Црњански, Милош - Сеобе 1
Запеваше неки, зарикаше, потрчаше до ђерма, на валове, да се умију; други, носећи децу на рукама, увијаху их крпама, полазећи низбрдо, да оду до чамца.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
модре пужиће, крај једног прозора, са којег видим све море и острва Оуессант, плитко, једва видљиво, песковито, кроз валове и пене.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ако сабљу пољубиш крваву и запловиш у ноћне валове, сљедује ти праху светковање. Жрец Европе с светога амвона хули, пљује на олтар Азије; ломи тешки топуз
НОЋ ЈЕ МЈЕСЕЧНА; СЈЕДЕ ОКО ОГЊЕВАХ И КОЛО НА ВЕЉЕ ГУВНО ПОЈЕ. КОЛО Нови Граде, сједиш накрај мора, и валове бројиш низ пучину како старац, на камен сједећи, што набраје своје бројанице. Дивна санка што си онда снио!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Кроз валове небесне свјетлости миријаде лећаху кометах са наглошћу својом прекомјерном на све стране тамо и овамо: неке к небу,
су те струје и потоци океана овог заносиле, сад нас ево на извор чудесах, сад нас ево у царство свјетлости, на валове тихе бесконачне, запаљене огњем бесмртнијем, вјечним огњем свештене љубови; овђе наше силе ишчезају ка погледи у
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Одбацивао сам од себе све, свлачио се до голе коже, као бродоломац пред скок у валове. Вјеровао сам да тако постајем цјелокупнији; више свој, више ја.
Ћипико, Иво - Приповетке
За то вријеме обоје гледа у силне валове што се дижу као огромне куле, прате их погледом док се дижу и падају, ослушкује фијук удара вјетра о јарболе и конопе
грана, посрнуо, — а пред њом, на врућему жалу, рибарева дјеца, прогорјела као земља од сунца, скачу и усрћу у валове; — и све је гледам онако прислоњену уз онај бор—самац, док чамац весело не заплови у свјежи маестрал, на отворену
те као и овај застарјео лав, зубом времена и посолицом нагрђене главе, што гледа некамо у море, загледао се и он у валове што ударају у утврђене насипе луке и, прштећи се, расипљу се у висину.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: Ветар је, веруј! Све већма хуји, гору љуљајућ, Спушта се доле на дно Дунава, Те песком мути страшне валове Што се у бесу своме распињу, О тврдо стење теме лупајућ. ПОРФИРИЈЕ: Дабогда, Раде, ал’ ми се све чини: Турци су!...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ Тако и бродар мучне пучине, Упрвши поглед, пун очајања, У безграничје гледа жалосно; И залуд пита бурне валове: Којег ће дана земљу угледат?
Одговор му је хучно беснило Којим га оркан мразно поздравља — Твог ума, жено, чедо пакосно Узбуркало је бесне валове — А валови су она племена Којима твоја слатка немилост Прогони брата, оца, другове — То су валови, што засад
Све беше пусто, немо, дивије... Док се на мору бура не диже, Растурајући бесне валове Големе снаге вољом дивијом По гневном челу мутне пучине — Претећи небу растрзала је Облака црних трудне утробе,
Ћипико, Иво - Пауци
Иво попође обалом до на крај моста. Наслони се уза зид и загледа у млаке валове. Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева прекоморских
На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине. Обрнувши се к'о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже 'се и шкрапавом стазом попође к њојзи...