Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Гледим друге, боже мој, накићене! Ту су ти минђуше, ту су ти валови У кума Персе капа од блонда, црвена пантљика и бео цвет; око врата ланац од две струке; аљина лила-фарб и црн појас;
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
да месец вуче горе море, па онда опет спушта га, и то сваког месеца; па ако се Шамика баш онда купао у мору, кад су се валови родили, није л’ се могао у мору удавити? — Та ваљда није луд да се баш онда купа. — Е, младост лудост.
— Па што ми ниси писао тако? Ја мишља’ да си ти међу морски валови. Сад извади из сандука што је накуповао. Оцу је донео једну стиву лулу у талијанској форми.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
смо његов њежни звук И даље наше упраљасмо оде; Зефира тад смо слушали ми зук И гледали смо како умилно броде По валови кристаловитог врела На сувом листу што је зима снела. 19.
Мозак врти, тоне глава, Кâ што реко, божа страва. Он на клупу сада седа Па у море доле гледа: Валови се о кам боре, Чине му се њему зборе.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Тавно бледило по чеоцу твоме, К'о признак смрти, ширило се свуд, Валови туге у тренутку томе Бурно су моју таласали груд.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
о њега који је некад био страшан сада тром пружа нам руке и пита гласом смерним да ли ће земља добро да роди. Валови се муте, он се клати, лице му посиви као болном псету, у руци нема више знака, онда га гурне низ воду нечија нога.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Небеса. ПЕСМЕ СУДБА На сињем мору Лађа једна броди; Да могу само знати: Куда је судба води? Ветар таласа море, Валови личе гори. Немоћно, тешком муком се Са њима лађа бори. Прешла је бура; Море покоја нађе.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
војводе, кад се дигну на бијела крила и веселим лете океаном, а око њих у дугачке врсте играјући просипљу с' валови; тако дивно небесно воинство два војводе своје спровођаше.
Овај грдни многостручни в'јенац ври стравично у своје кругове са љутошћу својом мучителном. Коцита ће плачевни валови тамо потећ са водом нечистом мученија неба отпадниках, а за њиме Флегетон и Менте са љутошћу ада неситога; међу
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
опије, опчини и широко раствори за сва она царства осећања, кад оно појуре све сами и све силнији од силнијег валови нове, непознате снаге, кад му се чини да ништа не може бити ни слађе ни милије од тога него да ту, сместа, у том
Ћипико, Иво - Приповетке
Његови тешки корачаји обијају се о камени плочник. У луци непрекидимице нагањају се преломљени валови; срдито ударају у чврсти зид, па, разбијајући се, савладани, немоћно кркоћу и тихо, једнолично жаморе.
Иде, а снатри о нечему нејасноме. А пред њом доље, по уској пучини, гоне се бијели валови, као овце у трку, кад их на со вабе.
А море јаче у хриди удара, и из отворенога продора долази шум и разлијега се голим кршем; по пучини валови, стижући се, бијеле се, па кад ударе у хриди од рата, прштећи пјенуше се, док они у увалици одмјерено котурају се
на томе испраноме пијеску, презајући да јој вал, јурећи, не захвати ноге испружене прама мору; дуго би гледала какосе валови натискују, и, пјенушајући се, ударају о хриди, и у пусти простор, уз крику галебова, пуштају тугаљиве гласове.
— Море вара... Почекаше још неко вријеме док се валови око рата понешто смирише, па се укрцају у лађу на четири весла.
Још тутњи издалека, а по увалицама, враћајући се, валови са жала, бучећи, котрљају пијесак. Жене и чобани моле, а веслачи се напиру да чим брже прођу поред крајњега рата од
А шкољ валови, пјенушећи се, оивичише чистим, бијелим порубом... Сједећи под боровима, истински осјећам свјежину живота, а у памети
Па полагано приступа на рат што дубоко у море задире, гдје је сеоско гробље, о чије се зидове за олује валови, пјенушећи се, разбијају; вјетар свија мрке самце чемпресе и криче галебови, — а сада око хриди тугаљиво валићи кроче.
лежаху на усколебаној пучини, о које се силом таласи ломе, и задрти пусти рати око чијих бијелих влажних жала пјене се валови, јурећи у мирне заклонице да опочину. .
тајанствено ћутао, а нападнут олујом, стењао и јецао; у чије излокане чврсте темеље, бесно прштећи, разбијаху се валови, котрљајући бели песак. А над њим јата галебова, гоњена ветром, дераху се: чијуу, чиијуу!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Чини ми се, магла се разређује. Пожуримо! — рече Груја. Валови магле промицали су покрај нас. Разреде се, затим се опет згусну. Обузе ме немир.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
далеко — Те горостасне, црне авети — Што, као претећ небу, поносно По пустој земљи сенке пружају: То нису они чили валови Што их је моја младост гледала Са прозорија хладног гранита Величанствених оних палача, Одакле мора власници седи
С колевком твојом, са Венецијом, Океана се бурни валови У своме гневу бесно играју...“ Та вест би стегла срце жалосно, Заледила би горке речице Што се на тужну душе
му је хучно беснило Којим га оркан мразно поздравља — Твог ума, жено, чедо пакосно Узбуркало је бесне валове — А валови су она племена Којима твоја слатка немилост Прогони брата, оца, другове — То су валови, што засад кришом, Ал’
је бесне валове — А валови су она племена Којима твоја слатка немилост Прогони брата, оца, другове — То су валови, што засад кришом, Ал’ грозно вичу: „Освета!...“ ЈЕЛИСАВЕТА: Ти буди стена!
“ ЈЕЛИСАВЕТА: Ти буди стена! Нек’ се о твоје груди раздробе Пучине мукле бесни валови, Робова твојих дивљи синови. КНЕЗ ЂУРЂЕ: И тврда би се стена разбила.
Ћипико, Иво - Пауци
У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови. Боси морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тавно бледило по чеоцу твоме, Кô признак смрти, ширило се свуд, Валови туге у тренутку томе Бурно су моју таласали груд.
О, путници ждрали! С ове суре стене, Маховином седом што се крије сва, Валови столећа о коју се пене, Остављен и тужан дозивљем вас ја: Вас прогони зима у пределе југа, Из предачког краја мене
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
60 Мене бог снова у дворе огромне вину, Где се опојни мирис и блесак лије, Где разнобојни валови људи теку Кроз чудни заплет соба лавиринтскије'.