Употреба речи варљиво у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Не треба мислити на сутра. Живот људски личи на годишња доба: кратко пролеће, варљиво лето, јесен која пролази брзо, а затим долази зима. Жене, нарочито, ретко налазе срећу у животу.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

исто тако је уживање које проистиче из надражаја наших чула релативно, мутно, самом себи непоуздано, привидно и варљиво.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

357 Али сенке и одрази -па и само огледало - управо у Сеобама служе такође и за варљиво подвостручавање јунака, који се на карактеристичан начин колеба између визуелне обмане и стварности.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Погледај, брате о мили, на све ми погледај стране, Видећеш ружичноцветајуће лепоте. Благо не тражи ми, брате: варљиво злато и сребро! У прсима Српкиња благо неисплаћено Носи! Не гледај време, јер љубов све ће победит!

Певати млађан нећу Пријатну лозе сласт, Варљиво злато нека Сујетнима на част, Пријатељ свагда веран Ребра Адамова, Том’ певат и служити Биће ми радост сва. 1839.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

могô Кад би ми знао мудре разлоге У другом веку што сам прибрао Мерећ лукавство исте тазбине, Која нас за нос вуче варљиво... Ал’ ево иде кнез!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности