Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па назад тури своју кабаницу, А онај сав се промени у лицу. „Не бој се, Васо“, Стојан му вељаше, Јер он то главом на путу чекаше, — „Не бој се, Васо, ја дуг увек враћам, Ма када враћам, ја
„Не бој се, Васо“, Стојан му вељаше, Јер он то главом на путу чекаше, — „Не бој се, Васо, ја дуг увек враћам, Ма када враћам, ја поштено плаћам.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
траву, ваља сијено, ваља репино лишће, а и напоја ће се наћи, дао бог нек она само извољева ко каква попадија, а ти, Васо, теби је добар и неварен кукуруз, ти си пошао да преокренеш свијет, па да свака шуша залегне за препуне јасле.
Као да му чита мисли, умусана старина се диже, узима штап и креће вратима. — Куда, ђеде Васо? — На Врбас, Дуле, за унуком! — одјеца стари. — О, мој Васо, мој Васо, гдје је Врбас, гдје ли Прва крајишка!
— Куда, ђеде Васо? — На Врбас, Дуле, за унуком! — одјеца стари. — О, мој Васо, мој Васо, гдје је Врбас, гдје ли Прва крајишка! Није то за твоје године. — Остави, синко, идем ...
— Куда, ђеде Васо? — На Врбас, Дуле, за унуком! — одјеца стари. — О, мој Васо, мој Васо, гдје је Врбас, гдје ли Прва крајишка! Није то за твоје године. — Остави, синко, идем ...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
) Х ЖИВКА, ВАСА ЖИВКА (задовољно седа у фотељу). УЈКА ВАСА (долази споља): Добар дан, Живка. ЖИВКА: О, то си ти, Васо, откуд ти? ВАСА: Како откуд ја? Па ко ће да ти дође ако нећу ја?
Баш сад уз пут сретнем госпа-Виду, прија-Драгину свекрву, па ми вели: „А што сте се ви тако понели, господине Васо, зато ваљда што сте министарска фамилија!” ЖИВКА: А шта имаш ти да се понесеш? ВАСА: Е, па како шта имам!
” А они око стола сви скидају капу: „Збогом господин-Васо!” – „Хоћемо ли се видети сутра, господин-Васо?” А мени, право да ти кажем, мило и онако пријатно ми као да ме неко
” А они око стола сви скидају капу: „Збогом господин-Васо!” – „Хоћемо ли се видети сутра, господин-Васо?” А мени, право да ти кажем, мило и онако пријатно ми као да ме неко голица по трбуху.
Ево, ја сам направио и списак, па нема нас више од деветнаест. ЖИВКА: Каквих деветнаест, побогу, Васо, па то читава војска! Кога си, бога ти, све уписао? ВАСА (чита): Тетка Савка.
Право да ти кажем, никад нисам чула да нам је неки Пера Каленић род. ВАСА: Ни ја, Живка, али он вели: „Ујка-Васо, ми смо род”. ЖИВКА: Ама, је л' то род откако сам министарка, или је и раније био?
ВАСА: Никад га раније нисам ни чуо ни видео. ЖИВКА: Па добро, ујка-Васо, шта ти хоћеш сад са тим списком? ВАСА: Па да их примиш, Живка. ЖИВКА: Кога? ВАСА: Па фамилију.
Е баш ти хвала, Живка. Не могу на миру да прођем од њих. Знаш, ја сам ти као најближи, па они све мене: Шта је, ујка-Васо, зар се Живки не може ни прићи? Окупили ме као да сам ја министарка.
ЧЕДА: Сасвим, сасвим, није ми потребна. ВАСА: Дабоме да није. ЧЕДА: Право кажете. Једино, питам ја вас, ујка-Васо, да ви мени објасните: шта ће Никарагуи жена? ВАСА: Каквом Никарагуи? ЧЕДА: Па ономе што треба да узме моју жену.
Јер, кад зрело размислиш: жена – то је теорија, а класа – то је, брате, пракса. Је ли тако? ЧЕДА: Слушајте, ујка-Васо, ја сам вас слушао од почетка до краја и чуо сам све што сте имали да ми кажете...
Затим узима са стола цигарету, ставља је у муштиклу и припаљује). ЖИВКА (на вратима): Васо! ВАСА: 'Оди, 'оди овамо! ЖИВКА: Оде ли? ВАСА: Оде! ЖИВКА (излази): Шта каже, бога ти? ВАСА: Шта каже? Ништа!
ЖИВКА (Васи): Ето, кажем ја теби! ВАСА: Па јес'! Овамо окупили ме: „Ајде, ујка-Васо, води нас код Живке!” А зашто? Зато да обрукате и мене и себе.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ДЈЕЈСТВО ИИ ПОЗОРИЈЕ 1. ЕВИЦА и ВАСИЛИЈЕ ЕВИЦА: Ах, слатки Васо, како ми је жао кад помислим шта се с тобом збило!
ВАСИЛИЈЕ: Ништа је то, Евице, само кад ти мене милујеш, доћи ће време те ћемо бити заједно. ЕВИЦА: Ах, мој Васо! Ти ме нећеш моћи узети. ВАСИЛИЈЕ: Зашто, гди ме је твоја мати отерала?
С отим се окренеш мени и рекнеш: упамти, Васо, добро ове пољупце, биће ти некада слатки, и одеш. Ја се на то пробудим и таки се сетим сна, јер тко би на твоје
ВАСИЛИЈЕ: Али ти мораш. ЕВИЦА: Ја нећу. ВАСИЛИЈЕ: Кад нећеш, ја ти нећу ниједну аљину купити, знаш. ЕВИЦА: Васо, срдиш се? ВАСИЛИЈЕ (загрли је): Хе, ти си моја. ЕВИЦА: Ти си мој Васа. (Пољуби га.) ПОЗОРИЈЕ 2.
Ја сам твој. ЕВИЦА: Шта је теби, Васо, ти канда ниси при себи? ВАСИЛИЈЕ: И нисам, вере ми; ја сам на небу, у рају, с тобом, мојом милом, бадемском,
ВАСИЛИЈЕ (легне на земљу): Ох, сад сам несрећан! Са сваке, кукавац, стране страдати морам. ЕВИЦА: Чекај мало, Васо. ВАСИЛИЈЕ: Иди, ти си отров, ти си змија пред мојим очима. ЕВИЦА: Та чекај, кад ти кажем.
Чекај, сад ћу ти донети. (Отиде.) ВАСИЛИЈЕ (ђипи): Шта, код тебе је, и ја сам те тако осрамотио! Ах, Васо, шта учини! Како ћеш јој у очи погледати? Но, ја ћу њу молити, она је добра, она ће ми опростити. ПОЗОРИЈЕ 6.
А моја несрећа мати дала филозофу. ВАСИЛИЈЕ: Шта, филозофу? Код филозофа моја решконта? Чекај мало! (Пође.) ЕВИЦА: Васо! ВАСИЛИЈЕ: Неће се педаљ од мене макнути док ми решконту не да. Није он снио нумере него ја.
ВАСИЛИЈЕ: Неће се педаљ од мене макнути док ми решконту не да. Није он снио нумере него ја. ЕВИЦА: Стани мало, Васо, мени нешто на памет паде. Он је мене и тако просио, да се учиним у њега заљубљена, ваљда ћу му лакше моћи изварати.
ЕВИЦА: Ујо слатки, немојте га пуштати, није мала сума. Натерајте га да нам врати, даћемо и њему штогод, је л’ Васо? ВАСИЛИЈЕ: Сто форинти. Само да нам да. ЕВИЦА: Видите како мој Васа добро мисли. МИТАР: Дакле, напоље с решконтом.
Ти си мој зет. ВАСИЛИЈЕ: Зацело? ФЕМА: Ноблес лукте нит! МИТАР: Но, сад видим да си паметан, Васо, с ћуркама и не можеш другојаче него магарећи.
Ћипико, Иво - Пауци
— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану. Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану
Са трошковима дошло ти је на тристо круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер. Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу”.
Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се: — Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина ... Васо одведи га! — Чекајте, господару!
— Такав човјек, па .... — Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради. —Ништа! — вели Васо. — Биће човјек забораван, и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.
— Не ваља добре муштерије одбацивати. Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно. Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.
Али да ти право кажем, не бије ме брига за њу! У дућан кад стигоше, нађоше силу људи. Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу. Газда Јово пије кафу у писарници.
Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га да рече господару за њ добру ријеч. А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.
Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном оклијева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.
— Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене, — вели му, па ће ти таман онако по прилици залећи. — Васо, — јави се газда надстојнику који се бијаше повратио у дућан, — даћеш из магазе, кад усхтједне, Војкану тридесет
а жао ми те! 'Ајде—де, узећу га ја, кад си баш најашио. —Добар је, болан, господар, — опази Васо. —Као душа, — прогунђа Војкан. —Оставимо разговора, — вели газда, већ да ти платим!
— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако бога знаш! — Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт .....
Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо; осврћући се да га ко не чује. Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку да је старија власт уважила
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Он сам ми је причао да су његова оца звали Васо Шуша, и да је за њим дуго времена ишао надимак Јово Шуша. Ето тако сам ти ја од очеве стране Павле Шуша.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Онда кале коња одсједнуо, ла привати за делију Марка, ал' се Марко давно преставио. Проли сузе проигуман Васо, јер је њему врло жао Марка; отпаса му три ћемера блага, отпасује, себе припасује.
Мисли мисли проигуман Васо ђе би мртва саранио Марка; мисли мисли, све на једно смисли: мртва Марка на свог коња врже, па га снесе мору на