Црњански, Милош - Лирика Итаке
Фиезоле, 1921. СЕРБИА Испливах на гробљу, у несвести, као модар рак. Вазнесен у зеленом вртлогу, из бездана. Са неба је у свет отицала ноћ звездана, а Месец, у таму, спуштао свој последњи зрак.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
час када чула замиру обликује као једна врста јунакове смрти, насупрот часу када су она сва устрептала и јунак је вазнесен у једно посебно стање.