Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
тешко нама ако није овај кромпир варка која крије нешто од кромпира хранљивије! ЗЕЛЕМБАЋ Одакле је тај зелембаћ овде дошао?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али то беше варка. Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему... Гребе као миш. Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
НЕПРИЈАТЕЉ Мој непријатељу са два ока жарка, С ножима у отров замоченим, где си? Ти пред чијим духом падне свака варка, И о штит чији се разбију сви беси! Лепи, силни, грозни!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И да је г. Пера само имао вешто око да разазна чисто злато од лажна варка, и да је био мало-мало обазривији, — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!
Црњански, Милош - Сеобе 2
– Што је у ствари само варка. У рату је све дозвољено. Има ли он, Исакович, неког непријатеља у Кијеву? Није ли помислио, да је могуће, да су
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Више се није дало разлучити с које стране стоји прави живот, а с које мјесечева варка. Измијешале се скитнице, лопови и свеци, баш онако како ће најљепше бити за мене, а ваљда и за мог дједа, честиту
смак свијета, наопак и бучан, гдје се без потребе пјева, игра и весели, док је он једини знао да је све то само пуста варка.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ЦИГАНИН У ЛУКУ 246 БОНИК И БОЛЕСТ 247 УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО 248 КУДРОВ И КУСОВ 249 ЂАВОЛУ СВИЈЕЋУ ПАЛИО 250 ВАРКА ПРЕД МАРКА 251 КЛИНЧОРБА 252 НИЈЕСАМ БАШ ИЗ САРАЈЕВА 253 ГЛАВОМ О КАМЕН ДА МУ СЕ ОСВЕТИ 254 ГРАДИЛИ ВОДЕНИЦУ, А ВОДЕ
Чоек ђавола послуша, али кад се у том прене — а то се он у постељи онередио у гаће. ВАРКА ПРЕД МАРКА Сјела четири калуђера да ручају.
А трећи, коме ваља да је било име Марко, узме варку говорећи: — Варка пред Марка! Четврти пак, видећи да они сву рибу узеше, узме чинију с чорбом врућом па по њима свој тројици говорећи:
83. ВАРКА ПРЕД МАРКА: Објавио Вук Ст. Караџић, тумачећи такву изреку у свом цетињском издању народних пословица, 1836, а затим
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Код врапца, кажу, то није варка, тражени дјечак чекаће Жарка. Путује друштво кроз горе стране, дивљином страшном без стазе, пута, над њима шуме
Док сунца сија и један трачак другови биће псето и мачак. Толико пута рибу ти отех у свом налету грубом, варка те многа и брза нога спаси пред мојим зубом. Било па прошло, нек буде мир, секиру ратну бацам у вир!
“ А Тоша рече, сретан ко дете: „Како ли бели лептири лете!“ Нато ће деда: „Све је то варка, ово је зима, опасна старка!
Да није тамо вештац из приче, окива Брку, џина?! Не бој се, бато, слободно приђи, улази, није варка. Ту ћеш да нађеш ковача старог, суседа мога, Марка.
“ Чудом се чуди наш доктор Јан: „Какав болесник?! Јел троспратан?!“ „Докторе, јесте, то није варка, зовемо, знате, из зоо-парка. Жирафу једну боли нам врат, а то је — други и трећи спрат.
“ Ево и миша старог, под пушком, није варка, чека, бркове суче, продаје мачка Марка. А даље, корак само, новога чуда ето: некакав мачор строги купцима нуди
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
испитавши такве случајеве, налазили су да су то обични паразити у унутрашњости организма јегуље, који су били варка за просте, необавештене рибаре.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
хуком, Свеопшта смрт се на све стране расу Гушећи живот својом моћном руком, — Ја знам, то мртвило је пуста варка.
Но ако и прошлост изневери мене, Буде ли и она варка пуна рана, — Заклопићу очи своје намучене С ужасом што икад видех светлост дана...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
цветног, — А мај је диван и без сунца жарка; — Теби љубав људска сред живота сретног Не треба, изгледа као пуста варка.
страсно по глувој самоћи; А сетно небо нека нада реси: Пре зоре треба стићи жељеној мети, Пре него новог дана дође варка И живот што ће себи нас узети. О, како жудно страст нас гони жарка Свршетку, крају.
нас вара; Све се губи као младост, као пара, И облачи покров свака земна стварка У животу што је сав, лудост и варка. У ИЗНУРЕНОМ ОСЕЋАЊУ ЈЕДНОМ Завеса ноћи алејама сивим.
Уморно ти тело одмору се преда. Али, све на свету то је ипак варка; И кад нас сна узме лелујава барка, К’о зна шта ти душа у сновима гледа.
Носио је собом част горке судбине, Трагичну будућност што сја као варка, Душу коју бели идеали криле, Понос чистог срца за који се гине И, у свету греха, проклетство врлине.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Онда Турчин повиче: „Медет“, а калуђер: „Безакониче један: ко ће ти угодити? Сад иштеш шербета, сад меда“. Варка пред Марка.
говорећи: „Ребра сјеверова и град царја великога“; а трећи, коме ваља да је било име Марко, узме варку, говорећи: „Варка пред Марка“; четврти пак видећи да они сву рибу узеше, узме чинију с чорбом врућом, па по њима свој тројици говорећи:
у верскодобротворне сврхе вала(х) — по богу вала(хи) била(хи) тала(хи) — турска заклетва: „тако ми господа бога“ варка — задњи део рибе око репа ведхе — старе вејка (веја) — грана (биљка) веле — много весељак — бадњак нет — већ
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
СИВИМ ПРЕДЕЛОМ 11 УСНУЛИ КАВЕЗ 12 НИТИ 13 КАМЕНА УСПАВАНКА 14 ПУТ У РАВНИЦУ 15 СУНЦУ КРАЈ ЈЕ 16 КУДА ПОТОНУ ПЕК 17 ВАРКА ОД ЛЕТА 18 НА МАЛОМ ТРГУ 19 ВИДИК 20 НИ ПРЕДЕО МАГЛЕН 21 У ЗИМСКИ СУМРАК 22 ТВРЂАВА 23 ЕТО ШТА УЧИНИ СЈАЈ 24 НАИЛАЗИ
Из ране ишчиле лек. Шупље је. Реч је већ звек. Као металног брда вис Стоји пред тобом век. ВАРКА ОД ЛЕТА Ни надали се нисмо а већ ето: Скидамо са тела тек стављене крпе И бацамо их где било, у ћошкове, на хрпе.
) Покрај нас: грана с начетим лишћем некуд оде. Смишљамо да нам се враћа лето. Али: варка! Са невидљивих брда ослушкујемо нешто друго: Ослобађа се ветар и пада жир, шишарка...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Петровић ЦЛXВИИ ЗАРОБЉЕНОЈ БРАЋИ Стари снови наши нису били варка: На Српскоме Југу нема више роба; Пренула је снага Милоша и Марка, Васкрсао Србин из Косовског Гроба!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али прави сан, или кратко привиђење, јесте управо тај другачији свет, што искрсава изненада и изненада гасне. Као варка. Тако је Аранђел Исакович госпожу Дафину почео да губи у тренутку кад ју је „достигао”.
Али наћи се у њему, смирити се у њему, то нам није дато исто као што ни сенку своју не можемо претећи. Сан и варка, као она магновена Исаковичева епифанија кад му у високим Алпима плави небески сјај укочи очи.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
КОЛО Ван њега све је бескрај, варка и злоба, Празнина у ветар претворена ташто. Само је будност песма, и тескоба, Бешчулно место преварено маштом.
Поклони своју биљну мудрост дану. Отвори пут у речи, у ризницу гоље. Око заходи са сунцем, не срце. Освану Варка, рекавши: хајдемо у поље!
у бродолом ЕПИТАФ Уби ме прејака реч ЦВЕТ Ево цвета довољно смелог да мирише На празном месту и у успомени ПЕСМА Варка продре у реч Ватра достојна пролећа СПАВАЧИ Будан ја крадем оно што они сањају ОСТАЛЕ ПЕСМЕ МОРАВА 1 Ноћ, још нисам
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Несумњиво. Али ако је човеку суђено да погине, потребна је извесна варка, бар у последњем часу, да је тако морало бити зарад неког вишег смисла, неког идеала, у одбрану живота.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
У целову ти презреле брескве сласт, Златан прах за сном да остане, Пупи ми пупила мала. Варка не варка, ја љубим! Ја љубим! Варка не варка, сагореће ме мој плам!
У целову ти презреле брескве сласт, Златан прах за сном да остане, Пупи ми пупила мала. Варка не варка, ја љубим! Ја љубим! Варка не варка, сагореће ме мој плам!
Варка не варка, ја љубим! Ја љубим! Варка не варка, сагореће ме мој плам! ИЗ ЂУРЂА БРАНКОВИЋА УВИ МЊЕ, УВИ Уви мње, уви, залуд глухота,
Варка не варка, ја љубим! Ја љубим! Варка не варка, сагореће ме мој плам! ИЗ ЂУРЂА БРАНКОВИЋА УВИ МЊЕ, УВИ Уви мње, уви, залуд глухота, чујем,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
и сањиво удара о шаторска крила, поручник Лука и потпоручник Војин се препиру, да ли се грчке цигарете зову: „Варка“ или „Бапка“. На улазу се појави капетан Душан. — Побратиме, направи ми места и поручи кафу. — Онда викну: — Исајло!