Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Оно свакад листа и расте издајући свој плод из себе. Него толико исто да га с ванимањем прочатавамо, а не исто преврћући листове, а на ветар мислећи.
Него толико исто да га с ванимањем прочатавамо, а не исто преврћући листове, а на ветар мислећи. Јер ако с ванимањем га чатиш, оно ти разгони сваку тугу и бригу с ума и са срдца и услађује ти твоју мисал, изгони злобу.