Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПУСТИЊА Дивови сунца, као ветри, Пролазе овуд с неба врућег, И мину горке речи две-три Пророка негде вапијућег. Ноћ овуд свугде смрћу заспе; Али већ јутром, дан без гласа Све љубичице Парме распе, И светле руже из Шираса.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
А за њим опет ћутање. Ћутање, ћутање. У њему има ипак нечега страховито болног, људског, човечанског и вапијућег: у томе крику, електричном и механичком који долази из људског грла.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
савета за научна истраживања америчким универзитетима и колеџима, с обзиром на научна истраживања, неће остати глас вапијућег у пустињи. Никад није било толико одушевљења за научна истраживања на америчким универзитетима и колеџима, као данас.