Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И давно мрак падне већ вани, И задњи лик ствари се затре — А цврчци од сунца пијани Још кличу за подне од ватре. Све траје на великој њиви,
Црњански, Милош - Сеобе 2
А „Амин“ фрљи, затим, некуд, далеко иза леђа. Тако се крсти Микаило Вани. Павле онда покуша да уђе, преваром, у тај лазарет, помоћу Агагијанијана, Копшиног драгомана.
Ишао је и у лазарет, Чрногорцима, све док му нису запретили шкопицом, јер им је одводио жене. Зове се Микаило Вани, а нико не зна ко је, и одакле је.
Копша је сматрао да је опасност, у том, да ће Вани постати трчкарало Кајзерлингово, па ће одзвонити вијенским Србима. То је, каже, страшан човек. Змија!
Састанак је био у греческој кафаници, у Вијени, на Флајшмаркту, крај греческе цркве. А ко је био тај Микаил Вани, види се из једног, поверљивог, извештаја, неког Карла Имбрианија, полицијског писара у Вијени, који је био шпијун
На састанку, међутим, Исаковича и Микаила Вани, калуђер је био очарао Исаковича, и узео му, одмах, и пријатељство, и паре.
Павле је, доцније, причао, братенцима, да је Вани човек љубазан, углађен, а да не може имати мање од четрдесет, ни више од педесет година.
Посматрао га је, увек, чудећи се, откуд таквог човека, међу нама. Тачно је било да је Вани имао на глави, скупоцену, камилавку, а на ногама свилене чарапе и да се понашао отмено, али није било тачно да се не
Као пробисвет и блудник. Али је било тачно и то, да је Вани био зашао у росијску амбасаду, и да је био успео да се додвори грофу Бестушеву, то јест росијском попу Бестушева, кога
Није било тачно да Вани не зна, ни да чита, ни да пише. Ознојио се, намучио, али је, и то, у Вијени научио. Ниједан човек не зна своју
Ниједан човек не зна своју судбину, ни будућност, па је није знао ни Вани, ни Исакович Ванијеву. Микаил Вани оде, како је Павлу био наговестио да ће учинити, из Вијене, у Росију.
Ниједан човек не зна своју судбину, ни будућност, па је није знао ни Вани, ни Исакович Ванијеву. Микаил Вани оде, како је Павлу био наговестио да ће учинити, из Вијене, у Росију. Али, тамо му се траг изгубио.
Довешће га Исаковичу. Тај ће све удесити. Дабогме, имаће да се плати, нешто. Вани је, за време разговора, са Исаковичем, добро јео и пио.
Милићевић, Вук - Беспуће
Растали су се ћутећи, док је сунце ударало у прозоре, улазећи у собу и блијештећи вани у мутној води која је полако отјецала.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Кад инстинкт са свешћу стане да се бори, Кад се вани проспе месечина бêла, Црвен пламен мојих страсти увек гори На грешном олтару твог мирисног тела.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И олеандри су вам увијек онако бујни. Примијетио сам само да она два велика вани пред улазом више не постоје. У њихов сам густиш скривао плуто с туњом и удицом кад сам долазио на часове.
Трује га мисао да није остварио оно што је могао или за што мисли да је био позван. А тај комплекс испада према вани у виду оне сталне испршености, оног вјечитог стања „приправности“ , оне превентивне самообране о којима си имао
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Солдат хтједе да је устави, али се она не даде уставити. него утече унутра, а он остане вани. Кад смрт уђе унутра и бог је види каква је, препане се, па ју упита: — Јеси ли све поморила како сам ја рекао?
него ми рече да си ти њега овдје поставио да само он к теби улази, а ја не, па те је он отишао питати, а ја сам остала вани; а кад је он изишао, казао ми је да си ти рекао да идем највеће брдо раскопавати и вадити камен из земље.
Он ванка, а вани неколико људи кавгу заметнуло. Сад се уплете Насредин у њиха и поче их мирити. То разљути кавгаџије, па му отму јорган
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Све је сад прошлост; њу нико не чува; Пуст ветар мени око главе дува. И моја љубав, и она је вани: Без мене, тихо, удаљена труне; Не чује моји кад падају дани, Не види гробље што га мртви пуне.
Ћипико, Иво - Пауци
Чељад замрије, старац престаде да моли. У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу. Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, док не престаде.