Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Онда сви они ђипе и весело повичу: „Еј јуначе, зашто одавно не кажеш него нас плашиш?” Ту се наново ижљубимо и у̓ватимо веру, да ћемо се тући, и одма се договоримо да они сву Посавину преуготове, док се ја вратим.
Онда се нас два у̓ватимо за руке, пољубимо се и побратимо. Међутим донеше ми једну зобницу фишека и 300 танета. Мајор каже: „Хајдете сада”.
Ми потрчимо. На Плочнику у̓ватимо бусију; но онај превари и проведе Турке другим путем на Бању и Тополу (јербо је онуда мали пут био), пак у Крагујевац.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„’Ајдемо“, кажем, „одавде, није ово, човече Божији, за нас; ми смо дошли и онолики пут превалили, ваздуха чистог да у’ватимо, зрака мало да се надишемо, одмора мало да нађемо. Није, брате, ово за нас.