Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ено их, оно су они, Јазбечеви. Покушао је, најзад, да се спасава заборавом и варком. Их, кад је икад то било, ко ти још памти.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Кроз ћубе горја Бели пастир слази. ВИИИ Тек привид то је да це варком чара: у погуб-свету не нуди се избор, већ зупце мења механизам квара, а ушће шуми где је био извор.
Зар лаком римом - није пчела сврака! да крпим цаће, Творче пчелињака? Тек привид то је да це варком чара, а гора није она гора чарна. Док израз тражи сила несазнајна, Пастирак тужни шта ли би да ствара?
Са жалбен-ткања не диже се звоник. У кристал-сузи Торник није Торник тек привид то је да це варком чара. ИX Шта рећи себи, док још траје служба?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ТРЕПЕРЕЊА По који пут то дрвеће листа Новом надом или новим сном, И пролеће што у помпи блиста С варком среће уђе у мој дом? А брзо ће, опет, друже — је ли?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
неијекавце, а Сремци и Бачвани зову Шијацима: Херцеговце, Далматинце и Хрвате“ (Вук) шикли — украшено шљокама или варком шиник — врста мере (од 10 ока) шише — ждребе ошишане гриве шклопац — отеклина на човечјем телу; плик шљепарија —
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
их само зато буди Што мртви знају да буду будни Да следе реку звезде и птице и наставе живот криомице ФЕНИКС (И) Да л варком чараш по мом челу О ти у мени одсутност мене Могућност крила у моме телу И неке светлости залеђене И неке светлости
Али ко зна Да л ће та светлост икад сјати Да л ће та светлост икад сјати Да л варком чараш по мом челу Или си можда јава позна Цвет што живи у мртвом телу Сјај који себе не упозна Сјај који себе не