Употреба речи валом у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

када муња севну, Тада млађан понајслађе певну, Север дува, водом пољуљива, Вода бурна у чун запљускива, Вал за валом у часак нагрну, Лати чамац па га и преврну, Све у воду — ао красне муке!

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

му реч у грлу узану, напитак му на усни усану, из божје руке пехар испусти, од пехара се море запљушти те бурним валом гњева студена запљускује титану колена; — ал' не дршће Прометеј, не дршће титан, на камену, на станцу прикован!

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА (пипа се по леђи): Ах! ПОЗОРЈЕ 5. ПЕЛА (с валом преко шешира, ступи), ПРЕЂАШЊИ ТРИФИЋ: Оди, сунце моје, оће мајстор Сретиница силом да ти преотме место.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

А кроз кланце бурни Вардар Са тутњавом баца пене, И ломи се с мутним валом О вечите, хладне стене. РОДОЉУБ Ја сам путник са Вардара, Где је Српство без слободе; Ал' сам чуо тужан жубор И

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Осетих како је стење лако, и видех како се обала преврће. Над сваким валом који би нас засуо лебдели су и лепршали црни корморани.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Никада се тебе нагледао не би'! Но да ми је једно: да постанем валом Сињега ти мора, па пред твојим жалом Да вјечито шумим и да пјевам теби, И да с тобом гледам на твој Ловћен плави!

Ћипико, Иво - Приповетке

Бродице и чамци, привезани уз обалу, на махове се крену, гоњени наглим валом што о зид боље пљусне. Кроз конопље бродова фијукне удар ветра и у исти час затресе гранама оближњих дрвета.

Ћипико, Иво - Пауци

Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или присојем. И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах,

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

А кроз кланце бурни Вардар Са тутњавом баца пене, И ломи се с мутним валом О вечите, хладне стене. 1890. У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ Ј. М. М. Х.

влажни ветри бију; Небо је мутно, киша мирно пада, На пустом пољу гаврани се вију, А црна Дрина хучно се таласа, Па валом својим о брегове туче...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Никада се тебе нагледао не би'! Но да ми је једно: да постанем валом Сињега ти мора, па пред твојим жалом Да вјечито шумим и да пјевам теби. И да с тобом гледам на твој Ловћен плави!

Ломи се ваздух, и хуји, и јечи, Океан сињи валом облак хвата. На трошном броду задњи морнар клечи, И тешку судбу он види и схвата. И моли Оца...

На трошном броду задњи морнар клечи, И тешку судбу он види и схвата. И моли Оца... Но још једном вода Широким валом пљусну преко брода, И чу се прасак и пошљедњи јаук, И, слушај, негдје кô да Господ плаче.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности