Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Како је Кучук-Алија наше од Јагодине одбио, крене се Београду, но Васа Чарапић дочекао га код Белог Потока око Авале и више од 100 глава им је одсекао и коња отео и друге којекакве пљачке.
ћуприју чувамо; Младен Миловановић, код ̓Ајдук-Чесме; Милан Обреновић ниже њега, све с леве стране Топчидера; Чарапић Васа на Камаљу према ̓Ајдук-Чесми, и чувао је друма од Стамбола.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— рече гђа Сида, бришући сузе. — Написао је Коста Руварац... — Коста! Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Сâсâ. Ех, ето шта велим ја! Откуд он зна то?
Све којешта! Макар није им’о друга посла. Ет’ тако! Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ 133 ЈОВАН СТЕЈИЋ 140 ЈОВАН ХАЏИЋ 142 ЂОРЂЕ МАЛЕТИЋ 144 ЈОВАН СУБОТИЋ 146 НИКАНОР ГРУЈИЋ 148 ВАСА ЖИВКОВИЋ 150 МАТИЈА БАН 151 МЕДО ПУЦИЋ 153 ДАНИЛО МЕДАКОВИЋ 154 ЉУБОМИР П.
назвао га је »дивним пјевцем српске народности«; Бранко Радичевић му је певао: »Бог је теби гром у руке дао«, Васа Живковић га је назвао »преузвишени Србин«, Јаков Игњатовић је говорио: »Овако је само Шекспир писао.
то није могао учинити, као владика и политички човек напустио је поезију и оставио трага само као црквени беседник. ВАСА ЖИВКОВИЋ Родио се 31. јануара 1819. у Панчеву, у Банату.
Тако су постали његови спевови: Хајдук Вељко, Васа Чарапић, Јанко Катић и Станоје Главаш (1860), Бирчанин Илија, оборкнез изпод Међедника (1862), Душанија (1863), коју
и 1875, и рђаво свршен у позоришном комаду Адам и берберин (1881). Васа Решпект је из 1875 (ново издање Српске књижевне задруге 1913), Увео листак из 1878, Вечити младожења из 1878 (ново
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Међутим Васа већ је снагу побрô, Па одговори: „Стојане, е добро, Нек према глави једном нас засвира, Јер донде нема ни једноме
“ Те пушку лати, а измери поље: — „Де пали први, за тебе је боље!“ Тако се Васа Стојану подсмева, А овог љута стаде ватат врева.
„О пуцај, пуцај, тебе ђаво брани, Ма Бог и правда на мојој су страни!“ И Васа трже, ма слага му око, Он Стојана нам претури високо. Тад Стојан пушку своју малу пали.
“ То само рече, па с' онда заљуља, Пољани паде, а крвца покуља Из ране смртне што му Васа даде — Јер Васа беше што га ту препаде. Баш Васа они, ког м'љаше у гори Да онда ноћом самртно обори.
“ То само рече, па с' онда заљуља, Пољани паде, а крвца покуља Из ране смртне што му Васа даде — Јер Васа беше што га ту препаде. Баш Васа они, ког м'љаше у гори Да онда ноћом самртно обори.
Баш Васа они, ког м'љаше у гори Да онда ноћом самртно обори. Ма удеси и нека срећа луда Те неке људе тад проведе туда, Те
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Нити каже ко зове, нити ко је тај Васа, нити шта друго по чему се, на основу Дарвина, човек разликује од мајмуна! Само: „Дај ми Васу!
Само: „Дај ми Васу!“ После извесног времена, утврдила сам да је тај лудак, Васа, био главни у АНЕX-МАНЕX ИНТЕРЦОНТИНЕНТАЛУ! То сам укапирала након једно осам хиљада „дајмивасу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Клецне Црква у колену: разапне се мрак о трему. Сентандреја - Васа Решпект. Давно беше - плусквамперфект. ПРВА ГРОБНА ПЕСМА Вечан кут. Време зри. Црвен, жут мрамор бди.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Не питајући ујака. Ујка Васа прекинуо је после тога да помаже моју матер, која је била остала удовица и преселила се натраг у Иланчу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сутра, у недељу, требало је да дође Зорка. И ђаци и професори опазили су, да је господин Мојсило врло узрујан. Васа није смео ни привирити у »директориум«. Први пут у веку изашао је из канцеларије пре свршених школских часова.
Пропустили сте онако красна два младића, па сад видите да ће да престигну старе трговце. Васа је најбољи од свију њих, а неће пара; па још ако и њега пропустите, онда вам се више нећу јављати.
Тај дан су већ све жене знале да је Васа просио Кају капетаницу и да је одбијен. Чудили су се лудој мајци и девојци, а највише лудом оцу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Јагић, професор; — у Земуну: Васа Васиљевић, трговац; — у Карловцима (Сријемскијем): Јован Живановић, професор; — у Карловцу (Горњем): Никола Беговић,
Саду: Александар Гавриловић, професор, и А. Хаџић, секретар „Матице” Српске; — у Осијеку: Васа Атанасијевић, доктор медицине и варош. физик; — у Панчеву: Др. Пеичић, физик варошки, и С.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
јак, био је тако лаког хода као да га носе велика крила; глас му се далеко чуо а покрет му је био нагао као да ће се Васа увек устремљен ка даљинама, у тај час дићи са земље.
пада по земљи, битка је стварно страшна а онда Баш-Челик, тај непобедиви, са ликом Турчина, пропада у суноврат и Васа, дечак у кошуљи слепљеној од росе, цар змајева, сав од недохватне секи, лебди пре ма зори.
који увек, осим у пролеће, орону и од испарења улице и од равнодушности пролазника, уз свој споменик, стоји Васа Чарапић.
нечег што Васа не препознаје. Тај бронзани устаник као да је сав целовит и у одлучности и у простодушности, а таквог себе он не
А зломисао се, и не само у његово доба, лако оваплоти у нечију погибију. И у својој смрти Васа, не ретко, осети задовољство што је нестао пре но што су вођи првог устанка, оболели од власти и од злости, стали да
Колико пута га је Васа Чарапић, једкни који је смео да му уђе под шатор из ненада, затицао свег црног и од сумње: није веровао никоме, тај
Гледа Чарапић у своје бронзано лице и чуди се самоувереном новом добу. Не зна, наравно, да у покрету којим бронзани Васа хоће да истргне свој мач, поред оне змајевске силовитости има и много од замаха јунака социјалистичког рада из касних
слепи за радост, не примећују да ступају у прегршти светлости што се, у тај мах, разносе по небу над Тргом Републике. Васа Чарапић се ипак ослања на тог бронзаног себе који је поуздан у сопственој простодушности и види оно што не види
Од великог угледа и кнез грочанске нахије, Васа је и дале препознавао у себи оног змаја, неосетљивог од вечне младости, кога је сад требало затомити.
Али ни тај побратим није сазнао за замку коју су Турци спремали Васи и Марку Чарапићу,1 уочи Ускрса 1804. године. Васа је измакао замци, Марко није; убили су га, из ненада, док је био без оружја.
Било је хладно претпролеће, још су, под земљом, трајале зимске тишине, кошава је промицала без светлости, Васа је носио одсечену главу Марка Чарапића да је сахрани и, први пут, приметио како му је корак отежао.
Само, од тог препознавања осетио је не страх него радост. Загледан у аутомобиле, Васа Чарапић и не памти шта је све чинио после погибије Марка Чарапића.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
спољних послова одељења Ујка Васа Тетка Савка Тетка Даца Јова поп-Арсин Теча Панта родбина госпа-Живкина Миле, његов син Соја, распуштеница Теча
ЖИВКА: Е, 'ајде, 'ајде, бога вам, па ми јавите. АНКА: Хоћу, госпођо! (Одлази.) Х ЖИВКА, ВАСА ЖИВКА (задовољно седа у фотељу). УЈКА ВАСА (долази споља): Добар дан, Живка. ЖИВКА: О, то си ти, Васо, откуд ти?
АНКА: Хоћу, госпођо! (Одлази.) Х ЖИВКА, ВАСА ЖИВКА (задовољно седа у фотељу). УЈКА ВАСА (долази споља): Добар дан, Живка. ЖИВКА: О, то си ти, Васо, откуд ти? ВАСА: Како откуд ја?
УЈКА ВАСА (долази споља): Добар дан, Живка. ЖИВКА: О, то си ти, Васо, откуд ти? ВАСА: Како откуд ја? Па ко ће да ти дође ако нећу ја?
” ЖИВКА: А шта имаш ти да се понесеш? ВАСА: Е, па како шта имам! Ујак сам ти, најближи сам ти, па, дабоме, и мене због тебе чествују.
ЖИВКА: Па јест, може да буде пријатно! ВАСА: Ама, откад ја чекам да неко из наше фамилије онако... како да кажем...
ЖИВКА: Па јесте, само не видим шта има од тога фамилија што сам ја министарка? ВАСА: Боже, Живка, како то говориш; па зар ти не мислиш мало да погледаш и на своју фамилију? ЖИВКА: Како да погледам?
ЖИВКА: Како да погледам? ВАСА: Тако, да је збринеш! Па зашто си постала министарка, ако нећеш своју фамилију да збринеш?
ЖИВКА: Таман, где ћу ја толико њих збринути! ВАСА: Немој тако, Живка; слушај ти мене што ти кажем. Јер, упамти ово: нико те на свету не може тако оцрнити као фамилија;
ЖИВКА: Ама, зар ти мислиш, бога ти, да ја целу нашу фамилију узмем на врат? ВАСА (вади једну цедуљу): Па и нема нас баш тако много. Ево, ја сам направио и списак, па нема нас више од деветнаест.
ЖИВКА: Каквих деветнаест, побогу, Васо, па то читава војска! Кога си, бога ти, све уписао? ВАСА (чита): Тетка Савка. ЖИВКА: Е већ та тетка Савка, позајмила ми двеста динара па ми се овде попела.
Вратићу јој тих двеста динара, па ето, то је доста за њу учињено. ВАСА (чита): Прија Соја. ЖИВКА: Њу бриши. Она је рекла за мене да сам алапача.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Евици.) Шта си стала, те га не тураш из собе. ЕВИЦА: Али, слатка мајко, ово је наш Васа. ФЕМА: Наш Васа, паорска траго! Оћеш да се љубиш с њиме? (Василију.) Напоље се вуци!
(Евици.) Шта си стала, те га не тураш из собе. ЕВИЦА: Али, слатка мајко, ово је наш Васа. ФЕМА: Наш Васа, паорска траго! Оћеш да се љубиш с њиме? (Василију.) Напоље се вуци! ВАСИЛИЈЕ: Забога, мајсторице, имате ли душе?
ЕВИЦА: Васо, срдиш се? ВАСИЛИЈЕ (загрли је): Хе, ти си моја. ЕВИЦА: Ти си мој Васа. (Пољуби га.) ПОЗОРИЈЕ 2. ФЕМА, ПРЕЂАШНИ ФЕМА (гледа ú доникле, пак се после продере): Вос ис тос? (Они се раставе.
) ПОЗОРИЈЕ 4. ЕВИЦА (сама у башти, заливајући цвеће) ЕВИЦА: Моје мило цветанце, ти ћеш мене срећном учинити. Васа ми је обећао овамо доћи, и ја га сваки час очекивам. Ах, боже, кад ћу га мојим Васом назвати?
Шта то тамо шушти? Ах, мој Васа, мој Васа! ПОЗОРИЈЕ 5. ВАСИЛИЈЕ (као изван себе), ПРЕЂАШЊА ВАСИЛИЈЕ: Евице, ха моја лепа, медена, шећерна Евице,
Шта то тамо шушти? Ах, мој Васа, мој Васа! ПОЗОРИЈЕ 5. ВАСИЛИЈЕ (као изван себе), ПРЕЂАШЊА ВАСИЛИЈЕ: Евице, ха моја лепа, медена, шећерна Евице, оди, Евице
ВАСИЛИЈЕ: Сто форинти. Само да нам да. ЕВИЦА: Видите како мој Васа добро мисли. МИТАР: Дакле, напоље с решконтом. РУЖИЧИЋ: Фараонови потомци, разумјејте мја, не знам ни за какову
ФЕМА: Мајсторица, ниткове, ваљда сам ти коже чинила. МИТАР: Него ниси. Знаш шта је, Фемо, Васа нек узме Евицу, а ти пођи за филозофа. ФЕМА: Нек иде бестрага, ја га не требам. МИТАР: Зашто?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ЦВЕТ-ДЕВОЈЧЕ 330 ЕМБРИОНУ 353 ОБЛАЦИ 357 ИЗ „БЕЧКИХ ЕЛЕГИЈА” 359 ВАСА ЖИВКОВИЋ 374 ЉУБОПЕВАЦ 375 ЦВЕТ 377 МЛАДОЈ НЕВЕСТИ 379 У НОЋИ 382 МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА 385 ПЕВАМ ПЕСМУ 386 НА
1857. Јован Суботић ВАСА ЖИВКОВИЋ ЉУБОПЕВАЦ Ти плавиш, зоро златна, Твој сјајни блиста зрак, Сви срећни тебе славе, — Ја љубим гроба мрак.
1839. Васа Живковић ЦВЕТ Ничи, ничи, крине бели, Дивни цвете мој, Над тобом се суза блиста Љубавника, ој!
Ничи, ничи, рад’ утехе, Бели крине мој, Разливај ми љупкост рајску И вечито стој! Октобра 1842. Васа Живковић МЛАДОЈ НЕВЕСТИ Радуј се, млада нево! Већ чарне твоје власи Од мирте венац краси, Зелене мирте сплет.
Ој збогом, красна душо, Па срећна довек буди, И одјек сродних груди Јошт прими: Срећан пут! 1845. Васа Живковић У НОЋИ Куд ме вуку чудне сласти Кроз улица тамне краје, Зашт’ ми маме силне стасти Тешке срцу уздисаје?
О! да знаде она само Да је љубим... ах, да знаде! 1857. Васа Живковић МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА ПЕВАМ ПЕСМУ на коју ме ово тамно облачито вече побуђује: Звезде се
Срећом, ја сам имао њен препис: Васа Стајић ми је крајем 1940. год. поклонио текст Горестног плача који је, на трн листа канцеларијског формата коцкасте
у књизи Одабрани стихови Лукијана Мушицког. Приредио Васа Стајић, Бгд 1938, стр. 1—136. СОЧИЊЕНИЈА ДЕРЖАВИНА У ШИШАТОВЦУ (стр. 126).
године, осим у случајевима када су од већ раније формираних песника (Јован Ст. Поповић, Милица Стојадиновић Српкиња, Васа Живковић), на чије певање Бранко Радичевић није утицао.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
прихватио рада на роману и приповеци из сувременог живота и у тој области стекао глас српског Балзака (Милан Наранџић, Васа Решпект, Вечити младожења и др.).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
попришту видим како војске средњеевропских сила прелазе Дунав и Саву, како Карађорђеви јунаци јуришем освајају град, а Васа Чарапић погине ту, под мојим прозором.
Једног милог госта мал’ не заборавих: једно мало коњче са дугачком гривом које нам је уја Васа слао сваког лета за јахање. Ваљало је све те госте удобно сместити.
Такав национални догађај морао се достојно прославити. И зато дође мој ујак и поочим Васа у Беч да, у улози домаћина, прослави моју промоцију. Дођоше и други моји рођаци, и чика Андрија из Цириха.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ветеринар Васа имао је паметну жену Паву, и две кћери које по цео дан свирају у четири руке у клавир. Пролазници застају, а госпођице
— Пре смо те речи с радошћу изговарали, а сад их се грозимо. Мој Васа је пропао. Увек пијан. Доктор Мирко се доста мучио око њега, држао га и у свом малом санаторијуму, бадава, Васа без
Мој Васа је пропао. Увек пијан. Доктор Мирко се доста мучио око њега, држао га и у свом малом санаторијуму, бадава, Васа без пића више не може...
Жељезничка станица, госпа Ноло, пуста, има времена за кренвиршле и ракију и шеф станице, и поштар, и мој Васа, па тако данас, тако сутра, свршило се са оним што знате.
Кад су се сви у кући измирили и научили на штаку, Васа је пребачен у пенсију, далеко пре времена. На срећу, једна се кћи удала, за „Турчина”, трговца из Солуна, једнога од
А већ да ће „попа доћи да потсече језик”, била је колико стара толико узалудна претња. Отац Сокин, господин-Васа, био је поседник највеће и најмодерније колоније радње и у месту и у целој околини.
Господин-Васа, увек бирано одевен и обувен господин-Васа, није био трговац него је био директор Кредитног завода. Одавно туберкулозан
Господин-Васа, увек бирано одевен и обувен господин-Васа, није био трговац него је био директор Кредитног завода. Одавно туберкулозан старији господин, и богат домаћин, он је
Радња се поново отвара у пола три часа. У то време, предвиђено је, господин-Васа спава, а госпа-Јелка, увек у другој хаљини, чува радњу, и помало сама собом држи модну ревију.
учила свирати; госпа-Јелка је озбиљно читала препоручену добру књигу и стално претплаћен Л е т о п и с; господин-Васа је остајао на новинама, али на најбољим нашим и немачким новинама, и с коришћу пратио рубрике финансиске, позоришне, и
Ваздух се одједаред прочисти, господин-Васа сија од поноса, а Агница се просто ваља по мамину аргументу. Наравно да је и браца-Миша имао ту свој део задовољства,
и шумила по тој паланачкој трговачкој кући, од јутра до мрака, од дворишних магаза до тавана, где је господин-Васа, у чврстим кутијама, чувао мајушне бенкице и гаћице своје деце. Не, и не! Сока је боље од анђела чула гавране.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ђе је срећа, ту је и несрећа; ђе несрећа, ту и среће има; а сва добра срећа изнијела игумана Светогорца Васа од бијеле цркве Вилиндара са својијем ђаком Исаијом; кад игуман опазио Марка, на ђалпма десном руком маше: „Лакше,
убија Шарца зато што, по старом веровању, оружје и коњ само у том стању („мртви“) могу да припадају мртвом господару. Васа и Исаија су обична калуђерска имена. Биљеге му никакве не врше, тј. не стави на његов гроб никакво обележје (натпис).
после Хаџи-Проданове буне. Чарапић Марко убијен је од Турака јануара 1804. Чарапић Васа (војвода) погинуо је при освајању Београда 1806.