Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Знам из твоје вене да теку сва мора, Знам од твога даха да пролиста шума — А оста недозван на вапај свог створа: Срећа нашег срца и коб нашег ума. ПЕСМЕ СМРТИ И Једино си које нисмо измислили!
И мртве уче сад да мирују. Мој добри роде, сви су рђави, Вапај твој не чују што тугује! Издајник и сад још у тврђави, С убицом жртва сада другује.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И шта? Баш тада, баш на врхунцу оне највеће славе и остварених снова ето где се урнебесно пролама вапај оних делова: ми никад несрећнији нисмо били, никад несрећнији нисмо били!
Африка
Један му се враг приближава и сече чланке на ногама. За то време дечаци све јаче певају да би загушили његов вапај. После тога секирама ломе му ноге и ваде срж из костију. Мучење најзверскије продужава се до дубоко у ноћ.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Белела се, и ослушкивала тутањ, хук, вапај суседа по кућама које су биле наниже. Слушала је, дуго, очајно, промукло, дозивање, у помоћ.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечја књижевност не познаје вапај за немогућим и недостижним; она се с немогућим понекад ведро игра,чешће га превиђа; трагично засењена њиме никад није.
Свет који се може објаснити и деци једини је несумњиви свет; остало је узалудни метафизички вапај, тескоба и мука духа. Уметност је одувек тежила изражавању и сликању тог, незаобилазног, поједностављеног света.
над безданом, она изазива вртоглавицу духа, мучи га тескобом; у нама се јавља тежња ка довршеном, јасном изразу, вапај за привременим редом и смислом.
Успомене на лирског чудотворца Петра живе у песнику као вапај, и буде се снагом вапаја: Велики чобанине, сиђи с планине и врати нам одузети сан и радости одавна прежаљене и
Лирска плима најчешће расте у самим завршецима понесених одељака, где се јавља као сетан закључак, као вапај или успомена на „незаборавна плава самарџијина времена”.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ала јадан чупа косе, Грува своје младе груди, Ветри вапај његов носе, Оће скоро да полуди. Тужан иде он на гроба Де почива њему мила, Сваки данак дуго доба Сузā онде
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Еј, ропски свете, под отим небом! еј, звездице сјајне, штрецави жуљеви на божој стопи! Ваљда кроз вас проби цикут и вапај мученички, па кроз свако тако процикнуто место провиру знаци божје милости танко, штедљиво, као што владари на
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У једнога укрућена рука, уздигнута високо, са стиснутом песницом. Ваљда последњи вапај... Или опомена живима. Свештеник се врати и отпева последње: — Вјечнаја памјат...
Вода ми застаде у грлу и појури на нос. — На картеч!!! — зачу се команда као вапај и војници полетеше топовима. Из чељусти топовских је сукљао пламен, а цев се трзала уназад као шип на парној машини.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Било добро, било зло — ви нас морате чути. Чути или наш вапај или наш усклик. Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ТУГА У ведрој ноћи, покрај мене, Чује се часом вапај тајни Ко уздах целе васељене, Патнички узвик, крик очајни. Час неосетно, тихо струји Ко један трепет тужних жица, Час
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А око пуно горких, тешких суза. Допире тужан жамор кукуруза По пољу пуном суза, пуном росе; Последњи ветри вапај сени носе Зором, животом што ће их све стрти. А ветар пева поезију смрти.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Гласом је одао надање, вапај, занос. „Стане! понови, треснувши јој лагано рукама. Њу трнци прођоше. Затресе се и ублијеђе, па лагано диже очи, те
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
који су га слушали би уздрхтали, јер им се причињавало да у Хасан-пашином вапају пред судбином препознају и Вишњићев вапај. Зар је могло да буде другачије?
То је, сви су се саглашавали, био неки црн вапај, свестан своје узалудности, који се, са звуком црквених звона, у киши што је ромињала, ни о шта одбијао под муклим
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Немадох снаге да ускинем цвета, И сагох главу над његовим струком, А као вапај подземнога света Зајеца ветар помамним фијуком... Ту где ја клечах није било гроба.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Вративши се кући подерао сам и бацио у кош ону моју. Чудно како неки такав, сасвим искрени, са дна нас потекли вапај може да под дјеловањем једног каснијег запажања или помисли накнадно постане баналан, неискрен, намјештен!
(Како ли одахнем кад у мојој лектири набасам на истомишљеника! Кад, на примјер, наиђем на вапај једнога: „Хтио бих написати књигу без садржаја!
Ћипико, Иво - Приповетке
Под његове ноге падају девичанства девица и деце, падају симболи и отајства — молитве, вапај и јаук. Разбојство, похота, оскврнуће удружују се у крви невиности и лепоте .
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И Јун може проћи без икаква лека А твој вапај срећа јоште није чула, — Ти га мани врагу, крепи своју снагу Па се хватај Јула. Питаш: шта ћу онда ако и Јул слаже?
Краков, Станислав - КРИЛА
Ни једне сенке издвојене. Све је то обавио и спојно ледени ужас безумља, који плива кроз таму. Као изгубљени вапај чују се очајни гласови. Постају све чешћи, јачи. Бујица и њих носи низ падине са собом, али је они коче, устављају.
Петровић, Растко - АФРИКА
Један му се враг приближава и сече чланке на ногама. За то време дечаци све јаче певају да би загушили његов вапај. После тога секирама ломе му ноге и ваде срж из костију. Мучење најзверскије продужава се до дубоко у ноћ.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сви скачу, окрећу се. У павиљон увео неко кучку. Из једнога угла допире глас, као вапај: — Неподношљиво! Зашуштале су сламарице. Ревносни потпоручници скачу и сви наглас протестују.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ИВ, 1847, 36—7, у оваквој Славончевићевој редакцији: ВАПАЈ У месту пријатном, тихој пустињи, Где славуји поју, шума зелени, У жалост погружен, од света одаљен Сузе проливам.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЛ. ВАВИЛА: Век протиче, децо! — Век за веком Можда тужно уздишући плаче; Али вапај до нас не допире — Црна копрен вековечитости Раставља нас од тајних гробова, У којима сахрањени леже Век човека,
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
За своју главу где закон да нађем? Вазда ме мори плач и јецај љут. Дах јада мога дуне кô олуја И носи Богу мој вапај и крик. ИВ Смилуј се, смилуј, Боже мој, Код ногу ти се склоним ја И спим у сенци твојих крила.
Ћипико, Иво - Пауци
Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!” Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... .
До Иве допираше час к'о молба, час к'о вапај, час к'о срџба, онако како би снажније ду'нуо вјетар!.. И онда завлада мртви тајац.
натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом носи тужне звукове, к'о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. — Овај шум слатко ме успављује!
је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај. Све му се то мијеша у глави. Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
младалачког смеха и живота није ту наодмет, да Бог не помисли како је створио један ужасно несрећан свет од кога само вапај допире.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Чујем ли варварски усклик ахајских песама бојни'? Ил вапај тројанских жена у овој крвавој војни? Не! У логору своме, уз песме и гласне трубе, Кресиду Грци љубе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
и јеже просити јој свакоје прегрешеније волноје и неволноје... Из даљине допре јецај детета, као последњи вапај за мајком. Људи корачају, сагибајући се од убода грања и шиљастих ивица. Неки заостају и увијају рањене ноге крпама...
— говорио је потпуковник Петар. Али са оне стране жице није упућивана ни молба, ни заповест, већ вапај. — Ситуација је очајна. Бугари су узели прву линију ровова. Браним се на последњој.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
у теби ми неће, моје родно село, Погладити нико руком мрачно чело, Нити ли ће чути вапај биједан... Ја знам, ништа више за ме немаш тамо, Али једну жељу испуни ми само: Под гранама твојим о дај ми гроб
А теби само, кô псу у синџиру, Бациће мрве... О, срам и грдоба!... И нико неђе чути јад ни вапај — Нити ће ганут бол пјану господу... Сељаче, гољо, ти си прах на поду, Тегли и вуци, и у јарму скапај!