Црњански, Милош - Сеобе 2
Све је на њему висило. И његов трбух, и његови образи, чизме и одело. Висили су му и очни капци, кад се заплакао. А Валдензерова жена држала се, у тој несрећи, зачудо, добро.
Сати ће одбијати, свуд на свету, и кад Исаковича више не буде било. Био је толико уморан од Беча, да га је и несрећа Валдензерова била само сневеселила, али ни та туга није дуго трајала.
Па ваљда ће и Валдензерова ћерка, кад затрудни, добити, за удадбу, као и Францл, и неку малу гостилну, у околини Беча, уз мужа.