Употреба речи вама у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Први дан и ноћ бацао је крв. Други дан, изјутра, беше миран, световао је мене и децу, говорио нам је и о вама. Више је пута повторавао да се у нужди и беди на вас обратимо... Али то неће бити нужно!...

Ја не могу гледати да се пород мога брата и сустрадалника од немила до недрага потуца. И ја мислим да нећу према вама грешити ако их к себи примим — бар докле им старији брат не поодрасте да може своју сироту мајку и сестру издржавати...

„Побратиме“, рече Живко, „време је да путујемо; ти седи на свога коња, а Стани ено мој коњ, а ја ћу пешке пред вама. Мени је цела Честобродица позната као кућа у којој сам се родио“.

А он, сиромах, шта ће,... Слегне раменима, па мисли у себи: лако се вама смејати!... О томе дрекавцу људи су свакојако говорили; али уопште сви су кривили Николу што је свога Зола тако рано

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

б. Теби, лето загушљиво пуно жита и муња, вама, брезо и шљиво, јесени пуна плотуна, вама, хлебе и вино, вама, мудра искуства, и теби, домовино великих плодних

б. Теби, лето загушљиво пуно жита и муња, вама, брезо и шљиво, јесени пуна плотуна, вама, хлебе и вино, вама, мудра искуства, и теби, домовино великих плодних уста, теби, суморно братство мрака и свеће

б. Теби, лето загушљиво пуно жита и муња, вама, брезо и шљиво, јесени пуна плотуна, вама, хлебе и вино, вама, мудра искуства, и теби, домовино великих плодних уста, теби, суморно братство мрака и свеће од лоја, теби,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Стаде вика Турака из Босне, са оне стране Дрине: ,Хај, браћо, удрите се, не дајте се! ето нас у помоћ к вама!’ Пак низа сва брда потрчаше Дрини. Ми куће попалисмо, робље и стоку отерасмо.

” Ово ми је, децо, овако све да је било, мој отац казивао, а ја вама приповедам, и жао ми је што не могу да знам, које је године што бивало. Ово даље веће и ја добро памтим.

— Мајор каже: „Царство не може вама дати џебане ни оружје; но ви нађите каквога трговца, нека вам он кријући даје”...

И опет вам кажем: ето нас до пет дана, ако Пореч-Алију међу вама уздржите”, — и растанемо се. Вратим се ја и Живан буљубаша, који смо ту на састанку били, и нађемо где нас чека стари

просто прошеније, а лајтнант: „Ето тако, просто српски, они ће све разумети; а да си ти њима с политиком писао они би вама политично и одговарали па не би знали где сте”. Онде запечатимо писма, и он и̓ узе да пошље.

„А, којекуда, по души вас, виче вама Ђока: не идите даље, превариће Турци, ал̓ ви Ђоке не слушате!” рекао им после Карађорђе.

брата не знам, али тебе познајем, и сад знам куда идете и шта носите, и ја ћу се на ваша писма потписати, па ако што вама буде, нека и ја погинем: доста наше браће и у Србији гине.” — Ја једнако ћутим и одричем.

Кажемо ми тко смо и куда хоћемо. Он каже: „А зашто ћете ви на Харков, кад је вама пречи пут био од Каменц-Подолска? Кажемо ми, да у Харкову имамо једног друга, ко-. га би ради са собом узети.

нашег љубезног домаћина да нам трошак покаже, но фон-Бенковић каже: „Сваком другом наплаћујем на персону по рубљу, а вама као мојој браћи Србима по пола рубље”. Наплатимо се и пођемо, а он јошт спреми нам хлеба и једну шунку.

А кад буде време, вас ће позвати где требате; а вама ће овај козјаин (домаћин) у свачему на руку чинити”. И отиде и пашпорт однесе.

” итд. — Они: „Истина да смо ружно учинили; требало је да смо и вама јавили или бар чекали до скупштине, као што ви велите; али ми не можемо код њега без плате стојати.

И од села Докмира, повиче Грбовић и Молер: „Ај, браћо, држите се, удрите се, ето нас вама у помоћ!” У исти час погине Џора-Осман, турски старешина.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Као да га сам ђаво нанесе — куд год пођем, јали ће ме срести, јали стићи... Сад, баш пред вама, хтела сам га мотиком међ оба ока...

Па још оно његово званично понашање! Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у

— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша. Јок, богами — равна три талира дао

— 'Оћеш само да ти што више заради — додаде други и спусти бременицу. — Бог с вама! Окан'те се ви мене! — Нема то окани се, него, де ти мени плати оне каце! повика трећи. — Каке каце? — Онаке!

Док једва, у зло доба, сети се онај спржени Перица, »Бог с вама«, вели, »људи! Зар не видите, да се ово пропаде? Није нама вајде ни од проте ни од литије, него де да ископамо ми оно

— За кад? — За сутра... Крајње је већ време. — Какве изборе, бог с вама? Зар не видите да још нисмо ни упола готови с претходним мерама?! — Ех, нисмо да! — А откуд јесмо!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Хвала вам, и... праштајте!... А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као

— Хајде, кмете!... Хајде, попо!... Хајдете браћо!... Сви ме добро знате!... С вама сам растао и одрастао!... Сви ви добро знате и моју децу!... Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...

— Срећка харамбашу — одговори Станко. — Ја сам. А што ћу ти? — Тражио сам тебе и твоју дружину. Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. — А каква те невоља гони у гору? — Освета. — Освета, а коме?

Убити га не смете пошто је главе на вама!... Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!...

— упита га Јова. — Бавићемо се неколико дана. Треба да свршимо неки посао. — Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. — Знамо ми то... али су отишли покуњене главе...

Сједи. Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма... Сједи!... Иван седе. — Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. — Па, вала готово сви! Ето, и ја сам ти се противио.

— Ја бих се волио разумријети овдје с вама!... — Збогом, драги ага! Крушка му пружи руку: — Збогом, Иво, брате!... Али не заборави да се са Севићем разговориш!

— А ко му је то казао? — Не знам; али, вели, врло му жао. Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави... Поп се загледа у Ивана. — Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?

— Није. Није ни сам знао. А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. — Па ко ти је казао? — Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код

Онда се људи почеше разилазити кућама. Попа и Јова пођоше такође кућама. Иван их викну: — Чекајте, и ја ћу с вама. И пођоше. — Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? — Ко? — Вас двојица. — Јок.

— Е, ето вам!... Ја хтједох човјешки, па ми се не даде. Сад га предајем вама двојици. Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено. Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати...

— Станко! — викну га Суреп. — Шта је? — Лакше. — Ја!... Лако је вама!... Можете ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако! Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Плетем своје гнездо високо над вама, А још нико не зна место тога гнезда — Оно иде као што над обалама Путује у небу изгубљена звезда.

Али ко ће тада бити међу вама У тај дан без сумње, без бола, без сене, Невидљивом нити привезан за мене, Да одвојен стане међу хиљадама?

За компромис је ваша клика, И у мрак задњег поколења... Док наше врте мори слана, Вас мирно сунце и сад греје: Вама је тешко без кишобрана, А лако вам је без идеје. 1943. („Американски Србобран“, 28.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

А овамо држава... Слушајте!... Звижди! — Не звижди! — рече капетан. — Та звижди, бог с вама. Благоје истрча наврат-нанос напоље. Мало после врати се покуњен: — Мора бити да је неко вабио вашке.

И ево нећу више, ја сад... Лице му се избечи, а усне му почеше дрктати. Он поче страшно и промукло викати: — Свима вама, — слушај и ти, Радојка, и ти, Благоје, и сви остали!

Он поче страшно и промукло викати: — Свима вама, — слушај и ти, Радојка, и ти, Благоје, и сви остали! — свима вама и вашим женама заповедам да у свему слушате ову овде — руком која цепти као прут показа на Аноку — и нећу ништа да ми

Поћута поп и одмори се, па онда, устежући се, настави: — А моје дијете... остављам вама на аманет... Бог вам, а душа вам! Кум Нинко испружи врат, хракну мало, па рече: — Гледаћемо га као своје!

Поп настави: — Смртни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полазим.

— А што мешате фигуре кад партија још није свршена? — Ви хоћете да се спрдате са мном? — Бог с вама! — А зашто не играте, него ме пуштате да ја добијам?

Тај се поглед разли преко свега мене. Учини ми се да сам пирамида и да она не може да ме прегледа. — Зар с вама кад идем да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки!

— На малу. Опет заћутасмо. Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа. — Вама је хладно? — рекох ја. — Не! — Рђаво? Она слеже раменима. — Да? — Да! — рече она. — А шта вам је?

Она уђе тромо. Под степеницама отресаше ноге на асури, и то чињаше некако тромо. Била је веома бледа. — Госпођице, вама је озбиљно рђаво? Она климну главом. — Па кажите ми шта вам је? — Не знам — рече она.

— А, ви сте, Хермане, — рече она као прибирајући се. — Шта ради гђица Ведел? — Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак учтиво се смешећи. Опет се поклони, па оде низ степене. Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

»Деде, децо — вели им господин попа — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!« Купи, па и то пошље кући.

Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно. Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.

Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама. И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.

— Наравно. — Ех, »наравно«! Какво »наравно«!? А, таман посла! — Зашто, забога? — Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких... — Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.

— рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију, и принесе му послужавник с ракијом. — Е, вама већ не могу одбити — рече гост — али верујте да ово чиним преко принцима!

Мој господин предшественик им’о је доброту да ми дâ неке податке о црквеној општини и црквеном имању. Па, бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји. — Јесте, врло добро.

онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде: — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.

— А где је вама кафа, госпођице? — Ја не пијем! Тáта каже да узбуњује крв и не дâ спавати. — А пијете ли бар белу кафу? — Да.

! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само! Добили госте, па се ником и не фале! А, а, даћу ја вама! Гледај ти само њи’!

Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу. — Како питомо гледа, па како је само смерна и стидљива... — И вама се то допада!? чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви...

— А откуд је то дéра! — брани се Јула, не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дéре... Још ћемо и с вама да имамо дéру! — Та како сте то почели, може је још и бити! Но, то ми се допада!... Још само треба да вас чуједу...

« А ја кажем: Није, није, ’рано, добар је бог!« — Није, фала богу... Мени није, а ваљда ни вама није. — Тхе... како се узме... Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепше иза лепшег.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Убиће те. — Не, — брани се она. — Нико ме не дира. А ноћу ја и не спавам. Седим тако и гледам овамо, к вама, у град... — А да знате — почне као да им неку радосну вест саопштава.

— Има... тридесет и две, три... — одговара не вама већ као себи. — А овај? — И показујете на другога. — Он? — И опет се исто онако и другоме уноси, загледа га.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Хитам да вам одговор дам. Ви ћете ми допустити да се с вама у послу ваше женидбе као трговац разговарам. Ја сам о вама распитао.

Хитам да вам одговор дам. Ви ћете ми допустити да се с вама у послу ваше женидбе као трговац разговарам. Ја сам о вама распитао. Младости погрешке нећу у рачун да узмем, но само имање. Ја ваше стање врло добро познајем.

— Драго ће нам бити, — одговори чика-Гавра. — Вама ће из чувења познато бити да моја кћи није без мираза; има она за себе екстра, а и дете екстра. — Чули смо.

— Ни ја! Што има бити нека буде на брзу руку. — Дођите ви, дакле, опет к нама, а ми ћемо опет к вама. Је л’ добро? — Јесте.

Љуба као да се помамио тако курове прави фрајла-Милеви. Милева све успија. — Видите, фрајла-Милева, ја се с вама врло радо забављам. — То ми је мило, а шта је томе узрок? — Све што год је на вама.

— То ми је мило, а шта је томе узрок? — Све што год је на вама. Није чудо што се зовете Милеуснић, јер тако миле усне нисам никад видио. — Ви се само шалите!

— Ви сте велики ђаво, господар-Чекмеџијић! — Ал’ ви још већи, фрајлице! — Не би’ рекла! — Шта? Ни ђаво не би с вама накрај изишао! Тако су се љубазно донекле кошкали.

Но после ручка почне се важан разговор. — Ви ћете сигурно знати у каквом сам послу дошао к вама. — Нагађам. — Вама се моја кћи допала, је л’ те? — Јест; ако ми се још и оно друго допадне, онда је све добро.

Но после ручка почне се важан разговор. — Ви ћете сигурно знати у каквом сам послу дошао к вама. — Нагађам. — Вама се моја кћи допала, је л’ те? — Јест; ако ми се још и оно друго допадне, онда је све добро. — Знам шта мислите.

Ја сам срећно кући допутовао. Не знам ви јесте л’ здрави. Ви сте могли приметити из моји’ очију оно што према вама осећам; ако и ви то исто осећате онда смо ви и ја најсрећнији људи.

Сад само желим да ми ви отпишете како осећате, па ако се слажете, онда одма’ и вама да дођем, па да се уговоримо, и то не с вама, боже сачувај, него са вашом госпођом мамицом и Јоцом.

желим да ми ви отпишете како осећате, па ако се слажете, онда одма’ и вама да дођем, па да се уговоримо, и то не с вама, боже сачувај, него са вашом госпођом мамицом и Јоцом. Остајем вас нижајше љ . . .

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ама шта сам ја то допустио, где ја То срљам?“ И кад мало дође к себи, он љутито одговори: — Ни трунке частољубља у вама, госпођо. — Варате се, него ја волим дете у јунаку. — А ја безумно волим своју вереницу.

Африка

Не носим провизије, јер једем сваку црначку храну и пијем сваку могућу течност и воду, што вама не препоручујем, јер сада баш излазим из дизентерије од које се овде умире!

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Камо стрећа да можи да ископа две акове дукате, да дâ вама сто, Катици сто, да будете стрећни! ПОЗОРИЈЕ 6. БИВШИ, ПЕТАР ПЕТАР: Господару, не могу људи више да чекају.

КАТИЦА: Ја сам несрећна! МИШИЋ: Господична, смем ли слободно с вама коју реч пробесједити? КАТИЦА: Нашто то, господин Мишић, ви сте нашој кући најпријатнији гост.

ЈАЊА: Господин нотариус, то су моји дукати. МИШИЋ: Ви сте и мени поклонили. ЈАЊА: О, теос филакси! Ја сум вама банки поклонио. МИШИЋ: Без који се не могу дукати повратити. ЈАЊА: Оћите да ми отмите са сила?

Црњански, Милош - Сеобе 2

Мало је требало па да нареди да се на оне, на утрини, пуца, из топа. А викао је из свег гласа. „Показаћу ја вама да ћете заборавити да путујете у Москву. Ицх wерде Еуцх дас нацх Москоу реисен вергессенд мацхен.

Побегоше Турци ка Ужицу! Гут Јаwохл? А деда Теодор? Е, деда Теодор, кад са вама уђе у Црну Бару, натрапа, несретник, на неке кошнице, па кад их угледа, онако изгладнео, извади једну, па узе саће са

„Та је л’ ја вама рекох, да не треба бити злослут, молићу лепо! Та опет имам Фемку! Напустила је оног лолу. Тај јој је продао и бурму!

Теодосије - ЖИТИЈА

Због тога и ја, вашој заповести отачаској повинујући се, сада излажем у повести вама који слушате, житије хваљенога свеблаженог Саве, који је у Светој Гори Атонској живео као испосник, а после је био

! Ми, дакле, стидећи се образа који носите, преко вашега зла пређосмо и кротки и човекољубиви према вама бејасмо. Зар — рече — није прво овај варалица што смрт заслужује — и показа на једнога — од вас дошао да моли

Због овога ја сада забрањујем себи долазак к вама, а уз то припадајући молим и умиљавам се, говорећи господину мојему светом оцу: У земаљском царству апостолски

Божји мир и љубав светих отаца пустињака, рекао бих — и молитва мене грешнога, у Христу Исусу нека је са свима вама, амин. И одмах савивши писмо, даде га за оца посланима од оца.

Узевши реч, самодржац рече свима благороднима: — Другови и браћо и децо, послушајте моју реч вама! Ви знате мој живот од почетка, како сам с вама живео, како сам свакога од вас као сина отхранио и као брата љубио и

Ви знате мој живот од почетка, како сам с вама живео, како сам свакога од вас као сина отхранио и као брата љубио и као друга примао.

Сви су се чудили, не разумевајући речи самодршца. — И опет упућујем реч к вама — рече — љубљени мој и Богом даровани зборе!

Нека ми буде доста весеља и радости с вама, земаљске владавине а уједно и војевања, јела и насладе богатства и трпеза и сваких светских красота малолепних

рече свима благороднима: — Приђите, другови и браћо, и чеда вазљубљена, приђите са мном, да се последњим пиром са вама развеселимо те да се растанем од трпезе с меСОМ, јер ме оваква сјајна и многомесна трпеза неће више сакупити са вама,

вама развеселимо те да се растанем од трпезе с меСОМ, јер ме оваква сјајна и многомесна трпеза неће више сакупити са вама, никада!

А цар се овоме веома обрадова и рече: — Пошто ћу и ја с вама бити заједничар у спомињању када и ви у светим службама Богу, испунићу благовољењем вашу молбу.

И када Бог прослави слугу свога, ако ме ви позовете доћи ћу к вама. и затворивши свету цркву, даде проту кључеве и узевши молитву узиђе на пирг.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— У срећки број пет има мудар запис: „У страха су велике очи“ — рече Миш пророк. — Можда се тако и вама од мачка учинило да је коњ. Идем ја да то провјерим.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Говорите, дакле, шта је; зашто сте ме чекали? АЉОША: Господин инжењер! Ја вама много благодаран, бескоњечно благодаран. Ви били мој отац, добри, великодушан отац.

ПАВЛЕ: Али нашто толико благодарности! Ви сте добар раденик, задовољан сам са вама, па свршена ствар. АЉОША: И зато мене жал, неизмерно ме жал и ја се бојим да вас не увредим.

ПАВЛЕ: Вашу госпођу? АЉОША: Да! ПАВЛЕ: Чини ми се да сам је видео једанпут кад је долазила к вама на грађевину. Колико се сећам, лепа и пријатна женица. АЉОША: Она мене оставила. ПАВЛЕ: Напустила вас? АЉОША: Да.

АЛОША: Ја так написал. ПАВЛЕ: Јесте ли ви такво писмо написали? АЛОША: Да, и зато сам дошао да се вама извиним, да се опростим, да вам благодарим. ПАВЛЕ: шта ви то говорите, Аљоша?

ЈБУБОМИР: Не жалите што сте ми се поверили; пријатељу сте поверили. Моје обавезе према вама нису тако обичне; ви знате колико вас ценим и поштујем. Био бих срећан када бих вас могао утешити бар.

Ја бих хтео да обезбедим овај рукопис; поверавам га вама. ЉУБОМИР (изненађен (поверењем): О, господине! ПАВЛЕ (даје му га): Поверавам га вама; знате му вредност, па ћете га

ЉУБОМИР (изненађен (поверењем): О, господине! ПАВЛЕ (даје му га): Поверавам га вама; знате му вредност, па ћете га умети чувати. ЉУБОМИР Будите уверени, чуваћу га као очи у глави.

РИНА: Како није тачан? АНТА: Чујте, само дозволите, ја морам бити обазрив. РИНА: Али шта је вама, господине Анто, одјутрос: какве су све то загонетке, какви су то разговори? АНТА: Стрпите се мало, молим вас.

Кад се растали, ја сам пришао газда-Ристићу, и питао сам га: Је л'те, молим вас, који је то господин који је сада са вама разговарао?

! (Сети се.) Пардон, госпођо! (Прилази Рини и љуби јој руку. Обраћа се осталима.) Шта је ово? РИНА: Вама је рђаво? АНТА (звони): Патите ли од срца? АНА (улази). АНТА (Ани): Чашу воде! АНА (одлази).

СПАСОЈЕ: А тај је? ПАВЛЕ: Да останем овде, међу вама! (Општи покрет негодовања.) НОВАКОВИЋ: То није међу нама него против нас! ПАВЛЕ: Ако ви тако хоћете.

СПАСОЈЕ: Да, то је оно што би у овом случају и требало, и ради чега сам хтео са вама да разговарам. ЂАКОВИЋ: Молим!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Ви само идите! - застао сам. - Ја ћу касније доћи за вама! - шапнуо сам као да неко може да нас чује. - Ваш отац би ме убио да ме сретне са вама!

- Ја ћу касније доћи за вама! - шапнуо сам као да неко може да нас чује. - Ваш отац би ме убио да ме сретне са вама! - додао сам и то је био одвратан трик. Њен отац трунуо је више од пола века у баронској породичној костурници.

Само кад је тако узнемирена она гребе ноктима по поду. Сада је гребала као сто корњача заједно. Бар тако би се вама учинило да сте је чули!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Та и богосин Исус се раставио једаред од оца, па је сишао на земљу, а шта ће вама фалити ако од доле горе пођете. Та и ја сам стар, и ја нећу дуго.

— Добар дан, милостива, чиним подворење. — Драго ми је; јесте л’ били већ код Јуце? — Нисам, управо к вама долазим, у важном послу. — Шта то може бити? — запита вишим тоном. — Фрајла Јуца је јако болесна, јел’те?

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Док су са вама, оне чују и без слушалица најдивнију музику. После једно сат и по дао сам Јелени слушалице да и она мало слуша Радио

Жено, хоће ли скоро тај ручак? Стигли ти гости! Да помогнемо и ми? Ма, ни говора! Само ви лепо седите и уживајте! Вама је викенд, није њој! Сад ће она то! Није то ништа! Боже, што вам је овде лепо! Баш кажем мужу: они знају зашто живе!

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Замрмоња, богме! — рече Стијепо. — Славни заиста иначе, у другим биткама по свијету! — рече Јанко. — А утолико је вама виша слава. — Он се затвори у Дубровнику, очекујући нову војску. Тако чусмо.

Пошто сједоше, Саво настави: — Све знам, грофе, што је с вама било, управо знам све што сте ви испричали код кнеза.

Кад пјевац заврши као обично: „Вама пјесма и од бога здравље“, устадоше два његова друга, узеше из угла сваки своју пушку, па отидоше да смијене стражаре

?“ На то ја почех мрвити, а тице: кљуц, кљуц, кљуц! — у божји трен поједоше цијелу, па одлетјеше! Тада се ја окретох к вама. Ваше лице сијаше од радости! Ја вам викнух: „Ето све бјеху на броју, осим пауна!

Дуго је сам ходао, па зовну Јанка и, наставив шетњу, започе: — Видјели сте да нијесам имао кад ни поразговарати се с вама, а то ми је велика жеља.

Дакле, иако углавном по чувењу, знам шта је с вама било и шта сте наумили, ипак ће добро бити да то од вас чујем. Јанко му исприча цијелу своју прошлост, па заврши: —

Али прије свега, пресвијетли господару, свом душом и срцем, стављам се вама на расположење! Ако бих са ово мало свога знања и много преданости и добре воље могао вам служити, био бих заиста

Срели сте се с попом, је ли. — Јесам. Знам све! — одговори он веома задихан. — Хвала богу! Како је вама? — Ништа: прозебао сам, па се лијечим по нашки, као што видите. Ено вам ондје на столу све.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Срећу и здравље од Бога, да Бог да што смо започели да срећно свршимо, да се пофалите и ви с нама, и ми с вама! МАТИ: Да Бог да и мати Божија, само љубав и добар живот. МЛАДОЖЕЊА: (Та новце, зар не чујеше?

ОТАЦ: Е, фала Богу, у нас су новци увек готови! МАТИ: Ви сте наше дете, коме ћемо ако нећемо вама. Само нек је среће!

МЛАДОЖЕЊА (ухвати је за руку): Слатка моја, ви не знате како за вама чезнем! ДЕВОЈКА: О, врага, извукла ми се машлија. МЛАДОЖЕЊА: Зар ви мене немате радо?

МАТИ: Е, да видиш како карте кажу. ОТАЦ: А, карте су вама завртиле мозак? Немој ти гледати што је прилика него што карте кажу, пак ћеш добро проћи. ТЕТКА: Јесте, Јово!

ТЕТКА: Јесте, Јово! ОТАЦ: Но, сад мир, јер ако спопаднем тољагу биће вама обадвема доста. Гледај им ти посла; Најпре да ме протерају из куће: „Е, па остаде нам дете, па срамота од света, па

ЖЕНА: Шта ти је, молим те, зар тако треба? МУЖ: Шта? ЖЕНА: Док си био младожења: „Господична, ја ћу вама ово, ја ћу с вама овако,“ а сад нећеш ни да ме погледиш. МУЖ: Ваљда ћу све у тебе да пиљим.

МУЖ: Шта? ЖЕНА: Док си био младожења: „Господична, ја ћу вама ово, ја ћу с вама овако,“ а сад нећеш ни да ме погледиш. МУЖ: Ваљда ћу све у тебе да пиљим.

ЖЕНА: Је ли лепо да жени ни капу не купиш? МУЖ: Ви сте ми отац! ЖЕНА: Ти си ми муж! ОТАЦ: Да вас враг носи, ја с вама не могу на крај изићи! (Отиде.) ЖЕНА: Ето и оца ми отерао, јошт мало па ћеш и мене.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Плави зец, чудни зец, једини на свету! Ја га хтедох вама дати да вас мије, да вам шије, да вам кроји, да вам броји, да вам плете,

Језик почиње срећно да вас служи. Види се, такође, да међу вама има страсних читача, свезналица и мудрица, који донекле трче испред свог узраста, али ни ту нема штете.

Деца нам говоре као маторци! Аман, децо, немојте! Настрано је то што се са вама чини. Хероји су гинули да бисте ви били деца, никако стармала чудовишта која се, без потребе и без озбиљног повода,

Пишите о нечему другом, свакодневнијем, обичнијем, вама ближем, ако већ хоћете некога да уверите да сте срећни и слободни.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Није ли вам срамота! ШЕРБУЛИЋ: Оће да буде инквизиције за протоколе. ЛЕПРШИЋ: Ха, ха, ха! Шта вама пада на памет! СМРДИЋ: Цела истина. ЛЕПРШИЋ: Инквизиција за протоколе маџарске у војводини српској?...

ШЕРБУЛИЋ: Е, он није приденуо ни српску. ГАВРИЛОВИЋ: Ја то држим за будалаштину. ЛЕПРШИЋ: Будалаштину? Вама је народност будалаштина?

ШЕРБУЛИЋ: Па зашто Маџари носе? ГАВРИЛОВИЋ: Ми ваљда нећемо у Маџара памет тражити? ЛЕПРШИЋ: Дакле, народна боја вама није ништа? ГАВРИЛОВИЋ: Опет ви! Боја је за народ одлични знак, као и за човека аљина.

ГАВРИЛОВИЋ: Мени се допада како он говори. ШЕРБУЛИЋ: Вама се увек допада што Маџари кажу. ГАВРИЛОВИЋ: Но нисам им обећао ни краву ни вина. ШЕРБУЛИЋ: То је ништа.

МИЛЧИКА: Један ми је тако лепо правио кур. НАНЧИКА: Пст! Ми смо родољубице. МИЛЧИКА: Зар вама није по вољи кад вашој кћери кур праве? НАНЧИКА: Ми морамо на Маџаре да мрзимо.

НАНЧИКА. Они су мало дрвенасти. МИЛЧИКА: Гледала сам како вам је чисто мило било гди с вама онако учтиво говори. НАНЧИКА: Зар ти ниси имала друга посла него у мене да гледиш?

Примјера има доста у историји. Вама ваљда није познато опредјеленије амазонкиња. МИЛЧИКА: Шнајдер Лист најбоље прави такве аљине. ЗЕЛЕНИЋКА: Кројач Лист.

ЛЕПРШИЋ: Шта је вама, госпоја ујна? ЗЕЛЕНИЋКА: Шта је? Та мрска кокарда сме ли дичити прса Србина правог? ЛЕПРШИЋ: Ово је због

4. ШЕРБУЛИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЖУТИЛОВ: Ево и господина Шербулића. Добро дошли! ШЕРБУЛИЋ: Ја верујем да је вама добро. Наместили сте се лепо у одбору, па пуните кесу, а други нека чачкају зубе. СМРДИЋ: Е, шта се ви, опет, љутите?

6. ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЖУТИЛОВ: Добро кад сте дошли, господине Гавриловићу, вама је добро познато кад је наш одбор устројен... ГАВРИЛОВИЋ: Оставите се сад тога, имамо другу невољу. Сентомаш је пао.

ГАВРИЛОВИЋ. Та — да се није толико пљачкало... ШЕРБУЛИЋ: Вама је све пљачка у глави. Ваљда вам је жао Маџара и Шваба. ГАВРИЛОВИЋ: Жао ми је свакога који страда невино.

ГАВРИЛОВИЋ: Ако смо зато устали тражити Војводину да се пљачка и отима, боље да је нисмо ни тражили. ШЕРБУЛИЋ: Вама је боље јер ове године нисте могли трговати ни профитирати по вашем обичају. Народ тако не говори.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

»Ово је трећа година, писао је 1816. Караџић Копитару, одкако сам се ја с вама познао; од онда сам натраг почео ићи, и приближавати се говору народном, и јошт нисам на право мјесто дошао...

Караџић му је писао: »Нити ја знам како би вама за то возблагодарити могао што сте ви мене удостоили участником бити тога славнога, и сваку человеческу похвалу

Још 1837. пише Караџићу: »Ви сте ми огледало, па сам се по вама владао«; »Ви сте ми очи отворили и пут показали«, пише он 1845.

Милићевић, Вук - Беспуће

— Ви немате никога да се о вама стара, рекла је. — Како да немам? - рече он и погледа је. — А ти? Она се весело насмија и побјеже.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— Срећан Божић, и добар апетит желим! — додаде Јова. — Хвала, такођер и вама! — чу се из комшилука. — Извол’те да ручамо. — А, хвала, постарали смо се и ми! — одговара Јован, и врати се у собу.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Спавô јесам, али не знам како, Да л' се јесам, да л' се несам макô, Да ли мало, да ли спава дуго, Но да вама нешто кажем друго, Чудан санак ја сам онда снио, Чудни санак оваки је био: Ја сам стајô крај једног извора, Теке

дуго таја, Ето, браћо, песме без свршетка, Ето, браћо, два-три уздисаја, Ето, браћо, до два, до три цветка, Тедо вама да оплетем венца, Ал' не нађо више крај студенца, Крај студенца а живота свога.

Па заигра по мртваци Као муња по облаци; Ја у руци једној чашу, А у другој — опет чашу, У устима песмицу, Вама, браћо, здравицу, По винскима капљицама Играм весô међу вама, Браћо мила, здраво, здраво!

чашу, А у другој — опет чашу, У устима песмицу, Вама, браћо, здравицу, По винскима капљицама Играм весô међу вама, Браћо мила, здраво, здраво! Вина доста, то је право, И момицу белу, једру, И пламени мач о бедру.

Оде коло, оде цела лупа, Ви стојите око мене скупа, Све ту соко један до другога, Само нема међ вама једнога, Очи вам се грозни суза пуне, Оне веле: Арса нама труне, Ох без збогом и без опроштаја Он се од нас сирома

Онда дому сваки, и ја своме, Још се моли Богу истиноме Да што пређе оде ноћна тама, Да што пре се посастанем с вама, Браћо мила, тако с' моли тада, Ал' би тео ја друкчије сада, Сада мени било би милије Да се данак укаже доцније,

мила, тако с' моли тада, Ал' би тео ја друкчије сада, Сада мени било би милије Да се данак укаже доцније, Да са вама могу дуже бити, Јер кад сване, морам одлазити.

речи овакове: „О јерови, моји соколови, Децо моја, моја веља снаго, Сјајно моје ви камење драго, Куда отац са вама поити, Бежи нојца, а данак засвити.

пуно накидајте, Да вам путем дивно замирише, Да вам срце за кућом уздише, Напред, браћо, ето вам шенице, На пут вама дивне брашненице, Ето врела, ето воде дивне, Да уморно срдашце вам живне, Чујте славље, чујте песме оне, Кад ви

Неће Туре више живе пећи, Ни са леђа вама кајше сећи, Ни на коље јадне вас набијат, Нити колом живе вас пребијат, Ни бацати о гвоздене куке — Друге сада вас

патко! срећо над срећама, Благо оном ко се вама масти! Па потрчи горе ћелијама, Када тамо, како с' упропасти! Ја опазим црна калуђера Што ме јутрос у јаму

браду има, Чоек није — дуга хаља, Хаља му се земље прима; (Он) пред народ траља фаља, Крст узима, тио збори: „За вама ми срце гори.“ 11. Ох, глени му под аљину, Глени, роде, глај му ноге!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Бог с вама, шта ће Тодор код моје Драгиње кад већ има своју Ђују? — Па да промијени човјек. — А што би мијењо? Мијења се кобила

— У млин — одвали самарџија. — Е, баш добро што није ту. Знаш, ја кренуо к вама по једном, да кажемо, благочестивом послу. — Хе-хе, а што би то као могло бити?

Свак своју пјесму, драги мој, нема нам друге, давно сам ја то вама говорио. Пјесник прихвати оно куваричино сикирче и крену према затвору, добродушно гунђајући: — Шта им сад ја ту

Ма показаћу ја вама ко је „Цар Душан“. Забушанти и докоњаци из команде позадине одавна су командиру „реалне“ пришили надимак Цар Душан,

— Зар нам однесе дјечака? — чуди се командир. — Не би ви знали! — галами луда. — Ово је мој син, а вама ако треба дјеце, направите себи, докони сте.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХАСАНАГА: Опет твоје левантинске мудролије! Вама све мирише на дињу пуну пчела! Женско ти се дими у глави! „Хиљаду и једна ноћ”, је л? Шехерезада? Бисер у пупку?

ЈУСУФ: Смири се, госпо. Хајде, смири се. Сећаш ли се: „Нека је селам вама зато што сте били стрпљиви”? То си можда због овог часа учила. Дај да се држимо онога што нам је јасно.

А има и изглед! Висок, витак, очи челично плаве... ХАСАНАГИНИЦА: То су моје речи! Тако сам га ја вама описивала пре седам година. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Пре је било пре, а сад је сад. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Богами, лепо!

ХАСАНАГИНИЦА: Па и то сам тако говорила, баш теби, онда, пре седам година! Хоћете ли сад да ја вама на то одговарам онако, оним речима, како сте ви мени одговарали?

Ја сада имам дете... У Имотски... Шта ја да радим у Имотском? Кога ја имам у Имотском? Како то човек вама да објасни? Говорим, говорим, а реч по реч све даље и даље од оног што хоћу да кажем...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

што нам бесте комшије, друго што од познаника и родбине не имађасте никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења и мислећи да вам даје неку милост и тиме своју дужност испуњава...

А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени, вама. — На, однеси им. Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало. И тако ми бесмо сви скупа, заједно.

Прво доносим вама. Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: као ораје, кестење, трешње. Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од

Прво доносим вама. Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: као ораје, кестење, трешње. Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.

Шта више, прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама. За Божић, Ускрс по читаве дане остајала би ти код нас помажући матери. А твоја мати као и пре.

Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, затим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“. И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева под твојим прозором кад те другарице почеше

За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се. Изиђох и ја за вама. Узалуд ме мати заустављаше мимиком. Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Има их врло лијепих и удивителних, него су по већој части срамотне. Ја ћу их донети Вама (које у глави, које написаних) неколико за примјер; пак ако Вам се допадну, ласно ћемо их и више добити« (Вуково писмо

Ови одговоре да нису тамо били. Ветрова мати рекне им: — А ви идите месечевој мајци, она ће вама то правије знати казати, јер има сина који је више света прошао. Крену се ови и оду к месечевој мајци.

Они одговоре да нису били. Месечева мати рекне им: — Идите ви, децо, сунчевој матери. Она ће вама то најбоље знати казати, јер јој син највише света прође. Ови се крену те дођу сунчевој матери.

Сиромах сељак прода дом па ухвати свет на главу. Ова га ала доправи! Опет их попита сељак: — Па вама је тешко да га храните, он ће све вас да поједе! Ја да сам на вашем месту, ја бих га утепао.

Курјаци говоре својим језиком: „Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће бити меса и вама?“ А пси одговарају својим језиком: „Дођите да би смо се и ми најели!

за овце овчара, за козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: „Остављам све своје добро на вама и на богу“, пак стане живети код куће као и пређе.

Договорите се ти и Рудоња, те ми издајте Галоњу, немојте га бранити, а то је и за вас корисно јер ће остати сва паша вама двојици. Бијелоња пристане на вуков савјет, па још и Рудоњу наговори, те вуку издаду Галоњу.

вас ненадна срећа; сломи ми се мркуља јалова а млада, ваљаше петнаест златних дуката, да је брат брату дава, а ево се вама десило месојеђе; знам ви сте сувотни без мрса, па ја сам волији вама и са штетом дати, но другоме за корист; ајте

златних дуката, да је брат брату дава, а ево се вама десило месојеђе; знам ви сте сувотни без мрса, па ја сам волији вама и са штетом дати, но другоме за корист; ајте одерите је, измјерите и подијелите, па на аманет колико буде ока, онолико

им: — Е, браћо моја, ви се брацки договорите, па кадгођ речете, ја сам готов, али само онда кад сви речете да мећу вама не буде ината.

а не знајући како би мише похватао, а још мање како би их из куће изагнао, те завиче: — Чекајте, чекајте, сад ћу ја вама казати поганови и погански синови! Па унесе у кућу бреме сламе па зажди, а затвори врата.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

НИКОЛА: Није него јошт штогод; Софија је добра жена. КУМ: Добра богме, те како. МАКСИМ: Свима је она вама добра, само што ја трпим и страдам. Господине Светозаре, та бар да се потужити смем, опет би ми било лакше.

ШАЉИВАЦ: Боже мој, такву ствар, па не чувати! Како би мого ја разум оставити код куће? ДОКТОР: Зар је вама непознато да је разум и код куће седећи изнашао пронађење печатње. ШАЉИВАЦ: И то је истина.

ШАЉИВАЦ: Ви се срдите, г<осподине> докторе, а не знате каквим сам послом к вама дошо. ДОКТОР: Извините, мени је доста. ШАЉИВАЦ: Али гди се тиче ваше славе. ДОКТОР: Како? Говорите!

ДОКТОР: Све је тезис, па може бити и ово. ШАЉИВАЦ: Кад је тако, онда чаша ником не може припасти, него вама. ДОКТОР: За оваку услугу вашу ја ћу вам поклонити све оне књиге које сам претплатницима дао, а новце нисам примио; и

ПОЗОРИЈЕ З. (ИСАЈЛО, ПРЕЂАШЊИ) ИСАЈЛО: Господин доктор. Ово су ми дали, да вама предам. (Да му неколико печатаних листова, које Доктор узме и почне читати.

ИСАЈЛО: Господине, не бојте се ништа, оће да вам секу мало испод језика. ДОКТОР: Мени испод језика! О, платићу ја вама за то! МАНОЈЛО (убиње се): Не пуштај, Исајло, не шали се! ИСАЈЛО: То ће најбоље јошт бити, ако нас буду преварили.

(Одлази.) МИЛАН: Господична Љубо, ја се радујем да ме је прилика поставила у једно положење с вама насамо бити. Премда се данас овој срећи нисам надао. ЉУБА: Моја мајка на срећу спава.

Зато се можемо по вољи разговарати. МИЛАН: Господична Љубо, вами је позната моја наклоност, коју к вама осећам. Да је ова наклоност с ваше стране примљена, имао сам доста прилике приметити.

Ви сте могли лако примјетити, колико вас ја радо имам; какве сте ми ви аљине густирали, такве сам правила; што се вама допада, то сам носила; на балу кад ви нисте били, нисам ни играла.

МИЛАН: Ја сам ове знаке довољно примјетио, и зато имам једно уверење да ћу срећно с вама живити. Но шта ће бити ако се ваш отац не склони на то?

ФЕМА: Господине, малу ствар од вас. Ја знам колико ви можете у овом процесу, учините да га ја добијем, а вама јабука неће од моје стране увенути. АДВОКАТ (поклони се): Благодарим, благодарим. Хе, хе!

СЕЉАК: И мога магарца брат! Ниједне вере! МАРКО: Магарац је наш. Ти немаш с њим ништа. СЕЉАК: Сад ћу ја вама дати! МИЛОШ: Ти отоич ниси хотео магарца за твога признати, је л’? СЕЉАК: Јесте.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Јер, драге моје нагло остареле девојчице, нисте ви криве што се живот нашалио с вама, па вас једног јутра пробудио као и обично у пола шест, кад оно — осам банки. Опа! А ви се још питате да ли је 1900.

Као да сам и ја једна од ваших! Најгоре је што ме нико познат из школе неће видети како седим са вама и изигравам зверку! Не љутите се што сам вам пришла на улици? Баш сте слатки!

Све до Трга Републике. Мислим, ваше приче и све остало: то ме збуњује! Што сам мислила о вама? Боже! Крепавала сам од страха да нисте какав надувенко, ако разумете шта оћу да кажем, мада се то не би слагало са

Ох, опростите — наш породични израз за вино! Баш се осећам некако луцкасто. Управо је дивно што сам с вама, само кад би наишао неко познат да ме види, неко ко ме не трпи, схватате? Овако, не вреди! Неће ми веровати. Ма, не!

Мислим, да се дружим, и онако ... У ствари, кад зрело размислим, мислим да сам помало сноб! Ето видите, седим с вама и сви помало као одвајају икилић-ждракић за наш сто.

Хоћу да кажем, одједанпут помислите да се иста ствар може и вама једнога дана догодити, а онда — ћао, рагаци! А опет је са њима, с тим маторцима, лепо, на часну реч!

Ја своју жену волим на један сасвим посебан начин, а тебе на други. Она ми је као сестра, на часну реч! Са вама двема — ја сам потпун човек!“ Како вам то звучи! А? А тек ово: „Имам тридесет и седам година.

И сад, шта је вредније по вама? Зимница моје бакуте или песме ове облајхане дропље, које увек почињу нечим што се баш као њој дешава?

А што се тиче, старог Фокнера, хоћу да кажем... Боже, изгледа да сам се нацврцала — ни вама не би фалило да вас с времена на време погледа из фиоке док пишете за лову, мислим, када вам оно излази слика у

обуку своја најновија одела, а ако не буду хтели да скачу — прогласите их малограђанима, натерајте их да заједно с вама трче боси по априлској киши, јер после никада, али никада, нећете трчати по млаким локвама боси и млади и луди,

Али ја некако више немам живаца за тај филм, ако већ оћете да знате о чему се ради. Репризу ћу оставити вама. Уосталом, не може свако бити шашав до краја живота.

затвор реновира; замислите само све те хепенинге и још многе друге о којима ћете читати ако будете имали среће да се вама не исподогађају лично, па сад кажите ви мени: зар не би био већи хепенинг да код нас људи почну једни другима да

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Но зато опет најмилији ми је унтерхалтунг у читању. АЛЕКСА: То се абије даје видити, понеже књига пред вама стоји. ЈЕЛИЦА: О, молим вас, то вам је књига!

ЈЕЛИЦА: То ми је вирклих весма мило да сам се с вама упознала. Верујте ми, господин барон, врло ми се ретко овакове визите пригађају.

АЛЕКСА: А јеси ли му дао трингелт? МИТА: Јесам, онај дукат. АЛЕКСА: Пак шта ће више? МИТА: Он каже да мора с вама говорити. АЛЕКСА: Кад је тако, да идем. (Марку.) Ако ми дозволите, ја ћу тако слободан бити вас опет посетити.

МАРИЈА: Барон Голић, ваш супруг! Дакле и ваш супруг? Мени је однео хиљаду форинти, а шта ће вама однети? Ах, јадне девојке, како не знамо коме се у руке предајемо! Ко би мого помислити да овакав човек лаже?

АЛЕКСА: На сваки начин, па макар ви јошт толико художества употребљавали. МИТА: Господин Вујић и господична, ја ћу вама протолковати ову парницу.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

За сатић меда даћу је сваком! — говори медо на јелу лаком. — Поћи ћу с вама, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!

Тако ми сала, за пола ручка ја бих га дала! Поћи ћу с вама, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!“ ПРЕД ЈЕЖОВОМ КУЋОМ Сви јуре сложно ка циљу свом, куда год прођу

Негде у свету све је зелено, а сутра к вама пролећа ено. Кад ваша поља завије зима, негде је лето, знај, мислите онда на цветне даљи, на сунчан јужни крај.

„Идите, куме, ви с милим богом заједно с кућом и вашом ногом. Боље је коњским репом цимати, неголи с вама посла имати. Ил сте филозоф ил сасвим луд! Такав сам стекȏ о вама суд.

Боље је коњским репом цимати, неголи с вама посла имати. Ил сте филозоф ил сасвим луд! Такав сам стекȏ о вама суд.“ * Баш у луци, на окуци (ваљда вам је познат Груж?

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

не гледа ни у шта, пошто тешко да тамо има шта да га занима. — Ова се барка враћа на острво; тако ћу вама уштедети труд. Хтео бих да вас замолим да узмете за пиће. За то време муж и жена су већ у чамцу и ми полазимо.

За то време муж и жена су већ у чамцу и ми полазимо. — Хвала, господине, и довиђења. — Довиђења и хвала вама. — Добар провод. Небо је сасвим покривено. Киша наставља истим капљама.

— Како се каже? — Хвала, господине. — Госпођо Марија, тражи вас један господин. Један господин жели да говори са вама. — Колико је велики — чујем да говоре жене са друге стране улице. — Одакле долази? — питају полугласно зидареву жену.

— Туда. Имате још два-три корака свега. — Јесте ли ви саме девојке, или има и мушких међ вама? — С нама су и два моја брата, — одговара једна насмејано. С њене стране је све сасвим црно. Не видим је.

— Добро вече! Пошто нисте саме, допустићете ми можда да останем који тренутак са вама. — Разуме се да можете остати. — Сагрера, помакни се, и ти Херера; ево има места да седнете.

— Мислим да сам говорио једанпут са вама. Не сећате ме се, Ивона? — Да, има годину или две дана. Хтели сте да знате зашто се тако зовем.

Једна трговина у Толеду ми узима по угледу. — Да вас нису одале другарице, питао бих их сâм мало доцније шта је са вама. — Заиста! Да сам знала, одала бих се сама раније. — Али да нисам питао, ви ми не бисте рекли да ме се сећате?

Он је тек дошао, и има три дана само да су верени. — Зашто није Пабло са вама? — Пабло је увек био ту, али откако сви знају да су се заверили, а родитељи се још нису договорили, није обичај да

Кажу да је жена Карлоса почела да трпи. Сагрера, хоћеш ли и ти? Сем ако не чекаш Пабла! — Могу доћи за вама кад обиђем најпре малога Педра; он се расплаче понекад у мраку и тата се онда љути.

ћу моћи рећи и којој другарици да ме причека, а ако се одмах вратим, ни она нити ико неће моћи рећи да сам била са вама. — Ви ћете чинити како је најбоље. Хвала вам. — Реците сад зашто бисте хтели да дођем? — Тако!

— Је ли знао да желите да пођете за њега? — Не знам. Ја нисам никад никоме то причала. Не бих ни вама да сте одавде, или да не знам да нећете никоме рећи. — Зашто његови родитељи нису вас запросили?

— Не! — Дошла сам да вам ово испричам. Хтела сам баш вама, пошто... када сам чула да сте... — Немојте завршити. Сетио сам се; и није требно да кажете и то.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Мила децо! За молитвом Нека иде труд и рад, Да у вама старост нађе Напреднију унучад. НА НОВУ ГОДИНУ Срећно нек је ново лето, Срећан празник свима вама.

НА НОВУ ГОДИНУ Срећно нек је ново лето, Срећан празник свима вама. Што трајете мучни живот У невољи и сузама; Што за кору сува хлеба Под теретом умирете; Ал' што васкрс чисте

Срећан празник свима вама, Тиранија које гони: Ал' што сузе разумете Које лију милиони — Вама који против ропства Подижете стег слободе; Што

Срећан празник свима вама, Тиранија које гони: Ал' што сузе разумете Које лију милиони — Вама који против ропства Подижете стег слободе; Што славите рад и љубав, Који општој срећи воде.

Срећан празник свима вама, Мученици са свих страна, Срећан празник, тужна браћо, Од Адрије до Балкана. СРПЧИЋИМА НА НОВУ ГОДИНУ Године старе

ми душа хоће, а одмора слабе ноге, Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге — Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

И за једно и за друго треба имати искуства и руку. А дедер, кажи ми га овде, међу вама, ко би био за тај посао? 'Ајде реци, је л' овај Танасије?

САРКА: Па јест, ето могла бих ја. ВИДА: А што баш ти? САРКА: Па удовица сам, слободна сам, лакше ми је него вама. СИМКА (Агатону насамо): Чујеш ли ти, Агатоне, овај разговор? АГАТОН: Чујем.

ДАНИЦА (долази истовремено са средине). МИЋА: Какво пријатно изненађење? У новоме стану па први сусрет са вама! ДАНИЦА: У коме новом стану? МИЋА: Па и ја сам се уселио овде. ДАНИЦА (запрепасти се): И ви? МИЋА: Како „и ја”?

И кад би хтели да ми дате прилике, ви би се уверили да ја нисам равнодушан према вама. ДАНИЦА: Господине, ја сам вас већ једанпут опоменула на учитивост.

МИЋА (увређено): Како то: гле, и ти си ту? Може бити ја бих пре вама могао рећи: гле, и ви сте ту? АГАТОН: Море, ја и ти ништа; нама и јесте место овде, али скрхала се цела фамилија.

ДАНИЦА: По свима, заузели су целу кућу. АДВОКАТ: Хм! Нека врло занимљива породица. ДАНИЦА: Вама је то смешно? АДВОКАТ: Па и ви треба да се смејете свему томе: нема ту ничег трагичног.

АДВОКАТ: Све ми је то познато, па стога ја и мислим да ће будући наследник имати пуно обзира према вама. ДАНИЦА: Варате се! Они ме сви тако попреко и тако непријатељски гледају.

Имам важан разговор са вама. АДВОКАТ: Утолико боље, јер и ја имам са вама важан разговор. АГАТОН: Е, то ми је мило.

Имам важан разговор са вама. АДВОКАТ: Утолико боље, јер и ја имам са вама важан разговор. АГАТОН: Е, то ми је мило.

АДВОКАТ: Па њима се, знате, и да опростити, али вама, ви велите да сте човек од закона. АГАТОН: Јесам и, верујте, не бих никад ја то учинио.

би ви, као што сте већ били срески начелник, случајно, овога тренутка, били члан овога кварта, и кад бих ја дошао к вама и рекао вам: уселили се некакви људи у кућу о којој ја водим бригу – шта би сте ви на то урадили?

Велим ја њему: пошто сте ви писали тестамент, то све околности говоре да је вама тестамент донекле познат. ВИШЕ ЊИХ: А он?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Често би добацивали артиљерцима: „Лако је вама“. Било је у тим речима зависти, а помало и нетрпељивости. „Море љубићеш ову цевку!“ — одговарали су артиљерци...

Вала, да се сретнемо једном, па џа, или бу! — и, вадећи палидрвце, додаде: — Лако је вама, артиљерцима. — Јест, возарима — додаје Рајко пунилац — а ми послужиоци идемо стално пешке. — Ех — ману руком пешак.

— Чули сте — говорио је љутито. — Е па, брате, ја више то нећу да подносим. Јесте ли разумели?... Изгледа ми да је вама све друго прече од надзора у батерији. Приликом првог таквог случаја применићу своје право.

Као да смо ми на терету човечанству. — Господо, упутио сам питање Врховној команди шта ћу са вама — вели нам командант станице. Када останемо сами, чудимо се и ми зашто нема никаквог наређења за покрет.

Дохватих га за дизгине и пођох трчећи низбрдо. Груја ми је јурио у сусрет. Шта је са вама? — Он скочи са коња, и поче да брише прашину са мога одела. Рече ми да једне еполете немам.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

одите овамо! Деца се згледаше; понеко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева. — Има ли који ђак међу вама? — Еве... овај, пружише деца прст на једнога. — Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ. Деца се зачудише.

Јес’ видео, господине?... Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом. Море, прâво мушко ! Она ће и за чичу извући још пô рубље.

А вама се, видим, не допада такво уживање? Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално, — ре

— А, па то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе ? рече Љубица. — Ни најмање. Ја сам учествовао због друштва, а и због

тхи! ... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави : — А ви, то је већ друго... вама требају многе школе. Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.

Њу, једну од најпоштенијих учитељица!... Ето и вама одговора на питање. Сад видите шта вас чека, па бирајте : то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.

Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним... Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.

« Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца: — Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом... Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...

А Љубица настави: — Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали... Али је прошло све... Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...

Ђавоља посла ови рачуни! — А хоће ли бити што на јашанцију? — Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама. — Е, не можемо тако. Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године! ...

Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом: — Не знате ви ко је пред вама. А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали. О, тешко мени!...

Ви сте страдали због доброга срца свога... — Чекајте!... прекиде је Гојко одједном. Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

се подичили, Као паун златним пером, А шеница равним пољем, И лозица бабер-грожђем, И пучина сланим морем; Тако с вама мила мајка!“ 54.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ВАСИЛИЈЕ: Све је то, господине, од почетка један обичан неспоразум! МАЈЦЕН: Са вама су све неки неспоразуми! Овде је против вас поднета гомила оптужби! Немате аусвајс! Служите се лажним именима!

МАЈЦЕН: Ја с вама овде не водим никакав разговор! Ово је саслушање, а не ћаскање! ВАСИЛИЈЕ: Кад не можемо да нађемо заједнички језик...

А ти не мислиш? О томе нема шта да се мисли! То је по уредби немачког војног заповедника за Србију! И вама, као глумцима, ако сте ви уопште глумци, то мора да је познато! ЈЕЛИСАВЕТА: А поготову оном ко води трупу!

МАЈЦЕН: Јесте ли видели вешала на Житној пијаци? ВАСИЛИЈЕ: Јесмо. Зашто питате? МАЈЦЕН: То вама не смета? ВАСИЛИЈЕ: Шта? МАЈЦЕН: То, да вам на позорницу пада сенка вешала?

ВАСИЛИЈЕ: Она је рекла да нема ништа против, под условом да вама не смета... (Без речи, улази Дробац. Упркос великој врућини, обучен је у сукнене чакшире и гуњ. Носи опанке.

СОФИЈА: Све донде сам пливала! БЛАГОЈЕ: Значи да имате велику кондицију! ГИНА: Како и немала! СОФИЈА: Вама је овде заиста дивно, кућа крај реке! ГИНА: Зато се ми ретко и купамо, што смо крај реке!

СИМКА: Чули сте шта ми је рекао! С каквим правом? СОФИЈА: Није он то рекао вама, него Симони! СИМКА: Ја се не зовем Симона, него Симка!

СИМКА: Он се све време мени обраћао! ВАСИЛИЈЕ: Он у вама није видео вас! СИМКА: И оно се на моју кућу односило!

(Софија улази у кућу) СИМКА: То пакујете за представу? ВАСИЛИЈЕ: За представу. Вама смо резервисали бесплатну улазницу! СИМКА: Немам ја времена данас за позориште! А није ни ред.

И ово да знаш: ако вас још једном приведем, нема вам изласка! И нећеш ми јести артију, него камен! И немо да Дробац с вама закити вјешала... Стефане! (Изађе са сцене.

Софија јој је Секулу спасла од мучења... СОФИЈА: Ја га спасла? СИМКА: Дробац је ишао за вама као опчињен, Секулу није ни пипнуо! А покојни Филип га је спасао од смртне казне!

СИМКА: А ето како вам је за све узвраћено! У ствари, сви смо испали криви према вама! Ја можда највише! ВАСИЛИЈЕ: Зашто ви? СИМКА: Да вас нисам задржала да преноћите...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Што се кријете у робијашки врт и цветате иза зида? Још нас има што волимо смрт и на вама висити – од стида. Што не би пошла на врхунце, ко краљеви и вође?

Па кад Исус не спасе нас, ваше ће руке старе. Та ви сте сваком народу донели понос, и спас, и радост. Та к вама су ишли који су хтели част на свету, и младост. Па што би дошла тако тајно и погнула своју главу?

Па што би дошла тако тајно и погнула своју главу? Хоћемо да вас дочекамо сјајно са песмом у вашу славу. Лепше се вама по небу шета, по земљи има блата. Чвршће грлите но невеста заклета око млада врата.

Што би се крила у робијашки врт и цветала иза зида? Још нас има што волимо смрт и на вама висити – од стида. Што сте црна као крст? И масна ко месарска врата?

Осетићете да и вама иде сан и стојати под небом сузно голи; и лећи ћете и ви у траву звездану, где ништа више не боли...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

по облом трбуху, и започе разговор: — Баш се радујем, господине, што сте ме посетили, а ја сам већ слушао много о вама... Ја, знате, хтедох да легнем да мало проспавам... Шта би' друго?...

Ово сад с вама што сам уграбио да проведем у пријатном разговору! — Долазе послом? — упитах. — Имао сам, ево видите, баш ту на нози

Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима. — Па јесам ли ја вама, за име бога, говорио да у мом кабинету буде стална темпаратура од шеснаест и по степени, а ето сад опет хладно; па

— Мислите, дуже ће трајати? — На сваки начин. Такав је посао. — Нама су ваши услови познати, а и вама наши, те држим да неће бити никаквих сметњи! — рече министар финансија. — Сметњи? — рече странац уплашено.

Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— 'Ај'те у собу! — Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше. Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. — 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи.

Зачу се мумлање. — Аха, орлушино матора, ти ли си! Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... Осу се смеј и жагор. — Пушти ме, вештицо! Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. — А, лишче матори!..

Чим се поздрави с капетаном, он ће тек рећи: — Ама шта је оно с Вама, господине, за Бога! Ко вас оно 'нако обрука? — Шта, читао си? вели Митар. — Јесам, брате, па не могу да се начудим.

— Ну? — Ну, и ништа више. — Али молим вас, шта је с професором Николићем? — Та ево га, стоји пред вама. Ја сам професор Николић. — Ха, ха, ха... насмеја се овај кицош и погледа ме још боље.

Сад имам први час латинског језика у ВИИИ разреду, па немам времена да се с вама дуже разговарам, — и пођох у канцеларију.

— — Хе-хе, како би ти хтео много да знаш. Благо вама, децо, док мало знате!... Тако је и Христос рек’о, да ћете ви сви у рај... а после већ, хе-хе... све грех за грехом...

— Дабогда, синко, да си то истину казала, но већ ја сам моје свршила, нећи ни с ким да имам злу реч па ни с вама. Збогом, Јуло, опет се ти разговори с Глишом, па ми одмах јавите, јер момку није до чекања.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ИВКОВИЋ: Па ако проговоримо и о изборима, газда-Јевреме, будите уверени да ћу ја увек умети да сачувам према вама све поштовање. ЈЕВРЕМ: То јест, то ти признајем.

Зар не? (Гледа у сат.) Имам рочиште које не смем да напустим. Гледаћу ипак до подне да дођем. Госпођице, вама поверавам интересе моје партије.

ЈЕВРЕМ: Нека је покраден! СРЕТА: Слушај, газда-Јевреме... ЈЕВРЕМ (маце му руком да ћути): И зато, браћо, ја с вама заједно узвикујем: доле влада! СВИ: Доле влада!

ПАВКА: Какав светац? ЈЕВРЕМ: Па избори. Зар то није светац? ПАВКА: Није! ЈЕВРЕМ: Гле! Зар вама Параскева светац, па мени избори да не буду?

ДАНИЦА: Ама, ко је то све вама наказивао? СПИРИНИЦА: Па Павка. СПИРА: Та није Павка, него Јеврем. СПИРИНИЦА: Па Јеврем, јест; ал' Павка нам је

Ко је? ДАНИЦА: Ја сам! ИВКОВИЋ: Ви? ДАНИЦА: Морам да говорим с вама. ИВКОВИЋ: Извол'те, сâм сам. ДАНИЦА: Данас је велика навала света у кући, не бих желела да ме ко затече код вас,

ДАНИЦА: Па да, опозициони! ИВКОВИЋ: Чујте, то је грубо од вас, то је чак немилосрдно... ДАНИЦА: Кад они према вама могу бити груби и немилосрдни... ИВКОВИЋ: Ја не желим да ви тако далеко идете.

СПИРИНИЦА: И Спира је отишао да гласа против њега. ПАВКА: Шта кажеш? Ију, шта је вама, побогу! Окрете се свет тумбе! ДАНИЦА: А како ће ствар изгледати кад не буде отац изабран, можеш и сама замислити.

(Наједанпут му падне на памет и лупи се по челу.) Народ, говор! Ето, ћаскам са вама па заборавио на говор. Ама, ћутите кад вам кажем... ћутите, разумете ли... (Шета узбуђено и смишља говор.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи.

Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу: Погледате, пошто

да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама. Погледате шта вам може то писати!

« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«.

) што је рекао својима: »Војници. Ја сам с вама потпуно задовољан!« А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца!

Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате. Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. Дакле, слушајте! Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.

А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше. Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.

« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.

— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! Ниједан не пристаде. — А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Заљуљано царство сурвало се с вама... Кад олуја прође врх Косова равна, Косово постаде непрегледна јама, Костурница страшна и поразом славна.

Што бих доказив̓о? Када дорасту, кашће име се само. Но ја бих, драга Госпо, опет хтео Свагдашњу пошту да искажем вама: У памћењу ми још је живот цео, На срцу ми се не ухвати скрама.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СВИ И3 ГРЛА ПОВИЧУ: Пуштите их, аманат ви божи, јере их је невоља нагнала, а не бисте ниједну хватали. Утекле су к вама да утеку, а нијесу да их покољете. ПУШТИШЕ ЈАРЕБИЦЕ, И ВРАТИШЕ СЕ С КРСТИМА ОТКУДА СУ ИХ И ДИГЛИ.

Кâ не желе Турци добровање, да у миру раширују овце? КНЕЗ РОГАН Ријечања би ли међу вама око робља ал' око другога? КНЕЗ ЈАНКО Би, Рогане, грдна разговора! Да ли не знаш Турке од Никшићах?

ВУК МИЋУНОВИЋ Ево и ви, већ се начекасмо! А ево се, људи, окупљамо кâ сватови пјани што се прича. То је вама доиста срамота, јер је вама понајближе доћи. ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Немој, Вуче, и остала браћо!

А ево се, људи, окупљамо кâ сватови пјани што се прича. То је вама доиста срамота, јер је вама понајближе доћи. ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Немој, Вуче, и остала браћо!

КНЕЗ РОГАН Је ли вино госте посвадило, кâ је вама ово крсно име? ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Није свађе међу госте било, но ни Турци жену уграбише.

КНЕЗ ЈАНКО Дану, Вуче, што оно збораше за нашега Бана Милоњића? Је ли чегрст каква међу вама? ВУК МАНДУШИЋ Није, брате, ништа међу нама, но му нешто око снахе зборим. КНЕЗ ЈАНКО А што је то, кажи ми натајно!

А ђе ви је та злосрећна баба тê међу вас нож крвави вргла? ИСТИ ЦУЦА Ево смо је довели са собом да пред вама ово посвједочи. Она збори да ће све казати; и кажује, Бог је посјекао, кâ да човјек све очима гледа.

Аљинах је на небеса доста, па Бог даје коме какву хоће; а мени је свакоја једнака, тек сам своје очи изгубио. Благо вама који их видите, ви сте ближе Бога и чудесах! ТИШИНА ЈЕ; ИГУМАН БРОЈИ БРОЈАНИЦЕ.

Ја сам многа зажегâ канђела на олтару цркве православне, па сам слијеп дошâ међу вама да поджежем, колико узмогу, и ваш огањ свети на олтару, на олтару цркве и поштења.

Што је Босна и по Арбаније? Ваша браћа од оца и мајке; сви уједно, и доста работе. Крст носити вама је суђено страшне борбе с својим и с туђином! Тежак в'јенац, ал' је воће слатко! Воскресења не бива без смрти.

једна колијевка, два Новака с барјактаром Пимом, и витеже Бориловић Вуче, који први удристе на Турке, — ко умије вама сплести в'јенце? Споменик је вашега јунаштва Гора Црна и њена свобода! ИЗЛАЗИ ИГУМАН СТЕФАН МЕЂУ НАРОД.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести... То ли ви хоћете од мене? Никада га Софка не виде таквога.

Ах мајко, ах курво! Ах отац, ах проклет... Ах! Зар ви, бре... А Софка је знала да то значи: Зар вама све | допуштано, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Па тада куда? Шта ће бити потом? „Ви, жеље моје, ја ничега немам... И ја се с вама хладном гробу спремам. Овде је тужно, опако и црно, Овде је тешко...“ Ал’ откуда сузе, Опроштај неми животу за беде?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Солдат се још боље приби у нугао. „Ха, Милице, луч ужди!“ гракну сердар, па настави: „Добра ви срећа — и вама на добро дош’о, соколови моји!“ Врата се затворише а пламен се опет исправи.

“ рече он. Она гомила уђе. Сваки му приступи руци а Ивановић сам прозбори неколико ријечи. „Сретна и вама била нова година и свему лијепоме Приморју!“ одврати Владика. „Сједајте!

„Поздрав ти и поклон Господару, а и вама свима браћо од многијех. Ма хоћу их свијех набројити као из читуље. Поздрављају: поп Милутин Церовић из Тушине;

„Што би те западосте? Немојте нас побити на вјеру!“ Смијући се, помијешаше се. Пошто се ижљубише посједаше. „А што вама шће да пуцате?“ „Ваистину нехотице. Пушка се одапе моме буразеру, срећа да не уби никога!“ одговори бркоња.

Што ћете де! он хоће да се сасвим поцрногорчи, и аферим му за то!“ „Аферим, валај!“ рекоше у глас. „Фала вама, браћо, што ме примате за брата!“ одговори Јанко тронут.

„Фала вама, браћо, што ме примате за брата!“ одговори Јанко тронут. „Нијесам ја амо ускочио да ластвујем, но да с вама дијелим витешку невољу.

?“ „Би ли крупнијех међу вама?“ запита видар. „Не. Лисац некакав, препредени лисац! Стаде нам поповати око нашијех старијех обичаја, око вјере, а

„Шта бих ја без тебе, мој добри Стефане!“ рече старац искреним нагласом. „Бог с вама!“ поврну ђакон живо, „што би ми без тебе, наш предобри, свети Владико!...

„Они,... ја не знам камо их! Ти си сад од цркве, па бићеш их видио!“ „Ја из цркве најприје к вама, као што сам вазда чинио...“ „Знам, богами, фала ти брајо!...

Сланину и зеље остави за довече. Биће слађе пригријано... Елате људи! Цуца, соколе и ти Ђеклићу и ти Озринићу, вама се чудим а не овијема из умнине, из питомине! Не угледајте се у њих, не либите се, не жвакулите кâ лацмани...

Помислиће се да је нека завађа међу вама, кад трчите један за другим ка Господару ... Причекај ове још два дана. Може бити да ће се и он врнути!

Ради ако знаш!“ рече пружајући дукате сердару. Он их узе, па одабра четир момка и подијели њима рекавши: „Ово је вама, носите ми мртваца!“ Момци положише Јанка на носила, и кренуше за сердаром, као да бјеху чили.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

жена имала сина Милутина и три пасторка, па умијесивши три колача, дала свакоме пасторку по један, говорећи: „Ево вама свакоме по један колач, а ви моме Милутину подајте само по полутину“. Мини га сабља, мини га пушка!

а она се овако замоли: „Немитници, недојеници, невенчаници, виле, ветрови, и некама—болести (падајућа болест), вама се молим ја Дона бајалица, изидите из Петрове главе, из мозга, из памети, из косе, чела, веђа, носа, зуба, усница,

пупка, желуца, црева, бубрега, мехура, бедре, колена, из цеваница, из ногу, из пета, из прста, и ноката, молим се ја вама, анатемници, — устај!

7 (ДОМАЋИН У ЗДРАВЉЕ ПРИЈАТЕЉА) Фала, брате делибаша! Како ти данас напио, тако бог услишио! Која се данас овђе међу вама рекла, та се у амин код престола божјега стекла, да бог да!

Ти мене, на име све браће наоколо, сад напи у здравље, а вама бог удијелио у здравље и весеље! А ја ћу напити у ваше поштено и јуначко здравље, срећу и напредак, дабогда!

Али дукат много кошта, пет форинти биће доста; десет круна, каже Коста, банке неста; а потура вама оста! Сирјеч! (Цареви изиђу напоље).

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Осим тога Ви сте мене још од 1823 године, како сам имао срећу у Каслу с Вама се видјети и познати, једнако наговарали и опомињали да наштампам што и Српскијех народнијех приповиједака: ево Вам

Ја сам увјерен да књижица ова никоме не ће бити милија него Вама; за то сам се и | усудио украсити је Вашијем славнијем именом.

али курјаци заурлају, а пси залају: курјаци говоре својим језиком: „Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће бити меса и вама?” А пси одговарају својим језиком: „Дођите да бисмо се и ми најели!

козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: „Остављам све своје добро на вама и на Богу;” пак стане живети код куће као и пређе.

” — „А вама шта је?” упита калуђер она три сина. „Ми родитеља својијех нијесмо шћели слушати, него противу њихове воље све друкчије

немам ни ја колико ми треба, а да дам вама.” Па их почне тући, а вашка стане дречати, а кад лав дреку чује долети, па шчепа девојку, и сву растргне.

ја полудих за вама, а Чизме града нигде нема.“ „Господине!“ одговори она, „сад ћу вам право казати; ја сам из Леген града.

Поп се нашао мудар и рече им: „Знадите, браћо, да су ми јучер поручили озгор с неба да се с вама договорим, у који ћете дан да вам пошље и колико кише. Сад ми одговорите.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

ИСПИСИВАЊЕ И УКАЗ ЖИВОТА У МАНАСТИРУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ НАСТАВНИЦЕ, ПРЕДАНО МНОМЕ ГРЕШНИМ И СМЕРНИМ МОНАХОМ САВОМ ВАМА, У ГОСПОДУ ВАЗЉУБЉЕНА ЧЕДА И БРАЋО Благослови, оче!

(Јак. 1, 21-25) Како треба да чините написах вам, да положите као неки вид мере, не само вама, него и онима који ће после вас боравити у овом животу.

А молим вас, браћо моја, именом Господа нашег Исуса Христа да држите ово што вам је заповеђено, и да не буду међу вама распре, него да сте савршени у тој мисли и воли, (І Кор. 1, 10) куповину себи прикупујући као и прекрасни трговци, (Мт.

мир Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа нека буде свагда са свима вама у векове, амин.“ (ІІ Кор.

“ А потом он вама покорно говори: „Бог молитвама светих отаца нека вам свима опрости!“ А потом уставши треба да му одате поклон.

(Јак. 4, б) Према томе, да нема овога међу вама! Будући зрелога ума, немојте никада пожелети да будете мрзост пред Богом, него више да примате благодат од њега и

Ако ли неко због уздржавања од јела не оде на вечеру, невин је. Вама који хоћете вечерати, да се постави само један хлеб, и то мали.

ГЛАВА 12 О слободи манастира Заповедам, дакле, свима вама од Господа Бога Сведржитеља да овај свети манастир буде слободан од свих ту власти, и од прота и од других манастира,

Пошто овај економ непосустало оконча своју службу ка Богу и вама, и покаже вам се поуздан, и управља вас не по лицу, него све имајући као један уд, имајући под собом и подеконома као

Јер моја реч је опет упућена вама који на себе примате суд, нека одступи од вас завист, да одступи сујетна љубав и дар неразуман, а суд праведни сачуван

дакле, тешко злом и погибељном, пре суда зло изабрасте, и нанесте толику штету не толико њему, него и сами себи, а са вама и другима, а као оном и самима себи погибељ са њим показавши!

Ако у једно стече се сагласност воље, да вам се не противи игуман, а идући за вама, још више ћу чувати вашу обједињену вољу и једну одлуку.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Улазе Цмиља и Анђелко.) ЦМИЉА: Да знаш, мацо, да си ми био други! АНЂЕЛКО: Ајде не причај. Вама је сваки после првога други. ЦМИЉА: Мислиш да ја лажем? АНЂЕЛКО: Ма мене и не занима!

Ми смо тај случај прорађивали! Уосталом, шта ја имам с вама по кулоарима? А што се тиче тог... Вилотијевића, како ли се зваше, ја сам се први изјаснио против!

Него, колко је код вас сати? ИКОНИЈА: Саће десет. СКИТНИЦА: Морам да пожурим ако мислим да стигнем. Вама на свему фала! Оно вам никад нећу заборавити! ИКОНИЈА: Ма зашта фала, и ти би мени помого! Него једно ми кажи.

Све ми се одједном сâмо повезало! Ко да се муњом пришило једно за друго! ЈАГОДА: Ма, шта је вама двема? Шта се то зашта пришило? ИКОНИЈА: Па тај са станице... тај, што си га распалила... па то...

Тек што је прогледао, ти га ослепео! ТАНАСКО: Штета за оно пиће и шкембиће! ПРОСЈАК: А вама двојци? МАНОЈЛО: Са нама ти је испало још горе!

ТАНАСКО (споља): Секунд, госкапетане, заборавих ову пушчетину! (Улази. Гледа Просјака.) ПРОСЈАК: Међ вама би се и арханђео угасио! Брже но слама! Ко спава с вашкама, устане препун бува!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

мислећи да почем ја отров испијем и остане ово тело ту пружено и бездушно, да ћу и тада ја овај исти бити који сад с вама беседим. Неће већ оно, Критоне мој, Сократ бити, но само [х]аљина његова излишња и ни на што непотребна.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Па како људи? Како се живи, а? — пита Лис. — Вире ми, није лоше, а јето, ако бог подржи, с вама добро! — одазва се Шкељо намигујући другу до себе. — Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба!

“ А та ишта шпијуна Радека каже: „Ето пандура ту, бижи!“ Је тако, мој гошподин?... Ја вама кажа: Далмација има педешет иљад ајдук!... Ту нима римедијо (лијека), него вишала, вишала и вишала!...

Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати слуге. То није дуго трајало. — Да је овдинак Букар, он би сигурно боље испричâ! — вели Дундак.

— Дајем вам часну ријеч, да ће прва моја поода кад се заредим, кад будем свој, бити вама — узвикну Бакоња и опет се пољубише. Поп сврну са цесте. Послије по часа Бакоња стиже пред Велику оштарију.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

За стаклом — ко за решеткама — Док бдим у некој бившој вери Окренем главу према вама: Завидим чак и мачки скотној Што се за окном, ено, цери Робијашу на доживотној.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Злотвори моји, једна чекате кад ће Тола смрзнутог да ме стовари пред кућу, а ја никоме не требам, ни вама! Шака тресну по кеси а резак цик дуката изгуби се у магли и тутњави... Касније се пита: Зашто ми је рука мокра?

Кад се враћао из бојева, у софру је ножем урезивао убијене сопственом руком. — Кад сам ја после овакве вечере с вама разговарао? — изазива Ђорђе. Симка му стеже мишицу, а он се гадљиво трже. и Василија се боји, а опет „оче“.

По Вукашину се просу танка дрхтавица. — Ноћу се разговара само о вампирима и злочинству. На Бадњи дан ја с вама никад нисам разговарао — промумла за себе Ђорђе гледајући у загризак хлеба. — Морате обојица да ме чујете!

И од слуге да просим дуван? Кад бих вама оставио имање, ви не бисте дали Вукашиновој деци, мојим унучићима, ни грозд да поједу. Ни шљиву да откину...

„Боље, браћо, Турци да се врате!“ махао је штапом Аћим. Рекао је још: „До гроба ћу се борити с вама и за вас!“ Груди су му биле набрекле. Сам себи био је као брдо велики. А сељаци, сви су око њега били као мрави.

Аћим није дао да се зграда запали. Фала му. „Људи, морате сада кући. И не бојте се док сам ја с вама“, то је рекао, ослањајући се о штап, а био је жалостан. Никада га таквог није видео.

Никада га таквог није видео. док сам ја с вама, док сам ја с вама, докле ћу ја, газда-Аћиме, с тобом? Ситно корача кривудавим сокаком пуним снега до повија

Никада га таквог није видео. док сам ја с вама, док сам ја с вама, докле ћу ја, газда-Аћиме, с тобом? Ситно корача кривудавим сокаком пуним снега до повија накривљених плотова, суља се

Ђуле, само једно треба вама, слепци, па да нађете заклон, да се заријете дубље него тај брест, црви и ватра појели му утробу, што се сви не

— Кажем ли ја вама, луди, да ће њега да пусте! — викну из угла најозлојеђенији Преровац. Аћим се трже, строго и упитно погледа

Његова рука начинила је ове дуваре што вас од ветруштине штите, и овај кров, да не киснете. Све њиве што вама и стоци хлеб рађају његове су крчевине. Шуме су све до Мораве биле.

Показаћу ја вама ко је Аћим Катић!“ Андра је слушао како цичи помрчина пригњечена уз таваницу и зидове од грубог, нетесаног камена и

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Српски доли, пуни рајска чара, Српске горе, жељо моја стара, И потоци што жуборе туди, Мртво срце још за вама жуди, За потоком, за зеленим лугом, За славујем, мојим старим другом, И за пољем росним и зеленим, И за липом, за

И вама је, јаој, пао Стегоноша дичног стега Ал' је син'о гробак нови: Ви стојите око њега. Ту погледа брат на брата, П, онда г

Заљуљано царство сурвало се с вама. Кад олуја прође врх Косова равна, Косово постаде непрегледна јама, Костурница страшна и поразом славна.

В. Илић ЦXXИВ Са погледом угашеним, С прекрштеним рукама, На мртвачком одру свом Лежао сам међ' вама. Ви сте моје бледо лице Росним венцем обвили, И о мојим боловима Са уздахом зборили.

Упознасмо се. И дао бих Вас глед'о Изближе, пођох с Вама напоредо; И целог пута ја очију својих Не скидах са Вас. И ма да смо доста Са друштвом ишли, мени жеља оста: Ја очи

у теби мâло, Растурен, - ни сам не знаш докле ти допиру међе; Ти брата свог не познаш, и мало ти је стало Што су међ' вама стазе све блеђе и ређе. О Роде!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Два најсјајни моји творенија међу свјема бесмртним дусима, како име опширног простора разумјети вама се допушта?" Михаил му тихим гласом рече: "Он је теби једноме извјестан; ево како ја о њему мислим: шар небеса

Чудо ми је - свемогући рече војводама неба свештенога - ђе ми у двор с вама није доша друг вам чином једнаки, Сатана, јер сте често скупа долазили ка небесни војеначалници.

“ „Архангели првопрестолници! Ја ћу вама открит нешто сада што ће душе усколебат ваше: горда се је душа Сатанина облачила у хаљину црну; славољубни овај

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Они старији“, настави Питагора, обративши се тим млађима, „знају то, али вама морам да растумачим“. Они наћулише уши. „Погледајте безбројне ове звезде! Оне покривају од памтивека небески свод.

Старији ученици познају их добро, а вама млађима, сада ћу их само набројати и на небу показати. „Први по реду је Месец, који видесмо пењући се овамо.

Цео тај товар разделите бесплатно свима грађанима вароши, седам фунти на главу, а вама, господо сенатори, дупло толико. Демокритос је једини грађанин ове вароши коме такво лечење није потребно.

Чеда муза, одабрана војско ума, ја ћу са вама да васпоставим царство Александра Великог! „За то сам вас из свих покрајина тог некадањег царства окупио овде да у

Пергамона, Ефеза, Книда, Сардеса, Аполоније, Колофона, Триполиса, Кирене, Селеукије и Тира, ја сам задовољан вама. Будите сигурни да ћу се за вас бринути и заштитити вас.

Погледах му у очи. „Самим тим низом година, не бисте ви могли све ово створити да не беше у вама племенитог славољубља да нешто велико створите“.

Хтедосмо се окитити вама, а да вас нисмо разумели. Кремона је мало местанце, а ви припадате целом образованом свету и потомству.

Обазирући се лево и десно, пришуља ми се и прошапута: „Важнијих ствари имам да са вама говорим“. „Стојим вам, драги мој, радо на расположењу“.

„Па купите те књиге за њега!“ „Кажите ми цене!“ „Даћу вам их, богами, јефтино, јер је то први пазар који са вама правим“.

од гњева и беса - или то беше само отсјај пламена у пећи - а кад ватра истиња, он се осмехну и рече: „Осветићу се вама свима као некад оном школском другу у Грентему!

Изгледала је као вила из бајке. Она се осмехну љубазно на мене и пружи ми руку. ,Мој ујка ми је о вама, господине Њутне, већ причао. Сад сам ја његов амануензис и бринем се о њему’.

А што је најглавније, ја Вама дугујем велику благодарност. Ви сте се потрудили до мене, испоручили ми поздраве мог поштованог колеге господина

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

„Ви се све нешто буните, све вама нешто није право, ви...“ тако ми је рекао командант. Требао сам одговорити: „Господине пуковниче, Ви сте...

Баш пре неки дан рече ми једна: Ништа не би било интересантије него описати све промене које су се у вама извршиле од доласка овамо.

Онда позвах једног носача који прихвати моје ствари, па се кренусмо у варош. — Вама треба стан, господине? — Не, идем право код Николе Глишића, шефа... Ти знаш где станује? А мислим знам и ја.

И само зато јавно ово причам, што знам да међу вама има лапарала, а кугла Земљина није више оно што је била, пространа и непроходна, те да бар од вас, кад вас нека

Још у Призрену видео сам нову звездицу на краљевом ордонансу. — Онда и ја вама, господине пуковниче. Мајор јако наглашује последње две речи и официри један другом срдачно стежу руке.

Па то је Петроније Свилар, и он је признао, све казао. Говорите, лажови! Шта? То је, ето, Петроније Свилар, тај, пред вама, ту ето тај. Шта?

Он је говорио: „Болестан сам, зар не видите? Шта је вама, зар не видите да ћу умрети; готов сам, још до јесени, шта ћете после?

Као луд јурио сам ја све за вама, трчао, заплитао се за траву, падао. Она згодније наслони главу, уздахну испрекидано, спречи да плане нов осмех који

— И тако, грло ми се стегло, ноге као оковане, а ја хоћу да трчим за вама, али не могу, док ви журно одмичете и некако лако као да летите.

И просто кажете на пример... дођете овде код мене, приђете ми и кажете, кажете... све што кажете... — Ја вама врло захвална. — Рецимо: не седи вам се у канцеларији. Да узмемо тај пример.

— Или да узмемо други пример: треба вам шешир. — О не треба, не. — Како не, не? Треба вама шешир. Да, да, треба вама шешир. Дакле треба шешир. Ви просто кажете: шешир. И тако даље, и тако даље.

— Или да узмемо други пример: треба вам шешир. — О не треба, не. — Како не, не? Треба вама шешир. Да, да, треба вама шешир. Дакле треба шешир. Ви просто кажете: шешир. И тако даље, и тако даље.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

— Наравно — продужи он прелазећи супериорно преко упадице — то је смијешно вама, „слободним духовима”. — Какви „слободни духови”, мој оче! — одмахнем ја. — Та има ли неслободнијег духа од мене?

— Ви сте увијек били јако толерантан, јако попустљив, с вама се увијек могло некако на крај изаћи. Баш „либералан фратар”, како су вас звали у нашој благоваоници.

Пошутјесмо. — Силно су нарасли ови ваши цедри, од времена кад сам долазио к вама на лекције латинског! И олеандри су вам увијек онако бујни.

Они вјерују у метеорологију као науку, али под условом да им каже да ће сутра бити лијепо вријеме... Вама би се хтјело да мој роман испадне на добро?

Конкретно, што да напишем, како да завршим мој роман да би то био хаппy енд? Ето пред вама све могућности, одлучите ви! Да Атханатик учиним доступним свима! то ваљда не — то би тек био катаклизам, смак свијета!

Неизражени садржаји не постоје! Доктор се насмијао устајући. — Из свега овога видим једно: да је вама боље. За то ми свједочи ваш полемички жар... — ... који је свакако израз „повишеног животног тонуса”.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Тхе... шта ми вали? Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. — С киме то, са нама? — Са свима, брате, па... и с тобом највише. — Ене сад. А што ћу ти ја ?

присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама! Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору.

— Па како, болан : пију ли са вама, шта раде ?... Хоће ли која да се шали? — Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то

трес-трес... трес-трес... — Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар.

Нашао је другога човека, који ће му радити боље. — Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако ?... Кажи сам, колико је теби досад давао ? — Па тако...

— Ја нисам с раскида, ако она хоће... — Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо ! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад је чуо Петар шта му ове девојке рекоше, он им онда одговори: — Тешко вама и вашем животу! Кад ја опет овуда пређем, сигурно ћу наићи само на ваше кости.

Петар им на то одговори: — Тешко вама и вашем животу! Да ја нисам овамо дошао, ваше би кости још и сад расуте биле.

Курјаци говоре својим језиком: — Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће бити меса и вама? А пси одговарају својим језиком: — Дођите, да бисмо се и ми најели.

Он цару све исприча по реду ко је и оклен је и шта је доживио — овако као ја вама па му најпослије рече: — Честити господару, мене је бог досада чувао, а твоја кћи колико је мени мила толико сам и ја

Сиромах сељак прода дом, па ухвати свет на главу. Ова га ала доправи. Опет их попита сељак: — Па вама је тешко да га храните, он ће све вас да поједе. Ја да сам на вашем месту, ја бих га утепао.

коња па га узјаши и бјежи с цуром даље, а неће прећи дуго времена, ја ћу преварити цара и побјећи од њега, и трчати за вама док вас не стигнем. То он једва дочека. Како рекли, тако начинили.

— Добро, — рече отац. — Вама двојици ћу отворити дућане овдје, а ти, синко, треба да стечеш и пара и памети, треба ти ићи у ту и ту варош и ту

за овце овчара, за козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: — Остављам све своје добро на вама и на богу, — пак стане живети код куће као и пређе.

напослитку кажем: ја сам један од она два пијанца што су вилиштањцу тикве разлупали — та познате ме, нисам једаред с вама наздрављô! И ја још вама приповидам о правди, а туђе тикве лупам!

И ја још вама приповидам о правди, а туђе тикве лупам! ОКЛЕН ИНГЛЕСКОЈ КРАЉИЦИ ТОЛИКЕ ПАРЕ Један цар сједио једном са својијем

Што улових, то ми остаде, а што добих у шуми, то донесох и вама да видите. — Право је казала млада, — говорили су сви сватови, и свуда причали о њеној памети.

А сељак одговори: — А зашто немате и четврту? — Какву? — Богме, да вама свак плаћа мисе, а ви никоме. КРЕЋИ, ОЧЕ ИГУМАНЕ! Умирао један стари игуман у зенђилу манастиру.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ШТАПОВИ И ШТАКЕ Да се поклоним пред вама, јунаци, Што сад носите штапове и штаке: Новоме добу ви сте светли зраци, К'о многи живи, као многе раке.

Да се поклонимо одано и смерно Пред вама, што сте ране без лека Примили на се к'о знамење верно Истинске службе, пробуђеног века.

Да се поклоним пред вама, што сада На сваки корак брижљиво пазите: Ту скоро царство згазили сте, мада Сад мали поток са муком газите.

послеподне — не сећам се које — Ишли сте лагано и погнуте главе, А око Вас ваздух, светлост и мир стоје, А над Вама небо боје јасно плаве. Сенку и с њом мене водили сте собом...

Љубави моја, слико снаге моје, Живећеш са мном; са радошћу многом Украси себе и све дане своје; Ал' вама, дела непочета, “Збогом!

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Не знам шта бих мислио о вама да сам вас видео како лутате по Кембриџу као ”гуска у магли.” Било је очигледно да му се свидело што сам пажљиво

године. Берлин се увио у црно и почео да се припрема за велику сахрану какву до тада Немачка није видела. - Вама и вашим пријатељима обезбедио сам место на балкону изнад моје радње, - рекао ми је Никола, - желим да ви и ваши

Али је било међу вама, у Европи, света који те беседе никад нису разумели. Светски рат вам је отворио душу да слушате сваку реч која вам у

у Паризу, могу вам улити те нове наде, па је тако потекао и овај “Вилсонов дан”, који њему служи на дику, а вама на част. Славећи њега, славите и идеализам америчког народа, и на томе вам се ја најтоплије захваљујем.

Али тада вас нисам познавао. Сада вас знам. Тај пас који је сада са вама не би остао ни са ким у овом месту, али он је остао са вама и прати вас као што је пратио свог господара.

Сада вас знам. Тај пас који је сада са вама не би остао ни са ким у овом месту, али он је остао са вама и прати вас као што је пратио свог господара. Ви сте добри према њему и пас то зна.

Нећу вам се више никада супростављати на годишњим градским скупштинама. Шта је добро вама добро је и мени, а и за наш мали град.“ Никад нисам рађе прихватио понуду за братимљење као овога пута.

Вредна пчела то зна када сише мед са разиграних цветова благословене невесте. Она зна да је овај мед први знак поруке вама да ће брак небеског младожење, златног сунца, и његове невесте на земљи, безбројних цветова, бити благословен многим

Ћипико, Иво - Приповетке

Лекар послуша и накрене. Окуша, мљасне, преметне језиком и избаци. —Ово је отров. Смрди! — мрштећи се, пљуну. —Је вама, а њима је мана божја!

— Дакако! Онда би' ја био као и ви: био би' идолопоклоник. Да ти боље протумачуш: био би' незнабожац. — Бог с вама, ча вам је?!... Зар ми не вирујемо у бога, ча смо за стари кип светога Спиридиуна?... —Јесте...

осјећа ни страсти ни чежња, ништа га не дражи, па кад га у селу неко докара ради псовки, увијек смишљено одговори: „С вама се не може бити миран! Кад сам сам, и радим и богу се молим!” .

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Шта књижевно тумачење тиме добија, а шта, евентуално, губи и, посебно, зашто је вама неопходно активирање контекста националне књижевности? Медијум књижевне уметности је, наравно, језик.

Мора ли да постоји склад између резултата истраживања и стила којим се резултати саопштавају и шта вама он значи? „Београдски стил“ Исидора Секулић је схватила као стил излагања.

Сигурно је да постоје и многи суптилнији, само вама приметни, моменти? По природи ствари, ја сам последњи који би у ономе што пишем могао да назре моју личност.

По томе ми је и Винавер постао предмет сталног занимања. Али, наравно, средина у којој сте рођени и одрасли такође у вама оставља нешто, што касније невидовно усмерава ваше интересовање. Косово, где сам рођен, пуно је цркава и манастира.

Није ли то парадоксално, ако имамо у виду епске теме и мотиве? Био сам, чини ми се, управо, Вама обећао да ћу оно што сам у том кратком есеју тек назначио проширити у праву анализу косовске усмене лирике, коју Вук

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

МОМАК: Врло давно, господине... ЧЕДА: И вама је то сасвим обична ствар кад се мења министарство. Променили сте их много? МОМАК: Много!

нема школе, не зна језике, не може да прави каријеру и онако некако не пристаје... ДАРА: Мени је добар, а вама се и не мора допадати. Кад сам ја задовољна, шта ви имате ту? ЖИВКА: Па већ ти, знам ја тебе.

ЖИВКА: Пре свега, зет – то није ништа, а друго, право да ти кажем, ти некако и не личиш. ЧЕДА: Гле, молим те! А вама већ личи, као... ЖИВКА (унесе му се у лице): Као шта? ЧЕДА (гунђајући): Та већ...

Чекај, понеси и шешир. (Скида.) И онако имам са твојим мужем да проговорим реч-две. ЧЕДА: Врло добро, и ја имам с вама да разговорим реч-две. ДАРА (узме хаљину са столице и шешир па одлази).

ЖИВКА: Ама, како се спомогну? ПЕРА: Па тако ето... Извините ме, незгодно ми је да говорим такве ствари пред вама. ЖИВКА: Ама, говорите, де! ПЕРА (снебивајући се): Па тако...

Ју, како ви ружно мишљење имате о мени! ЖИВКА: Е, ако ми то свршите, онда, да знате, имаћу лепо мишљење о вама. АНКА: Ју, како би' ја то, ваш је зет жењен човек!

Ја вас, ујаче, необично ценим и поштујем, па зато ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, разуме се у поверењу, на што сам се одлучио.

Ја сам се дакле решио: ономе зубном лекару, проводаџији да саспем зубе у грло; Никарагуи да одрежем уши, а вама, драги ујаче, да разбијем нос!

ЖИВКА: Шта ћу покварити? АНКА: Господин ми је казао да ће после разговора са вама доћи к мени у собу. ЖИВКА: Рекô је? АНКА: Да. ЖИВКА: Добро, реци му нека уђе, примићу га!

Јесте ли ви мене чекали, Анка? АНКА: Разуме се. ЧЕДА: Идите одмах у вашу собу, ево мене за вама. АНКА: Је ли истина? ЧЕДА: Идите само и чекајте! АНКА (нуди образ): Пољуби ме уиме капаре!

ПЕРА: То је ваљда зато што овде не пише о вама, него као да се све то дешава у Кини. ЖИВКА: Искинио се он дабогда никакав!

Па ја, бре, мислим да говорим с паметним човеком. ЧЕДА: Па тако и ја мислим говорећи с вама, али, видите, преварили смо се обојица. ВАСА: Још како смо се преварили!

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

али је после неколико дана пошла ругалица уз ораховачке крше, која је у преводу са арнаутскога, овако почињала: Благо вама, мамушки јеђупи, Кад вас Хамза, паша силни, За вечером смерно двори!..

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ви, звездице - осмејкуше, Реците ми право туди, Је л’ истина што о вама Пишу књиге, зборе људи: Да ви нисте тако ситне Већ огромна нека тела, И од једне па до друге Простире се вечност

Јест, многи у тишини Исплаче с’, па је лак; Кад сване, вама с’ чини: Но, то је весељак! »Српска Зора« 1878. ЈЕСИ Л’ ГЛЕДÔ...

Ох, нек’ јава буде вама Што ја сневах надом пјан. Моје јаве црна тама Вам’ нек буде само сан. »Јавор« 1888. СУЗА И УЗДАХ (Сонет) Суза ј’

Сад ће у сну слатке песме да забрује, Јер се бродић завичају приближује. Лаку нојцу вама, нама! Мир у груд’ма! Лаку нојцу трудном свету, добрим људ’ма!

Који неће све да сруши Брзо и узнако, Да тај мети, општој мети Не иде полако; Да он неће, с вама скупа, Где се згода пружи, Похитати да се вишем Начелу одужи.

ПЕСНИК ПРЕД БОЖИЋ Не питајте за песника, Пустите га себи сама; Пред Божић му дајте мира — Мир нек’ буде и међ’ вама.

Ех, радуј се, Петре стари, С унуцима, с унукама, Пред вама се не пролама Страшни амбис, клет. Ех, радуј се, радуј и ти, Црногорска мајко мила, Што нас ниси ојадила, Што те

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Тко вас је поставио арендатором? Ви знате како је и вама кад вам ко ваша сувопарна сочиненија критизира. А што на моду вичете, сами се издајете да вам је плитак мозак, јер кад

ЈОВАН: Само што сам дао крави сена, а како је било кад сам спавао у штали и с вама заједно јео? Па знате л’, мајсторице, онај наш бели мачак... ФЕМА: Ју! Мачак!

Таки ми се вуци испред очију, јер ћу ти сву косу почупати, нитков један, тко те пита за то? ЈОВАН: Е, лако је вама, јер сте утекли у подрум, али ја сирома! И сад ме сврби кад се сетим какав сам бој за то извукао.

Фемо, памти српску пословицу кад се тиква покондири. А ви, господин филозоф, шта ли сте, да и вама као прост штогод кажем: Човек ма како да је учен и школат, ако нема памети, све је малер.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

и чух и заплаках свирала од земље од шуме од крви дозивала другу обалу на кобном жалу стајо народ и плако о јао јао вама душе уклете с балсамованим рукама и уснама од крви видех видех видех чух и падох мртав о Ахеронте Ахеронте све стране

Краков, Станислав - КРИЛА

И он би ту обрисао сузу која му се уставила на дугој трепавици. — Господине мајоре, шта је вама? Оставите се тога, глупости, — тешио га је растужени Душко, и брисао плаве, детињске очи.

Дошао је дежурни лекар и болничари и заклонили су мртвог малим заслоником. — Но, тако може остати до зоре... вама не смета? не? обратно се лекар Душку, који није ништа разумео. — Ни најмање.

Партер је урлао и одсецао речи. — Но, ето, запљескајте тој жени, пошаљите јој цвећа, и она ће поћи вечерас са вама у постељу... — Дебела је, бранио се Душко.

Рекли су му да је то нови командант батаљона. — Слушао сам већ много о вама, говорио је рукујући се са Душком. Искупљали се ордонанси, посилни и телефонисте. Нека нарочита радост је све оживела.

Петровић, Растко - АФРИКА

Не носим провизије, јер једем сваку црначку храну и пијем сваку могућу течност и воду, што вама не препоручујем, јер сада баш излазим из дизентерије од које се овде умире!

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А белог стада мирни чопори По ливадама мојим пландују, Да своје руно вама поклоне!... Није ли доста... о, бунтовници? Бунтовне крви гадан породе, Шта хоћеш више?...

СУЛЕЈМАН: Идите сад! А нек’ је сенка нашег Пророка — Коме нека је миран пепео — Са вама свуд! (Сви одлазе.) ЧЕТВРТА СЦЕНА [Колебан зове Главаша да дође муселиму. Главаш се опрашта са Спасенијом.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Пристајете ли? — Хе, хе, хе, шта вама пада на ум! Нашто је то? не вреди, знате; могао би човек погинути, а то није наш позив. — Доста, не смете, дакле!

Он погледа само за тренут и рече ми зачуђено: — Шта је вама?! Зар не видите да су оно дрва? — затим продужи писање. Дрва? Ја опет станем гледати.

иза ове капије цтоје ваше куће, жене и дечица. Држите це! Непријатељ је већ двапут бежао пред вама. Ваш је шанац тврд, а ваши су бајонети још тврђи. Буде ли душману мало ваших куршума, оприте му у груди ваше бајонете.

— Где сте ви досад? Ако се не варам, вама је наређено да се у 7 часова јавите мени у штаб, а сад је девет — питао је ђенерал.

— Тако сам и учинио, али ви сте били отишли пре 7 часова и ја сам пошао за вама, као што гласи наредба, и ма да сам терао брзо, нисам вас могао наћи пре 9 часова — одговори мајор.

Ја се не варам. При првом јуришу ја сам их тако изблиза видео. Потресајући призор! Људи, што су малочас стајали с вама и уз нас: бодри, снажни, чини ти се прсима би град разбили, леже сад пред нама као неме, хладне, накажене трупине.

— Баците ту глупу пушку из руке. Шта ће вама пушка? — Зашто? Ја сам се овом пушком досад борио. — Али кад вам кажем баците је; баците је одмах ту на земљу.

Висока Порта је раздавала своју милост и правцу, исто тако није престала оделовати благодетелство и покровителство и вама, који сте нихне дјеца.

Кад бих ја био какав мађионик да могу изагнати из вас ђенерала и племића, па да остане у вама само прост грађанин, тада би ме лакше појмили, и ми би се можда и разумели; овако, опет понављам, један другоме ноуѕ

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Да га вид’те како с’ љуби С новим светом белим; Да видите моју радост, Да је с вама делим. Да видите како шири Оне руке мале, У очима поздрав носи: Радуј ми се, ћале!

XXXИИИ И опет ме к вама води Моја стара, верна мисô, — — Што миришеш, песмо моја, Још те нисам ни написô. Мирно куца срце моје, Кô у

Па сад плави, ноћи света! Треперите звезде мило! Ево море — душа моја — Уједно се с вама слило. На зрцалу душе моје Огледа се месечина. — Ко те пита, ко ли хаје, Што је доле у дубина.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Чује се нечији глас: „Излази брзо!“ Онај поред мене покупи неке ствари, па ће рећи: — Ми одосмо, а вама како Бог да — онда као да се присети: — Бугари су овденак на педесет метара. У здравље! — и трчећим кораком оде.

Очни капци су му били поднадули, а нос мало дрвен. Кад управник заврши, обрати нам се и он: — Господо официри!... Вама је свима познато „Правило службе“, а донекле, надам се, и „Дисциплински поступак“.

Када приђе на пет корака он стаде, погледа све редом и запита строгим гласом: — Ко је овде најстарији међу вама? Потпоручник „Кица“ диже се, лако се занија и дохвати се за сто.

Даха нисам имао. Гледали су ме зачуђено. Неко упита: — Остадосте ли живи? — Са вама беше још један. Освестио сам се мало, и онда се окретох да видим где је Груја. Што ли је застао?

— То ти је оно: докон поп јариће крсти. — Али Рајко се прену. — Чекајте мало, бароне, да ја вама пробам глас. Поставићу вам простији задатак. Али брзо да ми одговориш. — Рајко пружи руку према Кости и рашири прсте.

— Ко је међу вама најстарији? — запита строго. Војници погледаше једнога, који је такође био без блузе. — Господине капетане, ја сам

Било ми је неугодно. Повукао сам дватри дима из цигарете, и онда сам се дигао. — Вама је непријатно? — запита ме. — О, ни најмање...

Тома нам приђе, ухвати Арлету под руку и рече јој: — Лулу, хтео бих да разговарам нешто са вама. — О чему? — О оном вашем дечку из Париза. Под другим приликама наљутио бих се на њега.

— Рече ми Том — и ја сам га сада ословљавао тако — како имате нешто да ми кажете? — Ах, да... Јест... желела бих с вама да разговарам. — Она откиде у пролазу једну гранчицу, и поче нервозно да је ломи. — Знате... не знам како да вам кажем.

Она не сме да зна где се ја налазим. То је једно. А друго, што је најважније, она треба да остане са вама... — Добро, пристајем — прихватио сам радо. — Сад смо дошли на оно о чему бих хтела да разговарам са вама.

— Добро, пристајем — прихватио сам радо. — Сад смо дошли на оно о чему бих хтела да разговарам са вама. Слушајте, Драгиша... Она је девојка, невина, чедна. Ја тражим од вас реч да јој се ништа неће догодити.

Кроз два часа наћи ћемо се на овом истом месту. — Зашто?... Хоћу и ја да идем са вама — говорила је Арлета. — Нема потребе. Биће нас много — одговара Тома равнодушно. — Да, да, тако је боље.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Рајић ЈОВАН АВАКУМОВИЋ ПАШХАЛИЈА НОВАЈА Хиљада седам сто седамдесет пето Христова рождества зачињајет лето, Које вама, драге, сада приветствују И что по њем следујет здје пророчествују: Сирјеч, да јест било и после ће бити Да се свака

Много препона имаћеш даљном ти На путу. Храбри с’! Борбом се твори муж. Над вама штит мој! Много човек Тајних врагова у себи носи. На стране с’ тужи, несрећним али га Све чине своји.

” Па даље, у наставку: „От ових ода — ону к мени самом, другом не показујте кромје Копитара. Ја ју само и вама због пробе новог метрума и српског језика ради шиљем.” (Вукова преписка ИИ, 1908, 110—11) Вук му је одговорио (24. нов.

дома нашег точно су израђени били, и опет сам ја имала времена мало и читању посветити, а сад ево певам, али не вама, него „браћи што разуму чувство“, што наш песник Малетић вели, певам песму на коју ме ово тамно облачито вече побуђује.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Живео нам дуго са госпођом! СВИ: Живео! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Срце ми зна — Сведок је један бог Да сам о вама само мислио За триест дана моје веридбе. ВУКСАН (за себе): Јест о нама, О цени нашој — Кô пошто би нас боље продао?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Зрелост, драж, мекота! — О, милости мени: Немоћ ми и пустош празно срце жуче. О, сунце, о, ноћи, вама испивени Удови се грче, без крви и сока.

И видех у њима Сву чар, о којој тек се привид има. И моје очи греха су се криле. Вај, треба, ноћи, опет с вама сада, Руку под руку, у кал где се пада. Но, авај, данас туђе сте и стране.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МАРИЦА: Иде, бога ми! До деветнаесте године нисам ни мислила на удају, оставила сам то вама; од деветнаесте до двадесет прве мислила сам и казала сам вам: нађите ми.

ВИЋА (слеже раменима). ЈЕРОТИЈЕ: Носи класу, господине Вићо, класу! ВИЋА: Вама, господине капетане! ЈЕРОТИЈЕ: Па мени, дабоме! Уосталом ти, господине Вићо, и не мариш много за класу.

АЛЕКСА: Па онда... ух, ето, заборавих где сам стао! ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме! Ама, кажем ја вама, не прекидајте га. Стао си: како већ три недеље ниједан путник није прекорачио праг. АЛЕКСА: Јесте!

ЈЕРОТИЈЕ: Мрда? АЛЕКСА: Јест, мрда! Па рекох, 'ајде да ја брже-боље јавим вама. ЈЕРОТИЈЕ: Господо, он је! ВИЋА: А ко би други могао и бити?

МИЛИСАВ: Ви! ЈЕРОТИЈЕ: Таман! Па у мене да гађа онај, је ли? МИЛИСАВ : Ама, не, него ви ћете држати средину. Са вама ће поћи Таса. ЈЕРОТИЈЕ: Таса? Ала ми изабрасте војску. ВИЋА: Боље је, господине капетане, нека пође с вама.

Са вама ће поћи Таса. ЈЕРОТИЈЕ: Таса? Ала ми изабрасте војску. ВИЋА: Боље је, господине капетане, нека пође с вама. Не зато што би вам био од помоћи, него да не остане у канцеларији, јер ће побећи и сићи у чаршију те разгласити све.

КАПЕТАН: Чекај, де! Чекај мало! (Грађанима.) Ама, јесам ли ја вама казао да не слушате! Пази, немојте ви да ми платите за све! (Жики.) Је л' мора, господин-Жико, да се чита писмо?

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

О брдо Гилбоа, никада киша ни роса Да не падне на презрене ћувике. На вама је пао штит најхрабријих, Краљев штит светим уљем помазан. Твој лук, Јонатане, никад није промашио.

Ћипико, Иво - Пауци

Петар оклијева и нешто прогунђа кроз зубе. —Што си забринут? Што је? —А што ћу ја вама? —Ништа! ... Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера.

—Господарица си да радиш што ти је воља, опази писар, — али .... — Ево пара! — прекиде Петар. — Ево их вама! — и уручи кесу писару. А писар озбиљно опоменувши их, вели: — Кад су новци у мојим рукама, нема преваре ....

— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима. — Знам ја, част вама! ... Баш то је зло што је по закону! Свугдје веле: по закону. А закон нас, ево, гули добога ! ...

И, док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он. —Идимо у шетњу! —Бог с вама, што би комшије о нама говориле? —Бриге ме!

Раду грђе уплашише његове слатке ријечи. Не зна што да рече, и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели: — Част вама, али сада не могу... Видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.

А да видите малога Стевана: већ је ушао у шесту годину, сличи вама; прекојуче била сам га наћи ... — И гледа узбуђена у газду. —Двоје их је, вели газда као за се. Је ли?

Вели да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама, — и обрну се Радиним свједоцима, — учинио родољубно дјело.

—Ко вели? Хоће, ако се са господином начелником завади... Не знате ви како то иде, а част вама, ако и јесте адвокат... —Не улази га овдје господин начелник ... —Да ко?

Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.

У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема... А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику.

И он се примаче ближе к њему и рече му: —Приповиједај ми штогод! —Ја вама? Ви сте дошли из свита... Прављајте, слушаћу вас! —Али мени је драго тебе чути.

Младић, устежући се, прекиде говор. Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. —Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! —Зар нисам и ја из села?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ах, сећаћу се целог века Као пријатног, слатког сна, Преко јаруга и јендека Кад сам за вама трчô ја! Ветар је силно пољуљиво Ваш танки вео, вашу влас, А у зраку је одјекивô Безмерно сладак, звучан глас...

Шта ли смо цвећа погазили, То бог једини само зна! Но ви сте онда срећни били, А с вама срећан бејах ја. Пламен је лизô ваше лице, Дисала нагло ваша груд, А ваше косе и витице Мрсио лахор као луд...

Ах, мисао моја за вама се креће, Где јесени мрачне не царује ћуд, Где на земљи влада вечно премалеће И млађани живот разлева се свуд Где

Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.

огњеног сунца Нежно вас облачи у пурпурну ризу; Ил' појили росом висове Ливанске, Ил' шумно падали у Кедронску низу Вама је свеједно.

1893. (СА ПОГЛЕДОМ УГАШЕНИМ) Са погледом угашеним, С прекрштеним рукама, На мртвачком одру своме Лежао сам међ вама. Ви сте моје бледо лице Росним венцем обвили, И о мојим боловима Са уздахом зборили.

ТЕЛЕГРАМИ Академији наука Париз Геније људскога рода, Наш Богдан Поповић млади, Јавите, је ли већ стигô И шта међ вама ради? „Брка“ Брци Београд Богдан је још јуче стигô, И јављамо вам ово: У част је његову Ренан Држао поздравно слово.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Немамо, на жалост, времена да се овде задржимо, робу разгледамо и пазаримо, али ћемо то учинити при повратку. Вама, драга пријатељице, купићу скупоцену златну гривну, а ја ћу се задовољити једном младом оријенталном робињицом; кажу

Моје лепо путовање тек је довршено, а ја помишљам већ на ново путовање са Вама, драга пријатељице! Зажелео сам се Вас и мора.

А и ви, драти Александријци, и са вама се опраштам. Цезаров долазак у Александрију био је почетак ваше пропасти. Тада је изгорео ваш Музеум и његова

Но, ове године, наши се путови разилазе. Ви путујете Вашој сестри у Норвешку, а ја не могу за Вама. Морам остати у својој земљи. Тако ме, бар, уверава мој сапутник.

Не само тим својим називом него и целом својом природом личи он на дух научника. Ово моје мишљење саопштавам само Вама. Не дај Боже да за њега дознају научници који верују да им дух има крила.

“ Благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога и оца и заједница светога Духа са свима вама. Амин.“ „После тих речи, даде Митрополит свој благослов разнеженој гомили.

Можда ће Вас, драга пријатељице, интересовати то наше стабло, па ћу и Вама да рекнем неколико речи о њему. Прадед мог прадеде, Миланко, по којем је наша породица добила своје презиме, доселио

Ваљда баш зато што се наше међусобно отстојање толико увећало, моје мисли лете све чешће Вама. Судбина ме је, изгледа, осудила да будем увек подалеко од предмета својих мисли и жеља. Или сам ја сам томе крив?

Ово последње немојте да изгубите из вида. ...Хвала Богу те се нађосмо и упознасмо једно друго у овој ношњи. Вама стоји свака хаљина дивно, али признајте да и ја изгледам добро.

Делом које лежи овде пред вама, она је потпуно растумачена. И комете су небеска тела која се крећу под упливом гравитације Сунца.

Мила и срдачна добродошлица која ме је врло обрадовала! Не мање Ваша жеља да се са Вама прошетам по Бечу и причам о мом некадањем животу у овом овда још царствујушчем граду.

Ваше ноге и окрећите се као балерина, а ја ћу за то време да обигравам око Вас једну козачку игру, окренут увек према Вама, не одвајајући своје очи од вашег витког тела. Ево овако. Дивно!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Јер кажем: Вера и Бог није за мртве већ за вас живе. да вама, живима, живот олакша: да што вас снађе у животу, особито смрт, верујући да је Бог тако хтео, лакше то поднесете.

А овде, међу вама, знао сам да ћу бити још више усамљен, пошто ћу морати да будем изнад вашег живота. ТАШАНА Ако ти то чини добро,

МИРОН Али сам, поред оне моје манастирске усамљености, изабрао ову другу, међу вама, за коју сам знао да ће бити и већа и тежа, а то зато што сам знао: да, и ако ћу бити усамљен од људи, од вас, нећу

Чак, слађе ми је ваше друштво него њихово, пошто сам са вама: с тобом, с покојним ти мужем, и осталим мојим комшијама, одрастао, заједно смо се играли. И тако нисам онда ничији.

МАРА (полазећи с другарицама): Кажи ти само да сам ја то ишчупала и ништа се не бој. А и шта ће вама оно овде? Ми ћемо га у нашу башту пресадити. (Слушкињи): А да знаш како је наша башта лепа!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

”Лепо каже онај у допису: Цар спава, новаца нема, а народ се буни. Одавно ја вама претсказујем да ће бити лома и земљотреса.” Ако је неред на столу за кројење: „Је ли земљотреса било овде?

Споразумели би се вас троје једног дана против мене, а то не би добра донело ни вама ни мени, јер сте ви овде домаћини, а ја опет не дам себи сувише близу никоме...

Сва деца ме зову Нана, а он прекрстио у Нена... Не знам шта ће бити од тог детета, као што, ако смем вама рећи, не знам право ни чији је.

Госпа Нола је желела да Срба учи свирати у виолину, али он је сам друкчије решио — Нано! вама свирам! — Срба је, међутим, више певао него свирао. Мераклиски, севдалински.

Па онда, и керуша Нера пошла с вама на бал. Кад сте сели у каруце, ја, као мали сам још, почео да плачем, хоћу и ја на бал.

— Госпођо Лазарић, пред вама ми је лако бити прав и искрен; друкчије не бих ни умео. Ја доиста треба да се женим, и по годинама, и по занимању, и

Ако Срба морадне напоље, и он ће! Него ћу ваљда истерати наше дете, а Швабу метнути на његово место. Бог с вама, господин Јоксиме! — Господин Јоксим се смеје као човек сигуран у своју ствар.

Али, ја велим, што год се људски ради, и подуже траје и повише кошта. Фала Богу, кад сам дошла дотле да о томе с вама разговарам, да вас спремам за велике школе, из којих ћете ми доћи готови људи, радост моја велика у старим годинама...

и грчки у Бечу — тамо су чувене катедре за то — и да онда постанем професор овде у гимназији, где сам се учио, и да и вама помогнем колико могу. — Слушај, Лука, ми сад говоримо као људи.

Ћуте, збуњени. Сиђоше с гробља као посрамљена деца. Остадоше гробарка и поп-Томиница. —Лако је вама, госпа попадија — вели гробарка, искрено ви не живите на гробљу. Деца ми плачу, а и ја сам мртва од страха.

— Он је причао о својим истраживањима, о успесима, о своја два последња семестра у Немачкој — што такође имам вама да захвалим, и више него за све остало, јер су ме у Немачкој научници дочекали братски.

Ја вам ни сад, ни после нећу рећи у чему сам погрешио. Не могу. Човек сам зрео, па ме је срамота пред вама више него пред иким другим. А нисам учинио нешто што се не би дало поправити.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

наше одело, показујући на највиспренији дар неба, али утолико је богатија наша ревност и љубов к добродетељи и истини. Вама је познато како се Калан пред Александром Великим живота лишио; он је био од нашег реда, и цео узрок његова

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

неосвојиви бедем Своје тврђаве у ваздуху ТЕРАЗИЈЕ Некоме сте Трг На грудима белога града Лево и десно сунце На вама мере Своју светлост и своју таму Продавци облака Душа и зевова На вама робу излажу Гутачи ватре играчи по муњи И

грудима белога града Лево и десно сунце На вама мере Своју светлост и своју таму Продавци облака Душа и зевова На вама робу излажу Гутачи ватре играчи по муњи И укротитељи громова На вама показују вештине Нама сте камени длан На вама

и своју таму Продавци облака Душа и зевова На вама робу излажу Гутачи ватре играчи по муњи И укротитељи громова На вама показују вештине Нама сте камени длан На вама читамо црту живота Никад јој нисмо видели крај ВРАЧАР ПОЛЕ Срео сам

вама робу излажу Гутачи ватре играчи по муњи И укротитељи громова На вама показују вештине Нама сте камени длан На вама читамо црту живота Никад јој нисмо видели крај ВРАЧАР ПОЛЕ Срео сам те старче пастиру Усред белога града Пролазио

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

некадањим мојим другом у средњем роду, и, увидевши да је Лулу лепа и пријатна дама, са усхићењем сам јој узвикнуо: — Вама имам да захвалим што што сам сазнао да сам мушко! Још сам један тако пријатан сусрет имао.

“ Вама се већ преврће у стомаку, али из обзира према младој мами или најстаријој сестри ви и даље правите љубазно лице, милује

као што је то ред да се у политичким говорима наведе какав латински цитат, јер кад бих рекао на пример: „Господо вама који верујете да у демократији лежи морална снага једнога друштва, Рапхануѕ ѕатівуѕ...

“, онда би то још могло значити: „Господо, вама који верујете да у демократији лежи морална снага једнога друштва, роткве вам стругане!

врло дуго усамљеним стазама парка, и тада се међ' нама водио овај чудан разговор: — Колико сам могао приметити, вама се допада моја жена? — поче он сасвим мирно и хладно разговор.

Он разумеде мој страх и одмах похита да ме охрабри: — Ви можда зебете да ја имам какве зле намере према вама. Боже сачувај! Исповедићу вам се и тада ћете већ разумети.

А обрните ствар, па ћете видети како стоји. Моја жена губи парницу као неморална, компромитована са вама и шта јој остаје онда? Остајете ви, разумете ли, ви!

Казаћу госпођи цео свој разговор са њеним мужем, она заслужује да према њој будем искрен. — Госпо, ја бих имао са вама нешто да говорим, имао бих много да вам кажем, — отпочео сам ја узбуђено. — Тако? — учини она. — Да...

“ Само што ми не каже: „Извол'те, молим вас, извол'те свратите. Имам робу особитог квалитета и вама ћу, верујте, учинити нарочите цене!

корака, те ме премерио од главе до пете — уверавам вас, господине, да ће вам тај тако добро стајати као да је мера на вама узимана. — Не мислите да је мало тесан?

– Чујмо! – прихватише са свих страна. – Господо – поче Божа – вама је познато да је живот земље само на један сат, на коме је цео историјски живот човеков само један секунд, а органски

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Даље немамо више куд. — Зар Арнаутима и Бугарима у руке! Зло ћете се провести! — опомиње их Груја. — Лако је вама... О вама се води рачуна, али о нама се нико не стара — одговара један паметно и отресито.

— Зар Арнаутима и Бугарима у руке! Зло ћете се провести! — опомиње их Груја. — Лако је вама... О вама се води рачуна, али о нама се нико не стара — одговара један паметно и отресито. Данима ми гладујемо — додаје други.

Данима ми гладујемо — додаје други. — Ако пођемо са вама, помрећемо од глади. Ако се вратимо, можда ће нас куршуми мимоићи.

се да је црногорски генерал простосрдачно узвикнуо, када је видео једнога нашег књижевника: — О, драги пријатељу, ако вама нећу дати самар, ја коме ћу! — и потапшао га по рамену. Оно мало робе по дућанима распродано је. Радње су затворене.

— Сад је тренутак да се одлучите: хоћете ли бити слободни војници или робови? — Идемо са вама, господине капетане — повикаше они у један глас.

Побјегосте из земље — грди нас једна Црногорка. — А тешко и нама с вама када нам продајете хлеб за двадесет динара — одговара наредник Обрадовић. — А је л’?...

Он погледа више очински своје командире и рече: — Господо... Био сам јуче међу вама. Имао сам прилике да се лично уверим да сте ви учинили све, па и више него што људска моћ дозвољава, да спасете

О томе ми је говорио командант нашег четничког батаљона једне ноћи, кад смо стигли на Кајмакчалан. Вама је познато да су Бугари извршили пробој нашега фронта тамо лево, негде око Лерина.

Са вама је ваш командант! И ту негде, око батерије на Чегањским планинама, Бугари малакшу. Наши искористе прилику и утврде се.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Бацивши поглед на икону и на карту света Вама се чини, кад прилазите жени да је љубите, Да је та карта она крпа узета Са рањавог лица Исуса Христа.

песама Крај Охридског језера и манастира светог Наума За мирни пут бескрајни и дубоку набрану воду, Раскидам облак над вама. ЈУЧЕ И ДАНАС Сирене се закикотале пискаво изван нас. Сирене.

Само смело стремити и завртати, и нека елиса хуји, Само слободно, нека је мој дух са вама. Шта мари! Сад ћемо спустити две-три гранате да видимо како то изгледа кад ноге лете, и главе; Сад ћемо спустити нашу

Тамо артиљерци пуне своје гигантске луле, Њихове су луле огромни топови. Тамо нека је моја снага са вама Да испунимо целу једну фабрику нитро-глицерина. Ко каже да пушење шкоди младости?

што вас дубоко рани и где не можете чекати да се заборави где жена која лежи на песку изгледа вам толико у вама и толико изван вас где људи који певају изгледају тако изван вас да се осећате на граници апсолутног негде где је дан

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Све тако даље, тамо, до Голготе, И кад нам мушке узмете животе, Гробови наши бориће се с вама! 1907. МОЈА ОТАЏБИНА Не плачем само с болом свога срца Рад' земље ове убоге и голе; Мене све ране мога рода

На пучини сињој кад вас муке снађу, И кад муње плану потамнелим кругом, Ја ћу да се патим и да с вама страдам, И да кушам борбу са морем и небом; Хоћу да се с вама и молим и надам, Хоћу да се с вама истим храним

плану потамнелим кругом, Ја ћу да се патим и да с вама страдам, И да кушам борбу са морем и небом; Хоћу да се с вама и молим и надам, Хоћу да се с вама истим храним хљебом.

да се патим и да с вама страдам, И да кушам борбу са морем и небом; Хоћу да се с вама и молим и надам, Хоћу да се с вама истим храним хљебом.

И у мутне ноћи, када бура реже, Када нимфе ћуте у морскоме биљу, Ја ћу с вама вући ваше тешке мреже, Да, прекаљен тако напором и радом, Једном гордо пођем, с новом ватром младом, Кроз маглу

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Моли им се стари Југ Богдане: „Нете, синци, ако бога знате! Ако данас цара погубите, на вама ће останути клетва; док извадим књиге старославне, да ја гледам, синци, у књигама је л' Милица Лазу суђеница“.

Јаничаре сјетовао Марко: „Браћо моја, триста јаничара, ви идите бијелу Костуру. Кад дођете ка Костуру граду, вама ће се Грци радовати: „Благо нама, ево нам аргата! Јефтино ће радит винограде“.

Нема вама Мине од Костура!“ Навалише триста јаничара у дворове Мине од Костура, бијеле му дворе похараше, похараше, огњем попалиш

службу остајали; кад господа изишла из цркве, тад беседи војвода Пријезда: „О војводе, моја десна крила, крила моја, с вама ћу летити, да ручамо, да се напијемо, да на граду врата отворимо, да на Турке јуриш учинимо, па што нама бог и срећа

Тад говори болестан Дојчине: „Што је, селе, ако бога знадеш! Ал' је вама љеба нестануло, али љеба, ал' црвена вина? Али злата, ал' бијела платна: немаш чиме на ђерђефу вести, немаш чиме, ал'

бога вам, Кучевкиње младе, Кучевкиње и Браничевкиње, дајте мени три аршина плана, да окрпим белога шатора, даћу вама три дуката жута“.

Беседи им војевода Јанко: „Не дам вама Секуле нећака за Кучево ни за Браничево!“ Кад то рече војевода Јанко, расрде се Кучевкиње младе, Кучевкиње и

Волим ова два коња витеза него благо од вашег Рибника. Не могу вас кроз гору терати, не би вама коњи требовали; ено вама вранца и дората, који није на крајини било“.

Волим ова два коња витеза него благо од вашег Рибника. Не могу вас кроз гору терати, не би вама коњи требовали; ено вама вранца и дората, који није на крајини било“. Оде Иван двору певајући, осташ’ Турци у гори плачући.

Њу ми пита бане Задранине: „Какови је био туцак јунак? Је ли вама штогођ говорио?“ Кумрија му на то одговара: „То је био страшан туцак јунак: мрка брка, а крвава ока, куд погледа —

Ој Ковиљка, мила сестро моја, кад нам свето Васкрсење дође, кад на деци рухо покројите, вашем кројте како вама драго, моме кројте чисто рухо црно — нек се знаде да је сиротица, да мој Мирко своје мајке нема.

у животу бјеше док ми српско царство освојисмо; онда себи везире дозива: „Турци, браћо, лале и везири, ја умријех, вама добих царство!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— зацилика разред. Паприка скочи и попаде прут. — Правите лом и још се смијете, а! Чекајте, сад ћу ја вама показати! Јурнуо је уздуж клупа и — швиц, швиц!

— Богме бих и ја волио да се ту нађем — рече Мајкел Ћулибрк, Ников отац. — Добро, дакле: биће проњушкано и вама објављено — службено изјави пољар. — Половићемо их као мишеве.

— Чујте, па ја остадох здрав и читав захваљујући само вама двојици. Дјечаци су у неприлици ћутали, иако им је на лицу блистало дотад непознато задовољство.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Тако слушајте, да не изгладњено сити изађете и из кратка слова вама се више у разуму принаспори, тако да не би оскудан забринуо се, ни сит омразио би.

Него јоште ви ћете сами протеривати ваше непријатеље ш њиних земаља и бегати ће пред вама и покоравати се вам ... И старо до старога жито ће вам бити и претицати и оно поодавнашње испред новога ће изручивати.

Опет на свога им воћа зло викнуше. На то и Мојсеј расрди се што му дотужише говорећи: »Откуд ја знам дати вама воде кад је у земљи нејма!« — и шикну штапом у једну камениту литицу.

осуђујући суд на себе изношаху, и девет их међу се препираше се, а десети говораше им: »Та знате ли ви то, нисам ли ја вама много викао и говорио, подајте ви мира детету и ништа му зла не чините, брат је он наш, од једнога отца смо сви ми!

Ја сам ево, они што и попре овога вам морска пута с вама заједно у корабу се вожах. Каде се и тадар велика фортуна холујаста бијаше подигла и кћаше да вас потопи, дигох се ја

Тако ето, и ми по тој натури то вама љубовним учинисмо: у остров возећи се не градова а ни збегова, вароше ли вам указујући, него добре и подушне људе

они на ред пред мученичаску икону и почеше им се ругати с подсмехом говорећи: — Аха, баш узалуд ћемо ми гладни чувати вама овде ово место ваше, чатући вам и појући, сваки дан ту служећи, а ниоткуд ништа!

« Ама вама христјани, дужно је свакад ту стојећи вам у цркви. Вала време тихо имати, нема уста, а уши отворне и бистро умље, за

Ако ли га помало и тихо залаже, то оно с вољом и мило прима те расте по мало и гоји се. Зато и ми вама овога учења навалом не наздрависмо једним махом с големом превршном чашом, да се и ви не загушите, те пиће проспете и

Толико се не мешају с људском грајом; вама више позор на себе вања имати јерно ви у овом свету тако ка у морској пучини гњурајући се пливате много у свачем

Слушате ли ви, поштена господо и господичићи, ове речи или не, к вама се ове беседе преводе! Да не узмни се вам, доиста бити неравним, и осталим ево људма налично се [је] од нас с уговором

Нит је лепо толико много о томе производ беседљив; како ми се мни несравњен уговор и сад с вама је моме умљу. Зашто ни сад некако не свиди ми се со том паством поглаварити ил' му стаду, човечаским душама,