Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Свој хлеб и ловоре залили смо тобом; Молитва и химна, обе су те пуне; Пуне су те наши вапаји и струне; Као Млечни Пути сјајиш нашим добом.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Али су ми једно обећање дужни: Па им суза за мном не сме тад потећи, Ни уздаси тешки, ни вапаји ружни. Јер свирепо би било да крај гроба Одигра се један призор људског гада: Да на њину тугу насмеје се злоба,
А људска је злоба увек будна, блиска, Па и онда кад се иде општој мети... И, најзад, нашто вапаји и писка, Кад треба храбро, ћутећи умрети?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
па си изабрао нас тројицу и нашу долиницу, као ретку мрљу на васцелом земаљском пространству одакле не допиру досадни вапаји и непрестана мољакања. Опио си нас ракијом и нахранио свињским печењем.