Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Купали смо парипа, друже командиру. — Добро, добро, знам ја то купање. Дедер сад видите је л нешто стигло за ђеда Васу. Дјечаци се јагме ко ће прије до писма. Милорад је стигао први и радосно објављује: — Ево га!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
неки даса опалити посред среде левог увета оним чувеним гласом директорчине или помоћничине директорчине: „Дај ми Васу!“ Нити каже ко зове, нити ко је тај Васа, нити шта друго по чему се, на основу Дарвина, човек разликује од мајмуна!
Само: „Дај ми Васу!“ После извесног времена, утврдила сам да је тај лудак, Васа, био главни у АНЕX-МАНЕX ИНТЕРЦОНТИНЕНТАЛУ!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
у војсци држао је Србин, шеф штаба, генерал Пухало (дефацто име је било Пувало), који је, у Бечу, знао мог ујака Васу Вујића и долазио му у кућу, због моје ујне, Бечлике, и српства.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Зовну на пример изјутра његовог љубимца, »фамулуса« Васу, и нареде му да »у понизности звони« за улазак, или да »у понизности купи ћевапчића и пењерлија...
се најзад сам од себе застиди и онако у ветар промрмља: »Еј луда Јуло, нема од тога ништа, но гледајдер ти овога калфа Васу код Перића, тај је скуцкао подоста у свој џеп, па данас сутра биће свој госа, а временом може бити бољи и од самог
Баба Сока сад није прибегла таком начину, јер није могла; и Јула је знала Васу као год и она сама. Док је баба Сока говорила, Јула је се била много замислила, премишљала је о Васи и — о капетану,
Каја уздише и пристаје на понуду. Баба Сока јој говори шта би јој фалило да је онда пошла за Васу, сад ето има најбољу радњу у вароши, има и своју кућу, па шта ћеш боље... Каја уздише и плаче...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу. Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
УЛИЦА ВАСЕ ЧАРАПИЋА ИЛИ ВАСИНА УЛИЦА Васу Чарапића, који се родио у Белом Потоку, звали су и Змај од Авале. У њему и јесте било нечег змајевског: сав јак, био
Та је победа била важна и због тога што се, после ње, зачео онај шапат који се претворио у легенду: да Васу Чарапића тане не удара, а пораз обилази. Тај шапат је он чуо и није чуо; у ствари, није га се дотицао.
грлили, већ се знало, глас о Кондином и његовом јунаштву облетео је све пролазе: устаници су, у исти мах, оплакивали Васу Чарапића а славили Конду и Узун-Мирка, док је ветар, стишан, јутарњи, доносио у огољени град дахове новембарских
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Читај име! ВАСА: Ево, де! (Чита.) „Писац је тога чланка у новинама ујка Васа...” ЖИВКА (плане и насрне на Васу): Васо, лопужо матора! Васо, пијандуро!...Васо... (Налети и у бесу чупа с њега све што стигне.
не читам новине, сем кад има штогод врло интересантно. ЖИВКА: Па да, да! (Погледа значајно Васу.) Васо, телефонирај оно што сам ти казала. Реци му слободно да ми се не врати кући! (Оду.
Море, не била ја министар, па би ти видео да л' бих ја због тебе дала оставку. (Сима оде. Она гледа Чеду, Дару, Васу.) – А ви, је ли, смејете се у души и подгуркујете се, је ли?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ћурковић и да је песма млого певана, а написана је Јелени Костић, „која се удала за Васу Ћирковића у Ковин 11. фебруара 1843. У њу се загледао Ж.
Ћипико, Иво - Пауци
Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човјека избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице. — Можете!
Овај мој момак још је зелен, — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу. Човјек оде и понесе бакалар. —Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати.
Послије неколико дана посла газда свога надстојника Васу нека селом пронесе глас да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену
—Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, намећу се... — па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу. — Не зови га, вјерујем ти, господару! —прекиде га Илија.
већ ако ти ниси вољан да купиш, не мари, пријатељи као и били... Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со... — Немој, господару, жив био!
Ја бих дао хиљаду талијера. Газда се насмеја: —Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу. Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога детињега,
Погледавши боље, спази Васу у дворишту у друштву двају сељака. Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Џепови браца-Мише, кад се с пута врати, пуни су лекова и лекарских упутстава, за господин-Васу, али паланка зна да су пуни мириса за госпа-Јелку и за Агницу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ниџо, ево неких људи с пушкама, гоне пред собом Дмитра и Васу. Николетина остави мотику којом је нешто у башти копао и брзо прескочи ограду. — Гдје су? Куд иду? — Ево их уз пут.