Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Она ме гледну. У душу свесну никад још такав не сину глед; тим би, што из тог погледа кресну, свих васиона стопила лед, све ми то нуди за чим год чезну', јаде па сладе, чемер па мед, сву своју душу, све своје жуде, — сву
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
КАРАЏИЋ“: ДВА РОНДА ЗА БУКЕТ ЛЕПИХ БИБЛИОТЕКАРКИ 178 С КРСТОМ СВОЈИМ ПО КРСТУ ВИДИКА 180 ШЉИВА СРПСКА 186 ИМА НЕКА ВАСИОНА 189 СОНЕТНИ КВИНТЕТ ЖУТИХ ДУЊА 190 І 191 ИИ 192 ИИИ 193 ИВ 194 В 195 *** 196 ГРОМ О СВЕТОМ САВИ 197 *** 200 МАЛА
- Нека се страда: мени, по глави, крши се, прска, с круном о небу, шљива - а српска. ИМА НЕКА ВАСИОНА Јер, ипак, „има нека васиона“. што каза сељак, осушен и спечен.
ИМА НЕКА ВАСИОНА Јер, ипак, „има нека васиона“. што каза сељак, осушен и спечен. У ритму бића окреће се она, по кршу врља; тек у час ће речен, кад тела зађу,
Јер, ипак, „има нека васиона“. што каза онај јагањце што пасе. Раздвоји склоп јој, Милости и Спасе, да махне, широм, вратима четворма.
Овако шта ће јадник сиромашак: да слуша облак како коми грашак? а ипак „има нека васиона“. СОНЕТНИ КВИНТЕТ ЖУТИХ ДУЊА І Хеј, север руди!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ЗВЕЗДА Ноћ је ведра, блага, Бледи месец сја, У милини тоне Васиона сва. И звездице миле Расипају зрак... Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна!
Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада и све живо спава, На староме торњу поноћ откуцава — И у томе часу, са гранчицом
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Да је сунце са камилама у роду, о томе Сведоче старе арапске књиге, четворотоме: Васиона је, у почетку, била усијана гомила Која се на милион делова разломила — Камила гази по песку, а сунце напоредо са
Милион звезда! Сто милиона! Ко шипак коштица, пуна је васиона... — Братоко мој, ко сум и где сум? — Пита Старопланинац, загледан у Универсум.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
с овог нашег тужног света, За која смо се клели да су она Живота нашег смисао и мета И да је без њих празна васиона...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
сне без ноћи и ноћи без снова, За сне у којим сијала је она, Вечерња звезда несрећних духова; И није знала мирна васиона За сне без ноћи и ноћи без снова.
Мени се чини да је вечна она, К’о љубав њена, божја васиона, К’о звезде мирне на своду широком. Али одједном, крај напукла леда, Мирно, к’о звезда са небеска свода, Она се
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Нашим ушима нечујна музика сфера употпуњава ту хармонију. Зато васиона оличава савршен један поредак, лепо изражен речју Космос“. Он устаде и рашири своје руке.
највеличанственији што га је икад смртни човек могао да докучи, показао као општи закон природе којем се покорава цела васиона.
“ „Својим самопоуздањем Лаплас је надмашио и свог великог владара“. „Лапласово царство била је васиона, и зато веће од Наполеонове монархије“. „А Наполеоново царство било је кратког века“. „Нажалост!
„Али великим умовима успео је каткада такав лет. Њутн је таквим летом допро до граница васиона“. „Не упоређујте ме, молим вас, са тим недостижним генијем, ја то нисам. Нисам, пре свега, математичар“. „Како то?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али од честитања није ништа могло бити, јер кад сам лупио челом о астал учинило ми се као да цела васиона потону. И нисам га могао подићи поред највећег напрезања.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Од искони, од векова се постоји. Васиона, вечна сила, вечност прати: Чобан мртав, небо гледа, свуд дан стоји, Небо гледа, ал' помоћи не зна дати.
Када се пробудих, удараху звона, Уз очајни ропац умираху греси, Купљени животом: то мре васиона, Земља, њено време. Умираху боје, С њима душе људи и гробови њини: Сазреваху звезде, ал' да их опоје Не остаде нико,
сарани маја била је и она; Саранила дане цвећа и младости И са њима венце, и своје радости, И све што је била њена васиона.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Померају се мора ужаси се премештају са једног места на друго место зло. О страшни преображај мој у срцу сна где васиона почиње ми птицама, с два ока варница да л ће да зна да пут ми нађе летом или клицама.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
се простори бескрајни Растворе се времена таласи, Тад задршћу васионе широм Тихих звона надземаљски гласи. Васиона храмом се саздава, — Христос сиђе с иконе престолне, Из путира, где су општи боли, Причешћује појединце болне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— То не знам... Али знам једно. Око планета облећу ројеви сићушних светова, који се сударају и гасе. Али Васиона остаје. Исто се тако и јединке на земљи уништавају, али је живот вечан...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1880. ЉУБИМ ТЕ, ДУШО! Сумрачак пада; тишина се свија, У милу тоне васиона сва; Вечерња звезда трепери и сија: Весело све је - само нисам ја!
1881. ЗВЕЗДА Ноћ је ведра, блага, Бледи месец сја, У милини тоне Васиона сва. И звездице миле Расипају зрак... Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна!
Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. 1881. ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ... Звоните, звуци...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
била само малени део данашњих требало је богоданим вештацима Хумболту и Арагоу по четири дебеле свеске за такав посао. Васиона је сувише огромна, а да би се могла стрпати у једну књигу, у којој бисмо описали каквом нам се она указује и каква је
Толико је огромна васиона! У тој васиони је наш Сунчани систем, чијој смо се величини малочас дивили, једна мала збијена гомилица сићушних
“ „Ничија рука не може тај сат зауставити нити његов ход пореметити, па ни рука сајџије.“ „Тај сат зове се васиона. У њеном безграничном механизму наша Земља је један мален точкић, па ни толико него једно зрнашце; човек је само једно
пише: „Са свог обитавалишта, завитланог вековним вихором, открио је човек, тај сићушни створ, законе које слуша цела васиона, упознао је кретање звезда и њихову судбину.
Зато знамо да је васиона препуна мртвих сунаца и тамних пратилаца ових живих. Ти тамни пратиоци живих сунаца обавили су се чврстим корама и
Јер главни предмет мојих мисли, када сам та писма писао, били сте Ви, а не васиона. То Ви знате врло добро, али ипак мислите да ће наша преписка „окрњена као каква грчка статуа“ бити тим интересантнија.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
робиња тару великога бога уљима, На длану му енглеска флотила њише се: Адмирал, већи од палца, харангира Наполеона, Васиона растеже се. Ако те љубим под врат, шапнућу Клевету: ко ти рече мор-доламу!