Црњански, Милош - Сеобе 2
А зна га и управник ергеле, Андреас Валдензер. Исакович ће имати прилике да види, тамо, дворац, и како, праве Бечлије, живе, у овом, околном, варварском,
А Валдензер је на то стењао и додавао да је тај исти сад остарео, па се, на коњу, као празно буре, клати. Валдензер се учини, заист
А Валдензер је на то стењао и додавао да је тај исти сад остарео, па се, на коњу, као празно буре, клати. Валдензер се учини, заиста, грдосија, Павлу, изблиза кад је обукао дуг, плави капут у кући.
је много вике и смеха, док су се сви разместили по кући и док су лакеји сваком донели пртљаг, који су били помешали. Валдензер је ишао по кући да госте посети. Смех је одјекивао где год се појави. Викао је само да буду тачни у трпезарији.
А не ићи и тражити помоћ у Бестушеву. Откуд овај Валдензер? Откуд та ергела на његовом путу? Лежећи тако, уморан, у пријатној хладовини, свакако би био заспао, да није чуо смех
и вртео око своје и домаћинове ћерке, изводио их у башту, па се и одатле чуло, како се смеје, и како девојчице вриште. Валдензер је пратио госпожу Божич учтиво и немо.
Његова жена смејала се на то и причала Павлу, какав је Валдензер умео да буде, пре четрдесет година, на коњу! Нису хтели, јер је био сиромах, да је за Валдензера даду.
Први пар је био домаћин, са домаћицом, па је домаћица стегла, црвену, лопту, под браду, а Валдензер је отимао. Онако матори, тетурали су се по трпезарији, а личили на медведа и метлу. Заценили су се од смеха.
Стрнџали су се, горе него последњи, у Футогу, кад остану у мраку, да сено дену, а млади су. Валдензер отац, довикивао је Божичу: у реду! Младост ће увек победити!
Надим трбуха. Тврдина. Непротумачена. Смрт ће наступити у току вечера. Валдензер, који је слушао то, ћутке, тресао се од плача. Ди Ронкали је био сапуњао и опрао руке, неколико пута.
Валдензера, у једном крилу Херренхауса, изнад авлије и башта, ручак је прошао, као кад у кући има мртвац, па се руча. Валдензер није дошао да руча са гостима. А госпожа Валдензер ишла је по кући уплакана, и као луда.
Валдензер није дошао да руча са гостима. А госпожа Валдензер ишла је по кући уплакана, и као луда. Божич је, кад сусретну Павла, причао, како му паде на памет, да би било добро да