Употреба речи варке у књижевним делима


Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

змије камењарке, за осунчани трем гуштера, за млеко гљива, за дивљих пчела шумска подграђа, за свитаца и пањева ноћне варке, за безимена, једва видљива, створа што у плен смера, за шуме свежи прапочетак, за рањена плућа грања, и пуни месец у

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Ту где беспослени турист снима барке, Са сламним шеширом спуштеним на чело, Храм назирем, стваран испод летње варке Мора што трепери док шапћем опело, Шапћем га у себи, да не будем смешан У оку водича што рутински брбља О Наусикаји,

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ишли смо дању, лутали мраком, по врелом сунцу и пљуску јаком. Опрезно, мудро, уз многе варке, прођосмо замке и тајне чарке.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

нада, преко океана, У маглу сивих, неизвесних дана, Пределе леда ил’ крајеве жарке, У земљу снова, истине ил’ варке.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Но дани су прошли к'о ријека нагла, К'о тренутни снови, као пусте варке: Сад на вашем лицу сјај младости жарке, А на моме јесен и туробна магла.

И док за сеним' надâ пали' Погребна бруји песма, Спомене бледе среће храни, Последње своје варке брани, И вени, вени весма!... Тужно...

Мислиш ли да ћеш, постав господаром Стање и Сила (варке!), Живот тлачен „Препородити, учинив да тече Лишен сваког атрибута бона, Вечит, заносан, к'о летње вече Капања златна

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

И то је све што је остало од мога гласа. У тихом се цвету неке ватре пале. Изгубљене у свету варке ми око снују. О тужне ноћи преко сна мог пале! Нек небо усни огањ и олују! У тихом се цвету неке ватре пале.

СОНЕТ О НЕПОРОЧНОЈ ЉУБАВИ Нема је овде, све је више губим У часном кругу ког заборав руби. Ох, гипка слико варке, варко жива, кад камен вида њено лице бива. Дај ми снаге да непорочно љубим дане започео тужно.

Неуспела љубави ока и варке уздрхтале У један крај много приснији ме смести Где реч има вредност судбине и подсвести Где су величанствене сенке а

Варницом нежном низ црно ковиље Дожељен предео обузе превара. Што је дубоко нит лети нит тоне, Нит варкањем варке богојавно плане, Да ноћ која их наизуст зна троне Поткупљивим сребром мудрости преране.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

То, што су они мислили да виде, биле су само оптичке варке. XXXИВ РАКСА. ПОСЕТА ВЕНЕРИ На Ракси Пре два дана попео сам се на теме високе Раксе, па сада гледам преко њених

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Но дани су прошли кô ријека нагла, Кô тренутни снови, као пусте варке: Сад на вашем лицу сјај младости жарке, А на моме јесен и туробна магла.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности