Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али ево шта је после било — Но се мени грло осушило... Дајде, брате, лозовине мало, А тако те драго не варало! 14 — 848 4 ИВ Завичају он удрио рану, Драго своме отео пријану, На крст часни мача повадио, Украј Бога место
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја, оставив сабљу, у постељу легох, Видећи да немам бојати се чего... Тако, моја милаја и прекрасна кумо, Мене моје варало уплашено уво. Ви питате мене: — Что јест убо било? Что јест мени тако знојем главу мило?