Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Дај јој, боже, вечитога мира, Јер у томе гробљу има и вампира. Сад, госпо, знате моју тајну... Е, тако је то! Нерону, цару латинском, за живота нико не смеде казати да је тиран, а
Суди онима што су у животу, а и шта ће власт са мртвацима?... Вештица, вампира и дрекаваца беше у оно време пуно село, не сме човек да замркне!...
обредимо се по неколико пута пљоском, у томе се и смркне; разиђемо се, али у путу мало ко да није видео вештицу или вампира, а за некима се дрекавац све до куће дерао...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кад мати немирно и плачљиво дете с плашњом хоће да примири, и вели му: „Ето курјака у помрчини! Ето вештице! Ето вампира!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Душа ваља, у Космају се виђало и вампира, и вештица, и здухаћа, и дрекаваца, и сваког чуда, али — дивљих људи никад дојако.
Стари чича Ненад памти обе крајине, запамтио је више од десетину којекаких вампира, тројицу и сам пробо глоговим коцем, а већ вештица и других утвара виђао је сто пута, али никад није запамтио — барем
А што ће ти? — Па треба нам... Знаш... — Баш сте ви Зарожани луди!... — рече Живан, па се опет насмеја. — Тражите вампира! ...А ко вам је оно ноћио у воденици?
На прсима му се познају две ране од пушке, али готово обе зарасле. Ђилас истеже оним коцем те вампира усред трбуха. — Аџијазмом, Ћебо! — викну Пурко.
Једва у сами сумрак вратише се Зарожани својим кућама, радосни што су нашли вампира Саву и заварчили га тако. Истина, утекао им је лептирак, али не мари. То не може маторим људима наудити.
— наклоност, обзир, некоме за љубав; пријатељска љубав аф — мајмун аџијазма вода — мађијска вода за уништавање вампира, освећена богојављенска вода Бат — срећа батали — остави, мани, поквари баталија — битка батли — срећни бе — бре
Црњански, Милош - Сеобе 1
За све остале, она беше постала велика, бела причина. Појава вампира, кога су скоро сви већ били срели, само је допунила несрећу која насеље беше снашла, откада је Вук Исакович био, са
Та Стана, плашљива и пре, цикала је за сваку ситницу, али кад и она паде, угледавши, једне зоре, вампира на свом прагу, Ананија, са чијим је ћеркама живела у присном пријатељству, морао је да обећа да ће госпожи Дафини,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁹² Из истог разлога, као одлична одбрана од вештица, вампира и других демона деци се дају имена као што су Трн и Трновица.
Бежи стра’у, избаја те, искара те, прекара те, през горе, през море!“ итд.¹⁶⁶ Деца се још бране и од вампира, караконџула, ноћница, псоглава и других демона.
(„као што је она залога мирно лежало притиснута, тако и сан да дете притисне и успава“), бели лук (одбрана од вештица, вампира, море и осталих демона), босиљак, конопља и, нарочито, катрањива крпа, која се меће испод дечје главе.
иначе лојални заступник „напредне идеологије“ са „чврстим атеистичким ставом“, на питање етнолога да ли у селу има вампира, рекао је да су то „глупости и сујеверја, да тога нема у селу — али да је вампира лично видео“².
на питање етнолога да ли у селу има вампира, рекао је да су то „глупости и сујеверја, да тога нема у селу — али да је вампира лично видео“².
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Ишла шумом једанпута, Залутала са свог пута. Ишли поред грма, трна, Увати и нојца црна. Сетише се ти вукова И вампира и смукова, Гвоздензуба и вештица, Они дечи изелица, А сувише ти псоглава, Па и узе грдна страва; Од стрâ им се
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Боље и то, него што ми дође ђаво на главу. КУМ: Биће моја кума. МАКСИМ: Ниси венчао жену, него ђавола, вампира, вукодлака. По вас дан готови, по вас дан меси, сад ово, сад оно. КУМ: Благо теби, куме.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
главу у небеса крене удар по читавој крајини прво један па други и мртви се јаве на вест бодру велика је традиција вампира један моли убрус да обрише лице од корења од кише што се слива од смоле са борја све ће он да хвали само му убрус
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
се носи на пут брзатак — брзак броћ — биљка са жутим цветом; употребљава се и за бојење — и као заштитно средство од вампира булумаћ (ч) — јело од пшеничног брашна справљено као каша бунгур — крупно пшенично брашно или обично јечам или
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ревнитељ, но словесни и разумни ревнитељ, и кажи ми, [х]оће ли православије пропасти ако народ не буде веровати да има вампира, да има вештица, да има врачарица и по воздуху митарства?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...
Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега... Прави горски цар!... Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена... Једна брука, па то ти је!...
Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ИСАК: Добро, богами! А трунић наде једва остаде Да ћу те икад више видети. ЈАЊА (у себи): Десет вампира да вас гледају — Нека им на част очи испадну! — Ја само да вас нисам видео!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Софрић, 60 ид), и код нашег народа в. има изванредну апотропајску моћ. Против вампира употребљује се в. колац, исто онако као и глогов (ЖСС, 326); можда исти циљ има и обичај у Самобору да походници
, јер се за њих везују иста веровања. Најмоћнији апотропајон против вампира (и вештица), и злих демона (нпр. болéсти) уопште, ма у ком се облику јављали.
). У првом реду је г. популарно оружје у борби противу вампира, нарочито ако је То г. »јединак« (упор. ЗНЖОЈС, 7, 1902, 132; 134. Упор.
»јединак« (упор. ЗНЖОЈС, 7, 1902, 132; 134. Упор. уопште мој рад »Убијање вампира«, СКГ, НС, 9, 1923, 275 идд). Кад се вампир ископа из гроба, он се по правилу (како се то види из безбројних типичних
(ЖСС, 326); понекад се у њега забада г. трн пред само спуштање у раку (СЕЗ, 13, 1909, 447). Довољно је да се испред вампира стави или макар да му се само покаже г. трн, па ће бити онеспособљен или отеран. Г.
М. Љуб., Прип., 207). Против вампира носе се увек собом по три т. бодљике (ЗНЖОЈС, 23, 186), и забада се трње под кућни праг (Ст. М. Љуб., Прип., 205).
На гроб вампира Саве Савановића, у Глишићевој приповеци, набацали су сељаци »камена, клада, и свакојака трња, највише глогова«.
Дивља ружа. Зове се и шипурак (в. нпр. Симоновић; СЕЗ, 58, 1948, 358). Штити и од вампира: код Поповаца су гроб и мртваца мерили прутом од д. р., »да се не би мртвац повукодлачио« (СЕЗ, 65, 1952, 207; упор.
Ј. је и средство за уништавање вампира (СЕЗ, 66, 1953, 211). Зрна заруделог ј. нанизана на конац привезују мајке ситној деци око руку — да би била
Према веровању нашега народа, л. је и средство за изналажење вампира (СЕЗ, 66, 1953, 190 ид и 200). У једној нашој народној песми, коју певају жене у колу и која допуњује песму наведену у
Све те радње карактеристичне су за култ божанства плодности. Трн. О употреби т. или драче против вампира и море в. и СЕЗ, 66, 1953, 175, 189, 194, 199 ид, 208, 232.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Хја, тако је то било и биће код трулих газда: једна беба, десет вампира. Чуће се с оног света и Петар, и мати Петрова и Тошина. Она је поквасила сермију, њено је оно што је најбоље.
Садашња гробарка има двадесет шест година, и гледа вас као вампира ако почнете разговор о госпа Ноли и њеном друштву. Та гробарка сад води другу кронику, и сасвим другим примерима