Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А ујутру, рано, из механе га најпре повео у магазу житарског трговца Васића. Отац је ишао напред, са штапом преко руке, а он неколико корака за њим.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ми смо појахали наше мокре коње, и кренули се за средњом колоном, пуком п. пуковника Васића, јунака с Мердара и Приштине. Већ два дана у дивизијском штабу говори се само о п. пуковнику Васићу.
пуковнику Васићу. Референт санитета, доктор Петровић прича, да је својим очима видео п. пуковника Васића, кад је пред Приштином зграбио заставу из руку заставникових и парадним маршем изашао на ивицу, коју су Турци, мало
Историја неће на то питане одговорити, јер тамо оно неће бити ни постављено. Ми смо јахали за пуком потпуковника Васића и прикупљали се полагано. Кад смо стигли задње делове пука, били смо сви, цео дивизијски штаб.
При свем том, пук потпуковника Васића је лагано прилазио вароши. Кад год бих угледао стрељачки строј, да обичним кораком врши наступање у стојећем ставу
Борба је, осим тога бивала све жешћа. Пуковник Недић, коме се чинило, да пук потпуковника Васића споро напредује, нареди да једна батерија отвори ватру с те чистине, испред дивизијског штаба.
Ту стадосмо. Пуковник Недић сјаха, и спазивши потпуковника Васића, приђе к њему и викну: — Шта је, Душане, ако бога знаш?
и пук пуковника Васића крену напред. За њим оде артиљерија. Уопште, продужено је наступање за противником, који се повлачио.
која би у свему достојно представљала филијалу оне у Шапцу и околини познате фирме његовог оца и родитеља Степана Васића.
због тога, дакле, а искључиво узроком оне пакости, испуни се, најзад, давнашња и врућа жеља страшно разочараног Илије Васића, коме, после тога, сместа наредише да филијалу затвори и заједно са њеним рачунима крене у Шабац.
Него да видимо сад, овде на овом месту и овом приликом, у чему је оно био зулум Илије Васића, од кога зулума умре Фата, Аганова мајка; то јест: има ли ту, у томе зулуму, и уистини, и у чему, и у којој мери, и
Овде, на овоме месту, а поводом тога, можемо, међутим, навести само толико: да су том приликом Илију Васића први пут у његовом животу успели озбиљно наљутити, и то једном беспримерном изјавом коју је у Маломе Журналу, онда
у речи и о томе како би што пре дошао у везу са његовим шефом, чије је име малочас имао част да чује од господина Васића.