Теодосије - ЖИТИЈА
Зар — рече — није прво овај варалица што смрт заслужује — и показа на једнога — од вас дошао да моли милостињу, и милости њу као ништа презревши, и од оца
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Та ваљда фишкал сваки не мора бити варалица. Колико сам их сâм честити’ познавао. — Тако је, и сам се надам, да ће од Тоше човек бити, добро се учи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Умреће и ко се још родио није. — Што даље све ближе смрти. — Смрт је ближа него кошуља. — Смрт је варалица. — Ко се у бари удави, оном друго море не треба. — Једна (је) смрт, а сто узрока. — Живи кадгод, а мртвац никад.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Има ли људског срца које може да отрпи? Димитрије Пре две године у Вратимље је доскитао неки Јевђеније, пробисвет и варалица. Лутао је од једног до другог града по земљи рашкој, пељешио лаковерне и опсењивао будале.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А кад су Срби некако дознали да на француском језику Грец значи и варалица, нарочито у картама и у новцу, сковали су шаљиву узречицу: „Питај га да ли је Грк или Грек?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
БЕЛКО 28 О ПАПАГАЈИМА И ОВЦАМА 33 3ЛАТОКОСА 37 МАРИЈАН И СРЕБРЕНКА 41 СТРАШИЛО 45 ДЕЧАК И ПРИНЦЕЗА 49 ВАРАЛИЦА И СМРТ 52 ЧАРОБНА МЕТЛА 59 БЕЛУТАК 63 3ВОНО КОЈЕ ЈЕ ОПОМИЊАЛО 66 САТ С КЛАТНОМ 69 БРЕГ СВЕТЛОСТИ 73 ИЗГУБЉЕНИ
Мајка се збуњено осмехну. Шта и да учини друго, кад није могла да види да насред кревета крај дечака спава Принцеза. ВАРАЛИЦА И СМРТ Био једном један Варалица, али какав! Сто царевина да прођеш вештијег нећеш наћи.
ВАРАЛИЦА И СМРТ Био једном један Варалица, али какав! Сто царевина да прођеш вештијег нећеш наћи. Је ли чудо што потече прича по друмовима да би се и месец, да
Је ли чудо што потече прича по друмовима да би се и месец, да је мало ближи, залепио за Вараличине прсте? Да је Варалица у стању реку од извора да одвоји, из ока, а да око не примети, зеницу извуче? Брига Варалицу за приче!
Шта је народу? Ако се ствари саме лепе за прсте, зашто их не узети? Одлучи Варалица да буде најбољи у свом занату. Пође од града до града тражећи бољег од себе да му се у службу најми, вештину своју
Тако стиже до тринаесте царевине. Ах, како је леп Варалица. Прсти му, дуги И нежни, лице као у сребру исковано, смеђа коса пада по кадифеном оделу, а за шеширом црвен цвет.
Чује — стигао трговац, овчија руна откупљује, а кога није срео тог није ни преварио Баш таквог Варалица чека. Зар је подвиг поштеног преварити? Поче Варалица све око себе да части, а испод ока мотри трговца.
Зар је подвиг поштеног преварити? Поче Варалица све око себе да части, а испод ока мотри трговца. Трговац већ ликује у себи. Будала је и пијаница млади богаташки син!
— Не сме човек пару у џепу да понесе... — Док има пријатеља и новаца ће се наћи! — просу Варалица три дуката пред себе, нека не брине трговац... Живот је овај пун мука!
— затресе косом Варалица, а трговац се почеша по челу и предложи: за шест стотина златника он ће му овце откупити, спасти га од срамоте.
Стави трговац врећицу с златницима на сто, а Варалица је благо одгурну руком. Нека, касније ће о томе, морао би оца да приупита... Али, не дâ се трговац!
Али, не дâ се трговац! Није он месечево млеко пио: нека прода одмах, или никад! — У реду! — уздахну Варалица, узе врећицу, а трговац одјури ка назначеној бачији да што пре овце отера, да не би момак на бољег платишу налетео.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Чекаћемо га овдје, ту њега доводе сви његови пути. Наредник Накарада и његов друг, жандармеријски каплар Мане Варалица, свратише у крчму и ударише по светој великомученици Препеченици Шљивић.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
мекане хаљине цифрасте, белорумена лица, лепо стасита и ситноходљива кичељиво окретна многа је ту ласка и вражија варалица...
Оде им живот у томе, и добро и свако зло вечито им неста! Ето, таква је ласкана варалица људска овога света и рђави мамац, друг другу световање: Док имамо да гумамо, — кому бисмо штедили, што би се спуштали