Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Наводимо прву строфу и њено варирање у трећој: (1) Тако опори морнар пада у море Стрмоглав, Отчепљујућег нагло примио га и живот, А нагризаће га до
песмама „Заменице смрти“, „Донећу ти цвеће“; „Има вечери“ и „Теку реке“ – а оне нису усамљене – стално враћање и варирање исте синтаксичке јединице преузима улогу коју је у традиционалној песми имало понављање чврсте стиховне и строфичне
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А ипак, код њега и овде налазимо - на што се иначе досад није обраћала пажња - извесно занимљиво варирање, тако рећи испробавање извесних наративних могућности.
и Сеобама нема за роман карактеристичну диференцираност, заправо рељефност; напротив, карактерише га непрекидно лирско варирање и преливање из описа у опис. То поставља извесне потешкоће тумачењу; захтева танана, помна разлучивања.
А учестало понављање синтагме „боја зимског неба”, и у понављању њено варирање, подстиче постепено активирање симболичности управо боје очију, која је потенцијално већ присутна у језику.
Код Црњанског број слогова у приличној мери варира из стиха у стих, али се, опет, то варирање понекад употребљава при компоновању строфе. Одустаје се потпуно од рашчлањавања стиха на полустихове.
351 При свему томе одређену улогу има варирање, усмерено ка појачавању. На пример, „црни сандук за одело”, који се на сразмерно маломе растојању трипут помиње.