Употреба речи варошица у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ђорђа 23. априла (1809.), пак и на Суводолу, где је варошица, и има кула, и да је преко 600 Турака погинуло, али је и наши̓ доста, и дође глас за пропаст на Каменици, те се

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

својим „голаћима”, Ту се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари луди зову Парашницу „касаба”, што значи варошица. За име Парашница свезана је и једна причица.

нешто, марити за нечим када, кадуна — госпођа; кнегиња канџија, камџија — бич карда, кардаш — побратим касаба — варошица, паланка кашилук — на пушци огњило кованлук — пчелињак котлац (коталац) — јамица под грлом кубура, кубурлија —

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица. Та колик је само онај Велики сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Судећи према једном, доцнијем, писму Исаковича, варошица Токај мора да му се била јако допала. Изнад широких река, на утоци Бодрога у Тису, огледајући се у води, као у

Сва брдашца око Токаја била су засађена виноградом. Кад је ујутру поранио, Исакович виде да се варошица спушта пред њим на једно, зелено, полуострво, обрасло дрвећем, а да дуж реке, свуд, стоје високи јабланови, као неки

Честњејши Исакович застао је и код празних прозора. Испод њега била су поља, варошица, а изнад њега, шумарци пожутели и посечено дрвеће и пањеви, у трави. Није било комшија, нигде, у близини.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Али, поред слободних села, варошица и вароши, у јужној Македонији има много словенских чифлучких села која припадају великим власницима.

Торбешка су села збијенога типа, а таква је и варошица Жрноница. Превлађују двоспратне куће турскога уређења и кроја. О пореклу Мијака имам неки број података и запажања са

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Варош У. лепа је варошица, крај Дунава. Господар Софроније Кирић, или да рекнемо господар Софра, имао је кућу и трговину баш код бајира, на

Црњански, Милош - Сеобе 1

Стигавши, најпосле, Исакович заноћи са пуком, прву ноћ, у једној шуми, из које се видела варошица Штукштат и Рајна, са једним рукавцем, који је Беренклау одабрао за место где ће прво да се удари.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

би му тањир чорбе у кухињи, додавали флашу ракије и чашу за воду, па чекали да се напије и проклињући отетура у ноћ. Варошица је, најзад, ликовала над славним човеком из великог града.

Док је гостила Песника, варошица је упорно и стрпљиво трагала да му пронађе слабо место, а он је за то време лаковерно примао њено гостопримство.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Видиш ли? СТАРИ ДАНИ Шта има сад тамо да видите? Ништа. Проста, мала варошица, опкољена виноградима и брдима. Са удаљене станице довезете се кроз винограде.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Једна млада Талијанка води ме да ми га покаже. Прича да су највећи глумци гостовали у њему. Варошица је пуна женских чиновница Врховне команде, које се зову „помоћне снаге“ („Хилфскраефте“) а које су младе, лепе

И као што на души носим руб старих бедема у којима сам био затваран, или лаке врхове кампанила венетских варошица, или камених далматинских села, и стења бретонских обала, остаће и одавде само модрина његових рубова, како се они, у

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Мала бретонска рибарска варошица Пемпол, из чије смо се луке овога пута отиснули на океанску пучину, чувена је као гнездо и полазна тачка исландских

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

У тијем разговорима заоминуше једно брдо, те се помоли варошица. Бакоњи се лице зажари. Међер она бјеше друкчија него што је замишљао. Бјеше ружнија.

Али је Велика оштарија знатна била што бјеше на средокраћи између двију варошица и што се пред њом поштанска кола мијењаху. Пред крчмом бјеше големи орах и њеколико јасенова.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И околина, сва бела овога Божића, изгледала је свечано нема, док је варошица уливала тугу. Чинило се тако да је овај празник далеко од ње: као да је свуда, само не у њој, тамо негде у много

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Кад сам дознао да је то варошица у којој живи мој некадашњи двојник Иван, ријешио сам се без колебања и похитао тамо. Било ми је познато да је због

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. Варошица беше заспала.

Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином. Народ се нагомилао око једнога места у неколико редова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичну

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— ситан новац; новац јопе — опет кабаст ― крупан камилавка ― капа православних калуђера и свештеника касаба ― варошица, паланка катил ― убица, крвник, крвни непријатељ кесеџија ― друмски разбојник; силовит човек ком ― „оно што остане

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Фрајхаус беше, дакле, једна мала варошица која је имала некад и свој властити суд и своју црквицу, и у којој су неке породице проживеле, као Миланковићи у даљу,

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Не изгледа рђаво ни мајстор Коста, али је његова боља половина велику сенку бацала на њега. Варошица зове њега „џепни муж”, а њу „весела удовица”, и сви чекају да виде ко је кога боље преварио.

Писмо је било крик очајања: „Продаћу кућу, даћу вам сав новац, дођи и преведи ме да тамо умрем.” Сва је варошица знала за то писмо и многима је било језиво. Старији људи су као на длану видели историју једног породичног живота.

Не правите јалов инат! Пустите ме да живим док сам жива! — тако је једаред бацила домбу усред „јаузна”, и варошица је то дуго препричавала.

— Дивота! Снег! Студено! Све се бели, варошица спава, мир је... Да су планине унаоколо, куд би још лепше било. Тамо, човек у висину види до под небо, а по равници не

То је била чувена „тројка” у том чувеном осмом разреду. Сва је варошица говорила о њима, и знало се, довољно опробано, да су то младићи ретких способности у смислу карактера и интелекта.

Што нико дотле у паланци, Павле стаде спремати пртљаг за одлазак у Париз, на тамошњи правни факултет. Варошица се просто окужила завишћу. — Зар то уопште може бити! фрау Розин син иде у Париз! Шта кошта Париз!

— Није могућно, госпођо, да вама није мило што ће наша варошица имати сад студента и у Паризу, и студента који нас сигурно неће осрамотити.

већ сасвим оронуо господин Јоксим, и за смрт се спремао, уздисао је тужно: — Бранка Каленића, најбоље дете које је ова варошица родила, не прихватисмо кад је требало и како је требало. То је срамота за нас све, и срамота и за оно гробље тамо.

Додуше, имала је та варошица и друкчијих, бољих обележја. Сем чисто паланачких језика и чисто паланачких истурених прозора који су по дну имали

и великашки заборавља; љубитељ широких гестова мало и фаме ради, али и истински и природно добар човек цела га је варошица знала и волела, деца су трчала за њим и вадила му из џепова „оно што је за нас”, вукли су га на све стране мушкарци и

Отуда је долазио и њен ауторитет који је осећала цела њихова кућа и цела варошица. Отуда и особит тон у кући у којој је она била домаћица.

Кривци су: каплар Радован, три полициска стражара, и Мија Фрушић... Варошица изгубила потпуно моћ говора. Као кртице у рупе, све се завукло у куће без једног знака радозналости. Напротив!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

На самој граници црногорској налази се мала варошица Тузи. Наш вођа оде да се јави начелнику среском. Начелник је позвао љубазно и нас остале и понудио кавом.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Поречка крајина је „крај у Србији, тако назван по острву и граду Поречу, на доњем Дунаву (крајински округ). Варошица је 1832. године исељена на десну обалу Дунава и прозвана Доњи Милановац.

благо без хесапа — небројено благо благосовити — благословити богаз — тесан пролаз Богатић — село у Мачви, сада варошица (у срезу мачванском) божити — називати бога божји угодници — свеци Бојичић Алија — турски јунак из XВИИ века.

врћи — метнути, бацити врх (другога) — поврх, преко (другога) Врхбосна — крај око извора реке Босне Вучитрн — варошица на десној обали Ситнице вшеница — пшеница гаирет — срчаност, племенитост галија — лађа Гацко — варошица у

Вучитрн — варошица на десној обали Ситнице вшеница — пшеница гаирет — срчаност, племенитост галија — лађа Гацко — варошица у Херцеговини, главно место у Гатачком пољу гди — где гдо — ко (гдо сад само код чакаваца) гендар — в.

грохотом грохотом — гласно Гроцка — варошица на дунаву, ниже Београда Грчић Манојло — Манојло Кантакузин, братанац деспотице Јерине (а постоји и мишљење да је то

— свезати звекир — метални колут којим се удара о врата Звечан — развалине града више Косовске Митровице Зворник — варошица на Дрини згубити — погубити зелен барјак — турска застава зелен мач — сјајан мач земан — време Зеоке — село у

Карановац — Краљево Кара-Окан — град у Караманији у Малој Азији караула — стражара кардаш — пријатељ касаба — варошица кастил — намерно, нарочито катана — војник коњаник каук — чојана округла капа, горе пљосната, пуна памука, око које

каурин каурски — невернички (тј. хришћански) кафтан — горња хаљина (најчешће од свиле) Качаник — варошица крај реке Неродимље Качаничка клисура — води реке Неродимље, између косовске и скопске области кашкет — качкет кеса

насеље) курталисати — ослободити, спасти Кучајна — планина, стари град и рудник у округу пожаревачком Кучево — варошица у Србији, у средњем току реке Пека, у области Пожаревца Кучи — велико племе у Црној Гори (налази се око планине

— лева рука љевше, љевши — лепше, лепши љељен — јелен љето — (значи и:) година: Ево има сто и шесет љета Љешница — варошица наврх Мачве, близу Јадра и Дрине љуби — љуба, супруга љубимни — љубљени, вољени, драги Љубовићи — позната стара

— пауница пазуо — пазухо паке — пак (паке је због стиха) лала — велики нож који се носи за појасом паланка — варошица паметовати — памтити памукли — од памука панцијер — оклоп Папраћа — манастир у области Дрине, близу Зворника,

Пријепоље — варош у Херцеговини, на реци Лиму прико — преко Прилике — село у западној Србији Прилип — Прилеп, варошица у Македонији приминути — умрети примити се — (значи и:) поћи принос — поклон, дар припуштити — припустити

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности