сећању сестра

из века у век, са савршенством: Светлост је халина душе и на тим стубовима Што место архитрава озбиљно ваздух носе. С верношћу истом, као да иста је тежина. А љубав?

Волели смо се. Сва су лета била на броју На прозивци у сумрак, када се ластавице Роје и гласовима стањеним ваздух боје У љубичасто; а сва су била недовршена — Зато и бесмислена осим кад су у низу, На једној нити.

на дохвату: чула Оштра ко нож још топао од точка Брусача, али битно недостаје: Анђела кога слутиш нећеш срести, А ваздух трудан је од благовести. (8.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Наравно, то се све дешавало пре мог рођења. Јер, знате ли када би успели да ме исфурају на чист ваздух? Никада! Добро, казао је деда Гаврило и одселио се у тамо неко двориште са заједничком чесмом у средини.

Мислим, да га видиш како хода улицом; човече, он једноставно удахне ваздух, ево овако, и издржи тако једно двеста метара, а онда утрчи у прву капију и издахне га.

сам на све и свашта, ронила кроз суморне понедељке и четвртке, да бих у недељу поново испливала на површину, удахнула ваздух па поново потонула у сивило. Чинило ми се да уопште не живим и да се сви други проводе боље од мене. Грозне ли заблуде!

првим пролећним цвећем, жвакаћим гумама, старим новинама и зарђалим кутијама сардина, удишемо пуним плућима свеж ваздух, измешан с деведесет и осам октана.

К. Матори — пресрећан што је за данас ескивирао природу! Он толико презире чист ваздух да увек, када пали шездесету цигарету, раздрагано каже: „Хајде да мало дишемо!

Матори џоња пред огледалом и тера нас да му кажемо колико је већ смршао. Наравно да је омршавео кад стално увлачи ваздух. Али, чим се заборави, онај споменик ишчезлим шприцерима од ружице покаже се у свој својој величини.

Напослетку, вештице се исцмачу, наравно, све у ваздух, све преко леђа, и разилазе се свака на своју страну. Кућа нам изгледа као Ватерло непосредно после битке.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Под непојамним појмовником београдског неба млачи се ваздух око бреза, кисео од пивских испарења и нагорео од пржене рибе.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

„Тестамент пиши — шапће ко дух — с ђаволом правим посао, ух, у петак летим у ваздух!“ После тога у град оде, и не проће чак ни сат, а он справу чудну вуче: ватрогасни апарат!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Доктор ми је рекао да јој је хладан ваздух вратио мало живота, да је иначе већ не би било међу живима; и још ми рече да ће је спасти.

Између неба и воде постоји ваздух и он тежи по води, набира је. Он сиса влагу из воде, кроз влагу пројектује месец, дугуљасто издужен.

Акватични сусрет у ноћи на чамцу. Сусрет двеју судбина. Свуд око мене, до у бескрај, једино вода, ваздух, земља и небески огњеви. Птице и слепи мишеви који лете између тога. Рибе које пропливавају.

У непосредној мојој близини акватично биље диже се из воде. Својим дугим лишћем оно дише ваздух над водом и својим стабљикама воду. Рибе пропливавају кроз стабљике.

Осећам то, и онда несвесно раздвајам прсте на рукама како би их ваздух што боље обавио. Од горе до доле и било с које стране на другу, ниједне мисли.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Ал' он се тужним гласом Отпоче молити: — Ах — брате, добри брале! Немо ме ломити. — Ја миром ваздух појим, Миришем људима; А онако би свео На твојим грудима!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Читав је дан стављао на прсте топазе, а слуге су мозаиком облагале ваздух, но убрзо међу зверима у врту почеше мегдани, цар више није имао времена ни у огледалу да се види, почео је да

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

у једном селу покрај Мораве, када је Танасије Првуловић излетео из једне куће са закланом кокошком, па је махао кроз ваздух да би јој после лакше перје почупао. Видела га цела батерија, чак и командир.

Отаџбина, деца, жене... робље. Да, да... — ако је судбина, од ње се не може умаћи. А грозно грува, пуцњи се сустижу и ваздух дрхти... Сунце се мало помоли, па опет зађе за црн густ облак.

“ „Устај одмах!“ Свуда око нас је блистало, свиткало, а ваздух је подрхтавао од грмљавине из облака и грувања топова.

Командир нареди да војници сјашу. Тежак задах усирене крви и трулежи испуњавао је ваздух. Покрај топа лежала су двојица...

— Поправник педесет два — зачу се артиљеријска команда. — Хиљаду шест стотина. Шкљоцну затварач и тресак проломи ваздух. Ехо се одби од брегова и сручи се као громовита грмљавина негде у јаругу...

— Скратите даљину! — нареди одсечно командант. — Хиљаду четири стотине. Зрна запараше ваздух, онда зашумеше, затим из ваздуха допре као неки шапатљиви шум, за тренутак све занеме... И свитну.

Пуцњи од пушака и митраљеза слише се у јединствен, громки тресак. Ваздух је у котлини трептао. Птице су избезумљено лепршале у висини. — Нека водник другога вода не дрема!

Несвесно смо притискивали ушне шкољке. Огромни комади земље су одлетали у ваздух, напослетку оста црн стуб дима као надгробни споменик.

навлака падне, разуме се, у цев уђе прашина, а поред вас и ваших водника и камене, и кад се отвори паљба, онда оде у ваздух и топ, и људи, и све...

Исток се почео беласати и светао круг, као ореол око главе светитеља, бивао је све шири. А свеж опојан ваздух ћарлијао је око нас... Преплашене шеве лепршале су изнад наших глава.

Извадише и метак из каре, жут је метак граната, разорна граната... Затварач шкљоцну и громовити урлик затресе земљу, ваздух задрхта изнад наших глава. Метак се зари негде позади, у риту. — У заклон!

Наједном зачусмо пуцање позади нас. Али ваљда неко води рачуна о нама, умирујемо себе. Повремено писне кроз ваздух неки залутали куршум, колико да у људи застане дах, а коњи нестрпљиво затрупкају ногама, или уздигну главу и стрижу

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета. Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.

Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече: — Да понесемо оружје... Зли су им пси. — Јесте. Јуче вас у мало не исцепаше.

Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији. Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред

По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж ју трењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним И звонким гласом, чика кос...

Кад се сврши школски рад, Љубица изиђе за децом. Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух. Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...

После два дана дође писар. Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора. Деца беху изишла на одмор ; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.

Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом. Гојку се обрте свест...

узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, гледајући тупо како Друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. — Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.

необично... Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздух... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздух ... — Стојане!... Стојане!... у помоћ, потрчи!...

затвори уста, поћута, па опет повуче ваздух ... — Стојане!... Стојане!... у помоћ, потрчи!... врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

А то је предност што вам је соба на спрату! Не морате ноћу да затварате прозоре, па вам са реке струји чист ваздух! Лети се чују и зрикавци, целу ноћ! Мајор није затварао ни зими, и редовно је спавао без пиџаме!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Дрхтим, још, витак, од река и небеса. Милујем ваздух, последњом снагом и надом, али, свиснућу, то и овде слутим, за гомилом оном, једном, давно, младом, под сремским

И, тако, без врења, за мном ће живот у трешње да се мења. Дрхтим, још, витак, од река, и небеса. Милујем ваздух, последњом снагом и надом, али, свиснућу, то и овде слутим, за гомилом оном, једном, давно, младом, под сремским

Његова сабља би севнула као муња и ваздух би, после плотуна, замирисао од барута. Ми смо, деца, гледали да се докопамо празних чаура.

Овај мрак је био сав ваздух, падао је, као прах, на зидове, дизао се, као прах, са земље и гушио. Куће су изгубиле облик и љуљале се, улице су

Тек тад сине ваздух у расути прах, кроз решетке сребрне твојих ребара, да нам осветли поворку воћака, што иду и зру, да могу свенути.

Над земљом више не мирише крин, у пролећу, оштар, блудан, женски. Расцветане воћке стискам на ребра, кроз ваздух благовештенски.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Под плавим небом дивотна дана Грми и звони, Гмижу тисући и милиони— „Христос воскресе!“ — ваздух колеба До краја мора, земље и неба... Ал зачас само... и мрак се густи На земљу спусти.

ћуте поља, њиве узоране, На тихом сунцу када шума руди Та по ваздуху свила бела, снежна Што тајанствено лута, блуди Ко ваздух лака, нежна Као да је рука неземаљска прела: То су остаци Маријина вела.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

И на балкону свога дома појави се седи државник, а громогласно: „Живео!“ проломи ваздух, и одјекну целим градом. На свима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе.

Увече је било осветљење, и опет музика, уз запаљене буктиње које носаше родољубива маса света, проламаше ваздух по улицама овог срећног града; а у висини, у тамном ваздуху, распрскавале су се ракетле, те засија име великог

„Живео! Живео!” проломи се ваздух од усклика из хиљаде грла. Затим главар цркве отпоче певати побожне песме, и забрујаше звона на храмовима главног

Јесењи ветар страховито хучи планином и носи увело лишће; по брдима се повила магла, а кроз хладан, влажан ваздух шуште гавранова крила и разлеже се злослуто грактање.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух. Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...

Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао... Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по

Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже

Ћутао је дуго и пушио. Тек после дужег времена чуло се избијање школског часовника. Била је поноћ. Оштар ноћни ваздух допре до њега кроз отворен прозор, пирну га по лицу, и он скочи с кревета па седе опет уз прозор.

Зора се помаља. Предмети су све виднији и јаснији; још мало, па ће се појавити румен на истоку. Ваздух хладан и оштар. Људи се прибијају један уз другог и здрхтавају се. Многи су поспали, па се од хладноће згурили.

И Спасоје беше дочепао мотку и пошао напред. И таман он поче да издиже руке, а палица фијукну кроз ваздух и прште на његовој глави. Спасоје се простре на земљу као покошен, задрхта једном ногом и беше мртав.

По целом небу расклопио се широки беличасто-сиви застор од лаких облака, па заклонио заранке сунчеве. Ваздух је непокретан, тих, као опчињен. И град се необично ућутао.

Тајац!... Одједном се кроз њену тишину проломи онај громовити глас великог звона, од кога се ваздух затресе, а људи, макар били у највећем послу, застану за тренутак и ослушну, као да први пут чују овај дубоки потмули

Али како ?... И он повуче за конопац из све снаге... Далеко одјекну самртни весник, задрхта миран јутрењи ваздух од његове грмљавине и стаде се таласати под топлим сунчевим зрацима...

баштицама или по равним дубравама, грмила је свирка, текло је рујно вино, тутњила је земља под ногама лаких играча, а ваздух се проламао од узвика и весеља...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух. Тако ћеш ми сваки пут промахати собу. Дакле, тако. А знаш ли да зготовиш кајгану? — Ама зар ја?!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Предвече, одлазећи низ пут, оно јој шапуће: „Бако, Буди без бриге, живећеш најмање сто година.” Ваздух мирише по жбуњу и топи се од среће. На северној страни крова чаршав снега сплашњава.

— Сунце, гле, разбацује коруге од лимуна, И то је оно што људи после пурпуром зову. Кроз ваздух, затим, почну да лете птице. Подбочена о лактове, спава железничка рампа.

Воће... Ко ми је воће обро?” У поноћ, ваздух се ко креч згуснуо, Само је киша танко музла, И Крапинац је, гладан, уснуо; Низ образ му је једна суза Потекла,

Продаћу мртвачки покров, нов У наступу лудости, у очају, И настанићу се у Рожају Да мало испробам ваздух њихов! Затим ћу набавити калашњиков, Укопаћу се у дубок ров И сваког ко наиђе друмом главним Са земљом ћу истог

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

америчке обале почиње ширити и лагано хладити, али задржавајући температуру још доста високу да би над њоме загрејан ваздух могао осетно ублажавати климу северо-западних европских земаља поред којих струја пролази и у којима би, без тога

које су понели са места где су се одронили; 4˚ песак са пешчаних обала и песковитих равница бива ветром ношен кроз ваздух на велике даљине; крупније честице падају ближе обалама, а ситније ветар носи далеко, док се и оне не сталоже по

Потребан ваздух за дисање поправља се по спуштању апарата у море испуштањем кисеоника из јаког металног резервоара смештеног у унутрашњ

кугле, као и тиме што издисана угљена киселина и водена пара бивају апсорбовани нарочитим хемикалијама кроз које се ваздух у кугли протерује вентилатором; о азоту и минималним количинама других гасова не води се рачуна.

и јегуљица не путују по дну мора или по њему блиским воденим слојевима, већ се држе површине воде где имају и бољи ваздух за дисање, а где се ти гасови не осећају.

Хидравион се одиста одмах и крене преко Океана, нађе брод, прими болесника и дигне се у ваздух. Али мало за тим, услед неког квара он се, пред очима оних који су га посматрали са брода, стропошта у море где се

по којима се посматрач спушта у куглу, довољно јаку да може издржати спољни водени притисак од неколико атмосфера. Ваздух се у кугли обнавља помоћу цеви од каучука која иде од кугле до брода, и ваздушног шмрка на овоме.

Оба су гњурца имала бити потпуно независни један од другога и без икакве везе са бродом на површини мора. Ваздух у њиховим маскама био би обнављан и пречишћаван помоћу нарочитог хемиског реагенса, познатог под именом »оксилит«,

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Јело јој слатко. Вода још слађа. Осећа како јој ваздух свеж. И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко. Али то не би трајало дуго.

Полети као тица покрај махала ка њиховој улици. Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух, поче да их шиба. Тек се свањивало. Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.

Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине. Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Промичу сенке. И ваздух се жути, И тешка туга захвата свечано Природу целу. Мртвачки све ћути. И сетно вече пада тако рано.

Опојан, тежак мирис се из биља Разлива, — слика отежале јаве. Мирише ваздух дахом мртва смиља. Облаци иду преко моје главе. ТИШИНА Висине бледе ћуте, Јесењи сумрак рâни; Листови свели жуте.

ИИ — Вратимо се. — Зора!... ЧЕСТИ ТРЕНУЦИ Бледо јутро. Непроспаване ноћи. Свеж, оштар ваздух прашину дигне лако По пустим улицама. У ведрој самоћи Млаз златне зоре чека дрво свако И живи људи.

Распростире се кроз кристалне сфере, Кроз ваздух сув и бистар, из пролећа, Очајно тужно, сетно міѕерере! — Кобни звук смрти живота и цвећа.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

А кроз ваздух, кроз густу маглу, што напунила бјеше уске, кривуљасте улице которске разлијегала се древњава и плач жена и дјеце.

“ Небо се разведри а снијег се слеже. За мутљавим даном настаде чиста ноћ. Ваздух утоли, баш као да се смркло међу вишњом цибрином и љутом цичом што му се поткупила.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Одјек) 232 — Од њега живиш, а нити га једеш нити га пијеш? (Ваздух) 233 — Отац у колевци, а син по кући ходи? (Огањ и дим) 234 — Отац је свих ствари: све дочека и преживи?

РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ И РЕЂИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА Аваница — грабљивица, разбојник авгарански — агаренски, турски аер — ваздух ајван (хајван) — стока ајлук — плата акшам — вече; вечерња молитва алал — благослов алал ти било!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

пре н. е.) — спартански краљ који је победио Персијанце ад, в. хад аир — ваздух акатист — црквена молитва; врста похвалне песме у божјој служби аки — као, као да алкоран — коран (куран), света

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Леже испод мрачне сене Мртви, а још нерођене Слути ваздух који крај нас засветлуца. Ми се кобно лелујамо И слушамо ветар само И нит по нит како пуца...

Ко ми спржи траву: њен зелени смисо? Ко ми спласну воде па стојим сред муља И удишем ваздух који сам већ дисо? Ноћ је тако дуга, скоро с бојом гроба, У њој моја глава ево већ се љуља: Ја укочен стојим с

О мој оклоп поноћ куца ко о звоно. КАЛЕМЕГДАН Где је музика што се некад чула? Где је чисти ваздух што струјаше Кроз завесе са реке (уз корове и шаше) Преко руке, као миловање дева с кула?

Али где трули то што је било А у земљу не оде (Нити икада имаше кост у себи, дрво, било)? Гле: опет чисти ваздух струји с воде И музика ми по кожи прелази као крило. Потомке давних птица уз ниски облак броде.

КРЛЕТКА Ко у крлетку неку стару Увлачим се и с песмом новом: О ваздух ми се руке тару, Свијам се ко под ниским кровом. И мисао се ево тањи, А воља чили, срце грчи.

ПРИЧИНА Будим се као сред причине: Удишем ваздух пун магије. На рукама ми лисичине. А на ногама букагије. Из пространога казамата Са авлијама и кулама Не чујем више

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Ђорђе, дај овоме пет стотина дуката, и да га моје очи више не виде у кући. Губите се, нећу исти ваздух да удишемо. За њима врата остадоше отворена. Ветар јурну у собу. Псето лаје љутито и изгубљено. ...

Воштана свећа, заборављена на пећи, изгорела: ваздух отужно мирише на смрт. По Вукашину се одједном стврдла језа. Он се брзо свуче и баци у кревет.

Дуго ћуте и удишу густ, љут ваздух. — И зато нас прозваше Чађевићи. А твоји синови данас неће да бране општину. — Не уједај више!

Само понека закука, више као од немоћи него од жалости. Од тих лампи букнуће ноћ и село и изгореће све, и ваздух заудара на изгорело месо, и ваздух је пун пепела од косе, понегде неко псето зарежи под вајатом, па му после упразно

Од тих лампи букнуће ноћ и село и изгореће све, и ваздух заудара на изгорело месо, и ваздух је пун пепела од косе, понегде неко псето зарежи под вајатом, па му после упразно шкљоцну вилице; он једва дише, кроз

Сада као да је потопљено у зејтин. То је добро: мање се жедни и ваздух више не заудара на зној и људски измет. Ваздух је ојесенио.

Сада као да је потопљено у зејтин. То је добро: мање се жедни и ваздух више не заудара на зној и људски измет. Ваздух је ојесенио. По зглобовима осећа, и у крви, јер дланове од поноћи држи укљештене између колена. Шушти лишће.

Сад си нешто више наумио. — Кукавицо учитељска! Иди одмах, да ми ваздух више не поганиш!. Шкрипну храстовина и појави се Ракина издужена глава: — Матори сте људи, не свађајте се.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

По жбуњу и по стази блештале су пахуљице јасније од звезда. Пуним грудима удахну девојчица ледени ваздух, решена да о Татагиној деци никоме не каже ни речи, али чим уђе у своју кућу, из уста јој само излете: — Видела сам

Боле би било да смо рибе! До њих не допиру ни мачке ни домаћи задаци! — не верујући самоме себи Плачко опази како се ваздух око њега згушњава и претвара у воду.

Тешко је било не удахнути пуним грудима бистри ваздух! Изнад њих трепериле су звезде. Плачку се учини да види како се неке од њих спуштају ка земљи. Ево их, ту су!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Недељама је експлодирао барут, постављан у темеље бедема, а камење и крупна цигла летели су у ваздух и распадали се на комађе које је падало по пустарама и задржавало се у јаругама и вододеринама.

Био је први дан јуна, али је пространство неба над ушћем остало непорозно, киша је ромињала а кроз мокар ваздух, као шупље, кабасте округлине, дизали су се и падали звуци црквених звона.

Највише је волео да утекне пред зору, кад је ваздух као сечиво а даје снагу, и кад сваки ветар, за трен, стане: тад, кад вас свет утихне у свитање, дечак трчи уз Авалу и

Када је Синђелић одлетео у ваздух, о томе више није било сумње. Добрача, увек на путу и у вези са множином људи, видео је како устанак пропада.

Дечак је осетио како време обележава таму а земља је мирисала, а биље се мигољило, а ваздух се развлачио у растопљене округлине, пуне шумова.

Као да први пут удише ваздух, дечак је викнуо и тај узвик се брзо истрошио под пролећним облацима. Само му је једна овца, тврдоглаво, лизала сузе

света и разигране медитеранске светлости, долазио је Божић, фијакери су пролазили и чуо се звонки италијански говор, ваздух је мирисао на морску траву а њему су се, одасвуд, неприметно, примицали људи из полиције. Без претње, учтиво.

и стао, од мах истурене главе а она би, та глава, већ следећег трена, као неки од смисла отргнут предмет, летела кроз ваздух па се котрљала по тлу.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Па зар да земљи више не сване? Зар да остане Тама?... И ход се чује... Да л' поноћ тако мирно путује? Ни ваздух тако тихо не гази; К'о да са оног света долази. Ил' крадом облак иде на више? Ил' болник какав тешко уздише?

У твоме врту свака ружа спава, Ладолеж засп'о на широком пању. Путују облаци у немом блистању; А ваздух без гласа, без звука, без јава. Ћарлија чемпрес, и мирише трава; Ноћ тешком купом злато сипа на њу...

И у топле ноћи, када је ваздух пун златне звездане прашине, и док на мрачним зидовима спавају мирни паунови, и када сви цветови отварају своја срца,

Под плавим небом дивотна дана Грми и звони; Гмижу тисуће и милиони „Христос васкрсе!“ ваздух колеба, До краја мора, земље, и неба... Ал' за час само - и мрак се густи На земљу спусти.

Без даха и крета Ваздух је ћут'о, док је кроза њ лио Мистични месец маглице танке Преко цветова, траве, дрвета. Сенокос млади пун пољскога

Попа, Васко - КОРА

беле браде зида Усправила се насред трга У свој својој лепоти Змијском својом игром Вихоре занела Али јој плећати ваздух Руке не пружа МАХОВИНА Жути сан одсутности Са наивних црепова Чека Чека да се спусти На склопљене очне капке

не удаје И ветар лепотом даљина вара Боде податна бедра Искусних ноћи и невиних таласа Смех свој зелени не жени И ваздух уједа Стена која га је родила Има право Боде боде боде КРОМПИР Загонетно мрко Лице земље Поноћним прстима Језик

уснама твојим Наге речи ми зебу Отимамо тренутке Од безобзирних тестера Руке се твоје тужно У моје уливају Ваздух је непроходан 4 Шуште зелене рукавице На гранама дрвореда Вече нас под пазухом носи Путем који не оставља траг Киша

не видиш Између нас је слепо сунце На степеницама Загрљај наш растргнут Зовеш ме Ја те не чујем Између нас је глухи ваздух По излозима Усне моје траже Твој осмех На раскрсници Пољубац наш прегажен Руку сам ти дао Ти је не осећаш Празнина

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ Један од ученика Питагориних, вешт у бацању дискоса, зграби Паролосов ђон, па га хитну у великом луку кроз ваздух у долину. Питагора настави своје причање. „Из египатских списа научио сам много.

Њене пољане су сочно-зелене, море је ведроплаво, ваздух мио, иако несташан; његов весели дах подмлађује копно и море. Са благословеног тла Тракије убрани су у то доба већ

„А шта се десило са водом? - И она се разделила у ситне делиће, ситније но иједна кап и дигла се у ваздух. Тај ваздух пун је таквих ситних, невидљивих делића воде.

„А шта се десило са водом? - И она се разделила у ситне делиће, ситније но иједна кап и дигла се у ваздух. Тај ваздух пун је таквих ситних, невидљивих делића воде. Зором се они скупљају опет у капљице, и ми их видимо у облику росе.

Хипократес је слушао пажљиво, а Демокритос је тумачио даље. „И сам ваздух, колико год да нам изгледа прозиран састављен је из ситних делића.

При олуји не могу ни велика стабла да се одупру налету тих делића. Зато је ваздух стварна супстанција, иако је као такву не видимо.

Зато имадоше тема за разговор у изобиљу. Када стигоше до двадесете, већ се смркло. Ваздух беше потпуно миран, море без таласа; на његовој глаткој површини огледало се звездано небо.

Дан беше врућ, али је плаха ноћна киша освежила ваздух и спрала прашину са дугачког правог друма који је спајао Атену са њеним пристаништем, а са обе стране опасан ново

Његове капије бише насилно отворене, а кроз њих дуну свеж ваздух у атмосферу Запада, замагљену тамјаном, и надахну западни свет новим животом.

Ево ме већ и на обали реке Таја која са три стране обгрљава Толедо. Удишем ваздух, освежен таласима те кривудаве реке и посматрам издалека варош обасјану сунцем.

“ испитиваше самог себе. Он се обазре на све стране. Куд погледа, виде свежу траву и шарено цвеће. И земља и ваздух мирисаху на пролеће. „Та то пролеће разгони моју тугу!

„Ове рушевине нису мртве, оне дишу! Осећам њихов бесмртни дах како струји кроз овај ваздух и оживљава садашњицу. Приметио сам то исто и на грађевинама Фиренце и Болоње, али сам тек овде то потпуно схватио.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Шта се ви мешате у дискусију? — Да, у дискусију! — примети иронично крезуби студент, па убоде кажипрстом у ваздух. — Гле — рече жена која не скидаше очи са ошишане студенткиње и доби још упропашћенији изглед као да ће сместа пасти

Владао је онај нарочити, привремени мир фронта кад ваздух још подрхтава од експлозије, када се жури да се одахне, проживи неколико сигурних тренутака, кад се црне слутње умире

Био је силно потресен и последње речи изговорио је гушећи се. Ја сам ћутао. А он ме, у нади ваљда да ће га свеж ваздух колико-толико окрепити, замоли да отворим мало окно прозора који се сам био заклопио.

Само се светлост полако увлачила и, постепено и опрезно, откривала ствари. Он уздахну испрекидано. — И ваздух овај није више ваздух.

Он уздахну испрекидано. — И ваздух овај није више ваздух. И доиста, колико сам пута, будећи се у својој земуници и притиснут истим гробним мртвилом маћедонских урвина, имао

како опет кроз сан слушам онај исти жумор свемира и осећам сав онај, буран, пун страсти дах зоре пролећа, кад је ваздух сав од мириса и од цвркута, зујања оса, веселих узвика, звона, шкрипе кола, одјека мотике што цепа мирисну земљу; сву

Мили тако бескрајна ноћ оловна и све је више ваздух згуснут и мрак, и све се жешће бори мозак један са собом самим. Тамо до стуба, један човек што не спава сазнао је

И удисао је Свилар алапљиво онај, усред јулске припеке, свеж и сладак ваздух и гледао оно небо, што је исто било као некад, благо и нежно, пуно наде и милости некако и гледао га задуго све док су

И он је махнито окидао. И Док је грозна нека језа прожимала сав ваздух, она неиздржљива напетост прекинула се тек онда: кад су отуд из земље стале ницати плаве небројене лесе и у безумној

Пролеће је дисало плућима пуним рајскога мириса. И са ливада је пирила мирисна свежина, и свилени ваздух је подрхтавао. Изишао сам да шетам; улице су још празне. Све куће познајем, али људе, богами, не знам.

образима као жар врућим, ја сам у почетку осетио неку заглушну грмљавину у ушима, у којима ми је после онај пресецани ваздух стао фијукати, звиждати, зујати, и тако бесно цичати, да сам мислио: оглувећу.

Као у тешком сну ваздух застао, занемео, замро. Све је у гробном ћутању, чекало сунце: да се појави, да оживи, да охрабри, да открави онај

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Како је био њежан и крхак, и свикнут на климу благоваонице, у њој је успјевао; отворен га је ваздух замарао. Имао је прелијепе његоване руке и употребљавао их с пажњом и поштедом.

дјеца спремају за недјељу, за бијелу недјељну кошуљицу и за кротку звоњаву звона с цркве на главици кроз проријетки ваздух прамаљетног јутра. Саосјећам с дрвећем. Мислим да и оно дуго унапријед слути промјене времена.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном. Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад...

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

гледам доба И све што је некад било, и све што је око мене; И чудна се слика ствара: неко море од пепела, Над њим ваздух, паран криком, као да је смех сирене.

тече мирно, благо; вода блиста; Сунце сија, звоно лупка, овце пасу; Поветарац лако гази преко листа; Одмара се и сам ваздух у том часу.

Устао сам рано, преко обичаја; Отворио прозор. Изгледаше као У природи да је било окршаја Неког грозног, страшног. Ваздух мокар пао. Неба нигде нема. Можда је пропало. Елементи страсти негде се још боре. Можда је и сунце ропства нам допало.

Ноћи где не беше већ тол'ко столећа? То је земља њене лепоте и маја. Земљу где дан, ваздух и цвеће мирише, Чије време нема будућност ни сате, Где су венци, боје — да л' ту земљу знате?

И док земља мирно прима цвеће, Као ваздух умрле цвркуте, Моја мис'о лагано се креће Кроз гробове у мртве минуте. Гледам доба изгубљено, тавно, Где у хладу

Песма тица и ведрина ствари, Осећа се ход јесењих дана И дах тужан обамрлих чари. И док земља мирно прима цвеће Као ваздух умрле цвркуте, Моја мис'о лагано се креће Кроз гробове у мртве минуте.

и дође ми жао: “Можда је чекала, можда много воле, А ја? — ја сам свиреп, бездушан и зао.” И тад пипах ваздух, тражећ каква трага, Али речи твоје нисам мог'о наћи; О како је љубав велика и блага, Мада као звезда и она ће заћи.

Зар их овде има? Зар земља сузе, зар све не узима? И мокро свуда! Ух, како је 'ладно Биле и ваздух... То ја нисам умро! О куку, куку, зар живота треба За оног коме свет је већ изумр'о. Падај, животе, с јауцима мојим.

ПОД ДУДОМ Малаксао, ломан, сад одмарам тело, Далеко од тебе, на сенци од дуда; Разлио се ваздух и прамење бело, Дан врео и топал, мртвило је свуда.

И ПОСЛЕДЊЕ ПЕСМЕ ПРВИ СУСРЕТ Једно послеподне — не сећам се које — Ишли сте лагано и погнуте главе, А око Вас ваздух, светлост и мир стоје, А над Вама небо боје јасно плаве. Сенку и с њом мене водили сте собом...

крећу Путем промена — остаће да живе, И после мене, и љубав и мис'о: То није моје к'о ни магле сиве, Као ни звезде, ваздух кој' сам дис'о.

Бог сакатих данас престао да влада Овом земљом плача и веселог рата!” И потмуо јаук богатих пандура Шиба ваздух страстан... а дан црвен тече. И пропада видик нараштаја штура У радостан одмор, у мирисно вече. Једна стара радост!

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Дуго сам био везан за фабрику и свеж ваздух ме је дивно окрепио. Вративши се у град те вечери имао сам осећај да ми мозак гори.

Одједном су ми ноге полетеле у ваздух, истог тренутка блеснуло ми је у глави, нерви су реаговали, мишићи су се згрчили.

Кад бих хтео да пуцаљка окине, клип бих упро у трбух а потом цев снажно повлачио уназад обема рукама. Ваздух између два запушача је бивао сабијен и јако загрејан и предњи чеп би излетео уз гласни прасак.

затвореном простору дели ту шупљину на два одељка која међусобно потпуно раздвајају клизни спојеви који не пропуштају ваздух.

Ако се један од поменутих одељака запечати и једном заувек из њега извуче ваздух, а други остави отворен, уследиће стална ротација цилиндра, бар сам ја тако претпостављао.

Затим сам конструисао такав модел од дрвета, саставио га веома пажљиво и када сам пумпом извукао ваздух из једног његовог дела и сопственим очима опазио да постоји тенденција ка окретању, помахнитао сам од радости.

Свакога дана сам се у мислима пребацивао кроз ваздух до удаљених места, али ми није било јасно како ми то полази за руком.

изводив, признаћу, али ни близу тако лош као што је био план познатог њујоршког професора који је желео да упумпава ваздух из врућих зона у умерене зоне, потпуно заборављајући на чињеницу да је Бог већ створио гигантску машину у ту сврху.

Накнадно истраживање је показало да ефикасност остаје иста, без обзира на медијум који се користи, било да је то ваздух, водоник, живина пара, уље или електронски сноп.

Очигледно је да се природне и вештачке сметње простиру кроз земљу и ваздух на потпуно исти начин, и да и једне и друге могу да генеришу и хоризонталне и вертикалне електромоторне силе.

требало да буде сасвим имуна на сметње, осетљивија је на неке спољње импулсе од жице која се диже вертикално у ваздух. Поштено речено, постигнут је мали напредак али не на основу неког посебног метода или направе.

Изградњом одговарајућих постројења биће могуће пројектил ове врсте лансирати у ваздух и спустити готово тачно на свако предвиђено место, макар оно било хиљадама миља удаљено.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Запазили смо да се звук много брже простире кроз земљу него кроз ваздух и да чврста земља боље преноси звук од растресите, узоране земље.

је било ствари које су ме више занимале од свирања српског гајдаша који је притискањем мехова од овчије коже нагонио ваздух у цеви и прстима регулисао проток и мелодију коју је овај инструмент стварао.

Чим ваздух у процепу постане проводан, електрична машина престаје да делује. Долази до протока велике струје кроз процеп која вазд

Долази до протока велике струје кроз процеп која ваздух у процепу доводи до белог усијања. Такав ваздух је одличан проводник и дозвољава лак пролаз оптерећењу између сфера.

Долази до протока велике струје кроз процеп која ваздух у процепу доводи до белог усијања. Такав ваздух је одличан проводник и дозвољава лак пролаз оптерећењу између сфера.

Произвођење звучних таласа у ваздуху који окружује звучну виљушку, доказ је да околни ваздух има удела у одређивању кретања звучне виљушке.

одреди да ли електрично поље, то јест електрифицирани простор око осцилатора, реагује на сличан начин као што реагује ваздух када га покрене заосцилована звучна виљушка. Ако се то догоди, онда треба очекивати да се произведу електрични таласи.

то моје запажање о необичном облику електричног пражњења из мале металне сфере у великој стакленој лопти која садржи ваздух под малим притиском.

Приказаћу то укратко: Звук се преноси кроз воду или чврсто тело много боље него кроз ваздух. Знао сам то још онда када сам као пастир у Идвору учио да се дојављујем кроз земљу.

нестишљиве материје као вода, метали, или чврста земља, имају неупоредиво већу кинетичку и еластичну реакцију него ваздух, и зато преносе много боље звук од њега.

Миомирисан дах овог дивног младожење испуњава ваздух, делећи пољупце по уснама сваког цветка у веселим и свечаним воћњацима и по сочним пашњацима.

Ћипико, Иво - Приповетке

Уставише се тик до отворених врата, преко којих је жарка светлост и влажан ваздух чак до њих допирао. Леђима се прислонише уза зид што је од жестоког огња био врућ.

Вас простор испуни са врућином, димом и паром; ваздух заудара млаком гњилоћом и јетком жестином што омамљује и задржава дах тако да, ко није викао, тешко би издржао.

Дим се проредио и приземље се чистило. Уљене светиљке јасније горе, мање диме и заударају. Домало ваздух је прозирнији и хладнији. Полегоше да се одморе, ако ће и за мало време.

На прекоморским брдинама и голетима назираху се засеоце, доци, шумарци и поједина дрвета. Ваздух је очишћен и прозрачан. Ведрина неба и мора лепо се у њима одразује. Упутише се у поље.

Његова светлост расипље се пољем и шумом. Увукла се у доце и провале. У околу нигде жива гласа. Ваздух је влажан; ноћна роса кваси мрку земљу и суро камење и истиха залева бело зимско цвеће што се иза камења крије, да се

Дијете из зипке боље плаче. Пође да га смири. Марко поврати се к прозорчићу. У ниску собицу споља навире чисти, стежи ваздух и помало осваја је љетњим, сивим, свијетлим свићањем и носи собом са шкоља и с мора шапатљиве, бистре гласове летње

ДАНГУБА Пун мјесец с ведра неба разлива се селом, сребри чистине, обасјава ваздух трептавим бљедилом, у којем се бјелускају млијечне капљице што се непрекидно лагано спуштају ка земљи.

У устима му камиш; из луле се одавно не дими, али он камиш једнако по устима премеће, удише у се ваздух и издише. Капа му и сада као и увијек сасма покрива лијево око. „То ти око и не служи!

Сунце је жеже — жедна је!... А кроз засићени ваздух, крцат мириса тамјана, воштаница и старих туника што за собом остављају у светлости дана задах нечега давнога,

топла и ведра, креси прелетаху испред њих и светле по шикари што ивицом пута расте, а дошавши у долац, дочека их свежи ваздух, хлади их и окрепљује.

Дечаци наложише ватру, крше суве гране и прилажу на њу. А кад се пламен весело диже у посурели ваздух, поклекоше до ње. Миливој, гледајући пламен, крши озебле прсте. Дође му да загази у воду и да приђе к ватри.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

језичкокњижевнокултурно памћење, у коме смо стално саучествовали, само што то нисмо осећали онако као што не осећамо ваздух који дишемо.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

срца, кад се видите ту, у тој утутканој, топлој и меко намештеној соби, по којој веје мирис тамјана, трепери ужагрен ваздух више мангала, а изнад главе вам пуцкара кандило . . . како онда?!

и страх долазио је, међутим, и отуда што су се кретали кроз нове, непознате пределе: изменила се „земља под ногама и ваздух”, променило се дрвеће, а и „велике промене на небесима дешаваху се пред њима”.

измени дрвеће”, вели нам аутор, „прво на обронку видика, па затим и у околини, кад им се промени и земља под ногама и ваздух, који је постајао зрачан, хладан, они се снуждише сасвим.

Пролазили су испод огромних стена што су им висиле над главом. Чисти и безбројни потоци жуборили су са тих стена, и ваздух, што је продирао у груди, као нож“.

у виду поређења: људи као тице, планинске стене што над главом висе, као неки наглавачке окренут свет, па најзад ваздух као нож. Највише је места и овде поклоњено Вуку Исаковичу.

У следећем опису подвучене су појаве за које се изричито каже да их јунакиња телом наслућује: „Пружајући руку у топал ваздух, кроз решетку, осетивши као да може да је провуче кроз млаку површину реке што је протицала, она је својим телом

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Чини л’ вам се сунце да друкчије сија, Јаворова грана много зеленија? Мириснији ваздух кроз зелено грање Кô да вам се нуди сам на уздисање.

А кад зима стегну јача, Ветар, цича, непогода, Она мишља: шума ј’ свача Кâ и ваздух, кâ и вода. Незналица мислила је: Има шуме доста свима! Ал’ је шума спахијина, А он не зна шта је зима.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

На звучним обалама где древно завршава море каменим срцем слутиш: ваздух је велико чудо. Нек траје лепота сунца до последњег сна, горе према врховима који загубише нам траг.

Већа све бива сенка моја далеко од хуке где ћутећи док остали су мртви уснух. Јој ваздух вене умиру сви облици! О милости за оно што сам био у сну. То паклена ми љубав у недоумици.

Непомичан си, зато те не могу стићи; Тако близу мене други ваздух дишеш Док силазак у дубину обећава све више Звезда на коју треба се тек навићи.

што пронађу несебично покажу Стоје између нас и празнине као најлепша ограда Биљке што ждеру празнину и враћају нам ваздух ИИ Изналазе путеве између крајности: између минерала у коме никада није ноћ, где сунце не залази, где је симетрија

крв што везује кисеоник и време ПОХВАЛА СВЕТУ Не напуштај ме свете Не иди наивна ласто Не повредите земљу Не дирајте ваздух Не учините никакво зло води Не посвађајте ме са ватром Пустите ме да корачам Према себи као према своме циљу Пустите

Краков, Станислав - КРИЛА

Глава је била мирна, само су две руке кретале и повлачиле полуге, жице, точкове и ручице. Мотор је урлао у пенама, а ваздух јурио из напетих свемирских груди. — Хеј, Сергије, Сергије... Пилотова глава је била глува и трезн на полуга.

Сећао се и Мија. — Ех, дабогме да смо имали успеха. Те каквог. Душко је добио пољубац од мале Викторије, кроз ваздух; на вас се, чика—Јоцо, много смејала она чупава Вида, камењарка, а Андрија са победоносном трбушином и она оклопњача

Крили се у шибљаке и хлад гранатог дрвећа. — Ф...ф...ф... Нешто је црно летело кроз ваздух. Бомбе су трештале. Дим је избијао из села, са поља. По небу су прскали шрапнели.

Казимир је избацивао са крвљу из плућа неке свете борце будућих побуна... за човечанство. Зажарени ваздух је треперио као у грозници. У кланцу је пуцњава престала да за који час наново отпочне.

— Фу—грам. Проломи се ваздух за Душком. Одскочи, окрете се. Са гумастог дрвета падале су одсечене гранчице и лишће, а доле у плавом диму лежао је

Опет је у бараци било све бело и мирно. Чуло се само како кркља ваздух и крв кроз цевчицу забодену у једне рањене, расечене груди. Онда се поново појавила бела сенка баронице Ивон.

У Сергијевој колиби чула се сладострасна вриска. Бора је извео бароницу, коју је гушио запарни ваздух у колиби, и они су посматрали кружење наших апарата, и весело поздрављали победнике.

Почели су да раде око његове ноге. Јаукнуо би и уздигао високо мршави грудни кош. Около је ваздух био пун задаха крви и јаука. Један Црнац урлао је тако страшно да су напољу рањеници дрхтали од страха.

Изгубила се чежња далеких летова и песма арлекина у зраку. Ваздух више није љубио пољупцима већ шибао канџијама. Осећала се само доле бездан земље, видели пламени шрапнела и почела да

Гладна су деца умирала. Свуда су војници бацали оружје и предавали се. Зато су стрељани они, који су остајали. Ваздух је био окужен, и црвена болест се као куга разносила.

Крај логора је био одсек црвене земље, и низ њега су непрестано војници стрчавали. Ваздух је био хладан. На планинама је снег падао. У станицу је војнички воз улазио.

Са туђег рова је пукла пушка. Потом друга и онда је неколико запраштало. Зрна су певала парајући хладан ваздух. — Сиђите, сиђите. Душко је стајао на рову, клатио се и смешио задовољно. — Сиђите.

Петровић, Растко - АФРИКА

“ Врућина није била прекомерна. Балет марсоена, на стотине, у непрестаном превртању по пучини и кроз ваздух. Заморени остају за нама. Само један пар, под првим огледалом воде, упорно, чини се „задихано“ прати нас.

Жене, које се укрцавају за пут, дизалица брода пеца котарицом из чамца; црне, уплашене, оне прелетајући кроз ваздух пружају руке нагдо као да би да се понова врате пучини. Чаробни марсоени са лицима медуза.

Толико је његово недовршено вознесење гласом било једна стварност у овој ноћи. Искрцасмо се под саму ивицу шуме. Ваздух је, иако без сунца што бије у теме, још увек топао, а вода само незнатно свежија.

Више се уопште није трудио да кинин увија у обланду, већ га је узимао кашичицом као сав овај жарки ваздух и живот. Какву је ту важност онда могло имати његове име, парадно и кочоперно као једна домаћа птица.

Ако треба да осветле какву јаругу, они узимају прамен савенског класја, пале га и машу њим кроз ваздух. Два дана већ ја нисам пио ништа што би било свежије од врелих сунчевих зракова; и, овако у ноћи, моја су уста била

ја имам да останем у згради у којој се силом прави дућан за купце којих нема, у селу по коме су полегли само усијани ваздух и небо, у друштву црнца који се и сâм ту осећа туђ и очајан.

Пажња је, и код играча и код играчица, обраћена нарочито на утисак који може учинити одећа лепршајући кроз ваздух. Овај свет, који је иначе го, облачи се да би играо.

Младићи се радују, улећу за њима и износе их расцикане, руку које машу кроз ваздух, појаса који се развијају: праве Сабињанке.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

за осветом жŷди страхотне Познаје онај што је слушао Рођеног брата ропот самртни У немо доба ноћи јесење, Када и ваздух тугом уздише, На кољу живе људе гледајућ По бедемима града несрећног... С тобом ћу ићи! С тобом Станоје!

— црна пештера Из које беже слепи мишеви, А шкорпије се крију пажљиво У пукотине влажног камена, Да не би онај ваздух дисале Што моје груди цепа надвоје... (Почивка.) Спасо!... Нема је!... Ал’ шта је ово?

) То није била њена шамија!... Та њене косе густе витице Танан је ваздух мирно гладио; А сунчев зрачак, мазно играјућ, Од студи јој је теме чувао... Чија је, дакле!... Хо!... Сећам се сад!.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Небо је било чисто као стакло, исток преливен светлим руменилом, ваздух тако свеж, густ и неисказано пријатан да су се груди и нехотице широко надимале да га што више увуку; честе су оживеле

Халакање и други бојни узвици турски већ су потресали ваздух а ова грдна маса непријатеља ваљала се на наш мали шанчић као неуздржљива бујица.

Свуда трагови страшне пустоши и разорења. Ваздух окужен, трава угажена и спарушена, па и сама шума, иако је било ведро, свеже јутро, изгледала је опарена и клонула,

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

паде нам на груди, И нико нема ни речи, ни гласа, Нико с’ не усуди Дотакнут се крила тог сна, ил’ јаве, Заталасат’ ваздух око мртве главе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Извежбали су се, оца им њиног! — додаје Мишић. — Чују они још издалека шум гранате кроз ваздух и склањају се. — А где ћемо ми, несрећни пешаци? — продужи Светислав.

Нас тројица сабили смо се један уз другога и, чини ми се, ако мало јаче удахнем ваздух пробиће ми куршум леђа. У оваквом нашем положају храброст је лудост. Најбоље је причекати мрак.

хтедох да наредим људима да се тихо спуштају, кад се диже један каплар и размахну бомбом у правцу бугарских ровова. Ваздух као да се проломи. У непријатељским рововима настаде нека ларма. Онда повикаше: „Уре! Уре!

Гранате прелећу баш изнад наших глава, и чим чујемо шум зрна кроз ваздух, ми забијемо главу међу камење. Прасак пушака у нашој позадини све се јасније чује. Као да Бугари одступају.

И, призивајући истога Бога, међусобно се кољемо. Тешка хаубица груну и гранате запараше ваздух. Као да чујемо како од оне стране допире јаук и шкргут. Звоно се више не чује. Утонусмо у крваву свакидашњицу.

Прешли смо преко врха и упутили се благом косом. Ваздух је био оштар, и наше лице влажно од магле. При ведром дану, овуда се не би могло ићи, већ далеким заобилазним путем.

Е, онда оставите, па ће мој посилни разместити. Изволте. Напољу нас запахну хладан планински ваздух. У саобраћајницама срели смо куваре са казанима. Они се прибише уза зид, те морадосмо да прескочимо казан.

Наш рововац десно као да заурла. Из објавнице бугарске допире јаук рањеника. Одбијено пушчано зрно језиво запара ваздух. Фи-у! Гр-р-ру!... Гр-р-у! — поче да туче непријатељска артиљерија по нашим пешачким рововима.

Ветар је дувао и уз цику струјао између жица. На фронту је била тишина. Ваздух је био прозиран и чист, а преко бугарских ровова видело се надалеко плаветнило неба.

Из даљине допреше пуцњи и одмах се над главама нашим усковитла ваздух, оштро цикну и пред нама праснуше шрапнели. Три су пребацила, а један је експлодирао изнад велике стене.

Друга... Онда се проломи отегнуто: Гр-р-р-р-р! као стотину громова. Гр-у! Гр-у! Ура! Ура! Гр-у! Ваздух се ускомеша. Одјекнуше планине и урвине. Отпоче прасак пушака. Митраљез. Наш рововац урликну. Гр-у! Гр-у! Гр-у!...

Јер позадина, та твоја позадина... лаже, измишља... невине људе тера на робију... стреља! Он се испрси, удахну ваздух и таман отвори уста да још нешто каже, али га Радослав дохвати и свали на столицу.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

“ Разумела сам све, — Леонардо, све! И овако ћеш дужда поздравит: „Кћи твоја, дужде, кћи крви твоје, Венецијански ваздух сисајућ Упозната је с срцем човечјим. — И Венеција ће бити спасена!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

У кланцима сам а ваздух ме дави, А снег нада мном своју воњу слаже, Јер сунца нема да глечер открави; О, залуд сунца моје очи траже!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Оде и капетан и све среско особље у ваздух. А неко тек мора остати да настави истрагу и да извести господина министра о дога– ђају: Зато, знаш, почните ви, па

ВИЋА (чита): „...и да му је намера била како династију тако и целу државу бацити у ваздух. Из списа нађених при њему виде се јасно те његове намере... Молим за даља упутства”. КАПЕТАН (Ђоки): Ето, јеси чуо?

КАПЕТАН: Гле, гле, приватне ствари. А што хоћеш да бациш државу у ваздух, је л' и то твоја приватна ствар? Све ово мора да се прочита. БОКА: Али, молим вас...

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Па зар да земљи више не сване? Зар да остане — Тама?... И ход се чује... Да л’ поноћ тако мирно путује? Ни ваздух тако тихо не гази — Кô да са оног света долази. Ил’ крадом облак иде навише? Ил’ болник какав тешко уздише?

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

понавља све док не »приде задње перо на рај«; девојка, пак, »жута зрнца, ка су насред маргарети«, окруни и баци у ваздух: имаће онолико деце колико јој зрнаца падне на длан (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 252).

Ћипико, Иво - Пауци

Док свану, као да се дана зажели, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан. Стакне запретану ватру да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.

Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к'о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају. Валићи запљускују обалу, море жамори...

Пролазе мимо њ, а музика свира и свира. Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. Плати и оде. Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.

Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио. Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења.

И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... Иво се прислони

А са западне стране проби уто чиста ведрина. Показа се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу ... — Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.

Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном. Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду'не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села. И село је све то запуштеније.

Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

И воду горе тегле из долине. Чак и воду. Худа таштина, одговорио сам. Худа великашка таштина. Хоће да дише чист ваздух изнад задаха себара.

Видео сам да је неспокојан. Подсећао је на некога ко је тек изронио из воде и халапљиво хвата устима ваздух. Нисам одмах схватио на шта се односи његова наредба или молба, управо то — да ли је више наредба или молба.

Видим и шта гледа. Напети лук Дадарин. Жестоко натегнути лук с оштром стрелом што ће фиснути кроз ваздух тражећи у томе сивом камењару нешто живо, биће које се још миче.

ми се подламају, висока дивизма се савија и шиба ме по лицу и врату, њен жућкасти полен ме гуши и надражује на кијање. Ваздух је загушљив, мали ковитлаци прашине ничу као печурке по пољу и намах нестају. Ознојена сам и уморна.

Била је ноћ. Она је уморна лежала преко мојих голих груди и жудно удисала ваздух док јој је срце тамбарало као галопирајући вранац.

То је Доротеј. Устајем. Излазим на терасу. Удишем пуним плућима влажни ноћни ваздух. Замрли су сви звуци. На истоку се лагано диже зора. Богдан Дадара нема времена за мене. Сувише је заокупљен собом.

Летим раширених руку с главом надоле, мантија ми лепрша, дишем свеж ваздух, не заптива ме, не гушим се, нутрина ми је чиста као у новорођенчета, промичем између птица, одједном ми више не смета

моћи на миру преживати своје детињасте мисли, грицкати као пацов своју буђаву кору хлеба и дисати свој смрдљиви ваздух. Не кидише Дадара на мене. Ни на Доротеја чак. Друго нешто жуља његову похлепу.

Његова облапорност и сваковрсна неумереност га терају да покушава немогуће. Винуо би се у ваздух, али нема крила, заронио би под воду, али нема шкрге, завукао би се у земљу, али нема опрему кртице.

Тек кад бих изјурио напоље, и дубоко удахнуо ваздух, осетио бих да сам сав мокар од зноја. А истрчавао сам по сваком времену, по киши и вејавици, мразу и јулској месечини.

Не, данас јој не бих причао нешто тужно, лето је, сунце се клони западу, ваздух је мекан и мио; не, данас јој никако не бих причао нешто тужно. Дадара Кога сам ја, у ствари, убио?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Из мрака, из неба, земље, извиру чудесне приче, Гласова све јаче бива и ваздух чисто ври... Један се церека лудо, а један очајно кличе, Као духови зли. Но ја их разумем лепо.

2. Подне је минуло касно, И већ на тавном небу сунце се гасило јасно, Жарки се испуни ваздух прохладом вечери свеже, На густо, дудово грање уморна живина леже.

“ Амор је весело ишô, јер драга беше му зора И оштар, јутарњи ваздух што пирка са тавних гора. Божанске његове груди дисаху свежину дана, А поглед гуташе чисто лепоту околних страна.

Тежак, загушљив ваздух прохладне нијаху струје, Као весници страшни пламена и олује. А клисар, да олуј спречи, кад земљу обави тама Попе се,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

„Све је онде било као створено за угодно посматрање небеских појава: равно тло, прозиран ваздух, ведро небо, и због мале географске ширине, рани залазак Сунца.

Под ударцима њиховог длета и чекића. одлетала су у ваздух парчета тог класичног камена. Из једног таквог парчета дао сам истесати Ваш придржач.

На његовом источном рају исправила се у плави ваздух његова бела мраморна светиљка - виша но што је Кеопсова пирамида, - седмо чудо света, која доби име по месту где је

У таквом расположењу упутих се на Калемегдан који лежи у близини Министарства. Ту је пролеће већ грануло и испунило ваздух својим мирисом, који се кроз грло завлачи до самог срца. Удисао сам га пуним грудима и окрепио се њиме.

огледала: Босфор, Златни Рог и Мраморно Море, а где опази какву живу боју оно је тако страсно пољуби да од тога ваздух затрепери. Зато су и Цариград и његова ношња тако шарени. У нашој сали владао је други тон.

У свима вратима сале и прозорским удубљењима узели су места турски полицајци. Ваздух се испунио смрадом и проламао од дивљачке вике. Мало по мало могло се из њене рике разабрати шта та руља хоће.

Како немам прскалице са перолином, то сам замолио три старе липе да нам оне омиришу ваздух, а побринуо сам се и за оркестар: цврчци већ удешавају у трави своје инструменте.

Кеплер отвори махинално прозор. Свеж ваздух покуља у собу, царски дворац на Храдшину светлуцао се у сунчевим зрацима. Али га Кеплер и не примети, него је понављао

седим, загреван топлим Сунчевим зрацима, под високим храстом на узвишици поред мога стана, удишем пуним грудима свежи ваздух, посматрам по хиљадити пут предео у којем су природа и људска рука изложиле своја дела, а не могу да их се сит

Причекајмо још који тренутак! Изглед кроз наше прозорче мења се нагло и бива све лепши. Ваздух који нас обухвата трепери ружичастом бојом, бива постепено светлији и прозирнији, као да, онде доле, невидљива нека

телевизију и сто других чуда; просекла је каналом амерички континент, преградила Нил, ваздухом ђубрила оранице, а ваздух отровним гасовима.

са собом не само ону потребну цев ракетле у којој ће се вршити експлозија, него и тендер пун експлозива, храну и ваздух за дисање, онда су нам потребне још веће брзине избацивања него што је она од једанаест километара.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Оде.) САРОШ (узме ракију и пије): Ох тамо, код ње, могао сам данима да лежим, да удишем онај чист светао ваздух што мирише на босиљак и испајане ћилимове.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Око десет сати, кад су већ пошли да легну, чуло се одједаред, кроз густ ваздух, сасвим добро, да се на друму зауставила кола.

Хајде, брже, шта ме ваздан гледате... Вози се госпа Нола на штајервагну, прија јој јесењи ваздух, чист и оштар, и некако и мекан после кише.

— Мали је после чешће чинио неке покрете прстима кроз ваздух, и то је био као неки пријатан и тајанствен знак између матере и сина.

Устаде Бранко. Нешто штрецну кроз ваздух. Увек прав и храбар, увек миран, али и при замаху кад треба ударити или пресећи — све се очи уперише у Бранка.

А шта ли ћу, ког врага, штедети! Три комада намештаја око мене од тврда су дрвета, и штеде више они мене него ја њих. Ваздух не могу штедети.

Затвори лево око, и чита само десним. Заболи га од тога глава, он шета крај Тисе, скине шешир и добро му чини ваздух и свежина по челу и темену, и главобоља прође, и наставља се читање и живот једним оком.

окупљених људи и укрштених мишљења, често у једној пословици, у неком примеру из историје, или из књиге коју баш чита. Ваздух се одједаред прочисти, господин-Васа сија од поноса, а Агница се просто ваља по мамину аргументу.

Сав свет је на Дунаву и у води. У четврти разред, од девојчица, дошле су само три другарице и Господинова сестричина. Ваздух је гушио већ од ране зоре; сунце пржило: од јаке сунчане светлости Коду су јаче болеле очи и дете је једнако жмурило.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Један део излази из свирале на мали отвор, а други улази у цев и ту производи згушњавање ваздуха. Овако згуснут ваздух ће за неко време спречавати отицање нове струје у цев.

– Јесте, јесте! – вришти Илија Вукићевић и млатара кроз ваздух дугим рукама. – И да је само изоставио себе па ни по јада – наставља Радоје и лупа песницом о сто – него је увео себе

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Слаби заклони летели су у ваздух. Делови људског тела разбацивани су на све стране. Од заглушне хуке, рике и ломљаве није се чуо ни јаук рањеника.

— Г-р-р-у... г-р-р-ру — пролама се ваздух и јед но тешко храстово стабло се пови, готово да нас поклопи. — Ало, ало, четврта, јавите командиру да се на ивици

На свима странама плач деце и јаук рањеника. Мост на Морави бачен је у ваздух. Људи имају утисак као да им је откинут један део тела. Шумадија је поробљена.

Онда настави тихо. — Таман сам устао и војник донео воду да се умијем, у том тренутку се ваздух проломи. И без моје команде, војници притрчаше топовима и заузеше своја места.

Гинули су као стока. Земља је тутњала од топовских пуцњева, а ваздух је кркљао од пушчане и митраљеске ватре. На неким местима Бугари су ускакали у наше ровове, боли се тамо бајонетима.

— рече одлучно потпуковник Петар. Онда заћута. У даљини блесну нека ватра и махнита експлозија запара ваздух, па се потмуло одби са урвина планинских... Као сигнал да сада треба да отпочне уништавање.

Војници трчећи излазе, да им коњи не би застајали. Али са неких коња спада самар. Иако је хладан ваздух, људи се презнојавају и уз псовку везују сандуке конопцима.

Лаганим кораком од замора прођосмо поред ове масе и кретосмо даље узбрдо. Нека тајанствена тама обавија нас, а ваздух као да гуши. Војници набили капуљаче или увезали главе марамама, и онако погнути промичу кроз облаке као утваре...

Затискујем рупу шаторским крилом. Сада опет осећам како ми улази хладан ваздух у рукав. Хтео бих да променим положај руке, али се бојим отворићу опет неку рупу на шаторском крилу...

Подне је давно превалило. Сунце облива зрацима својим планинске врхове, који блеште на овоме децембарском дану. Али ваздух резни и пара сукља из уста. Разговарамо, шта би било да се закључи мир, а ми да смо богати.

Чак су и мрвице покупили. БЕСПУЋЕ... Следећег дана сишли смо готово сасвим у равницу и осетили други ваздух. Наилазили смо и на знаке питомине, на гумасте смокве и на мале винограде. Нарови су расли самоникло, као у нас трње.

Застадох. — Друже, може ли се? — Ето, полако — проговори шиштећи, и заста де да удахне ваздух. У грудима му нешто закркља. Дисао је отвореним устима и при сваком удисају глава се негова дизала, а потом спуштала.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Иди и наћи ћеш га! — Где? — викну Дрвосеча и потрча за старцем који је одмицао све брже, док наједном, као да се у ваздух претворио, не нестаде. Дрвосеча обори главу, а из ока му склизне суза.

— Зар на овом двору има и таквих? Отерајте је да не кужи ваздух нашег срећног Царства... — додала је, а доглавници и саветници збуњено су погледали један другога, али већ сутрадан из

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ломи се ваздух, и хуји, и јечи, Океан сињи валом облак хвата. На трошном броду задњи морнар клечи, И тешку судбу он види и схвата.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Он иде „од града до града“, привлачи се „од трна до трна“ и „од грма до грма“ нечујан и незадржив као ваздух. У туцачким хаљинама, са дреновом батином на рамену и искрпљеном торбом о батини, свестан да ће се рђаво провести

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

би ми неко рекао Како је живот стекао Којим је парама платио И пошто би га вратио Кад би ми неко рекао Како је ваздух стекао Коме је писма писао Да моли да би дисао Кад би ми неко рекао Како је сунце стекао Којим се смехом смејао

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

се и спуштала у ритму Стричева дисања као да то доље, у подземљу, шишти притајен вулкан и спрема се да Босну баци у ваздух. — Чекај, чмавало једно, сад ћеш видјети!

— шапатам упита Јованче зурећи у заковитлане димове. — Не знам, дјецо. Можда су их наши војници бацили у ваздух да не падну у руке непријатељу.

Дјечак је неко вријеме јуначки подносио и ту напаст и трудио се да не дише, али не издржа дуго. Повуче дубоко ваздух, а са њим и мрава у нос и двапут громко кихну: — Аћхи! Аћхи! — Жив! Жив!

Једина је куја, дигнуте главе, пажљиво њушкала ваздух окренута према дубини шуме. Одједном се Луња узнемирено промешкољи, сједе и забринуто рече: — Неко има у шуми.

Тамо се утврдило да су то преобучени непријатељски диверзанти, они што бацају у ваздух штабове, радионице и слагалишта муниције.

команда послала их је у Прокин гај да тамо пронађу складиште заплијењене непријатељске муниције и да га баце у ваздух. Авијатичари су им јавили да бомбе нису уништиле складишта. — Гле, колико им је само стало до муниције!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А рекла сам ти, оче, да не нудиш ме исказивати моје срамоте. Зна господ Бог јер се сад плашим тебе скрнавећи и ваздух мурдарећи с мојом овом беседом...