Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Помислих како ће наставнички савет мога оца и друштво у очуховој фабрици расправљати о мом несоцијалистичком васпитању, питајући оца и очуха где су они били док сам ја растао, и звиждучући прођох ка цркви на чијем се прагу сунчала Драга
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Најчешћи психолошки смисао ових пословица јесте: попустљивост у васпитању наноси штету моралном развоју детета („У милостне матере крастава деца“; „У мекана оца неваљала деца“).
које говоре о детету као таквом (неодређеног узраста) или, чешће, о детету које је већ довољно одрасло да је подложно васпитању и способно да схвати моралне поуке.
дете толико одрасте да се на њега може деловати разумним средствима, путем говора, и када постане подложно моралном васпитању, тек тада на сцену ступа отац као представник патријархалног морала и започиње васпитање детета, односно обликовање
Народ ово мишљење исказује пословицом „У мека оца неваљала деца“. Важна улога оца у васпитању јесте кажњавање деце. Док мајка, бабе и деде могу бити попустљиви према деци, у нашој патријархалној култури отац мора
Да би се постигло жељено понашање детета и да би оно усвојило извесне важеће моралне норме, веома често се у васпитању користе награда и казна.
вероватно је у вези са основном филозофијом васпитања, владајућом у нашој традицијској култури, по којој болест у васпитању и мажење само „кваре децу“.
Превласт кажњавања у васпитању („Батина је из раја изашла“; „Лескова је маст чудотворна“) говори нам о томе да се у нашој култури дете (нарочито
104. ³⁸ Мићовић, Љ., исто, с. 249; Мијатовић, С. М., „Из народне педагогије - ’ваља се’ и ’не ваља се’ у домаћем васпитању“, Учитељ, св. 6, Београд 1899, с. 500. ³⁹ Вукова грађа, с. 13; Милићевић, М. Ђ., исто, с. 193; Врчевић, В., исто, с.
178. ⁷⁴ Тановић, С., исто, с. 103. ⁷⁵ Мијатовић, С. М., „Из народне педагогије — ’ваља се’ и ’не ваља се’ у домаћем васпитању“, Учитељ, св. 6, Београд 1899, с. 503. ⁷⁶ Тановић, С., исто, с. 104. ⁷⁷ Грбић, М., исто, с. 103.
234. ¹⁰ Мијатовић, С. М., „Из народне педагогије — ’ваља се’ и ’не ваља се’ у домаћем васпитању“, Учитељ, 6—8, 1899, с. 713. ¹¹ Филиповић, М. С.
, исто, с. 28. ¹²⁰ Мијатовић, С. М., „Из народне педагогије — ’ваља се’ и ’не ваља се’ у домећем васпитању“, Учитељ, 6, 1899, с. 499. ¹²¹ Опширније о демонима деце: Требјешанин, Ж.
М., исто, с. 98. ⁴⁵ Мијатовић, С. М., „Из народне педагогије: ’ваља се’ и ’не ваља се’ у домаћем васпитању“, Учитељ, 8, 1899, с. 709. ⁴⁶ Грбић, С. М., исто, с. 117; Филиповић, М. С.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Значајна је појава Русоовог (Ј.—Ј. Роуссеау, 1712—1778) трактата о васпитању. Његов узвик на почетку Емила: „Не познајемо детињство!” одјекнуо је далеко и силно.
Објашњења треба тражити у књижевној традицији, навикама, моралним назорима, схватањима о васпитању. Пол Азар (Раул Хазард, 1878—1944) покушава да повуче границу између магленог, маштовитог, легендама пренасељеног
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»премудрог и добродјетељног Фенелона«, хвали његове »премудре разговоре«, усваја и развија његове идеје о женском васпитању, истиче велику потребу да се његов Телемак преведе на српски.
Са таквим утилитарним етичким и практичним схватањем науке и филозофије уопште, подређујући све моралном васпитању, »чловекољубију и к добрим нравом«, Доситејев рад је морао неизбежно узети васпитни, педагошки карактер.
Сва будућност неуког и заосталог српског народа лежи у васпитању. Када говори о васпитању, Доситеј не мисли само на васпитање мушке деце.
Сва будућност неуког и заосталог српског народа лежи у васпитању. Када говори о васпитању, Доситеј не мисли само на васпитање мушке деце.
Предавањима, »беседама«, часописима, књигама, алманасима, она је радила на националном васпитању српског народа, на национализацији целокупног живота српског.
После њега доћи ће други, који ће из уверења, по свом књижевном васпитању, зато што припадају једном новом правцу, бити реалисти.
Човек широког образовања, он је ипак остао дилетант у књижевности. Филозоф по струци и по васпитању, одвећ рационалан а недовољно емоционалан, он је књижевност радио сувише по логичким методима, тражио више логике и
У том погледу од нарочитога су значаја студије: о васпитању укуса, о начелу хармоније, о детаљној естетичкој анализи, о алегорији и сатири, о песничкој дикцији, о књижевним
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
следеће редове: „Рођен у сиромашној породици предратног Жандара који није могао да посвети нимало времена његовом васпитању, Топ Јеротије-Брка је одмалена био препуштен улици.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Зашто бјежите?“ „Зато што ме силом турише у солдате.“ „Ама, ви сте официр!“ „То ме је ишло по роду и васпитању, Господару!“ То им је био сав разговор. Владика му се загледа добро у очи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Видели смо да је Архимед, који је својим геометријским радовима наткрилио и Еуклида и Аполонија, био по своме васпитању, по својим везама и целокупном своме раду, Александринац од главе до пете, па зато смем да кажем да је Александрија
А његова ћерка Елза, удовица Вегенерова, посветила је све своје деловање васпитању своје деце у успомени свога мужа. Она је у сарадњи са Вегенеровим пратиоцима и служећи се путним дневником свога мужа,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.