Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« — Ћиро, Ћиро! — ... Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам поно мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога...
Теодосије - ЖИТИЈА
“ А Господ, који је близу ових што га призивају ваистину и слуша њихову молитву, послуша и њихова мољења као и осталих праведника.
беше довео из грчке земље, и сам с њима пребивајући учаше их да украсе цркву по вољи његовој, тако да се и до данас ваистину види црква украшена у свему; једнога дана изишавши — нађе човека раслабљена рукама и ногама и свима удима својим,
После овога, да сви чују, Стефан самодржац узевши реч рече: — Дивити се треба ваистину дивноме Богу и светима његовим, и са страхом га увек славити и хвалити достојно, али и светима његовим чудити се и њих
И они који гледају шта се збива могли цу ваистину тада видети чудесно. а мислим да је богољубивим душама које ово слушају и сада поучно до суза.
А тај чудни и ваистину богодани град дуго остајаше неотопљен као грумење, док га узимаху они којима је био потребан. А краљ, сетивши се
Али ваистину разумесмо да си ти угодник Божји, јер нам он не даде да те нимало оскрбимо. Сада, дакле, дођосмо преда те да нас благос
Указаше му као ваистину Божију човеку сваку почаст и угошћење, и свети се одмори код њих; а кад се укрца у другу лађу, пошто су га снабдели
руку, а други да се дотакну његове мандије, говорећи: — Тако љубазан хришћанин ппе овога не дође к нама, него је ваистину човек Божји, као што и слушасмо! И тако га с великом љубављу испратише.
служба светоме о спомену његову, а сам са својим епископима, Док се служба свршавала, отвори гроб светога и видеше га ваистину света Духом, и телом свега цела и неразрушена, и власи главе и браде све светле и целе да има, и као да лежи и спава.
их на гробу светога где беше лежао и опипавши се по коленима, и разумевши да су опшивена чојом и кожом, рече: — Ваистину, без сваког спора, ја сам Неофит. Јер ево, и трагови страдања мога по земљи потврђују да сам то ја!
здрава ме начинио јеси, и за зло дао си ми добро, добри, и опет те прослављам, свече Божји, све док ме гроб не прими. Ваистину си ученик доброга и незлобивога истинитога Бога, и заповести његове чувајући учинио си ово са мном!
Све ово видевши и по том дознадох колико је велики у посту и трпљењу преподобни и ваистину достојно од Бога прослављени, и распитах се код мештана и многих из околине за оно што из живота његова хтедох
Црњански, Милош - Сеобе 1
заслужан од свога брата Вука, иако се онај прочуо по саборима, тим пре што онај само булазни и прича и обећава а он ваистину тргује, продаје и купује, а што купи, то уме и да сачува.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сељак оздо одговори: — Ваистину, шјор, ви сте заборавили да је данас наш Бадњи дан, да се, откад је Котора, а у мирно вријеме, на јутрошње јутро град
Потврдише. — Стару, крваву кућу — настави Његуш сједајући и нудећи мјесто до себе Приморцу... Ваистину, ваљаста Србља, као најбољег Црногорца!
Али му свијетли образ и лијепо име, ваистину, нико не оте довијека! — Фала ти, кнеже, то су твоје лијепе ријечи! — рече Марко смјерно, оборенијех очију.
— Злô, ваистину! — потврди његушки кнез. — Но ми причај, мој бане, како је горје код вас? Је ли што боље? Је ли се грдни народ оразуми
— Но ми причај, мој бане, како је горје код вас? Је ли што боље? Је ли се грдни народ оразумио? — Ваистину, видим, чуо си за бруку и грдило и истрагу нашу? — Чух. Но ми причај, молим ти се! — Зло ми причање, Марко!
Драго одби њеколико димова, мрдну густијем обрвама и одговори: — Ваистину, на боље не навикоше! Главно је, е је сад доњи народ већ једном на чисто, неће већ презати од сутрашњега дневи, као
— Је ли? — учини на то старац. — А да ко јадо, пресуђује у нашу земљу? — Крст! ваистину! — потврди млади човјек. — Сила, ваистину! — рече кнез. — Ни крст, ни правда, но сила безакона!...
— учини на то старац. — А да ко јадо, пресуђује у нашу земљу? — Крст! ваистину! — потврди млади човјек. — Сила, ваистину! — рече кнез. — Ни крст, ни правда, но сила безакона!... Хајде, попе, даље, е мрче! Пођоше.
— Е, па добро ни дошâ, ко си да си. Ко нам на вјеру долази, они час наш је! Кога невоља прићера у ове литице, с њим, ваистину, дијелимо кору хљеба и чувамо му главу колико и своју! Кад те добра срећа на мене намјерила, мој си гост.
Милице, Анђе, Горде, Киће, хај’те дома! Кажите баби да јој водимо госта, добра госта, ваистину! Кићуне, води и коња с мазгом, е ћу с дружином пјешке.
— Да га разговара крај огњишта! — дода смијући се Јоке. Милица се наже, пољуби братанића и рече: — А, ваистину, и да учи књизи нашега Драгића, да буде знавен, као Саво Марков или као гувернадур!
— Ја то не знам, кнеже, јер не познајем вашу земљу. — Ваистину, ово што си прегазио од Котора довдје, доста ти је, па да замислиш и остало!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Јуриш, браћо!“... Кликну на дружину. Та ово је бојак ваистину: Ударили старцу Милутину, Ударили Турци на торину; Иза прошћа Срби су запали, А тврдо и Турци опасали, Опасали
пушци јабуку — Све пресекô ка десноме куку; Не би гвожђу одолело љуту, Да Толико још беше на путу: Тако Србин бије ваистину, Кад удара на освету сину. Пушке циче а крвца се лије... Али ево Србу погибије!
Једне јаде морам ваистину Штоно Србин учинио дину: Та старога мислим Ћејван агу Што му Гојко саломио снагу; док је дина и док је чибука,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Она се окрене. Па кад ме види у фесу с кићанком очевом, у појасу, чисто не верујући да сам то ја, прилази ми. — Ваистину се роди! ...
— Ваистину и с тобом, чедо моје! Ове године мајка овако с тобом, а до године да Бог дâ да ми ти... — И загрцне се, те једва испије
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Па зар се ти не бојиш мене? — запита га непозвати. — Ваистину не ја, — одговори војник — а шта ћу те се бојати, нијесам ти крив, нијесам дужан, а нијеси бољи од мене...
Кад дође калуђер, погледа сирац и узме у руке: — Ваистину слово изе, али сирца низе! ЂАВОЛАК Узео калуђер Светогорац мало дијете мушко док још није знало за се, па га однио у
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Јер умирање је истина. Ко је тај што говори неистином? Да ли је и он једно Ја, налик на моје? Да ли је ваистину толико велик, пркосан, неразмрсив? Или је тај прави противник светог — једноставан, разборит, незамрсив?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ма једног само младића огорчим, или једну лепу жену изменим, да једну само поповску придику исмејем, бићу задовољан. Ваистину, ми смо анархисте. Париз треба да ме запали. Тако су ми бар сви рекли.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ужас га обузе, кад му случајно падоше у очи наслови: Видукинд... Канут... Хастингс... и још многи други, о чему он, ваистину, ни појма не имађаше. »Шта ли то може бити?« — питаше се он, »да се баш тих имена не сећам?
— Христос се роди, Јуло, честити свети! — Ваистину се роди! Седи, нано. Откуд се ти сад укани чак озго из Палилуле ? — Е па шта ћу, дијете, треба да обиђем добре
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ИГУМАН СТЕФАН (чистећи брке) Бог да прести весела празника! Донесите, ђецо, оне гусле, душа ми их ваистину иште, да пропојем; одавно нијесам. Не прими ми, Боже, за грехоту, овако сам старац научио.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати — већ у уста, као сестра: — Ваистину васкрсе, чедо моје! И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сваки би за тебе живот дао; сваки је наредан да на твој миг крене јали стане, као што и доликује, ваистину, јер си ти наш старјешина!“ „Фала ти Радоје, фала ти брате!“ рече сердар тронут до суза, „знам ја да је тако.
“ „Ваистину, брацо Радоје“, умјеша се Ивана, „нама је и до сад криво било, што браство коротује толика времена! Ево је минула годин
Тишина бијаше настала. „Не памтим да нас се мање окупило на овај год!“ рећи ће Саво Петровић. „Ваистину, жао ми је да сте се и ви измучили по овоме злу времену, оно јест, потребно је било да се скупите, јер имаћемо доста
“ запиташе многи у један глас, смијући се грохотом гдје пресушише стихови из ђаконових уста. „Па што!“ понови и он. „Ваистину, ако не умијем у пјесми, умијем овако да вам кажем шта је затијем било!“ „А да кажи!
“ запита га Владика, пошто се Пејо ижљубио бјеше са свима и казао у кратко рашта је задоцнио. „Ваистину, солдат неки, ускок!“ Пејо им повиједи све оно што знасмо о Јану, па додаде: „Те дивно момче, Господару.
А нешће никако, те никако да остане с нама, но све: „водите ме Господару“. „А камо га?“ „Ето га ваистину у тријему!“ Сви се обрнуше пут врата, откуд ће ђакон да га уведе. Јан смјерно ступи па застаде.
“ „А хоћу ли пробудити овог лацманина?“ „Не крећи у њ! Не примичи му се, чујеш!“ рече Крцун и он озбиљно. „Ваистину ако гладан погине, о души вам, а погинуће одиста, јер ми се уснило“, преузе Мишан. „А шта си то снио мајчићу?
Немојте нас побити на вјеру!“ Смијући се, помијешаше се. Пошто се ижљубише посједаше. „А што вама шће да пуцате?“ „Ваистину нехотице. Пушка се одапе моме буразеру, срећа да не уби никога!“ одговори бркоња.
„Ваистину лезите! Немамо се шта договарати. Порука је сигурна да ћше данас наићи, данас јали сјутра. Колико ће их бити не знам.
Сердар се сад удобри помисливши е ће их бити жацнуле оне ријечи, па ће и он: „Јесте се искињили, ваистину. Е, богами, носити оваквог момка од Озринића довле, готово без предушка, богами није лак посао!
“ рече видећи како се цура зарумење. „Стрико“, рече цура, „онај би човјек рад, каже, да га лежемо на под.“ „Еламо, ваистину“, рече медик и устаде. И остали уђоше за њим. „Чини ми се е ће ми лакше бити ако ме спустите на тле!
„Па је ли жив син Радојев?“ запита медик. „Јест ја. Зову га Кићун!“ „Па шта би даље?“ рече медик. „Ваистину не би ништа, но...“ „Но, уврже се на ујчевину, мој Иличковићу“, прихвати онај стари смијући се.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“; онда архимандрит рекне: „Ваистину, из препуна чанка није гријота одсркнути, само не дирај у сиротињско, и немој на близу, да се не осрамотимо“.
Кад дође калуђер, погледа сирац и узме у руке: „Ваистину, слово „иже“, али сирца ниже“. Шербеташче, поне, закон ти! — Срете некакав бијесан Турчин калуђера на путу, па
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ даље стане се зет фалити, како има више од десет крава и волова, а слуга рече: „Има ваистину и двадесет.“ Даље рече, како може на годину од осам краставаца добити тридесет цекина, а слуга потврди: „Може, и преко
“ Сељани се врате весели у исти брод, с којим су и дошли, па кад дођу близу својега мјеста, рече један од њих: „Ваистину није право да памет подијелимо свакоме једнако, него узмимо ми тројица половицу а половица нека свему селу.
“ Ово чујући два брата, рече старији: „Ваистину, кад овако злу жену има, боље | бисмо му учинили да га убијемо, него ајде да га оставимо.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
двоструку корист: да дођете до чистог душевног здравља и да се обучете у високотворену смерност, коју имајући, ваистину, бићете слични Богу, који каже: „Научите се од мене, јер сам кротак и смеран срцем“. (Мт.
И свему овоме сведок је ваистину божаствени и велики апостол Павле, који овако веома вапије: „Што је лудо за свет и немоћно и изгнано, то изабра Бог да
Беспрекорном судији, савести изобличитељу, ваистину неће побећи. Зато нека пазе да не упадну у руке Бога живог. (Јевр. 10, 31) Јер неће од божаственог и страшног суда
Треба да буду једно и исто, дишући законом љубави духовне, исто мислећи и као једнодушна браћа, ваистину, која су се сакупила, исти јарам Господњи вукући, свесрдно и један другом у миру и у потребној послушности и поштовању
' Зато, ваистину, сујета је све. (Пропов. 1, 2) Јер ,живот овај — то је сенка и сан, јер ни за што мете се сваки земаљски, као што
“ (Мт. 2, 18) Јер како да га назовем, ваистину, недоумевам се. Господином ли добрим? Учитељем ли правоверја? Оцем ли благим?
Чуваром ли стада свога и премудрим бранитељем свих који живе око њега? Јер, ваистину, ово све догоди се њему. „Јер испуњен беше премудрошћу и разумом, и благодат Божија беше на њему“. (Лк.
Ко може исказати овог блаженог подвиге и трудове? Јер, ваистину, сви који су живели у околним крајевима и дивили му се, гледајући на њему неисказана Божија силажења, и долажаху њему
Јер зажеле, ваистину, и почину на ливади красној, на којој појаше птица мењајући гласове, пет чула премудрих насићиваше: гледање, слушање,
мудри, врлину примивши речима украсив, сазнањем просветлив ум из кога чудеса светла шаљу се, оче блажени, вернима слух ваистину озарују светло!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Владика, испивши чашу, почне све друге канити: „Чада моја, будимо весели! Србљи, гди су год, мило им је вино; ваистину божју, имаду право. Зна свети цар шта говори — и вино весели срце чловека.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад дође калуђер, погледа сирац и узме у руке: — Ваистину слово изе, али сирца пизе. БОНИК И БОЛЕСТ Разболи се један богати но прости човјек, тако да је у двије-три године
Ово чујући два брата, рече старији: — Ваистину, кад овако злу жену има, боље бисмо му учинили да га убијемо, него хајде да га оставимо.
Даље стане се зет фалити како има више од десет крава и волова, а слуга рече: — Има ваистину и двадесет. Даље рече како може на годину од осам краставаца добити тридесет цекина, а слуга потврди: — Може, и
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
При том су га пратиле покорне тевабије, те је огрнут у златом извезен кратак бињиш, било лето, било зима — ваистину личио на којега знаменитијега римскога сенатора... За Србе је имао само презрење. Нечувено и невиђено, грубо и погано.
Па се доселе нико са села из Турске не поврати, осим његова суседа Селима из Чабра, ту према Прелезу. А ваистину Новица Преле– жанин би се мање зачудио кад би на његову месту видео Дервиш-бега који је до својега бекства толика зла
Исправих се у седлу и погледах пут Сазлије и Бабљака. Ваистину диван кут и најлепши на Косову. С једне стране га готово грановесно ограђује Љуботрн, а од Лепенца па тамо до иза
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ Обећа му овај наш да неће гађати. Онда отпочне разговор међу њима. „Братко... Нека је часно Воскресеније!“ „Ваистину воскресе!“ „Фрлај малко леба, ако имаш.“ — Узме овај наш пола хлеба и заврљачи преко бедема.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Пије.) Него хајд! Хајд, срећан ти дан и Христос воскресе! МАГДА (љуби га радосно у руке): Ваистину воскресе! Ох, хвала, слатки газдо! КОШТАНА, САЛЧЕ и ОСТАЛИ (хоће да иду.) МИТКА (зауставља их): Стој! Куде ви?