Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ти будиш веселост, што је некад била, кикот, ту, и у мом крику, вриску, и вапају. У Теби нема црва, ни са гроба. Ти блисташ, као кроз сузе људски смех.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
час: глас би му се ту малкичице сламао а они који су га слушали би уздрхтали, јер им се причињавало да у Хасан-пашином вапају пред судбином препознају и Вишњићев вапај. Зар је могло да буде другачије?