Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
А ђавољег румунског грофа нијесу — оба ми ока испала, ако јесмо! Сам је од себе полудео и шетао »по васцијели дан кроз оне двадес' и четири собетине. Дјеца, колонистичка, полупаше му оне ђавоље кугле, у башти. Дјеца ко дјеца!