Употреба речи вароши у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Болница је у води, — рече један човек, који је из другог краја вароши малој гомилици приступио. — Хајд’мо у болницу! У болницу! — повика гомила. — А моје вино? — уздахну механџија.

Старац, гледајући своју јединицу, задовољно се осмехну. Сећао се он да се она још у староме Срему радовала кад јој из вароши донесе луткицу ил’ другу какву играчку... Он се осмехну, и у томе тренутку изгледаше, заиста, диван.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Примјечаније У сваком граду и вароши (а не би згорега било да се и по сели ова наредба учини) да се направи један хоспитал за сиромаш стару и немоћну

признаје да нити је остроуман, нити за особита вредан дела, ништа мање трудољубивијега ни поштенијега човека у целој вароши од њега нејма. И он дакле у својеј окружности како исти Јулије Цесар поступа.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

и он окрене мени говорити: ,Цар је мене послао к теби да ти које највредније људе знаш позовеш, да се дигну да вароши палимо и Турке бијемо.

с ваљевском војском на капију уза Саву (онда није било покрај Саве кућа), и у један ма̓ јурише и Видинлије истерају из вароши. Један само бимбаша видински затвори се у цркву, и туче се из цркве, а Срби наши опколе га.

Како се капија отвори, бацимо сено с коња, шчепамо оружје, а они који су с нама у вароши у договору били, дочекају нас спремни, и освојимо сву београдску варош. А Хаџи-Муста-паша тукао је из града топонима”.

Но човек у толикој пространој вароши, а никада досад толико у гомили кућа не видевши, шта ће пређе да види и да му се начуди: древноцарствујуштему Кремљу,

Запали се мунара усред вароши. Пролети једно ђуле и баш у метериз, где су око 200—300 Цигана од камења метериз начинили на Забучју, а кад ђуле паде

” — Чујући Турци тај глас, а видевши где џамија скоро усред вароши гори, уједанпут оставише своје бусије и побегоше граду. Срби јуришише и са све страна запалише куће.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан. — Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти. — Сутра! — узвикну онај што

— А! Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.

где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.

Одмах путник поче н адвокату причати како он путује и рашта путује. Како је већ обишао по вароши и нашао у гробљу ту један гроб, има му, веле, више од две хиљаде година, како хоће да га носи... итд.

итд. Адвокат се гдешто једва уздржавао од смеха, а Пупавац се само чудио. Путник руча и оде да истражује старине по вароши. Мојсило се још поразговара са адвокатом о свом послу, наваљивао на њ да већ помене једанпут, јер просе девојку други.

Било је некако по Илијинудне. Адвокат отпутовао својим послом чак у Чачак. Пупавац изишао да се шета мало по вароши и да прође који пут — оном улицом. Забринут онако удари наоколо преком улицом па поред гробља.

Двадесет пет! Двадесет пет! Пупупу! Двадесет пет! Иха, уха, Пупавац! Пупупу!...« док се већ не изгуби ван вароши. Ништа се више не чу за Мојсила Пупавца — а дуго су о њему разговарали људи у доколици својој.

Па још, поп Вујица ће увек рећи и лепу реч за учитеља Грујицу. Дође когод из вароши или из другог села, или ма ко са стране, па упита: »А бога вам, попо, каки вам је овај учитељ?

Тај је Живан почео у срезу служити као »бесплатежни«, па је дугом службом дотерао до среског старијег ћате. У велике вароши никад није био премештан, осем у две паланчице. Школе није више учио, осем три разреда у своме селу.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПРОЛЕТЊА ПЕСМА Широко гробље на обали, код вароши, било је тај дан пуно сунца, мириса и боја. Гробови су зазеленели подмлађени и беху весели.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ако иштем да купим легрштер, а он извади по читаву плету. За јело је куповао све што је било најлепше у вароши. Моје хаљине најлепше у целој школи.

Новак пандур дере се и одређује где ће ко да притера кола. Деца краду трешње. Сретен ћата иде с добошарем по вароши и чита да се забрањује пуштати свиње по улицама. Тривко извадио јагње, па виче: „Ходи, вруће!

Из ара допире топот од коња, пред качаром се испрежу волови, с којима се овај час вратио Ненад из вароши. Понека се кокош отисне с дуда, и лепршајући се поново се гнезди међу своје друге.

Он иде даље, а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину. Набавља зелене шаре у вароши па их све масти, а испод трапа, гдје хвата можданик, подметнуо двије старе коњске плоче да се мало гигају кола као на

Кад сврши школе, може, акоће, бити и учитељ. А послије, у вароши друга срећа чека дијете. Поп заћута и даде се у мисли. И владика ћути.

Мићо донио из вароши шарен ковчег, и у њега трпа Иконија силне чарапе, кошуље и убрусе. Жене посједају на клупу под орах, милују Мару и

— А шта си сањала, 'ћери? — Сањала сам кô ја у некој великој вароши, па кô неке велике, велике куће: па кô ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

разговарамо се: »ваљ’да је пао на теме да дође па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.

А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако! А у вароши фине, па штелунг, па персона, па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.

Ах, како је лепа недеља у селу! Лепа од ранога јутра па све до понедељника ујутру. И у вароши, па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада тако као у селу.

Шта си говорила! Деде, шта си говорила? — Па што ме је пит’о. — Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из Карловаца, несрећо!) па к’о вели: »Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати, а да с киме ћу!

Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином суботом и недељом, па тако је и у селу.

и амбарова, па их изведу за собом, а пацови трче к’о на дâћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другога, па к’о људи скачу у бару или у Тису.

су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева глава не може

— рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро! Са Пером је све готово било. Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б. Најмио је и леп удобан стан, и већ послао сав намештај тамо у нови стан.

пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши, а он одмах скида чизме па их меће на штап.

у Банату. Пери је то већ друга варош за ових шест година откако је обукао мантију. И у оној првој вароши било му је добро. Била је добра парохија за попа, али се није допадала поподији.

Како је срећан! — рече путник, па се опет даде у мисли. Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно »Ех!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И тако у поворкама, из свих маала отискују се и журе ка гробљу. А гробље није далеко. Оно је одмах ту, близу, до вароши. Ограђено зидовима, са црквом у среди од које се само њен угнут кров и крст види. Велико је и пространо гробље!

А ово, сада, петнаесто је колено које почело да се сарањује! А чим се изиђе из вароши и сагледа гробље одмах се осети мирис од тамјана. И, што ближе гробљу, његовим зидовима, тим јаче из њега тамјан, плач.

Свима да дâ а никога од тих просјака, божјака да не пропусти. А њих је пуно. Из целе вароши, свих маала. Па чак и суманути, полулуди. А нарочито тада, на задушници. То им је као неки њихов празник.

Нарочито је терала оне друге, богате, просјаке који по селима просе, имају у вароши своје куће па и новац под интерес дају, па кад је задушница не само што и они овамо дођу, него понесу и највеће бисаге

Чак се и тукла с њима. Зато су је остали просјаци и волели. А испрва она није просила, већ је служила у вароши, код неког газде.

Али како је тај газда хтео да силује, то преплашена од тога, као суманута, побегла из вароши, и више није хтела да служи, већ почела да проси. Била је сува, као спечена а још млада.

А међутим, долазила зима. За себе се Наза није бојала већ за њега, Љубу. Јер око гробља и у вароши није имао где да спава.

Па кад и мрак, ноћ падне, ни тада се не умара ни смирује. Онда иде из вароши у крајње, пусте улице, у њиве, винограде и тамо сам пева, лута...

— Стићи ћеш, стићи... Још је рано! ... — Храбре га они и показују му на цркву чији се крст светлуца из вароши. — ’Оћу ли? — радује се он и издиже на прсте да види варош и увери се да ли ће заиста на време, пре мрака, стићи.

И тако, дрхтећи, скупљајући, јури из куће у кућу, из маале у маалу. Па зађе изван вароши, и заређа по селима, те после, Бог зна, где га нађу. А што је најгоре, био је из јаке, задружне куће у оближњем селу.

Нарочито зими, кад се од куће искраде, она потрчи за њим. И, било на путу, било чак овамо, у вароши ако га сустигне. Стигне га, зауставља и плачно кори: — Зашто, синко... шта ће ти то? Баци то. Имамо кући то.

Али он је и не слуша већ једнако онако занесен дрхтећи јури по путу и скупља око себе. Мајка, док он не дође до вароши, јури и сама за њим. Али кад овај уђе у варош, заређа по чаршији, маалама, она не сме. Познају сви њу и њихову кућу.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

После двогодишњег калфовања у својој вароши остави свог господара. Господар је особито за њим жалио и побојао се да му неће трговина натраг поћи.

смеђе, шаке мало подебље, жив, окретан, досетљив, једном речи, могао се узети за идеал трговачког помоћника у малој вароши. Љуба је свуд у друштво пристао.

Једна је у селу П., богата паора кћи, а друга кћи имућна опанчара у вароши Б. Татијана Скорићева у П. била је фина проста девојка.

Татијанина мати брзо се спреми и каже кћери да не иде никуд, доћи ће ђувегија, трговац из вароши. Татијана се смеши, слегне раменима, па каже: „Добро, само имам напољу мало посла“.

Татијана ми је рекла, пре нег’ што ће у трешње отићи, да је не чекате, неће доћи, јер је чула да јој из вароши доводе неког грка ђувегију, а она каже да нипошто за ћифту поћи неће; пре ће, вели, за мене поћи.

Моле га да чека до сутра, Милева ће се дотле вратити. Љуба послуша, но засад се препоручи и оде. — Он распитује по вароши за Милеву. Кажу му да је са једним капетаном отишла у Н. да види илуминацију.

У вароши Г. има Љуба једног негдашњег друга, који има две сестре, једна је лепша а друга умиљатија. Свака има по две хиљаде форн

Шушнуо му је чика-Гавра да у вароши М. живи једна удовица, зјело богата, а држи под своје једну девојку, коју је дала лепо васпитати, и даће је за трговца.

— Ја то не могу да тако говорим — срр — брр — то је тако барбариш! — Па ви не бисте волели те вароши и земље видети? — Аја! Тамо је све тиркиш. — Та и наши дедови су оданде дошли!

први грк. ПИТА ХИЉАДУ ФОРИНАТА Давно је било! У вароши Х. биле две госпође, Мица Рогозић и Алка Ћирковић. Обадве лепе, младе, не зна се која од које лепша.

Обадве лепе, младе, не зна се која од које лепша. Што су лепе, али што су им мужеви за жене добри, у вароши пара им нема! Варош српска, српски свет влада, а и богата је. Давно је то било, још за време бунапартиских ратова.

Велики удар за Марка. Избрисан јурат, дични тај наслов изгубљен, тако исто као официр касиран. Пуче глас по целој вароши да је Марко Рогозић касиран јурат. Са такве висине пасти није шала!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А отменост је нешто најлепше и то се од њега не може ни тражити. Сељачки син чији су родитељи прешли да живе у вароши. Његова мајка и данас пере суботом ноге његовом оцу.

Африка

До Дакара је још увек далеко. Чекамо да се најпре појаве „дојке“ Дакара, што су два пупчаста брега изнад саме вароши. Обале Сенегала нагло се приближише; пусте тешке обале са баобабима погдегде, Баобаб, дрво кратко, дебело, чворновато,

Све ово даје овако у ноћи апсолутно утисак пола наших македонских вароши на језерима, а пола кинеских вароши на филмовима.

Све ово даје овако у ноћи апсолутно утисак пола наших македонских вароши на језерима, а пола кинеских вароши на филмовима.

Варош је једна од најстаријих африканско–европских вароши; неке су куће још из XВИИИ века. Простране, на више спратова, патиниране као холандске слике, оне се пењу зеленим

овако скривена по падинама, обојена земљом из које је изашла, и временом, ово би била једна од најлепших приморских вароши.

Мислила је да је прашума одмах иза вароши, док је она била далеко железницом. Овде прашума почиње већ од обале. Местимично је крај друмова раскрчена за плантаже

ноћи кристалне и стаклене, на тераси, са сном који прекида дерњава хијена, што се спуштају до саме оне речице усред вароши.

Обојица ће се исто вече вратити у планину не искусивши велику радост вароши о којој су толико сањали. Колико сам често и сâм у животу одрицао се одједном свих ствари за којима сам, без разлике и

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Нити марите за мене, Нити водите бригу о мени, него живим као свака последња у вароши. ЈАЊА: О шкиљи! Не водим брига за тебе! Што ти фали код кир Јања? Имаш доста леба, лепо како земичка? ЈУЦА: (А баш!

Да разгласимо једно јутро да су нас похарале пустаије; пак онда, кад се прочује по вароши, сваки ће вас жалити, и нико вам неће долазити да вас узнемирава... ЈАЊА: Пи, пи, пи! То је мајсторско план!

ЈУЦА: Кад си луда. И одономад мије кума Перса у цркви преговорила да смо већ последње готово у вароши. Гледим друге, боже мој, накићене!

ЈУЦА: За шупу? КАТИЦА: Ах, кукавни коњи, тако сам плакала! МИШИЋ: То је баш штета! Ови су коњи први били у вароши. Али како се то баш тако догодило? ЈУЦА: Знате како наша пословица каже. „Скуп двапут плаћа.

Еј, господар нотариус, какво црна штета! МИШИЋ: Штета је велика, особито онаки добри коњи, у целој вароши им није било пара. ЈАЊА: Сад лежи мртво, барем да можи да си посоли месо, нега да го једи пси забађава.

Црњански, Милош - Сеобе 2

“ Зграда у којој је фелдмаршал‑лајтнант барун фон Енгелсхофен становао, била је окренута вароши само са једне стране. Са те стране то је била раскошна фасада, у барокном стилу, као да је била пренета, на точковима,

За то време, у унутрашњости касарни и казамата, настала је права гужва, а по улицама вароши паника. Оних, везаних, тридесеторица војника одведено је у казамат, који је био крај бунара.

дошло је у Темишвар нагло, без прекида, без оних, позних, мразева, који су познати у пролеће те вароши. Од којих цвеће опада и воћка се смрзава.

Утврђења, која су опасивала варош, у облику звезда, била су, ујутру, у вароши, мрачна, али је Сунце врло рано осветлило торњеве цркава.

Сунце је, као ватра, претрчавало, од крова до крова, преко барокних палата и кућа, а само су улице у средини вароши остајале дуго у полумраку, и са спуштеним завесама.

Док су по касарнама одјекивале војничке трубе, усред вароши, код Команде корпуса, била је тишина. Ту је био простран трг, са спомеником Светој тројици, трг који је носио име

свог војника, у својој самоћи, па се уплашио да то неки од тих официра не докучи и да глас не пукне до његовог пука, у вароши.

Оно, што је Павла било опет растужило, то је било то, што је видео у пролазу. И у Будиму. У тој вароши, кроз коју беше прошао, пре седам година, у рату, све се било променило.

Тако су се сатима возили мајор Јоан Божич и његова фамилија. И Павле са њима, до вароши Грана. Ускоро их је, све више, покривала прашина, са пута, који је сад ишао сред долина и насељених места.

То му јако отежава главу. Такви коњи не вреде много и рано цркавају. Тако су се, до вароши Гран, фамилија Божич и Исакович разговарали. Затим су ћутали и зевкарили.

Почео је, кроз своје шкрготине у устима, да пишти. Кад се трже, поче, и он, да показује Павлу торњеве вароши, у даљини.

Кад се трже, поче, и он, да показује Павлу торњеве вароши, у даљини. На видику, испред те вароши, прашина је била почела да се плави, а иза ораница и воћњака и усева, који су се зеленели, Исакович је угледао на

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Утицај земљишта и природе. — Динарски људи су интимно везани за земљиште и природу свог краја. Код њих нема великих вароши, доскора није било ниједне која би имала 100.000 становника.

Код њих нема великих вароши, доскора није било ниједне која би имала 100.000 становника. Превлађују мале вароши са неколико хиљада становника, поглавито пореклом са села и једним делом сеоског занимања.

Већина малих вароши, економских центара појединих крајева, скорашњег су порекла. Шумадија постаје најнасељенија земља на Балканском

Мухамедански Динарци насељавају поглавито вароши, ређе села. Има их око 750.000. Најчешће су потомци босанско-херцеговачког племства и богумила или патарена, који су

Турско-источњачки се утицаји понајпре запажају у познатом типу босанско-херцеговачких и санџачких вароши и њихових тргова, „чаршија“.

Те су вароши живописније него муслиманске вароши и куће осталих области Полуострва и Мале Азије. Узрок је у томе, што су мухамеданци

Те су вароши живописније него муслиманске вароши и куће осталих области Полуострва и Мале Азије. Узрок је у томе, што су мухамеданци овде били најбогатија класа, те су

Био сам принуђен да се обратим војном команданту који је логоровао у сред турске војске на једној висоравни у близини вароши. Уведен сам под велики зелен шатор, где сам затекао турског генерала, окруженог великим бројем официра.

После варварских навала почетком средњега века Римљани су се повукли у приморске вароши, поглавито у далматинске. Ови Романи, Латини, Далмати, били су добро познати све до краја средњега века.

Мохачке битке (1526), којом је решена судбина Угарске, Турци су заузели целу далматинску Загору, али су приморске вароши, и поред сталне опасности која им је претила, остале под млетачком управом.

И њихов је породични језик српско-хрватски. Нови динарски досељеници су све више продирали у приморске вароши и знатно су појачали старо становништво уносећи у њега снажнији и предузимљивији дух.

* Као и Шумадинци тако и Загорци више воле живот по селима, и већина загорских вароши су у ствари велика села која су постала економским центрима неке области. Праве су вароши у приморју.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

усамљени, невиђени, нечувени и под туђим именом у каквој пријатној немачкој или холандској или, ако хоћете, шведској вароши, или ћете десет или петнаест година провести усамљени, нечувени и невиђени у каквој тамничкој ћелији, ви ћете тада

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ 143 ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА И У вароши У. живео је господар Софроније Кирић, трговац. То је било пре шездесет и пет година.

— Немој да булазниш, Софро, имаш више новаца нег’ ја, та ти си први газда сад у вароши! Господар Софри допада се, смеши се.

Ти знаш како сам се оженио, ваљда си чуо. — Чуо сам. Твоја Сока је била у вароши најлепша девојка, момци су се за њу грабили, али мати, намрштена удовица, гледала је као зеницу у глави, па си ти

Он није никад ишао обичним путем, већ странпутице. Једаред из Кракова пође натраг, обиђе све вароши у Галицији, три дана блуди којекуд; трајало је три године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише јој

Тако у разговору дођу до једне вароши, већ се тороњи виде. То је Кошица. Ту ће стати добро одморити се. Приправе прво и прво „провијант”, јер је у Галицији

Чамча зна где је пошта. — Дајте ја ћу сва три однети. Предају му драговољно. Чамча оде, али само је тумарао по вароши, па се опет вратио, а писма није предао.

Одавде лагано даље путују, из села у село, из вароши у варош, но сваки други дан морају се гдегод одмарати, јер много путовање још обојици шкоди.

Ступи ближе Чамчи. — Молим, јесте ли путници? — Јесмо. — Откуда? — Из вароши У. — Како вам је име? — А због чега сте ради то знати? — Не зовете ли се Исаил Чамчић?? — Тако се зовем.

— Чините како најбоље знате. Разговору крај. У вароши је био један млад трговац, Нестор Чавић. Од детињства је био ваљан, постао је калфа, био је на једном месту шест

— Шта, зар и бумбаре једу? — пита га Кречар. — Салату праве од њи’ са луком и зејтином. Шамика је сад први човек у вароши. После три недеље спреми се опет на пут, — у Кошицу. Обрекао је градоначелниковој кћери да ће је узети.

Фала богу, нисам банкрот. — За мене је то увреда. Но дајем ти реч, да ћу се оженити овде у вароши. — Бог из тебе говорио! Чуло се да се Шамика вратио и да није никоју испросио. Све девојке смеју се.

Јуца не одговара, ћути. Сви се чуде тој просидби. Свака тајна дође на видело. Већ зуца по вароши да Шамика Кирић узима Јуцу Соколовића. Кад о том говоре, једно на друго гледа, нико не верује.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Угасише ватре, али је тишина, тишина за сан, изостала. Необичан и туђ звук звона дуго се сливао, са вароши, на њих. Из задњих улица града, које су светлуцале под брегом, допирао је не само лавеж паса, већ и свирка потмула и

Врућих удова и запаљених вратова од хода и терета, они су пошли у ноћ, задивљени и очарани близином вароши, велике и чудне, што је била прошла брзо пред очима њиховим, при заласку Сунца, кад су долазили.

Дуго му је требало да превали пут, од једне крчме у доњој вароши где је био украо живинче, до последњих кућа близу логора.

са својим речима, шапатом, узвицима, у ноћ, кроз бела врата, кроз која се достизало до шума, брда, светлуцања изнад вароши, бескрајног, звезданог неба. – Треба да буде католик. Зар је могуће да то не буде, кад је то и царица? Лепа Царица.

рат у Немачкој већ увелико започео и да њен муж са војском и није у Печују, већ се јавио брату, прошле недеље, из неке вароши која се зове Радкерсбург.

Тог дана је Вук Исакович прелазио са пуком, цело преподне, преко једног уског брвна, код вароши Кремсминстера у Аустрији. Био се начинио неред међу војницима. Један зец претрча му преко пута.

После одмора у вароши Радкерсбургу, Исакович поче да их ломи вежбама, при ходу. Учио их је да трче са пиштољима у рукама и ножевима у зубима.

Поразбољеваху се многи. Пренеразише се кад видеше вароши од камена, чудне мостове, справе чију употребу нису знали, читава брда наслаганих коса, које беху продане руским

чак ни све разлоге рата, он није питао ни за имена ђенерала који су се појављивали и враћали у позадину, ни за имена вароши што су се указивале пред њима, светле, у зори, или запаљене, после битке.

тамо‑амо, као неко бесмислено тумарање кроз вреле, летње ноћи и кишовите дане, не запажајући стање утврђења, положаја вароши, распоред војске противникове, већ само падине брегова, обале река, багремове, променљивост небеса, пролетних, летњих

падали на земљу и превијали се од болова, умирући, Исакович беше, са неколико војника, већ избио на главну улицу вароши, закрвављених очију, ознојен, задихан, ослањајући се о зидове кућа, крвавом својом сабљом, док су војници око њега

У мору траве, обасјане Сунцем, опкопи и зидине вароши, засађене дрвећем, лебдели су му пред очима свако јутро. Загледан у високе и шиљате црквене звонике, он је видео над

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Понекад, они се срећу и, гле, поново их обмотава туљење оног јединог саксофона у вароши: Гершвин или Кол Портер — препознају се по свом успеху или поразу из тих година, одмеравају докле су стигли, где су

сами поклони пребогатог непознатог дародавца, који је најзад увидео да он заслужује више од осталих у овој рупи од вароши. Никога не затече у кухињи. Сви су већ били отишли на посао.

Потписао би тако неопозив документ о свом неуспеху. То би се брзо прочуло по вароши и осамнаест година би било узалуд протраћено. То, никако, не! Спустио се до железничке станице.

—Била си једина Азра у читавој школи. — рече. Стварно, како си? Како су твоји? Отац ти још прави најбољи сладолед у вароши?

Седео је потпуно сам, окружен непробојним ореолом свога мита. По вароши се причало да пије само хладну лозовачу. Орловског држања, висок и још усправан, мада је увелико превалио шездесету,

Том приликом, Песнику је и званично понуђено да град адаптира за њега једну стару кућу у најлепшем делу вароши. Није у реду, говорили су домаћини, да тако изузетно велики човек станује као самац у хотелу!

ни примећивао фине промене у опхођењу и гостољубивости што се хладила, сматрајући да је и сам постао грађанин мале вароши, заслуживши тако приснији однос.

И тако, док је оронули Песник пропадао из дана у дан, на задовољство читаве вароши, још једанпут се показа како код нас не воле људе који се издвајају значајем и величином.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— дода мати. — Је ли удата? — Јест, има двије године, за мога најбољег пријатеља, који је сад судија у једној вароши, близу нашега села.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ДЕВОЈКА: Ја ћу бити задовољна, како ми донесу. ПРОВОДАЏИЈА: Шта задовољна; треба да је најлепша од свију у вароши. Ја сам шездесет, то јест, усрећио; али овако добру прилику с обадве, то јест, стране, нисам никада имао.

ПРОВОДАЏИЈА: Он све зна, то јест. Само док видите, то јест, каруце; нема такве нико у вароши. Видићете, то јест; све се не може ни избројати. А ко би другоме могао избројати што има, то јест, по кући?

МАТИ: Пак је бар и господин. ТЕТКА: Јошт какав! МАТИ: Шта мислиш ти, каква ћеш бити у вароши. ДЕВОЈКА: Ах, да ме љубе у руку, и да ме зову милостивом госпојом. МАТИ: И ја ћу поред тебе бити у чести.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

СМРДИЋ: Да се збаци. Имамо ми бољи патриота у вароши. Ево господин Жутилов био је нотарош у вармеђи; зашто не би мого бити биров?

МИЛЧИКА: Мени је било због партије. НАНЧИКА: Ако Србљи добију, први ће у вароши бити Жутилов; а код Маџара знаш да је морао оставити службу. МИЛЧИКА: Кад су ови дана маџарски официри давали бал...

све као преко бундева. ЖУТИЛОВ: Ја сам нашао да је невин. СМРДИЋ: Како би он био невин кад је целој вароши познато шта је радио? Код нас се баш наопако ради. ЖУТИЛОВ: Ја сам предсједатељ одбора.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

наредба да се, у интересу јавнога здравља, мртваци морају сахрањивати у затвореним сандуцима и у гробљима даље од вароши. Маса народа је на то са зебњом гледала и у неким дијецезама долазило је до отворених побуна.

Потом постаје судија, а 1831. председник суда у Београду (»президент славнога магистрата наије и вароши београдске«). Средина у коју је запао била је груба и сурова.

1859. је »народни секретар« у Сремским Карловцима. Од 1860. баца се у политику: 1861. постаје велики бележник вароши Новог Сада; 1861. и 1864. посланик је у пештанском парламенту.

Стари дух патријархалне културе изгледао му је несравњено виши од тадашњег византијско-цинцарског духа наших вароши. А поред тога код Светозара Марковића је научио ценити социјални живот и патријархални морал сеоских задруга.

Он је писао или сентименталне аутобиографије, или идиле сеоске задруге и србијанске вароши, увек са предубеђењима, са наивним оптимизмом, са склоношћу за мелодрамске ефекте, са нечим што подсећа на Милорада П.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу, и клади се да тако јевтине и добре печенице нико у вароши нема, јер он сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио, и не би је, вели, данас оставио па да га код

Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши... А да је бар нека велика сума! — Што не пијете, госпо’н-Пајо?

У ту механу би иначе свраћао и после подне, после школе. Тада би опет читао сељацима новине, које је Мицко бакалин из вароши донео. Тумачио би им поједина места која су, по његовом мишљењу, требали што боље да урежу у срце и у душу своју.

Носио пилиће у варош — или тако ухватио веверицу или лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њега, дакле, добије Максим једно прасе.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Дјед се забрину. — Да није болестан, бог ти га видио? Пропитивао се за њ у вароши, на сточној пијаци, на црквеном сабору, али од побратима ни трага ни гласа. Те јесени нико га под Грмечом није видио.

— опет се утаче самарџија. — Ево нама пред богом адвоката, не би оваког нашао одавде до Цазина. Ех, Цазин! Име те вароши с краја свијета звекнуло је испред мене као сјајан сребрни талир-петача (од пет круна) и својим радосним циликом

Крстарио калајџија најприје кроз она села ближе вароши, па чим напуни кола, он се врати у „Отпад“, преда робу и опет у село.

Животари он тако од малих ногу надомак вароши и државних магацина, гледа поиздаље туђе добро и сваку згоду и љепоту, па мал-мал, сваких двадесетак година, ето ти

Прекјуче је ослобођен Прњавор. Чичу нешто штрецну. Сјети се да је у извјештају о паду Прњавора стајало и то да су у вароши заплијењена два вагона ораха. Одмах је наређено да се све то пошаље партизанским болницама.

Предсједник Савеза бораца из вароши, долазећи колима, препознаје га и зауставља шофера. — Станидер мало, ево нашег Стеве.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Глади је и развлачи, одвајајући влас од влас... Бубањ бије, зурла јечи те се чује чак иза вароши. Насред кујне гори велика ватра, а око ње кркћу лонци и котлови јела; из баште, све утапкане ради игре, чује се прасак

А свирка му оштра, монотона. С леве стране, на путу, који је био усечен, а из долине преко брда водио вароши, искрсну Митка Мераклија. Поче се пењати, готово трчећи.

Тај је Аритон држао бакалницу на крај вароши, у махалама, далеко од чаршије. Тада би тамо Мита бежао, јер се од Аритона није стидео, јер су се њих двојица толико

Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека. Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш и даје му.

После оца силом нагнали да се из села преселе у варош (као да им је село било мало, тесно) и овамо, у вароши, опет продужили су тај посао.

Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц. Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.

Сва је кућа била на њој. Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо, у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је Аници.

А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану богу молити да би се пуста села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца виђети не могоше.

Џомет идући тако путов'о је цијели дан. Пред вече стигне близу једне вароши. Не ћедне улазити у варош, него се замисли и рече: — Шта ћу ја у ова доба у вароши, а у кеси ни пребијене паре немам.

Пред вече стигне близу једне вароши. Не ћедне улазити у варош, него се замисли и рече: — Шта ћу ја у ова доба у вароши, а у кеси ни пребијене паре немам. Близу те вароши били су некакви стари млини.

Близу те вароши били су некакви стари млини. Он се сврати у један од тих млинова да преноћи. Прије четерест година ти су млини усанули.

КРЕПАО КОТАО Измислио један прости сељанин, како би преварио неког каматника трговца у вароши, који му је доста кривице урадио, и пође један дан у трговца молећи га: — Господару, молим те, узајми ми котао

— Попушта мало оздо, па хоћу да је попритегнем, — одговори глувча. СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ Један човек идући из вароши кући јао на магарцу, а његов син, момчић од десетак-петнест година, ишао поред њега пјешице.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Мора се кувати, кад је толика кућа. МАКСИМ: Нема лука и леба. СОФИЈА: Ћути, ћути, бога ти; тако те по вароши и зову: „леб и лук“. МАКСИМ: Шта марим ја за свет? У мојој сам кући ја господар.

сте ваљда, како је стигло писмо на нашу власт од неког неименованог, и сто дуката, да се ово као награда даде оној у вароши нашој, за коју се осведочи да је добра жена. МАКСИМ: Тај је морао, сирома, полудити, па не зна шта ради.

МАКСИМ: Зар може која друга добити осим Маге; ако се баш мора добити. КУМ: Кума Мага је позната у овој вароши као добра и невина жена. НИКОЛА: Богами, кад је тако, да гледам. Сто дуката то је лепа закрпа.

МАГА: Мој Ника, истина, каткад псује, али је опет врло добар. СОФИЈА: Видите, па да зађемо по целој вароши, нећете наћи ни три да се на мужеве туже. МАКСИМ: Дабогме, и не могу се тужити, кад су мужеви добри.

Како би било, кад би потражили по вароши, ваљда се неће нико отимати за ваш разум. ДОКТОР: Стани, идеја је добра! (Отиде на страну и почне писати.

ДОКТОР: Како вам се допада полиција лондонска, кад има у вароши 115.000 пустаија. ПУТНИК: Опростите. Има у Лондону људи, као и свуда, који оће што и да украду; али прави пустаија,

је код куће, да се није разболела, да је није ко увредио, да јој није дуго време самој, а она Бог зна куда витла по вароши. Ја сам моје новце закопао, пак све ми се чини да је рђаво место.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Гди станем, ту се морам једити. Не госпођа, него канда сам последња у вароши, тако ми се реч слуша. Што год рекнем, све им је неправо; што урадим, то код њи не ваља.

Какве си ми аљине начинио? Каква је оно свила, какав крој? Оћеш да ме начиниш последњом у вароши. ТРИФИЋ: Та, забога, ти си сама изабрала. СУЛТАНА: Тако, јошт ме гризи и једи, доведи јошт кога да ти помогне.

Баш ћу да је теби успркос обучем! ТРИФИЋ: Добро, обуци је. СУЛТАНА: Добро, обуци је, иди као шљокавица по вароши. Мислиш, не осећам ја шта ти мислиш? Ти си муж!

СУЛТАНА: Ти си безобразник, ти си нитков! ТРИФИЋ: Султана! СУЛТАНА: Први ће ми посао бити да те срамно из вароши протерам. ТРИФИЋ: Али, шта сад имаш опет с њиме? СУЛТАНА: Ако си ти просијак, нисам ја. ТРИФИЋ (неповољно): Султана!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ево ти сад предмета „Познавање друштва“! Ево ти га сад! Никог не познајеш у вароши, а свугде около замке. Добила си петицу из „Познавања друштва“ а не познајеш ни своју рођену фамилију, и не знаш: да

дају мира, све оно богатство и сав онај лепи свет, сви они излози, а још ти није јасно да си најскупоценија огрлица у вароши, рибица у градском акваријуму, најексклузивнији манекен за јамице на образима, носилац најглаткије коже првог реда са

Па, професионални шетач какав сам ја, мува се прилично по вароши, а та мала је непрестано била напољу: често сам се питао спава ли уопште то дете код своје куће?

преостаје него да почнем да се затрескавам у Београд, кад сам већ била такве среће да се не родим у некој пристојнијој вароши! Шта најпре урадим? Почнем да испитујем шта је све измислио мој родни град! Београд је, дакле, измислио реку Саву.

За једно два месеца, у најбољем случају! И шта после? Дечко креће по вароши и прича наоколо да је стара Анчи фригос! Без везе!

Измешасмо се тако са најфинијим светом у вароши. Чудо једно колико је ту било финог народа! Једанпут, на мору, измерила сам количину сопствене отмености.

Сачекаћу их лепо испред врата и замолити да ми покажу куда се иде до вароши, као, ја не знам, као, нисам одавде! Као, знам ја да и они имају своја кола, али зашто да их троше кад су моја већ

да на Ади Циганлији отворим Центар за рекреацију дављеника или Школу за моментално заосталу децу, Мишелино донесе из вароши одговор на моју понуду. Нема шта, судећи по адреси, тај даса је становао на максималном месту! На Брду!

пошто сам му дала сву ловуџу коју сам имала у џепу (то утврдих тек на аутобусној станици), одвајала сам пешака све до вароши најмање два и по сата.

“ рекао доктор, Еткер. Није да сам била осамљена или нешто слично, али одједанпут осетих да у овој вароши више нема апсолутно никога с киме бих могла да се смејем барабар! Сви су толико озбиљни да те спопадне мука!

То је било време! Увек сам могла да га пронађем у вароши по паркираним колима. Није сиромах могао ни да мрдне! — Зар не знаш да је то прича за крсну славу и да долази увек

Приметила сам да је доктор и то записао у нотес. Базајући тако по вароши потпуно без везе, размишљала сам о сексуалној епохи у којој данас живимо.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

И ја сам му говорио да прими тако важну службу, али он никако неће. Њему је најмилије кад може ићи од вароши до вароши, и кад се људи диве његовим способностима. Мадрид га неће никад заборавити.

И ја сам му говорио да прими тако важну службу, али он никако неће. Њему је најмилије кад може ићи од вароши до вароши, и кад се људи диве његовим способностима. Мадрид га неће никад заборавити.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

из Бургоса или Лериде, али ове две последње вароши из пажње не споменуше. Госпођа Марија, огромна и лепа жена, великих, црних очију, донесе сањиву Фереру на рукама;

— Тамо можете много научити. — Како не! Кад одслужим војску, мислим да ћу негде у вароши моћи служити као лакеј. — Свиђа вам се та служба? — Врло је тешко бити добар лакеј. — Добро, Васкес.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Пред осветљеним кафанама поседао свет и посматра нас радознало. Још пију и пиво... Прођосмо мост и, на крају вароши, на некој пољани, готово у сам мрак, постависмо бивак. Строго је наређено да се из логора нико не удаљује.

Командир рече: идемо сада на Шабац. Опет истим путем, по трећи пут. На излазу из вароши, пропуштао нас је командант и добро одмеравао.

Шабац се још димио. Ми скретосмо поред вароши налево и загазисмо средином Мачве, све до Липолиста, где стигосмо при заласку сунца.

давно из онога узанога мачванскога коридора и сада се војска и народ разливају на све стране по унутрашњости земље. Вароши падају без борбе једна за другом, киша јесења лије, а прозебао народ умире покрај пута.

Служба релеја је завршена... Заноћили смо изван вароши, а изјутра, упућени су хитно на Космај један пешадијски пук и моја батерија... „НАЗДАР...

Улазимо опет у кафану. Нигде празног места. По поду леже војници, а на столовима њихове старешине. Затекла их ноћ у вароши и ушли у прву кафану да се склоне и одморе. Чак и онај на стражи код врата, наслонио се уза зид и спава.

Он још живи у својим некадашњим успоменама, па би хтео да нову стварност углави некако у стари калуп. У вароши се видело много света у црнини. Говорило се да су само из породице Петковића погинула четири сина.

Командант објашњава и моли да се склоне, а он ће објавити полазак. Ови долазе из пограничних вароши према Бугарској и мешају се са избеглицама из Београда.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ТОМАНИЈА: Није оно била жена, него вештица! БЛАГОЈЕ: Зна ли се ко је пуцо? ТОМАНИЈА: У вароши је као у осињаку! ГИНА: Боже, где ли је Секула! ТОМАНИЈА: Па зар ти не знаш? Да јој кажем?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Имао је огромна егзерциришта и гробља. Имао је надимак Мали Беч. У срцу вароши био је барокни центар града, са великом, католичком, катедралом, чувеном са концерата Баха, са манастирима католичких

Жене су се у тој вароши облачиле по последњој моди из Париза, увезеној преко Беча, а над великим женским шеширима, имали смо и прелетање првог

То лето било је лепо, топло, са ноћима пуним звезда, а вароши су врвеле од великих, белих, сламних шешира жена и црвених сунцобрана. Било је и много бициклета.

Обично су најмлађе официре одређивали за то. Коморан је, иначе, досадна паланка, али има парк усред вароши, где је официрска касина и где, уз музику, вечерамо. Добијам, дакле, овде, и ја ту заповест, често.

Наше сиромаштво било је опште. Меки су у свакој вароши где сам живео остала и пропала одела, а остало и много скупоцених књига.

Мирна и зарасла травом. Чим се изиђе из вароши Крфа, крај речице Потамос, крај логора десетога пука, под брегом, где су били смештени старци, и последња одбрана,

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Све га вароши изабраше за свог почасног члана, сви га еснафи признадоше за добротвора, а један пук војске у почаст његову прозва се

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Живео је усамљен, као сова у дупљи; никоме није ишао, нити је кога примао. Шетњу је много волео; шетао се много ван вароши, и то вечито сâм. Имао је само једну добру особину: волео је шалу и понекад је сам заметао смех међу друговима.

У нас уђе некакав демон искушења и љубопитства, па не знамо од узбуђења шта ћемо и куда ћемо. Настаде тајац у целој вароши. Изгледа као да је какав див изашао пред нас и метнуо прст на уста, и ми сви завезасмо.

Један отрча на крај вароши, да каже Петру ковачу да не клепа данас мотике. Одмах затим појавише се сва три сеоска писара на коњима.

Он стајаше насред собе обучен, онако како се вратио из вароши; капу држаше у једној руци, а другу, десну, беше подигао у вис и шаку стегнуо у песницу, па њом тресе над својом

У чланку проклиње час, кад му је први пут дошла у главу луда мисао: да буде министар. По целој вароши необична живост: трговци избацују из дућана трулеж; глумци и управник народног позоришта грле се и љубе; газде

Но кад му снаша Јула стаде разлагати како ће то изгледати кад он буде после капетана прво лице у вароши, па кад стану први трговци а...

Јула одговори да ту има пандура, а иначе овде у вароши нема тако сиротних жена, које би хтеле служити, затим пожели лаку ноћ и не дочека да чује благодарност капетаничину за

Баба Сока јој говори шта би јој фалило да је онда пошла за Васу, сад ето има најбољу радњу у вароши, има и своју кућу, па шта ћеш боље... Каја уздише и плаче...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Шта ћете, у свакој вароши има и таквих индивидуа! МАРИНА: И бар да је нека персона, та секретарица, па и да ми није криво, али...

А треба да знаш, господине мој, да је та нумера баш учинила да мени скочи нумера у овој вароши. Дедер, реци, ево, ти мени: који је то посао који би се могао свршити без мене? 'Ајде, реци ми?

'Ајде, реци ми? Ако треба да се растури какав лажан глас по вароши, дај овамо Срету; ако треба да се поквари какав политички збор, дај овамо Срету; ако треба да се фалсификују изборни

ЈЕВРЕМ: Не разумем. СРЕТА: Не разумеш? Добро, сад ћеш ме разумети. Видиш, ја имам на женино име ону велику њиву ван вароши... два хектара...

) Овај. (Ивковићу.) Иди да пробаш слатко од ружа... ИВКОВИЋ: Доцније... Ја бих још имао нешто посла у вароши. ЈЕВРЕМ (Даници поверљиво): Одведи га, одведи га! ДАНИЦА (Ивковићу): Испратићу вас!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности

Срета се носио и српски и немачки. Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши. Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а

А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). — А, ја! — рече фамулус. — Па је си ли овдена одавно?

Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио. Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.

Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много

пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши. Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.

Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје. Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне

У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника,

Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.

било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред

још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској,

Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Највеће, најлепше и најнасељеније острво је Сан-Мигел са главном вароши Понта-Делгада, на његовој јужној обали. Острво је покривено великим, густим шумама, са језерима вулканског порекла.

У току векова ту су били јаки земљотреси, доста чести, који су разоравали вароши и уништавали села. Главно место, лепа и живописна варош Понта−Делгада, са 20.

Августа 1926 године ту је био јак земљотрес, који је разорио један део вароши и при коме је било и људских жртава. На стотинак километара југозападно од острва налази се пространи подморски

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а напослетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.

Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељење по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са

Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издво јенији и удаљенији. И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.

Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало. Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.

Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“. Пошто је остала удовица, никако се није удавала. Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.

И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве. Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.

И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.

И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин. Лепшега у вароши није било. Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.

Доцније, када је требало да се жени, пошто | већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер

Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши. Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи,

| Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме која би се у вароши почела да носи. Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте. Чак и свирачи дођу и одсвирају.

Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Као сиромах у богатој вароши. — Одговори се на питање: како си? или како живиш? Код касалове куће. — Кад ко за што пита, па онај који се пита неће

се као ђедова баба, па носећи на рамену седам штапова (седам недеља поста) и за собом вукући комостре (вериге), иде по вароши и скаче испред кућа и виче: „Бу! Бу! Бу!“ — и ово се зове баба-коризма, којом жене плаше дјецу да не ишту мрсна јела...

Они иду по вароши читав онај дан скачући, грлећи бабу и љубећи њу и дијете, и тако збијајући смијех; за њима пристане сила дјеце, која

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану Богу молити да би се пуста села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца виђети не могоше.

12. КРЕПАО КОТАО. Измисли један прости сељанин, како би преварио неког каматника трговца у вароши, који му је доста кривице урадио, и пође један дан у трговца молећи га: „Господару, молим те, узајми ми котао

пред крсно име да донесе два мијеха вина, те купујући онако жељан као и остали сељанин напије се по закону, и начне по вароши као код куће пјевати, па и кад вино натовари, једнако почне кроз варош онако пјан пјевати и свијем путем дома идући.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

сам им мио и драг; него, кад се напију, развеселе, а мужеви, газде, још пијанији, или заспе или одлутају да тамо, по вароши, по механама, и са Циганкама... а оне, већ опијене, већ распаљене, већ у постељи, па онако, у ноћи, у мраку...

Широко колико зид овај држи чак тамо; а дубоко тамо кроз воће, тамо до на крај вароши и даље, даље, у поље, у гору... ГЛАСОВИ ПРИЈАТЕЉА Ау, пријатељу!

АРСА А где ћемо их после? ТОМА Горе, у ону кућицу, на крају вароши. Ето им ту, кућа, башта, њивче, па како им Бог да!

ЈОВЧА (тресе се у силом загушиваном плачу): Дрвце моје... све моје... не давам... В Крај вароши. На крају Васкина кућица: проста, сниска, ограђена каменом и, као све забачене куће на крају вароши, покривена каменим

В Крај вароши. На крају Васкина кућица: проста, сниска, ограђена каменом и, као све забачене куће на крају вароши, покривена каменим плочама и цреповима. Сва разграђена и са зидовима од наслаганог камења.

Сва разграђена и са зидовима од наслаганог камења. На ниже, у дну, пружа се улица која води вароши, са поређаним кућама, торњевима од цркве. — Из вароши чује се ларма, жагор. Вече почиње да пада.

На ниже, у дну, пружа се улица која води вароши, са поређаним кућама, торњевима од цркве. — Из вароши чује се ларма, жагор. Вече почиње да пада.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

По мојеј тадашњеј памети, Банат би много срећнији био да је пун пустињика него села, вароши и градова. Мој благодетељ почео је дознавати моја чудновита желанија и намеренија; радио би свакојако од тога

[Х]оће ли православије пропасти ако се мртви не буду око цркве, но изван градова, вароши и села закопавати? [Х]оће ли православије посрнути ако народ не буде други[х] празника кроме недеља, Христови[х] и

и свештеника који уздишу и жале се на злоупотребљенија која бивају, а најпаче зли и опаки обичаји да калуђери носе по вароши, по сели, по кућа и по пазари пуне сандучиће костију ручни[х], ножни[х], леђни[х] и свега тела, а најпаче множество

Ми имамо баш украј вароши један манастирић Светога Николе; десет калуђера мо|гли би у њему лепо живити, а нејмамо него цигло једнога, јер ми

Нађемо прекрасну велику варош од седам стотина домова, све камена зданија како кастели. Само у вароши има око 50 извора, који накрај вароши састављају малену реку; ова баш код манастира спушта се у преужасно дубоку

Само у вароши има око 50 извора, који накрај вароши састављају малену реку; ова баш код манастира спушта се у преужасно дубоку стрмину с таковим хуком да сам мислио, ту

Стојећи у Плавну, у сва три далмације манастира и у друга различна села и вароши на церковне празнике позивали су ме проповеди говорити.

За другога, с друге стране, чичу Лазу - и он такођер. Децу у неко време и моје врснике поизналазим, прве у вароши, једне с[а] синови на женидбу, а друге с кћер ˊма на удају.

Нађем при њему једног свештеника из вароши, у јелинском весма искусна; с овим пођем у сад, гди ходајући и разговарајући се, покаже ми се чловек љубезан и

Овде по обичају пођемо се приказати управитељу вароши, једном младом господину од први[х] фамилија бојарски[х] у Молдавији, зовомом Балса.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

који је узео деветнаесту годину, који је седам година ђак, који је преживио прву љубав, који је рођен на два корака од вароши, кога је варош наполак отхранила купујући очина дрва, па није никада био у вароши!

који је рођен на два корака од вароши, кога је варош наполак отхранила купујући очина дрва, па није никада био у вароши! А био је Чмањак прве године послије његова одласка, био је Бутре, била и Јелка, а ко није био!

Јутрос је остављен без ручка као какво ђаче, а вечерас је дочекан као какав велможа! Прије зоре Бакоња одјаха пут вароши. Послије добра часа пријеђе с путање на широку, убијену цесту. Како бјеше пазарни дан, пролазило је много народа.

Било је већ десет часова. Бакоња замоли Бону да му да једнога ђака који би га провео по вароши. Боне одреди најмлађега и они пођоше. Бјеше, ваљда, двије-три године млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лика.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Најпре би Вукашин њему до ситница полагао рачун о свом животу у вароши и о школи, а затим би он њега обавештавао о догађајима и променама у домаћинству и селу.

— Моја кућа није друмска механа. Скини тај капут. Сигурно ти га је таст купио. — О каквом се то убиству говори по вароши? — Чакаранац је мртав. — И то ће ићи на душу мога оца — снужди се Вукашин. — Он је штампао плакат о твојој женидби.

Кад су се вароши од Турака отимале, Ката је с колесаром ишла за војском и одмах за њом упадала у турске куће и пљачкала. То је крила.

то је рука што ће нож, кантар, плуг да држи, женским недрима да луга, жеравицу да сипа, то су ноге којима су све вароши близу и све зверке споре, То је глава што ће умети да скраја лажи и преваре људске.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

када је Милош Обреновић, кнез Србије (истина вазалне), поставио њега, Јеврема Обреновића, генералмајора, за команданта вароши Веограда са овлашћењима која су изгледала неограничена. Било је то у фебруару 1837. године.

одржавања поретка и мира шаље по једног свог чиновника и по два пандура на све скупове, на балове и забаве, који се у вароши одржавају“.1 Био је то потез који је подсећао на чикање незадовољства у народу, опасан.

Власт и Милош су увек ишли заједно, али ограничена власт и Милош нису. Уочи доношења тог Устава командант вароши Београда, Јеврем Обреновић, у опозицији, приредио је у част кнеза Милоша Обреновића, на власти, велики бал.

Он се први попео на па лисад близу Сава-капије, а онда помогао и осталима. Тако су се нашли у вароши, иза зидина, неопажени.

Иде у Управитељство вароши Београда, тамо, у дну Велике пијаце. (И после једног века, 1943, у тој ће згради бити стара Управа града Београда,

се о живопису којим је ваљало да се украси унутрашњост ондашње мале Саборне цркве, тамо на савској падини, једине у вароши, а започео је и своја настојања око оснивања Богословије.

дућана, преко Стамболкапијске улице, како се онда звала УзунМиркова, до велике Куманудијеве куће, на самом гребену вароши.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Неки се посакриваше по подрумима, неки по склоништима, а остали се разбегоше из вароши. После недељу дана непријатељска војска уђе у Београд, ваздушни напади престадоше, а избеглице се почеше враћати.

и целе Антике, а експертиза Хипократова сврши се тиме што саопшти адберићанима да је Демокритос једини житељ њихове вароши који је душевно потпуно читав.

На том плашту блистале су се, као увезена бисерна зрнца, вароши Посидонија, Елеа, Кротон, Сибарис, Тарент, Сиракуза, Акрагас, Селинунт. Све сама звучна имена!

личним примером моралне чистоте и телесне умерености, створио у њој други поредак но онај што је овладао у суседној вароши разврата. У Кротону влада мртва тишина. Тек по који петао кукурекне, али се на то ни пси не осврћу.

Брда, али још осветљава својом светлошћу једну врцкасту стазицу која, опточена миришљавим мастикиним џбуњем, води из вароши на узвишицу западно од ње. На тој узвишици заузео сам своје место и одатле гледам доле према вароши.

На тој узвишици заузео сам своје место и одатле гледам доле према вароши. Дуж једног дела оне стазе назирем, међу тамним џбуњем, беличасту неку пантљику, дугу око сто корака, како се светлуца

Ту видех унезвереним очима велики храм бога Птаха, а поред саме вароши сагледах, не верујући скоро својим очима, вечне пирамиде и сфингу.

„Поплава Нила претвори целу земљу која лежи између либијске пустиње и арапских планина у једно огромно језеро. Вароши, села, насеља и гајеви палма претворе се у острвца тог језера, испревлаченог праволинијском мрежом насипа и високих

И околина вароши са њеним зеленим ливадама и гајевима палми купала се у сунцу, а Нил се блистао као да је златом посут.

„Гледао сам узбуђено око себе и простро свој поглед преко целе вароши. Нисам тежио да упознам њене богове, храмове и верске обреде, већ ме срце вукло да присвојим оно научно благо које је

Тога дана одржао је Велики Сенат вароши-републике седницу на којој је одлучено да позвани, присутни и несумњиво највећи лекар оног доба, Хипократес, помно

републике, лично, а у пратњи двају сенатора, одведе славнога стручњака до Демокритовог дома који је лежао ван вароши и да га онде уведе у рад.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И не само рукопис него сам погађао унапред и саму садржину писма. У Вујановцу, једној малој окружној вароши негде доле, имам најбољег друга из детињства, младости и ратова који ме, не знам већ по који пут, позива да му одем у

Ти си га врло мало познавао. Тога мајскога јутра, пошто се поздравио с мајком и кад га поведоше на вешала ван вароши, застао је на пијаци и рекао старешини стражара: ,,Овде сам дошао као сељаче у својој шестој години.

„Није далеко, ту на крају вароши, знате. А време је и вреди отићи, нема говора, јер је модерно уређена ствар и нема бојазни, што се тиче... онога.

Све до једнога јутра кад освану снег на заузетој некој турској вароши и кад пуковски дежурни, сав узрујан, дозва батаљонске и саопшти: да ће командант тачно у подне одржати рапорт код

ова за њега значила ослобођење од батина и одсад неограничену, најпунију слободу врљања по свима привлачним местима вароши, он је ипак много плакао за сандуком очевим тога незаборављеног дана, кад је најстарији трубач, стара гарда, сахрањен

Мораш, није вајде, на занат. И већ сутрадан Секула је био у вароши, и тамо нашао занат за цео живот, који се некако морао отаљати.

А чим батаљон изађе из вароши и пређе у маршеви бојни поредак, он је с главном трупом претходнице, коју прати док се задатак решава, па после чека у

Само ако нема вежбања, или ако су теорни часови те војници мање жедне, он је у вароши. Обично по ручку, о највећој врућини, кад сунце пржи да прокључа мозак, док зује муве зунзаре у прозорима, а врућ

Он полако отвара очи, гледа око себе, трепће и изговара једну једину реч, гадну и непознату ван ове вароши, а на коју се не љути нико, јер се сваки њоме служи да другом затвори уста. — Порав... — Циде. — Циминајца.

строгу општинску наредбу о чишћењу, пред кућама, травуљине и корова „који постоји на срамоту и штету угледа лепе нам вароши“ или какву сличну.

и од неколико година па досад, све што је видео за њега беше ново, различно од његовог, непознато: и природа и клима, вароши и села, и храна и обичаји и ношња, све нови облици и боје ствари.

Тапкао сам штапом и корачао по шиљастој турској калдрми уском улицом која води кроз сред вароши и шљапкао по барама и спотицао се о ноге војника који су лежали под ћепенцима, цвокотали и јечали.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. — А, ево нам трећега!

Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац. Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.

У вече Радован стиже први на ноћиште. Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. — Једва га укебах!

Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. Ђурица му одузеде часовник и дувански

— Како ? Кога то ? — запита Ђурица живо. — Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши. Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир. Хо-хо-хо... — одговори Вујо.

— повикаше радознали слушаоци. — Једна сељанка, која је нешто оговарала његову Станку, враћала се из вароши. Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.

да живимо заједно.. — Одистине, зар би ти живела са мном? — Што да не бих, само нећу у село, него у вароши. А имаш ли ти новаца да живимо лепо ?... Ја нисам научила да радим. — Лако је за новац.

А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. — Зар не би и ти могао живети у вароши? — Не могу. Треба да зарађујем. — Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо.

Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде... Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. — Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.

— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. — Зар није у вароши? — Јесте, него да није куд отишао послом. Он ти сад води трговину на своју руку. — Истина ? ...

— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао... Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. — Шта веле варошани, жале ли Вуја? — Ко ће жалити ’нака зликовца!

пред честим паланачким механама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану богу молити да би се пуста села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца виђети не могоше.

Браћа узеше паре, па пођоше сваки на своју страну у трговину. Два старија накупују ствари у вароши, па пођу да распродају, а најмлађи ће рећи: — Вала, ја нећу овдје ништа куповати, него одох да по селима штогод

— запита цар. — Док не огрнеш ћебе овако као и ја, — одговори му Мујо. БОШЊО У СТАМБОЛУ У једној босанској вароши била једна медреса, у којој се учило тридесет-четрдесет софта.

“ КРЕПАО КОТАО Измислио један прости сељанин како би преварио неког каматника трговца у вароши, који му је доста кривице урадио, и пође један дан у трговца молећи га: — Господару, молим те, узајми ми котао

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Ја сам био сведок при судару раса И видео снагу која рађа дела: Планине и воде, вароши и села Привуче загрљај огромих таласа, Проносећи цвеће славе и ужаса.

И кад гледам воде, вароши и села, Земљу што изниче из крви синова, Чини ми се људска да то нису дела, Већ споменик давни минулих џинова.

и вечног морала, На које чекаху пет дугих столећа, Ви сте своју браћу опростили зала, Пробудили земље и нова пролећа. Вароши и воде, престонице давне, И знаке предака донели сте данас, За нове редове историје славне, За покрете нове што чекају

Ћипико, Иво - Приповетке

Код млађих девојака уставише се дуље и претраживаху их строже, пецкајући их ради њихове младеначке срамежљивости. У вароши се оделшпе.

Најпосле, кад им дотужи, скупе се у гомилу да се договоре би ли остали до сутра, или би кренули пут друге оближње вароши. —Останимо! — неки ће од мушких. —Онда ћемо, брате, изгубити и сутрашњи дан... —Ради чега?

Само на истом оном месту одакле Загорци пут друге вароши кренуше, уз затворена врата неке куће, прикупило се једно уз друго двоје чељади: мушко и женско.

Чим је заданило и сунце се подигло, било је угодно. Мајка и син чисто су се веселили што су у вароши остали и срећно се намерили на добра господара. На стаблу и испод њих момци и девојке певаху на махове цели божји дан.

Цвета се зачас огледа по кућици и изиђе да купи у вароши кукурузног брашна. Док се повратила, већ је ватра добро пламсала и расветљавала вас простор, да се добро видело и без

Како су ступили ногом на земљу, одахнуше као да им је камен с прсију пао. Цвета се, у познатој јој вароши, лакше снашла него онамо преко мора. Сувим је лако, мада је до њене куће, преко брда, још читав дан хода. .

Није јој се журило, мораше је брига: како ће без пара доћи болесноме човеку? Одлучи да за који дан потражи рада у вароши. Осетивши глад, с Марком седе на ивицу пута да се за час заложе хлебом.

Жена редом обилази све познате газде који требају радника; прошла је мимо цркву и дошла на крај вароши. Али нигде је не зауставише, чак се неки на њу окосише, веле јој: — Што ће нам радници пред Божић!

Господа се туже да им сиротиња досађује, — наставља озбиљно полицај. Затим показа Цвети пут изван вароши и каза оштро: — Одмах да ми се макнеш испред очију!...Иначе ћеш у затвор!

Иначе ћеш у затвор! Њих двоје пожурише, и чисто им беше лакше кад су изишли из вароши. Зимња их је ноћ затекла у путу; роса влажила и следила образе, а кад зађоше у брда, заокупи их пустош и тмица.

Искрено се гледају и траже ријечи да се боље разумију. А силан брод са чељади једне читаве вароши плови даље у дубокоме мору и свијетломе простору, испуњену плаветнилом неба и мора.

Кад ћути, хоће рећи да је нешто тврдо одлучио. Кад се Илија повратио из вароши, причиња се настајних дана да не чује ни оно што је досада чуо, и тобоже је невешт, када га жена штогод пита, на што

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Из једне такве вароши, Врања, дошао нам је Борисав Станковић. Из друге, Призрена, по прадедовском пореклу, браћа Настасијевићи.

Знамо да је он у старобалканској вароши био наглашено затворен. Многе су ограде и границе постављане људскоме оку, са градираним забранама у кретању.

Нити се тела Сремчевих јунака смештају и крећу по опажајно активираноме простору вароши, чаршије, авлије и горњих (на спрат) и доњих (приземних) соба, као што то опет налазимо код Станковића.

Све су приповетке у зборнику Хроника моје вароши тамне. А у једној од најтајнијих, која у почетку изгледа сасвим неразумљива, најзад примећујемо да јој се у средишту

Код Станковића она изгледа овако: „И уселивши се ту, она, тамо, истина накрај вароши али у својој кући, као да одахну.

Али код Станковића тамо има и допунско значење: означава простор на ивици вароши, а она се тог места плаши. На основу само овог једног јединог примера може се закључити да је синтаксичка

хомоген, без квалитета, него се разликује према степену затворености/отворености и близине/удаљености од средишта вароши, односно периферије.

на самом се крају канда трза иза сна, јер се обрео у савременом граду: „Налазио сам се на скоро пустом тргу велике вароши, у којој сам завршио после школовање.“ И даље: „Убрзах корак до првих трговина чији су спољни зидови били у огледалима.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Па дабоме, кад у овој земљи нема закона. Била сам код управника вароши да забрани лист, па каже: не може по закону о штампи.

ВАСА: Ти си била код управника вароши? ЖИВКА: Сад сам дошла отуд! ВАСА: Па шта ти каже? ЖИВКА: Не могу, вели, по закону; то није, вели, права увреда, то

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

књижевности Нечисту крв описују као реалистички роман, усредсређен на друштвено прераслојавање у једној балканској вароши после ослобођења од Турака.

судбине, па и Софкина судбина, могу се како ваља разумети тек кад их посматрамо у њиховоме условном свету, оличеном у вароши која се само у неким приповеткама именује, у Нечистој крви ниједанпут, али за коју знамо да је Врање.

Њен је склоп темпорално заснован: напред се даје суморна слика савремене вароши, убоге и бездушне, да би се набрзо једним оштрим резом („Али доста! Нашто ово? Све је ово тако сирово, масно! Нећу то .

Јер отац је после ослобођења вароши (историјски је то 1878. година) заједно с Турцима одбегао као осиротели коленовић.

При томе је прича о газда-Марковој пчињској кући, као и о новој, надно вароши саграђеној, уклопљена у паралелни сижејни ток.

који ће се аутор делимично ослањати све док у средиште не дође сама јунакиња: то су породичне предаје и кућне приче у вароши (истицање да се у родбини и по вароши „знало и причало”).

док у средиште не дође сама јунакиња: то су породичне предаје и кућне приче у вароши (истицање да се у родбини и по вароши „знало и причало”). У првим главама то „знало се и причало” појављује се више пута уз варирања.

је издвојена у самосталан пасус и метнута на почетак нове главе: „Како Софка, тако у родбини и по комшилуку и у целој вароши више се знало и памтило о њиховим чукундедама, прамдедама него о њима који су сада били живи, о њеном оцу, о

прекршај у виду оштре силепсе: нешто се може више знати и памтити „у родбини”, може „по комшилуку”, може и „у целој вароши”, али се не може рећи: „Како Софка [. . . ] више се знало и памтило [. . . ]“.

Улази унутра, иде у собу [...]” 86 Најдаље докле је дошао, то је текија накрај вароши. А ниједном га не затичемо изван вароши, у пољу или винограду, како обилази летину или надгледа аргате, али га зато

]” 86 Најдаље докле је дошао, то је текија накрај вароши. А ниједном га не затичемо изван вароши, у пољу или винограду, како обилази летину или надгледа аргате, али га зато видимо у породици како ритуално седа да

Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, наниже, где су биле баште и њиве. Оде у онај део вароши који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

САРА: Лустер; шармант, шармант! ФЕМА: Шта ви мислите, није то шала. Ја сам госпоја вилозовица. Која јошт у вароши има такву титулу? Свака ми мора трипут начинити визиту, док ја њојзи једанпут.

Краков, Станислав - КРИЛА

Напољу се палили мотори. Све нови димови се претурали по затегнутом небу над вароши. Туђи авиони кружили су намрачени и блиски.

Небо је било запаљено, а продавци новина су певали нешто о новој влади. Најмили су турску кућу у старој вароши. Имали су у њој наргиле, стару безубу служавку и пуно шарених мачака које су све сладострасно маукале.

Петровић, Растко - АФРИКА

До Дакара је још увек далеко. Чекамо да се најпре појаве „дојке“ Дакара, што су два пупчаста брега изнад саме вароши. Обале Сенегала нагло се приближише; пусте тешке обале са баобабима погдегде, Баобаб, дрво кратко, дебело, чворновато,

Све ово даје овако у ноћи апсолутно утисак пола наших македонских вароши на језерима, а пола кинеских вароши на филмовима.

Све ово даје овако у ноћи апсолутно утисак пола наших македонских вароши на језерима, а пола кинеских вароши на филмовима.

Варош је једна од најстаријих африканско–европских вароши; неке су куће још из XВИИИ века. Простране, на више спратова, патиниране као холандске слике, оне се пењу зеленим

овако скривена по падинама, обојена земљом из које је изашла, и временом, ово би била једна од најлепших приморских вароши.

Мислила је да је прашума одмах иза вароши, док је она била далеко железницом. Овде прашума почиње већ од обале. Местимично је крај друмова раскрчена за плантаже

ноћи кристалне и стаклене, на тераси, са сном који прекида дерњава хијена, што се спуштају до саме оне речице усред вароши.

Обојица ће се исто вече вратити у планину не искусивши велику радост вароши о којој су толико сањали. Колико сам често и сâм у животу одрицао се одједном свих ствари за којима сам, без разлике и

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

“ Па куд ћу ја?... (Гласно.) Де, што да чиним? У вароши се скела оправља, Један је чамац сасвим потопљен, Ено, Радаче, сам се увери: Из воде кљун му једва назиреш; А

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

обала реке Тимока отвори пушчана ватра, а под заклоном њеним Турци почну све ближе и ближе примицати своје батерије вароши.

Непријатељ већ куца на капије Алексинца. У овом непријатељском приближивању вароши има неке дивље поезије, нечега што је узвишено својим ужасом, што је свечано својом суморношћу и тежином.

Сваки предмет у пределу, преко кога се непријатељ примиче вароши, добија неки живот, неки жубор, неко кретање, оно страховито кретање, што се опажа на цвећу кад се кроз њега прикрада

Турски топови с буимирскога виса били су већ Алексинац, а нарочито алексиначке шанчеве. Кад сам це из вароши пео на вис шанчевима, видех где из тако званога »карантина« извлаче ствари; ту је било неко стовариште војених опрема.

у Књажевцу остали још само башибозуци Черкези и Цигани, пипајући што се могло још опљачкати из порушене и разграбљене вароши.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

ра-зузданом младошћу, ослобођени ратних опасности, потпоручници су лармали, певали, картали се и долазили пијани из вароши. У павиљону је гамизало као у мравињаку, а брујало као на неком бучном збору.

Понављам и ја оно што је рекао господин управник: у вароши можете остати до седам часова, вечера је у осам, спавање у девет и по. Чули сте, и квит!

Онда је уговорено да трче путем што води за Острово. Старт ће бити на шест стотина метара од вароши, па да се трчи до првих варошких кућа. Кренули смо на друм.

Разрогаченим очима посматрали смо вихор, који је летео у правцу вароши... Кад се мало разреди, сви смо погледали на нешто црно што се мигољило у оној прашини. Загледасмо се боље...

кретања. — Зна з-нање... кад треба да падне — добацује Милан „Кица“. — Где су? — викну неко. Окретосмо се у правцу вароши... Видимо само како између кућа првих улица варошких витлају густи млазеви прашине. Јахачи су са старта полетели.

Зар си ти добровољно пристао да ти разбију око, и разлупају уво?... Непријатељ је упао у земљу огњем и мачем, палио вароши и села, убијао све одреда. И, разуме се, ти си онда „добровољно“ напустио своју породицу и кућу, и пошао у Албанију.

Помисао на растанак лебдела је у мојој души као нека уклета коб. Јер то није одлазак из једне вароши у другу, да се после месец дана опет нађемо.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

То ми допустите за извиненије што их шиљем. Већ не знам што је доста! Људи требају у великој вароши пренумеранте и новаца, а ја им шиљем пјесне!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ВИЋА: А како би било, господине капетане, да још сад одмах пошаљемо повереника Алексу да мало процуња по вароши? ЈЕРОТИЈЕ: Не верујем да је то лице у вароши; оно се крије негде у срезу. Али опет, нека види.

ЈЕРОТИЈЕ: Не верујем да је то лице у вароши; оно се крије негде у срезу. Али опет, нека види. Кажи му нека завири где год се може завирити. По свима кафаницама.

само... ЈЕРОТИЈЕ: Само би заспао у првој општини и онда ко зна кад би се пробудио. Овако, кад спаваш овде у вароши, можемо те и пробудити ако затребаш.

Пођем ја по наредби господин-Вићиној прво да обићем све гостионице... ВИЋА: Па свега је једна у целој вароши. ЈЕРОТИЈЕ: Ама, не прекидај га!

ЈЕРОТИЈЕ: Ама, не прекидај га! АЛЕКСА: Јест, како је свега једна гостионица у вароши, то прво одем у њу, односно у Европу.

Треба ми, знаш, овде један грађанин који није осуђиван, а како је у овој вароши тешко наћи грађанина који није осуђиван, то још ако и тебе осудим...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

својом кривином, крововима час ниских час високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши. Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош.

Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом. Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се

отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.

Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо,

И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не

како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. — Хајде, газдо!... Турци испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку. Јер Срби већ све узели.

Слуша грмљавину топова око Два Брата. Три ноћи била гужва и врева по вароши. Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...

После би одлазио. И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе му

товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши хранили и појили.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

јуна 1932). По селима, и православним и муслиманским између Нове Вароши и Прибоја, има очуваних старих борова (а такође и других дрвета) који су светиња и не смеју се сећи.

Ћипико, Иво - Пауци

Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, па зар је он крив што молбу нису уважили?

Ето, благајна набавила сијено, откле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг бог зна пошто, јер сваки од

—Имаш у нечему разлог, — узврати Илија, али, брате, загрдише трговци у вароши. Држе камату по старинску: плету на талијер, и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.

Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога пауша пред собом пут вароши. Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.

Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму. Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се

Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи једнако, с натегом извуче се и, тетурајући, упути се из вароши. Гледајући за њим, цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, а редари стоје на опрезу, да га затворе ако буде требало

Изашавши из вароши, престаде да грди и, мјесто, тога, поче сам са собом да говори. Застајкујући, ослушкује звукове телеграфских жица, и

на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком и говорио да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.

—'Ајдемо! Идите са мном! Пођоше за њим. Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су

Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. Већ вријеме је, јер, откада му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у

Али, ко би знао? Ипак, кажу да се једне ноћи вратио из вароши пијан као сјекира, и, не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...

— Али како рекох, веле да није он крив. Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши. Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: „Лези уза ме, страх ме од времена”. —Их!

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Под арагонским мачем јекнуше дубраве родне, И пожар обузе села, вароши и земље плодне, Бришући спомене древне. Но тужне песмице ове Нађоше у једном двору, Алхазра који се зове, За владе

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

широким леђима, гледам како пролазе поред мене подунавски предели: равнице и брежуљци, старе рушевине и модерне вароши; не хитно и дрхтаво, као што то изгледа са брзога воза, него лагано и достојанствено.

Стигли смо у трговачки део вароши, у главну чаршију. Немамо, на жалост, времена да се овде задржимо, робу разгледамо и пазаримо, али ћемо то учинити при

На левој обали реке, опет висок зид са широком капијом кроз коју улазимо у свештени део вароши. Права, широка и лепо калдрмисана, улица води кроз зеленило тог гаја богова.

небо се заруменило, лаки вечерњи поветарац пољуљкује вите палме између којих корачамо и долазимо до главног храма вароши, Есагиле, „палате неба и земље“. Она се уздиже на високом, масивном подножју.

приближити тек када нам издишући пламен на његовом жртвенику дадне знак да су сви световњаци оставили овај свети део вароши. Очекујући тај час, међу џбуњем смокава, Ви се дивите мојем познавању овога огромнога града.

На један километар од нас, горе уз обалу реке, поносно се уздиже, над замагљеном вароши, царска палата са својим висећим баштама, осветљеним безбројем буктиња.

Остали део вароши, нејасна гомила кућа, одаје се само жмиркавим светиљкама, својим брујањем и лавежом паса. На небу трепере звезде;

То не беше сан већ јава: видео сам у даљини силуету Акрополе. На станици срдачан дочек, у вароши гостопримство код Грка и у нашем посланству. Са Грцима разговарам француски или немачки, са нашима Српски.

Они посумњаше да сам начинио какво лепо познанство; што, у осталом, у овој вароши лепотица не би било никакво чудо. Почеше да ме задиркују, а кад ја, са лукаво израчунатом намером, стадох замуцкивати,

Овде, горе на Акрополи, је све изумрло, но доле бруји бујни живот модерне вароши. Али ћу јој одмах заврнути њено електрично осветљење.

Иако је пала ноћ, има овде још доста побожног света. Доле, у вароши је много живље; она нема додуше никаквог уметног осветљења, али месечина обасјава улице и тргове.

Пре но што сиђемо доле, ваља да одавде, сагледам и задржим у памети главне улице, артерије вароши, да бих пошао право оним путем који води Аристотелу. Аха!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

од страха слободно да дишеш, а камо ли да заспиш и одмориш се — а оно још мораш да пазиш, и да тамо, по чаршији, по вароши, по кућама, што ко не каже о теби, не помисли, не чује што.

И то како, дедо? Ни жива ни мртва! Умро он, одавно покојник, а свуда је он. Тамо, код вас, по вароши, по чаршији, од њега нема ништа, одавно се на њега заборавило, као да га никад није ни било; док овамо, у кући, он је

Мислим на оне слепце, кљасте, богаље, сулуде, што их толико по вароши има... кад би се могла каква кућа за њих при гробљу да подигне, да се не би на зими мрзли, скапавали по улицама и

(Пије): И сутра, пешке, гологлав, на царски друм и из хана у хан, из вароши у варош, док негде не липшем, скапам, на неком ханском ђубрету или штали. (Наједном скочи): Идем, идем. Не могу сâм.

Знаш, ми овде, у вароши, помешали се са неверијом, па толико строго не водимо рачуна о вери и обичајима; али ови моји, тамо у брду, боље воде

Чусте ли ви за вашу Ташану и нашега Сароша?«... А како је горе »у меџлис« — усред вароши? — Не смемо ни да привиримо тамо. МЛАДЕН (седа на миндерлук и таре знојаво чело): Осветићу ја све то крвљу.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

” На повратку у варош госпа Нола никога није могла примати у кола. Кола су тада препуна. Два дућана се снабдевају у вароши и једна касапница.

Бошко, још више него пре, или по трговачком послу на путу, или по личним стварима у вароши. Станојла све опрашта и заборавља, као и њена мати.

Тоша, напротив. Не као бекрија, него као члан друштва, и као друштвен човек. Али никад није ноћивао у вароши. Око поноћи, па и после поноћи, чује се знак пискавог звиждука стражару, ето гос-Тоше на салаш, својим колима, на

Госпа Нола са сестром преселила се у кућу њихову у вароши. То је била пространа старинска кућа на један низак спрат. У приземљу, два улаза, колска капија и гостински улаз, и

По годинама, на њу је био ред. Љуба и Паула молили су да пређу у млин, а по потреби ће радити на салашу и у вароши у кући.

Срба је надугачко и споро сазревао. Гимназију је учио у три вароши и с једном изгубљеном годином. Био је већ добро огаравио над усницом кад га је госпа Нола послала у Беч да учи

„Дај Боже, да и ова Јулица не полуди крај њега”, говорили су људи. „Већ је и целој вароши додијао!” Свршило се најзад просто, и као неочекивано, са општим изнурењем.

А жупник твој, ако ћеш да знаш, Лука, задовољан и срећан: труби по вароши твоју славу као да те је и он створио... Вала, у овом свету се крсно име не зна... Јулица и Срба се венчали.

Другови журе ка вароши. Између две гранате врбе, циганска бусача. Циганин накупио окорака, наложио ватру, спремио жар.

О тој врсти помагања господин Томе, фрау Роза није ништа напоменула ни Павлу свом, а камоли некоме у вароши. А Јови је било забрањено да о томе и у сну снива, иначе је крај картама и у кући и ван куће.

Задовољан сам да живим и умирем с мојом историјом. — Знате ли да ваши ђаци препричавају ваше часове по целој вароши. — Као ја некада ваше. — И претстављају вас како одушевљено говорите. Одлично вас претстављају, златни су...

Лексу су после навршене четрнаесте године силом, везану у колима, враћали из вароши, из завода. Хтела је пошто-пото да учи школу као Јосиф. Врискала је хистерично: — Немојте ме убијати!

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Ништа мање тако је сила на целомудрије држала да се огледалом добродетељи праведно у целој вароши називала. Поред остали својства она особито на милосердије гледаше, тако да није у свој околини ни једног — момка било

га дуго у недоумјенију, овако, искашљавши се најпре, започне перорирати: »Незнани јуначе, твоја је судбина већ целој вароши позната. ОД 20.

не боји, седну на коње (она је онако јашила као наше даме у садашње време) и упуте се шумом, која је два сата ода од вароши стајала.

нађе се у новооткопаној вароши Помпеји млоштво стаклени окна и другог посуђа.« (Магарац Валамов: »Ха, ха, ха!« Више магараца: »Иха! ха!

Ту се по целој вароши каруце траже; ту су сатови, прстење и ланац. Да понесемо више дуката за дар, да се мисли из богате смо куће.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Тако исто, ако се у вароши врши регрутација, ми ћемо играти регрутацију; ако се у планини појаве хајдуци, ми ћемо играти хајдуке.

У нашој дечјој машти су сад већ све госпође у вароши личиле на нуле, а све цифре крај њих на њихове мужеве. Чак су нам поједини људи изгледали слични дотичним цифрама.

задатак на пример: „Кад је шофер господина министра социјалне политике стар 40 година, З месеца и 12 дана а мост је у вароши Квибеку, у држави Канади, дуг 577 метара, онда колико жуманцета треба размутити у супу од резанаца справљену за четири

прође за извесно време са што мање умора“, или је можда то услуга коју војска чини општини и држави, набијајући у вароши калдрму, а ван ове — друмове.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А јесења киша лије. Путеви искварени, мостови разваљени. Војници без обуће, а одело поцепано. Из успутних вароши беже грађани и лакши рањеници. На свима странама плач деце и јаук рањеника. Мост на Морави бачен је у ваздух.

Њима је најтеже. Кућа им је пропала, даље немају куд, а овде никога не познају. На излазу из вароши зауставише нас да прође један пешачки пук, који замаче на супротну страну.

Она једна улица закрчена од кола и народа. Из многих кола вире главе жена и деце. Или су се избеглице размилеле по вароши и купе остатке хране. А магацини отворени. Војници, заједно са заробљеницима, развлаче џакове са храном на све стране.

не жалим, па шта онда? Да причамо причу. Је ли... Око твоје куће у селу расту шуме и забрани, а шта ће моји да раде у вароши?... Ипак не слиним као ти: ко ће да ми огреје нану, ко бабу... сивоњу...

— Зар нема у вароши нека друга зграда? — Ово је за армију — говорио је коњички ка петан са висине. Јер он говори у име армије, док је

Црногорска војска и жандарми одлазе и умирују Арнауте. А мраз све јаче стеже. Нека магла спустила се изнад вароши. Војници тумарају по логорима и договарају се. Неки се опраштају јавно и одлазе.

Пуцњи топова се све јасније чују. Заштитнице одступају корак по корак. У вароши се запажа живост и неко ишчекивање. Говоре да заседава ратни савет команданата и очекује се последња одлука:

Пођите ми здраво, ђецо! — Овај би могао да задичи и само Цетиње — рече Драгиша када смо изишли. Одмах иза вароши настаје крш, обрастао дивљим наровима и осталим ситним шибљем. У почетку смо јахали уском путањицом између блокова.

Гррр-у... Гррр-у! Просипа немилосрдно бомбе... Зар оволике муке преживели!... Господе! Грр-у! Одлете ка вароши... Ваљда неће више. Враћа се. Оде мало десно... Изгуби се у магли. Свима лакну. Распитујемо се где паде.

Бомбе из аероплана почеше да праште по вароши. Црногорци пуцају из топова разорним гранатама те не знамо од чега пре да се чувамо. Гладни војници лутају улицама.

Драгиша се заплака. Није могао више да посматра самртне муке свога верног друга, и оде да лута бесциљно, по вароши и логорима. Донели су најзад однекуд и хлеб. Али на свакога војника по осмина само.

Наиђосмо на једно мало место. Фијери се звало. Затекосмо велику множину италијанске војске. Испред вароши копали су ровове за одбрану. — Јадна вам мајка, боље да копате саобраћајнице до мора! — добацују војници.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Иза њих назире се башта, улични зид са великом двокрилном на свод капијом и цео крај вароши са разасутим крововима кућа, прорешетани врховима и гранама дрвећа из башта.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

И тако Момчило немајући куд, уреди војску за бој, с намером да поседне опкоп испред вароши, надајући се да ће се моћи одржати ако успе да га заузме, што би, уистину, не мало и помогло.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

нешто у регистар АКО ЈЕ ТАКО — СКИДАМ КАПУ ЈЕСИ ТВРДОГЛАВ АЛ СИ БИСТАР ОДАКЛЕ СУ ДЕЛИЈЕ Одакле су делије Из вароши Велије Где се једе јелије Где се жели желије Где се седи селије Где се воли врелије Где се мисли челије Где се

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

суду да тужи за „тешку тјелесну повреду“, а како јој се, приликом пада, ваљда био покварио апарат за ћутање, она се по вароши тако расторокала да је свак жив чуо за Паприкин неприлични доживљај. Није било друге, ваљало га је повући из села.

Усташе су обично наилазиле главним друмом од вароши, па би касније, код раскршћа, окренуле једним од споредних путева, који су водили у поједине засеоке раштрканог Липова.

Први је задатак, дакле, био опазити их кад се појаве од вароши и одмах обавијестити читаво село. Бјежаће онда и склањати се свак, јер се не зна на који ће крај од раскршћа окренути.

— Најважнију осматрачницу ваља поставити на бријегу Лисини — предлагао је Јованче. — Одатле се добро види друм од вароши, који савија око бријега и пење се из низине према нашем селу.

Летјели су некуд у правцу мале индустријске вароши Дрвара, сакривене у брдима и дивљини. — Куд ли то тандрчу ове крнтије?

Пољар Лијан, заједно с Јованчетовом дружином, сједи наврх Голог брда и ослушкује одјек борбе у вароши. Тамо се бори партизански одред њихова краја. — Ду-ду-ду-ду!

Борба се, канда, све више заоштрава. Непријатељ од вароши упорно настоји да се пробије до села Липова. Мисле да је то средиште устанка у читавом томе крају и да се негдје у

Није се имало кад чекати да радионице буду готове. Један стари механичар из вароши, познат мајстор, већ првих дана запазио је Лазара Мачка.

— Вас двоје могли бисте контролисати читав онај крај села према вароши: пазити ко долази, ко пролази, шта се чује и види. — Врло добро! — пристаде пољар.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

којено никад не преходи, кроме од великога таласа, из свога предела, те и оно у то доби разли се у поље, те толике вароши и села потопи рад великога људскога безакоња.

Откуда је, ко је тај, чеговић ли је, је ли који господичић, ил' му ко био? Где седи, из кога је града, вароши ли, хоћу ја н тамо к њему отити да се бар напсујем ш њиме и изружим га кано ништо човека.

свако имање од човека до човека преходи, једним нестаје, други га достају, градови и велики домови се собарају, села, вароши се харају, ватра их жеже, господа и спахије своју ирају муче сваким послом и великим данком их море, и броја тому

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом

Ту је описано како је тетка Таска донела у 3амфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану. Стари Замфир није тих дана био дома.

Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда што су најближи вароши. Из мисли га трже женски глас. „Бата-Мане, ти ли си?