Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У среди оџаклија, али на њој не беше прозора. Осветљење је долазило или кроз отворена врата, или од ватре, која је непрестано на огњишту горела.
А та оџаклијица служила је учитељу и сељацима као за неко „предсобље“: онде се они око ватре скупе, пуше и разговарају, све док учитељ не дође.
Кад је учитељ ступио у кућу, затекао је Милисављевог оца где мирно лежи поред ватре, под главом му један сламни стук, а покрио се црвеним јапунџетом. Тужно га је било погледати!
снагом истави врата, и тако се сви срећно из пламена избавише, па и саме хаљине и друго покућанство изнеше из ватре. Старији људи и кметови скупише се код суднице. Ту дође и стари учитељ.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А кад дође на лавов стан, не видећи ту нити какво приуготовљеније нити ватре на огњишту, подозре| навјет, и види да му се о кожи ради. Покаже лаву своје рогове, пак се врати и без „Остај збогом”.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
војску Шта радите ковачи Кујемо мачеве Шта радиш везиљо Заставу везем Шта радите стражари Палимо зборне ватре Шта радите орачи Преко кланаца преко река Кроз планине пуне долина Под кнежев барјак журимо Шта радиш кнеже Име
Не палите им пећ ни петролејку - њима је топло и светло и без ватре! Вратите у шкрињу вунене чарапе - оне ће и босе преко снежних гора!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
ракије и вина на наш Божић, и наша војска, играјући и певајући, запали оне колебе од трске поред касарне, и из те ватре пукне једна пушка и убије некога Алексицу из Јошеве.
Кнез и̓ дочека. Кад су седили у кући поред ватре, један петао дође пред врата и кукурекне, а Турчин узме шишану и рекне: „Хоћу ли, кнеже, убити онога ороза за ручак?
Ја видим те ватре и познам да бегају. Одем одма у Котешицу нашем куму и добром кмету, старцу Сави Савковићу, и нађем га с неколико
у Котешицу нашем куму и добром кмету, старцу Сави Савковићу, и нађем га с неколико Кутишана на брду, одакле је и он ватре гледао. Запитам ја Саву: „Шта ћемо ми сад радити?” — На то он одговори: „А шта ћемо, кума-прото?
Не видиш ли како твога аге гори хан? Сад само док устанем па узмем угарак с ватре и дунем у стреју, па ће и твоја кућа онако горети, а ти иди дахијама!
Но Кедић и Миливој с друге стране Ваљева кад виде ватре испод Ваљева и пламење, они помисле да је наша војска ударила и са дну Ваљева почела палити, па један из Вране у
— Кажем да „ми верујемо, но лађе без бинбаше не смемо дати, но ви ра̓ат будите: сад ће он доћи”. Турци коње повезаше, ватре положише, кафу пеку и пију.
Мораве пређе, да га дочека, а Миленко, који је стајао у шанцу на Иванковци, за Афиз—пашом да пође, и тако да међу две ватре Афиза у̓вате.
Онда ти ја и Божа и она четворица горе речена сместа одемо у монастир Вољавчу, где само нађемо ватре и један арар брашна кукурузна калуђерскога. Монастир сиромашан, ћелије малене и ниске.
Топчидер и у Врачар на бој, они би лако могли капије затворити, и шанац уфатити, пак они изнутра, и ми споља међу две ватре дахије и њи̓ову војску, и ако не би све побили, ми би барем отерали у Видин, кад би ерлије нама од истине верни били.
Турци су и̓ много искали, наш цар није и̓ хотео дати. — Наш цар народ је сохранио од Турака, и у време највеће ватре у своје државе примио, гди и сад се многи находе —.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и припија помало ракије... А душа му је била јести пурењаке и припијати уз њих ракију.
Кад Паја мало одмаче, обазре се два-три пута, па кад виде да је Рака већ далеко, искреса ватре, и опет задимани, па онда пође полагано — све ногу пред ногу.
Таман беше изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те дошла још руменија док ето ти Раке оздо, гунђа нешто једнако.
Као постављен да се руча, као није... Пометани лонци на астал, па вру — ваљда скинути скоро с ватре. Ова госпођа узела па као меша — оно вру једнако... О, како то ври?! Подвирим се под астал да није оздо ватра наложена.
Пипнем астал — врућ! О, анатема га било!... ђаволска посла! Напуним ти лулу, запалио бих. Шта ћу? Нема нигде ватре. Као упитао бих ону госпођу, ама опет не смем... Може замерити што.
Као упитао бих ону госпођу, ама опет не смем... Може замерити што. Док ти се она окрете, па мени: »Ти би, канда, ватре?« — »Ја, вала, бих мало да запалим.« А она ти извуче чекмеџе из оног астала, извади жишку, те мени на лулу...
Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи. Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!... Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...
Севну ватре, покажу се димови и покрај њега цијукну куршуми, као змије кад са стене скачу на пролазеће, а фес се држи гордо.
Затим увуче некакву грдну кладетину, дугачку сврх човека! Метну је поред ватре, с једног краја потури јој неки пањић, па је покри и намести тако као да неко лежи.
Страхиња узе полако обе пушке и спреми се; чисто већ не дише колико се притајио. Онај човек приседе крај ватре. Поседе мало, а све погледа испод ока у ову кладу, па се тек диже лако, приђе оној клади и на један мах притиште је
— Како бих ја, болан дешо, могла угасити ово огњиште, где су се ова сирочад први пут ватре огрејала?... Шта бих рекла после својој деци кад би ме запитали: »Чија је, нано, она кућа што је зарасла у коров и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори. Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају. То су одељење звали „кућа”.
Ватра са огњишта осветљавала је xан. Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре. Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га.
- рече Станко. Кључаоница кљоцну и врата се отворише. Станко корачи унутра. Насред воденице горела је ватра. Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева. Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.
А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. Онда наста тајац. Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче. Плавичасто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци...
Видео је само сенке пред собом и нападао их... Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: — Не мене!...
Какве ли се желе не рађаху у његовој души!... Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. По поздраву заседоше око ватре. Крушка рече те донеше ракије. А он поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште.
Био већ и прошао његову кућу. Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу. Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. Лазар скиде капу и приђе им руци. — Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро?
— Натраг, не погани ми руке!... Напоље!... Она се окрене и изиде из собе... Стриц Младен сеђаше крај ватре. Она га пољуби у руку и изиде у авлију. На самом прагу чу речи очеве: — Младене!
Једне вечери седели су око ватре... Зека се грохотом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева. Чим га видеше, поскакаше.
Све се наједаред поче бринути да заклона нађе. Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи. Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. Чудно је одјекивала у ноћи та писка.
Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... — Какве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. — Вала, како је драгом богу воља!...
— Јесте покисли? — Нешто мало, али се да трпети! — одговараху им. Зека засео с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио разговор. — Вала, да хоће ударити за ове хладовине — вредило би.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И давно мрак падне већ вани, И задњи лик ствари се затре — А цврчци од сунца пијани Још кличу за подне од ватре. Све траје на великој њиви, Све једном што суза нам зали; Јер стократни живот проживи Све оно за чиме се жали.
СУНЦЕ На житу пламти јара врела, Јули ће све да затре; Дитирамб сунцу пева пчела — Све речи од саме ватре. Не чезне брдо дах да нађе, Нит шума за сен вапи; И река пре но сунце зађе Жели да умре до капи.
ВЕЛИКА НОЋ Кад геније ноћи на крилима сјајним, Крилима од ватре, преко реке мину, Невидљива вода усхићено сину, И запева гласом болним и бескрајним.
Брадавице су на њеним грудима као две крупне капи крви рањене лавице. У њеним зеницама горе широке ватре као пожар у којем је непријатељ спржио сву нашу жетву од Шаса до Гамаре.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А крај ватре по двору час по час пролазе црне људске слике и пси. Из ара допире топот од коња, пред качаром се испрежу волови, с
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.« — »Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?« — пита га као Савка. — »Па, онако...
њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу), и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку како живо меси и како се сва
ГЛАВА ПЕТНАЕСТА Из које ће читаоци видети да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: »Где има ватре, мора и дима бити«; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.
То се прљи заклано свинче, и греју задовољни укућани око ватре. Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше
Поваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али зато и изгледа све по
Док су се они тамо забавили, дотле се у кујни спремало, све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.
Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе. Изгледала је онако сама крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом Магбету.
једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао да од њега
односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана, који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје, него насрћу. А путнику дође мало лакше.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тако раде многи војници и Христић је то од њих и чуо кад око ватре, тамо на фронту, причају о томе како се продужује боловање, а мисле да их нико од старешина не чује.
те крепке природне људе што су мирисали на планинско цвеће и ширили око себе онај лаки ваздух планина, пун страсне ватре и снаге, пун поштеног поноса и оне простодушне срдачности. И рекао бих: још моја душа лута с њима по планинама.
Баш као у рату, сви знају: сутра борба, смрт, ужас, а увече седе око ватре греју се, једу, пију, шале се, певају и цигани им свирају да оглуве. А они баш хоће да оглуве, у томе је ствар.
Африка
Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво! Играјте, играјте, дајте нам ватре!“ Познато је да црни, у највише случајева, импровизују речи својих песама према приликама.
Ови су одмах ухапшени. у околини, на ивици шуме, нађена је једна рука и остаци ватре. Исте ноћи двојица од ухапшених били су отровани.
Вече већ врло хладно. Иза сасвим ниских улаза од колиба виде се наги црнци како греју леђа крај ватре. Они држе стегнуте песнице на очима да их дим не би вређао.
свих прича Сјерошевскових о нарочитим селима губаваца у Русији, где им се храна доноси на читав километар, где се пале ватре на земљи коју су они дотакли својим ногама; свих прича о губавцима који у Кини живе само на гробљима.
Неки од носача стигли су били још пре нас, нашли шефа села и поседали, у његовоме дворишту, око ватре. Између колико се колиба, житница и зидова требало провући, преко колико дворишта је требало прећи, да би се дошло до
Добре наге жене спремају нам кус–кус од проса. Док спремају, гледам их како се крећу око ватре, и видим на једној неки чудан накит око врата. Питам је шта је то, али, пре но што ми њени укућани и одговоре, заспим.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Приближавао се само, пред вече, каткад, ватрама, у пољу, нарочито кад би, крај ватре, угледао силуете жена. Оне су га дочекивале са уплашеним очима, јер се чинио више нека харамија, него ритмајстор
Жене, у пољу, у таквој прилици, биле су навикле да, после јела, и грејања крај ватре, дође до брзог, и дивљачког, силовања. Овај коњаник оде и не додирну их.
Кад стиже на пропланак, откуд беху пошли у шетњу, виде да слуге гасе ватре, које беху наложили, и спремају кола и прежу коње.
Цело друштво, из кола, смејући се, закука. Исакович скочи и потрча да шешир спасава, али кад га скиде, са ватре, трикорн је већ имао рупицу, као да га је пробио метак, из пиштоља.
Може да буде и да је сувише уображен на своју лепоту. Али, кад плане, код њега то траје дуго. Као оне ватре на Церу, што мале почну, па се шире све даље у даљину. А тешко је и то, да је Варвара нероткиња.
Одмерио их је све редом, па додаде: „Ја сам мнио, нака, да брата зовете! А ви тражите ватре на лањском ватришту. Ид’те ви с милим Богом, а мене пушчајте!“ Па хтеде да оде. Једва су га задржали.
Према Гроздину – који није знао зашто Исакович све то пита – потпуна је тишина била сад у Турској. Логорске ватре нису гореле на Сави и људи, који прелазе, причају да никакве војске нема, све до дубоко у суседном царству.
За Трифуна, који је био напунио тада тридесет и седму, то је био доживљај, као оне ватре, у јесен, на обраном пољу, кад већ пада иње, које предсказује дугу зиму.
Питао је само за ковача. Ватре горе на обали Тисе и логор је сав жалост и несрећа. И Павле је саслушао постмајстера, мирно, са неким чудним осмехом,
До на крај видика, где год би преноћили, крај села, у врбацима и бари, гореле су ватре подунавске коњице. Били су добили похвалне грамате, а исплаћени су им били заостали, порциони, новци.
Нигде није налазио сватова, рођака, кумова, нигде није било ни Сирига, ни Титела, ни Овче, ни Борче. Само су ватре компанија, које су се враћале са маневара, гореле, и ту, доцкан, у сумрачју, на видику.
Наслутио је, ноћу, крај ватре, откуд та страшна и тужна разлика, између оне веселости, после маневара, под Пештом, и те жалости, овде, и велике
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У свакој прилици се на њих навраћа: опева их и прича у кући, увече поред ватре а после свакодневног рада, у црквама и манастирима, излазећи из цркве, приликом сваког скупа или сабора.
Задовољство им чине органске радости људскога живота: да су сити, да им је топло око ватре, да се жене и удају и да добијају децу.
У кући је највеће оно одељење у коме гори ватра и у коме је најпотребније посуђе. Изнад ватре су гредице, на којима суше обућу и одело, „сушалник“. Нарочито место за „стомне“ зову „водник“ или „водниче“.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ти слике у мозгу И жар окца на врховима прстију И сваку сваку стопу У три котла намћор воде У три пећи знамен ватре У три јаме без имена и без млека Хладан ти дах до грла До камена под левом сисом До птице бритве у том камену У туту
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Можда и због тога, тек приче су се, као дим без ватре, растуриле саме од себе, али је Меланија Бранковачка постала буднија и клинцима је физика падала све теже.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
То је господар Софра љуто изрекао, па неће више ни да слуша, већ мрнђајући удали се. Сад је Шамика између две ватре. Шамику глава заболи, не зна шта ће сад. Ипак чекаће излазак ствари; ваљда ће му Лујза што отписати, и рок продужити.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У ноћи, пак, чекао га је пакао. Њен загрљај, њени безумни напади, њени дуги, неуморни прсти. Њена лепота, крај ватре, надземаљска, њен поглед и њен плач.
коње и слуге под дудовима, а на другом крају утрине, код обора, читаву ону гомилу што се синоћ ту била разместила. Ватре су још шарале по мраку велике сенке и причине, али чим пуче прва пушка, све као да одскочи са земље и заигра.
Везани за старе врбе и стубове у блату, чамци су се црнели издалека, крај ватре. Кад подиже главу, виде потпуну тишину у сивом небу и вране, у даљини, које се нису чуле.
Избио је из жбуња, у баре и тешко блато, до сапи, пред ватре, са којих су скидали печене јагањце. Сместивши се у широким чамцима, који су били прокисли, на слами и жутом, сухом
Певаху вичући. Кад стиже сав упрскан, до ватре, међу врбама, јавише му се два официра и поп, који је био потегао заједно са његовим братом, чак из сребробогатога
Смирише се кад официри одјахаше коње и кад се помешаше међу њих. При примању шатора, крај ватре, већ су се опет разликовали поједини делови пука, а, при дељењу сламе и вина, већ су одговарали гласно ротмајсторима.
убрзо су поделили логор, као неко дуго село, правом путањом која је ишла унакрст, обележена буктањем пламенова сваке ватре, задимљене мокрим, младим травама. Копаху рупе да легну, као што беху навикли код својих кућа.
Смркавало се у логору. Угасише ватре, али је тишина, тишина за сан, изостала. Необичан и туђ звук звона дуго се сливао, са вароши, на њих.
ни ти воћњаци који се осете тако у мраку и миришу негде у близини, ни тај лавеж паса који је свуд исти, ни те ватре од којих засузе очи, загарави лице и угреје се једна страна, док друга прозебе.
Бог зна како су се после споразумевали и мешали са укућанима, тек они су причали, окупивши све живо у кући око ватре, и, мада им нико ни речи разумео није, сви су им одобравали главом. Тако, разбудивши све, никоме не дадоше да спава.
Пред ноћ, када би око ње пошли чамци и запалиле се многе ватре, чинила се збиља лађа, велика и застала у блату. У ту кућу братовљеву склонио је био Вук Исакович жену и две своје
И он је каткад додирнуо њену косу. Затим би брзо зарио своје нокте у дуван, који је сушио на сунцу и крај ватре. И кад није била присутна, седео је често замишљен, загледан у њено високо чело и обрве, које су, и браћа, и њени,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(„Кум се поштује на земљи, а бог на небу.“) „Крштеник се боји кумове клетве и проклетства као од ватре“, јер се његова клетва, по веровању, одмах испуњава.
Нека од ових страшних имена су Огњен, Пламета (демони се боје ватре и беже од ње). Иста логика стоји и у основи надевања имена као што су: Жарко, Зажар, Спржа итд.
Пелене које су бабице преко ноћи заразиле прво се добро истресу, а онда се сунчају или подрже изнад ватре на огњишту.¹²⁹ Кађење је исто тако веома ефикасно средство очишћења.
“¹³⁰ Ништа слабије чистилачко средство од ватре није ни вода. Обредно купање детета коме су наудиле бабице има исцелитељску функцију.
Зато се њиме пред спавање кади соба у којој пребива нејако дете. Будући да се вештица плаши ватре, породиља и дете на Косову спавају поред огњишта на којем увек гори ватра.
„Ако дете не прохода на време, потребно је да девојчица (најуспешније је ако је тетка детета) обаведе га три пута око ватре на огњишту и да, опет трипут, изговори басму, носећи у руци вретено или дружицу: ’Како ово вретено (или дружица) врче,
после обучавања у чувању одојчади, негде око осме године, почињу да уче како да плету, крпе, помажу мајци при ложењу ватре, кувању, прању итд.
ритуално „чисто“ и срећно сведочи и обичај да се за Божић, као положајник, узима здраво дете које би својим џарањем ватре требало да донесе благостање дому који полази.
62; поповић, М. С., „Народна педагогија“, Нови васпитач, 7, 1890, с. 217. ¹⁰⁷ Требјешанин, Ж., „Симболика и култ ватре у митологији и религији Срба“, у: Тројановић, С., Ватра у обичајима и животу српског народа, Просвета, Београд 1990.
Требјешанин, Ж., „Реторика мржње“, Расковник, 49, Београд јесен 1987. Требјешанин, Ж., „Култ и симболика ватре у митологији и религији Срба“, у: Тројановић, С., Ватра у обичајима и животу српског народа, Просвета, Београд 1990.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За мађионичаре, који сред нечије помрчине пале хладне бенгалске ватре, који покусом преобразе у поље пшенице нечију плеву, и у дворце нечије шатре и чатрље, који меховима,
Матавуљ, Симо - УСКОК
— дода ђакон, прихвативши од ђака чашу... — Јер ова изнутра не вјерујем да ти шкоди! Нема бољег лијека од опаке ватре и њеколико чаша оваког доброг црмничког! Дед, стрикане, још по једну! Благословите, владико свети!
— Ми смо вечерали, но нам простри да лијежемо. Стане донесе пустине, подглавље и бјељеве, прострије им крај ватре, па отиде.
Напријед трком! Трком потекоше од надомак ватре, па он нареди да стану, а сам пође напријед. Око ватре сјеђаху четворица оружана, подбријана и под фесовима, те не
Напријед трком! Трком потекоше од надомак ватре, па он нареди да стану, а сам пође напријед. Око ватре сјеђаху четворица оружана, подбријана и под фесовима, те не могаше разабрати ко су. Стока је пасла налијево.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Стриц Ниџо покушава да ложењем ватре у њиви одагна јазавце из кукуруза, и та ватра се, у дечјој свести, већ разгара до усхићења: На једном крају бугиња
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Симу убија његова снага, поезија му вене од унутрашње ватре.« На страну чињеница да има песника који су имали много више осећања и снаге, па опет су писали правилним језиком и
Милићевић, Вук - Беспуће
Пили су полако рум који је Гавре Ђаковић имао уза се, и ракију која се нашла у кући, док је један бос старац, поред ватре од сирових дрва која се димила и дим гризао за очи, причао нешто болешљивим гласом: очевидно се тужио на времена, што
И задријемали су, сједећи око ватре; у другом ћошку се мицале двије-трије овце, и цијелу ноћ јечало једно болесно дијете.
била је исписана на њезином пожутјелом и потамњелом лицу у које се боре дубље и гушће урезале; очи изгориле од ватре и изгубиле сјај; ко зна колико времена сједи она тако непомична и нијема, не осјећајући свој живот, већ само несрећу у
Плашио се планом пута и различитим другим плановима из инжињерова џепа; бојао се као живе ватре Јана Хуса и Жишке, увјеравао се да онај зна још стотину ствари о којима може да прича по неколико сати и да му пробија
Прошле су га биле те ватре и грознице; он је био готово преболио и заборавио нешто за што је мислио да се можда није за њега ни с њим родило.
наслућиваше један тихи јад; он осјећаше да је раскрвавио њезину душу, да је у њезину безбрижну младост, пуну сунца и ватре, унио своје мразеве и зиме, да је мирно и хладнокрвно, послије једне преспаване ноћи, на то све заборавио, без иједне
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Код куће их дочека вредна домаћица, која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише. Јова, како га је бог дао шаљива, поклони се жени и рече: — Имам част представити вам мога
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
120. О, целиве, мој целиве, Узаман ли дуг им беше! Та не згуби ватре живе, С тебе плами тек с' отеше — Ја је чујем де уздише: „Оће л' једном јоште више?“ 121. Куд се деше?
Ох мој Боже, сад је сасвим тавно, Кô да нојца спустила се давно, А сад ето те небеске ватре, Кô да оће цели свет да сатре.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ха, ту су грабље, само га замачимо и повучемо, ево га зачас у крилу. Из низине, од малене тужне дједове ватре, одјекне повик: — Ехеј, будале, враћајте се!
Посљедње што ми је од те вечери остало у очима био је разигран пламичак дједове ватре, који се неосјетно преселио и у мој сан, и тамо се разрастао у моћан и стравичан мјесечев пожар.
боца више празнила, старац је постајао све куражнији, као да из оне литрењаче претаче и поново враћа у своје жиле све ватре прохујалог живота.
Знају само толико, кад су поскакали иза сна да су се нашли у правом паклу од ватре и грмљавине, па су се све до јутра макљали и носили и са Швабом и са својима.
Попадало то с ногу, остаје уз пут, а тек овдје — ослободи, боже! Зови га, моли, убиј — од ватре неће. Понеко, опет, видиш да је кренуло, кад овамо, зачас ти шмугне иза овога жбуња, прикрије се, па опет натраг,
МАГАРАЦ С ЧЕЉАДЕЋИМ НОГАМА Истутња се рат у грдном треску гвожђарије, ватре и дима, а онда по читавом свијету паде гар и тишина невеселе пустиње.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Што не чекаш? — велиш ти набурено. И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре. Ја те не слушам већ једнако узимам и једем. Ти се љутиш. — Немој. Сад ћемо заједно да једемо. Ако ли не?
зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења. Не знам шта ми је било. Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.
црне и покривене дугим, тамним трепавицама; уста мала, пуна, набубрела, али не црвена већ тамнорујна као од велике ватре, опрата, погорела.
Одједном се врата отворише и изиђе стриц. — Иди! зове те — рече Станоји, а он седе на столичицу до ватре завалив главу у руке. Станоја уђе, а врата за њим осташе отворена. — Станојо!
Срце младо, душа тек навирила, очи се рашириле, па цео дан шврљам с друговима по виноградима, пуцамо из пушака, ложимо ватре од влажних, земљивих лозинака и пушимо дуван. Тек пред вечер ако дођем у наш виноград.
Међутим, само је он знао колико је осећао и патио од тога. С колико је чежње, ватре, страсти мислио на женске, пиће, ашиковање! Нарочито су му тешко падали пролећа и јесени.
Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре... Навикла, и било јој је добро.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
чилу, честит ће вас паша лепо да обдари: коцева добрих неколико пари, коцева добрих да чачкате зубе и још мало ватре на то тамно кубе, да вам се Види читати опела: ето то је, Влаше, порука ти цела!
Ал' немој тако да се жестиш јако! на ноге момци! растурите пакô! палите тамо оне куле беле! грејте јој срце сред ватре вреле!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: — Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад овај час да је водим, јер ја не
се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал' ето се помоли аждаха са три главе, па на браћу јуриши, да их сва три прождере.
велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на ватри стоји једна оранија велика, пуна исјеченијех људи.
— Е, вала, добро; кад је тако, сједи! Па сви посједају око ватре, скину ону оранију, поваде онда месо па почну јести.
Пређе преко бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу; кад дође у пећину ђе су динови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.
Томе се и сама браћа зачуде, а он настави казивати: — У томе се ватра угаси, а ја пођем да ватре потражим. Тумарајући по планини нађем у једној пећини девет дивова, — и тако им све по реду каже што је учинио, и сви
Онда змија повиче из пожара: — Чобане, забога, избави ме из ове ватре! Онда јој пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изиђе, па њему на руку, па по руци домили до врата и савије му
Онда змија повиче из пожара: — Чобане, забога, избави ме из ове ватре! Онда јој пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изиђе, па њему на руку, па по руци домили до врата и савије му се око врата.
носила воду, готовила јело, прала судове, мела кућу и радила све остале кућевне послове, и како се тако највише око ватре налазила, прозову је маћеха и њезина кћи Пепељугом.
је какво весеље или слава“, па пође унутра; кад он унутра, а то на ватри велики казан, кува се у њему вечера, а поред ватре седи домаћин. Човек онај ушавши у кућу назове домаћину: — Добар вече! А домаћин му прихвати: — Бог ти добро дао!
чибук, не ставих му угаљ него укресах усјеку а он ме виђе, па ми рече: „Зашто трошиш усјеку, кад има у мутваку ватре?“ Па на мене скочи, те о мени они чибук сломи.
Кад се погача испече и изваде је из ватре па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: — Знаш, синко шта је? Ову погачу ако подијелимо, нема ни мени ни теби,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Не смем да говорим, а казао би нешто. ДОКТОР: У врућом пределу ветар је усијан. МАНОЈЛО: Ту треба ватре, док се ветар усија. ДОКТОР: И через то је опастан. МАНОЈЛО: Зар и кад се усија постаје мастан.
Почне по обали заигравати се, скакати, бацакати се, па наједанпут скочи у реку мудрости, од које се иначе чувао као од ватре, зграби ваш разум, пак искочивши напоље, наједанпут га прогута и потом одма почне бити тако учтив и проницателан, да
Нема пређашње оне ватре, разметања и живости, него више ћути и замишљен је. ШАЉИВАЦ: Тако је, кад у кућу дође нов газда.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
из модрине Куља врв ларви видљивога света И све што садржано је у слутњи Његовог озверења, колоплета Молекула и ватре: море тутњи.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
УТОРАК І Из воде блесне небеско острвце, резерват жара, дирљив уздах ватре. Кад једном плане моћно палидрвце, тајанствен дах ће синтаксу да натре, у брсној крошњи распукнуће машта ведрину
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Мора сила воде бити? АЛЕКСА: Всјачески. Баш кад сам ја тамо био, запали се случајно; те ватре, и тог пожара! То је за удивленије. ЈЕЛИЦА: Ум Готтеѕwіллен, господин барон, је л могуће да вода гори?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Занесен Жућа, мачак занесен, зуре у сјајна пламена крила. Одједном, ево, из ватре саме, изиђе пред њих Огњена вила. „Жућо и Тошо — тихо ће она — умем да бајем и знам да чарам.
Пљусак лије низ врбине дебла па је вода од влаге назебла. Од ватре се пламен опржио па је рану са димом завио. Зраком сунца песник море боде, пише песму површином воде.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Гледајте како ватре горе на врху ветровитог брега и не питајте ме зашто сâм на коњу јездим далеко од села и тражим лековите траве за
Сићи ћу и ја са стремена кад се јаве трубе с белих двора кад омекшају ватре, кад се покају змије и брат се с братом загрли у срцу кремена.
си се одевала у разне коже Монгола и Рима и северних лађа сад ће се моје дете попети на небо да суди сопствене ватре ћеш добити натраг у крљушти лица кад подигнеш своја крила испод којих су убице 1000 година ће чедни бити на власти
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Овчари, увијени у јагњеће коже, спавали су по земљи. Само један стражарио је покрај ватре, која је тихо пуцкетала. А и он је дремао.
До првога мрака ићи ће тако, онда ће скренути на неку утрину, разапеће поњаве, као черге, и седеће поред ватре, ослушкујући пуцње топова. Наилазимо на биваке разних слагалишта и муниционих кола.
Мрачан хоризонт је блештао према Шапцу од неке ватре. А на супротној страни, према Церу, шрапнели су светлуцали као ројеви свитаца, час брже, потом спорије, онда би
Ту су војници нахранили и напојили коње. За људе није било ничег. Имало је младих кукуруза, али нам рекоше да се ватре не смеју ложити због близине непријатеља. Сунце је већ зашло.
А ко ће још и то да истражује сада, пред злогласном Парашницом, где ври од пушчане и митраљеске ватре као у котлу. Кренули смо по мраку. Мучно је осећање кад се по мрклој ноћи излази на положај.
Штрчао је звоник цркве, као да вапије за помоћ. Повремено допире снажан замах пушчане ватре, а ваздух пара шум аероплана који шестари над крвавим разбојиштем.
На десној страни од нас кркљало је од пушчане ватре. Из оне шуме непрестано допире клокотање митраљеза. Нека наша батерија, а и аустријска, засипају, чини нам се, исти
Равница је бректала од пушчане ватре. Пета батерија је сипала челик са кошењем улево и десно, стварајући ватрен застор пред нашим рововима.
А шта — намигну на Алексу — дошао мајчин син. Да видиш сад кад завапи: „Господине потпоручниче, у зони сам пешачке ватре, не могу да осматрам“ — потпоручник Радојко пљесну рукама и протрља дланове, а из груди му се заталаса широки смех,
— и он ме пријатељски потапша по рамену. — А, збиља, имали смо једнога који је одмах известио како је у зони пешачке ватре, и да не може да осматра. — Ја не знам... али починем да верујем у судбину... срећан случај, назовите га како хоћете.
Јеси ли разумео? — Разумем! — Шта си разумео? — Господине потпуковниче, разумео сам да тражим отварање ватре само онда кад видим непријатељску пешадију пред нашим жицама... — И још? — Кад чујем да шкљоцају маказе...
— И тражи отварање ватре, када то последњем каплару ћорне на памет... Ову последњу реченицу понављао сам заједно са њим, наглашавајући реч по
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре. И сад је обузима дрхтање, а глава све јаче стеже и заноси. Остави ствари, па опет леже. Око подне дође јој мати.
Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли... А она само мисли и мисли... Гојко се већ престао чудити.
Једва би је ко могао познати. Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом. Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Кроз пет минута, можда ћемо стићи у шеснаести век! ЈЕЛИСАВЕТА: Кроз пусте земље, испуњене плачем, крећемо у ватре са дрвеним мачем! СИМКА: Нек вас Бог чува!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Вратио се у Иланчу и био, још, у сватовима, Дане Црњански, у Итебеју, где је играо и прескакао ватре, са младићима и девојкама.
Пуковник је добио свега два шамара. Пук се просто разишао, као што се снег топи поред ватре. Ја онда напуштам идеју да тражим своје ствари и куфере, из касарне.
ЕСПАЊА и наш Хвар, Добровић мртви, шејк што се у Сахари бели, привиђају ми се још, као утваре, ватре, вар. Мој Сибе полудели, зинуо као пеш.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Настаде тишина, немо чуђење и тих, бојажљив шапат; нестаде гневне ватре с узбуђених лица, јер са мирисом који се разливаше из чаше грднога крина као медена струја а коју људи лакомо сркаху
Новаца није имао нити га је примао, него га се чувао као живе ватре. У она тешка и зла времена он је сиромашном и очајном народу био једина утеха и радост.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Хууу!... Вода је гора од ватре. Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала....
О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други. Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак
Уредише и њих и све приставише... Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре. Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по
је шака врела пепела, којим се титра животни поветарац, те каткад распири неку неутуљену жишчицу и ја мислим: ето ватре, живота, љубави... ал' поветарац стане, и око жишчице се нахвата пу'ор... пепео... Прошло је све!...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Такав посао обавља ноћни чувар Запослен у складишту ил на градилишту. Ноћу му, покрај ватре, ништа не мањка, Док скачу пламенови црвенокљуни...
Звезде, на небу, исте су као некада, Ал живот је, ипак, неосетно прошао! Поумираше исписници и солунци! Од добре ватре нема радости веће: Пламенови играју, као глумци У комаду неразумљиве туђе среће...
(У почетку је личила на Хитлера). Одлучи тетка да их затре, Па купи бријач љући од ватре, Бријала их је, шест пута на дан, Ал они пружаху отпор гадан.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Миришу липе с питомог Врачара, ''Нешто се миче и нешто се мрда'', И, као око које се отвара, Засветле ватре с Топчидерског брда.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Кад пред зору, и ноћ је мјесечна, ватра гори насред сјенокоса, а она ти однекуда дође; украј ватре сједе да се грије. Чује да свак спава у колибе.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре. Требила је марљиво пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу. На капији звекну алка.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ПРОЛЕЋЕ 40 ПУТ 42 ЖЕНА 44 КАРИКАТУРЕ 46 РЕЗИГНАЦИЈА 50 НЕИЗБЕЖНОСТ 52 МРТВИ ПЛАМЕНОВИ 53 СВУДА ЈЕСЕН 60 ВАТРЕ СПАСЕЊА 62 ИЛУЗИЈА ДУГА СЕЋАЊА И НАДЕ 64 ИСТИНА 66 СТАРИ МОТИВ 68 У ИЗНУРЕНОМ ОСЕЋАЊУ ЈЕДНОМ 70 ТРАГ ВРЕМЕНА 73 НА
Јесен... Свуда јесен! ВАТРЕ СПАСЕЊА Ватре спасења у даљини букте У свести мојој. Кроз ноћ црну лете Гвоздена кола. Задихано хукте.
Јесен... Свуда јесен! ВАТРЕ СПАСЕЊА Ватре спасења у даљини букте У свести мојој. Кроз ноћ црну лете Гвоздена кола. Задихано хукте. Промичу брзо мутне силуете.
жбун и травка жута Дрхте под ветрићем једне ноћи страсне У којој мртваци леже украј пута, А далеко пламте силне ватре јасне.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дао ти бог зимљиво срце, а лојане ноге, па нити се могао зими огријати крај ватре ни лети ка сунцу! Дао ти бог хиљаду паса, па сви ћутали, а ти сâм трчао око куће и лајао!
Свећу у подне жећи. Свој хљеб јести, а туђу бригу водити. Со у море метати. Терати мак на конац. Тражити ватре на лањском огњишту. Тражити длаку у јајету. Тражити ђавола са свећом. Тући воду у авану.
— Тко пуно снује, мало ткаје. — Ко се врабаца боји, просо нек’ не сеје. — Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреја. — Гвожђе се кује док је вруће. — Ко ради, не боји се глади. — Како тко ради, онако и има.
За путника добро а за чобанина зло. — Одговорила баба кад је један од путника који су били засјели око ватре, те чобани нијесу могли приступити да се огрију, запитао како је вријеме напољу.
— Најволија сам хљеб покрај ватре погријавати. 9 Питала попадија Циганку: — Али ћеш с благословом мало хљеба, али без благослова ваган жита?
3 (Полаженик обиђе три пута око ватре, старне мало бадњаке, па седне на прочеље, где га огрну губером; он узме ватраљ па креше угарке и говори): „Колико
(Бува) 148 — На по поља сама земља расте? (Кртичњак) 149 — Насред поља лончић ври, а ни воде ни ватре? (Мравињак) 150 — На царевићу без узла кошуља?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се погача испече и изваде је из ватре, па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: „Знаш, синко! што је? Ову погачу ако подијелимо, нема ни мени ни теби,
Кад стигне мрак, а ја онда завежем на длаци један узао, па останем на њему да преноћим. Али шта ћу сад без ватре! кресиво сам имао, али нема дрва!
да имам у зубуну једну шиваћу иглу, па је извадим, те исцијепам, па навалим ватру и сит се огријем, па легнем поред ватре спавати.
Онда змија повиче из пожара: „Чобане, за Бога, избави ме из ове ватре!” Онда јој чобан пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изађе, па њему на руку, па по руци домили до врата и
Онда змија повиче из пожара: „Чобане, за Бога, избави ме из ове ватре!” Онда јој чобан пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изађе, па њему на руку, па по руци домили до врата и савије му се око врата.
је како весеље или слава,” па пође унутра; кад он унутра, а то на ватри велики казан, кува се у њему вечера, а поред ватре седи домаћин. Човек онај ушавши у кућу, назове домаћину: „Добар вече!” А домаћин му прихвати: „Бог ти добро дао!
носила воду, готовила јело, прала судове, мела | кућу и радила све остале кућевне послове, и како се тако највише око ватре налазила, прозову је маћеха и њезина кћи пепељугом.
Кад их отац одведе далеко у шуму, он им наложи ватру, па узевши тикву пође као на воду рекавши деци да седе код ватре, а он ће сад доћи, и тако се од њих украде и отиде кући, а деца остану сама у планини.
Деца су дуго седила код ватре и чекала оца, а кад виде да њега нема, а ноћ се прикучи, она пођу по мекињама кући, кад тамо, а то некаке зверке
Њена кћи наиђе на ону исту колебу; ал нити је хтела ватре стакнути, ни спремити. Кад у вече дође ала онако исто с ветром, запита је: „Рајска душо!
Кад се погача испече и изваде је из ватре па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: „Знаш, синко, шта је? Ову погачу ако подијелимо, нема ни мени ни теби, већ
Кад стигне мрак, а ја онда завежем на длаци један узао, па останем на њему да преноћим. Али шта ћу сад без ватре! Кресиво сам имао, али нема дрва!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
) Пауза. Ветрови све бешњи. ЈОВЧА (пење се тешким корацима, замишљен, уморан, седа крај ватре на столац. Одахне, хукне, тешко).
НАЗА (улази тихо, седа на столац до Јовче, окренута ватри; разгрне шамију те јој се још јаче осветли од ватре њено старо кошчато лице; узима са софре »кост«, уноси се у њу, загледа пеге и шаре по њој). Пауза.
ЈОВЧА (мрачно, презриво): Хм... па?... НАЗА (пригушујући глас, развлачећи речи, подиже очи које сјаје од ватре с огњишта, гледа га тајанствено): У твојој башти — цвеће — фидани...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Одрекао се не само света и шта је год у свету, | него и самога себе; без куће и без кућишта, без ватре и без огњишта, као птица усамљена и уједињена у гори живот ваља да проведе.
А од жене ваља да се чува као од живе ватре, и да бежи од ње док је год жив, без сваког обзира; име ни [х]аљина женска да му никад на памет не дође.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Даклен, Иве, у памет се! Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за николико, па ће ти добро бити. А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Има за мене увек реч немушту. Он први шане ону мисо сушту Од које бежим ко од ватре, леда. Кад пођем за њим — осванем сред блата. Страшно ме држи, а неима шаке.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Иза њега, у сенци, наслоњена на наћве, нечујно сузи Симка, тако као да јој се зноје очи од ватре и шиљате шубаре. Касније ради нечега поново изиђе из куће и, тетурајући по целцу, упути се ка стајском вајату.
Она само уздахну и саже се да заложи фуруну. — Чим се разбуди, нека дође до мене. После, гледао је у жбунић ватре, док Ђорђе не уђе, сасвим тихо, повијен. — Како прође на путу? — дочека га. Није га то занимало.
Вечерас сва тројица морамо да разговарамо. — Одсутно глади прстима рецке по ивици софре, па одједном, као са ватре, трже руку. Аћим виде и спусти поглед: то су белези Василија, првог мужа његове мајке.
На киши. Поред реке. А била је јесен.“ Дуго је говорио о збегу у врбаку, чије је слабе ватре киша погасила чим су тополови чамци зарили кљунове у другу обалу њихове бежаније.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Одасвуд пуцају обручи паклене ватре, јер Баш-Челик, страховит, баца камаре пламена и при том личи баш на Турчина, на све Турке који су икада постојали.
То плетиво га је све више прожимало и будило у њему сјај неке несазнане ватре, мада је досадни Велестинац једнако опомињао да у свему томе, могуће је, има мала замка судбине.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
То су ватре догласнице, Пружајућ' се из даљних еона, у поворци оној дугој, Досветљујућ' једна другој, Струјом која напред лети, Теж
Ја чујем: наша срца бију тише, Твој стисак руке није онај прави; Хладан, без душе, без ватре и крви, К'о да ми збори: нема љета више!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Герике се намршти и замисли. Приметивши то, ја му испричах: „Галилеј се бојао језуита као живе ватре. Када је, после понижавајуће обуставе судског поступка против њега, живео као зеточеник у Арчетрију и онде написао
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
То је најсрећније доба његовог живота, о коме често прича на маршевима, поред ватре или ноћу на предстражи... Натовари пуне канте паприка, купуса, лука или сена, и крене ноћу клисуром кроз Јелицу.
Седи он, гладан, крај ватре, мисли на млеко и зове Секулу: — Отвори једну кутију па узвари. Секула заузима став „мирно“, грчи лице, отпоздравља
И у селу неком пуном дивљих паса и људи, зауставила се ова колона скелета да преноћи. Око огромне ватре, као ломаче, поседали официри штаба, пију чајеве и угађају ђенералу.
кад је здрава била, љуби и над њом плаче најболнијим плачем, а час враћајући се к њој да гледа у њено слабо, сјајно од ватре лице и како се убрзано уздиже свилени покривач на њеним грудима, он је жудно дочекивао зору И очекивао да се пробуди
Ево, кажем ја, комшија, папир, ама ватре немам, а ти, вели, како са ватром стојиш?“ Баш код ових речи председник се зацрвене, па са оне своје столице поскочи
— Вреди вам доста да га видите и чујете — рекао ми је тумач Алија Нухбеговић. Затекли смо старца крај ватре, која је тињала у средини мрачне и непријатне собе.
Мало доцније чуле су се и пушке. Несумњиво — помислих ја у себи на тактичком језику — улазимо „у сферу непријатељске ватре“, и како комори није ту место, отпустих мога Лалу, који ми топло заблагодари за ту великодушност и окрете кола.
Сиђем опет с коња и чучнем ту крај ватре. Сви ми причају, да су и ноћас били ту и да су Арнаути гађали баш у њих, баш у ватру, која је овако исто горела.
— Боље вам је остати овде до сванућа. Ми легосмо код ватре. Очи су се саме склапале. Ја сам умарао најпре један па други лакат, на који сам се наслањао, али ми је ипак све то
Од границе у турску страну пукла равница, која у вечерњој полутами изгледа као море. Овде-онде почињу да се назиру ватре, а мало доцније, кад се мрак спустио, читава села букнуше у пламен, који је, чини ми се, додиривао небески свод.
Музика кише не престаје никако, као да се такмичи са оном пригушеном вревом, која је својствена војскином преноћишту. Ватре пуцкарају и диме се, а око њих се оцртавају гомиле војника и бели шатори. Унаоколо свуд мрак, дубок, тајанствен мрак.
Да ли је ватра турска била без дејства или су старешине заборавиле, како се врши наступање у зони јаке пушчане ватре, ја не знам. Али сам се дивио овој пешадији другог позива...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа.
— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре ! Оно ти је опак душманин...
сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. — Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену! Ко то тражи ортачину са мном ?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
читав дан кроз ту шуму, а није могао нигде никога да види; тек после неколико дана наиђе на једног старца где поред ватре седи: — Добро јутро, старче! — каже му Петар. Старац му одговори: — Бог ти добро дао, синко! А откуд ти овамо дође!
Онда змија повиче из пожара: — Чобане, забога, избави ме из ове ватре! Онда јој чобан пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изађе па њему на руку, па по руци домили до врата и
Онда змија повиче из пожара: — Чобане, забога, избави ме из ове ватре! Онда јој чобан пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изађе па њему на руку, па по руци домили до врата и савије му се око врата.
И ако нијесу имали да им се пресипље, нијесу били ни гладни, ни без ватре. Једно јутро нареди мати сину да доћера кући суховине, јер да ће тај дан парити и прати хаљине.
Када сиромашак спази прстен, обрадова му се веома. Јест, али сада нема ватре, а без ватре се не може ништа. Мисли се шта ће, док се нешто присјети па стаде пребирати џепове и по његовој цпећи
Када сиромашак спази прстен, обрадова му се веома. Јест, али сада нема ватре, а без ватре се не може ништа. Мисли се шта ће, док се нешто присјети па стаде пребирати џепове и по његовој цпећи нађе једнудвије
Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: — Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад, овај час да је водим, јер ја не
се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал̓ ето се помоли аждаха са три главе, па на браћу јуриши да их сва три прождере.
ватра и ту има девет дивова, па натакли два човека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на ватри стоји једна оранија велика пуна исјеченијех људи.
— Е вала, добро кад је тако, сједи! Па сви посједају око ватре, скину ону оранију, поваде онда месо па почну јести. С њима и царевић једе, ама им очи завараје па баца месо преко
Пређе преко бедеме, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу. Кад дође у пећину ђе су дивови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.
Томе се и сама браћа зачуде, а он настави казивати: — У томе се ватра угаси, а ја пођем да ватре потражим. Тумараyћи по планини, нађем у једној пећини девет дивова, — и тако им све по реду каже што је учинио, и сви
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Почех му добровољно помагати при доношењу угља и ложењу ватре. После неког времена, по Џимовом мишљењу, био сам већ добро упознат радом у котларници.
Као сушта супротност, све унаоколо било је тамно, осим озарених, веселих лица која су седела око ватре и зурила у узавреле котлове и таве на којима се пекла риба.
Ћипико, Иво - Приповетке
Жељни тихе ватре и слаткога сна, инстинктивно упутише се према светлости. Уставише се тик до отворених врата, преко којих је жарка
—Уђимо! — нестрпљиво ће Марко. Што ћемо напољу? Ступе у кућу. Око распламсале ватре окупила се домаћа чељад; између њих и њено двоје нејачади. Довечераваху.
Дангуба ужеже шибицу, нађе бакрицу и, у мраку, часом поједе пуру. Вечеравши поврх запретане ватре на огњишту, стаде да нешто тражи; тражећи преврне земљани суд. —Што тражиш? — окоси се сестра.
Данас је Павле орао; мора да је код њега добре ватре, па је прелџија пуна кућа, има их чак из окрајнога комшилука: људи траже згоду како да пребаце дугу зимњу ноћ и да
За све људе око ватре нема места: кућа малена и пренатрпана. У доњему делу склонио је Павле од љута времена нешто ситне слабије стоке, а око
нешто ситне слабије стоке, а око огњишта већ неколико дана лежи болесна јуница поред старе му мајке: ред је држати код ватре, јер би иначе од зиме онако болесна погинула.
— Да вам причам. То је таман као оно кад се чобани, пазећи стоку, бјеху окупили око ватре, па разговарају о вуку. Један вели: „Да сада дође, убио би' га из пушке као зеца.
Насред куће, међу хамбарима и сандуцима, огњиште је, на коме још ватра тиња; с једне стране ватре лежи стара мајка, а с друге стране — жена, а распружиле сетаман као два приложена бадњака.
Могу се тобом подичити.... — Илија, не љути се! — јави се стара с друге стране ватре. — Брига те за њу.... — Није, бога ми, да се љутим ради ње, али што ме на моме круху срамоти пред људима, то ми је
Најстарија кћи пошла је у шуму да што усече, али слаба је од ње корист: нејака је и боји се лугара као живе ватре. Илија седи и пуши и, место да гледа у ватру и да га весело пламен разгаљује, гледа сада преда се, у земљу.
Тек у ноћи стиже кући. Али огњиште је хладно, од ватре нема ни белеге, и деца тужна, гладна, озебла. Стара, јецајући, пита га да ли је и жена му с њим дошла: — Бог је убио,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
је једно распамећено створење из богате Станковићеве галерије: болесно пирофобичан, он губи главу већ при помену ватре, а увија се и натрпава различним крпама, преко потребе и сваке мере.
Везани за старе врбе и стубове у блату, чамци су се црнили издалека, крај ватре. Кад подиже главу, виде потпуну тишину у сивом небу и вране, у даљини, које се ниси чуле.
Права черга, у којој се урлало уз гусле, крај ватре, више од глади него од пића. Испруживши обе своје ноге и раширивши руке, Исаковичу се чињаше, у полусну, да достиже
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Крави сена, ух! ух! (метне мараму на нос) ала смрдиш! Анчице, Анчице, дај мало ватре да се окади соба. Иди украј, не могу да трпим смрад од тебе.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
СЕВАЊЕ НА ПОКОЈНИКА 38 ИX ПОЧЕТАК ЗАБОРАВА 39 Х ИЗМИШЉАЊЕ СВЕТА 40 XИ ЗАЧАРАВАЊЕ 41 XИИ ПРОПОВЕДАЊЕ ВАТРЕ 42 XИИИ КРАЈ ПУТОВАЊА 43 XИВ ПРОПОВЕДАЊЕ ЉУБАВИ 44 XВ МАГИСТРАЛЕ 45 ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА 46 ЧЕТИРИ ПЕСМЕ О
БИЉУ 108 ПОХВАЛА СВЕТУ 112 ПАРАЛЕЛНА ПЕСМА 114 ПОХВАЛА ВАТРИ 116 ПАТЕТИКА ВАТРЕ 118 ДВА ПРЕЛИДА 119 ФЕНИКС (И) 121 БОЛ И СУНЦЕ 123 НОЋ ЈАЧА ОД СВЕТА 125 СВЕСТ О ЗАБОРАВУ 126 ФЕНИКС
(ИИ) 128 ЛАУДА 129 ЛАУДА 130 БАЛАДА 131 МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ 133 ПОРЕКЛО НАДЕ 135 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 136 ПРОШЛОСТ ВАТРЕ 137 БУДУЋНОСТ ВАТРЕ 138 ЗЕМЉА И ВАТРА 139 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 140 КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ 141 РАДНИ ЦВЕТ 142 ОРФИЧКА
ПРЕ НЕГО УСНИМ 133 ПОРЕКЛО НАДЕ 135 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 136 ПРОШЛОСТ ВАТРЕ 137 БУДУЋНОСТ ВАТРЕ 138 ЗЕМЉА И ВАТРА 139 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 140 КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ 141 РАДНИ ЦВЕТ 142 ОРФИЧКА ПЕСМА 144 ПЕСНИК 146 БЕДА
хоризонту у горком кристалу немоћи од наше жеђи и мртвог анђела где се скаменила мора Лице свих доба у очекивању ватре да л ће моћи да сачува успомену на њу од заборава и простора Нека Велико Сазвежђе у смрти твојој заноћи о пусти жали и
И то је све што је остало од мога гласа. У тихом се цвету неке ватре пале. Изгубљене у свету варке ми око снују. О тужне ноћи преко сна мог пале! Нек небо усни огањ и олују!
О тужне ноћи преко сна мог пале! Нек небо усни огањ и олују! У тихом се цвету неке ватре пале. О чело моје од сна и ветра мапо чудних открића виду испод коже, у измишљеној сенци цвете и лампо уместо речи
Тебе три света воле три те ватре прже. А ми идемо испред наде коју лутајуће пустиње прогањају. Они смо што су све измислили и остали сами, жено од
Фруло неспокојна у своме ваздуху Кад сунце измишљене ватре поклањам злодуху Шта је то што се у дну песме крије? ИВ ПОЧЕТАК ПУТОВАЊА Шта је то што се у дну песме крије Кад
птице вечност дале Стрпљивост простора и свој лик по казни, Главо низ црне стубе у непролазни Дан патње, какве се ватре распламсале? У дну је сунце и време је ватра. Ждрале, Где му је одјек у срцу ил смрти?
Свет претворен у време отет зломе змају Мировањем ватре и болне нејасности. Граде Нема осуђених ноћас сви сањају У вртовима где расте неповрат и папрат, и наде Нема, али
Ту изгубљено сећање пустињу храни. ИX ПОЧЕТАК ЗАБОРАВА Ту изгубљено сећање пустињу храни Пред малим жбуном ватре тицом убијеном у лету Ту је живо што живи а нема га у свету Што траје почетак у крају а прошли су давно дани.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Опет је онај комита долазио... — Ма шта слушаш те лажљиве јаружаре... Два војника се довукла до ватре и поверљиво питају писара: — Има ли штогод да је дошло? — Има ли?.. Биће, биће... Без бриге само.
Када је настала ноћ војници се због ватре морали повући из села. Село је само пљачкашима припадало. Сву ноћ су страже преко реке слушале вику и јауке.
Чуле се последње заповести: — Ни ватре, ни говора! Горе на гребену били су ровови. Тишина влада над полеглом масом људи.
Потом једна за другом ватре би се гасиле, и ”Плоча” се обвијала мраком. Горе тамо код ровова праштале би уплашене пушке, и звизнуо покоји
Одблесак од ватре пао је на угљенисане кости, и изгледало је да се једна разломљена вилица осмева. Казимир је дрхтао у грозници и
једина је истинита велика, вечна љубав над нама... бацајте... Тада је загрмео страшни глас мајора, и на светлости ватре затресли се његови усправни бркови. Војници се узмували. Нешто се десило.
У ниској колиби се димило. Неки су брадати људи седели на баквицама. Иако је одблесак ватре падао по свему, ипак је било тамно.
— Боно и цисто... и кувар је озбиљно мешао кутлачом по јелу. Батаљонски комесар седео је крај ватре и говорио како све баш није чисто. Пламен је прљио његову прљаву кошуљу, по којој је он често нешто тражио.
Прљаве, брадате коморџије вукле су муницијом натоварене мазге. Друге су коморџије крај ватре разговарале: — Ма како то, људи, кад је Бог стварао земљу да сваком команданту створи по неку стену?
Петровић, Растко - АФРИКА
Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво! Играјте, играјте, дајте нам ватре!“ Познато је да црни, у највише случајева, импровизују речи својих песама према приликама.
Ови су одмах ухапшени. у околини, на ивици шуме, нађена је једна рука и остаци ватре. Исте ноћи двојица од ухапшених били су отровани.
Вече већ врло хладно. Иза сасвим ниских улаза од колиба виде се наги црнци како греју леђа крај ватре. Они држе стегнуте песнице на очима да их дим не би вређао.
свих прича Сјерошевскових о нарочитим селима губаваца у Русији, где им се храна доноси на читав километар, где се пале ватре на земљи коју су они дотакли својим ногама; свих прича о губавцима који у Кини живе само на гробљима.
Неки од носача стигли су били још пре нас, нашли шефа села и поседали, у његовоме дворишту, око ватре. Између колико се колиба, житница и зидова требало провући, преко колико дворишта је требало прећи, да би се дошло до
Добре наге жене спремају нам кус–кус од проса. Док спремају, гледам их како се крећу око ватре, и видим на једној неки чудан накит око врата. Питам је шта је то, али, пре но што ми њени укућани и одговоре, заспим.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Што си се, врага, тако напсио?... ПОРФИРИЈЕ: „Ћути!“... Како да ћутим, бре? (долазе обојица близу ватре.) РАДАК: Сад се огрејте, Исуш’те мало мокре хаљине. Ноћас ће бити посла озбиља!
Но да утулимо ватру? РАДАК: Чекај још! (Издалека се чује пушка. Јања се узврпољи и гледа да се од ватре уклони.) ПОРФИРИЈЕ (Радаку на уши): Пази на старца!... Њин је... РАДАК (Јањи): Ту ти је смрт!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Отворим прозор И погледам напоље у ноћ. Хоћ није била месечна али је доста видна. По логорима су давно догореле ватре и провидљив сумрак и тишина притискивали су целу околину.
Наскоро престадоше и плотуни; наши су измакли из домашаја турске пушчане ватре. Још се овда онда чула по која усамљена пушка; то се поздрављају последњи упорни борци.
Кад се вратим натраг у шљивар затекнем ђенерала Черњајева где седи поред велике ватре: наслонио главу на обадве руке а лактове подупро на колена, па се тако греје и овда онда почарне ватру.
Војска оста да преноћи у шуми по положајима, где је дању била размештана. У вече се разложе велике и честе ватре по свој шумовитој коси и висовима.
Ишли смо даље. Ватре, на којима су јуче спаљивани турски мртваци, што их Турци после шуматовачке битке оставише на бојноме пољу, још су це
Крај једне догореле ватре лежи потрбушке један арапски труп. Цела му једна половина тела, што је била окренута ватри, уздуж изгорела, а она
Свуд унаоколо око ватре угарци од догорелих људских трупова; печене ноге, руке, главе. Што је било насред ватре — изгорело, што је било око
Свуд унаоколо око ватре угарци од догорелих људских трупова; печене ноге, руке, главе. Што је било насред ватре — изгорело, што је било око крајева — само нагорело.
Шта је било с »Трбом« нико не зна, тек с нама не беше кад изађосмо изван домашаја турске унакрсне ватре. Турци нас нису гонили. Упутим рањенике да потраже завојиште.
— О, Симо! — У... у... у... — Е да што? — Ево једне пањине, ама не могу да је извалим. Војници траже дрва и ложе ватре, да их, онако уморне, као што они веле, не »пресече« ноћна студ. Секире лупају, грање и врљике вуку се.
А ови јадници?.. По логору се засветлуцаше ватре. И за ме је била једна. Наместим це кпај yпаљенога пања, па извадим лулу разбрибригу да њоме терам сету и црне мисли.
Сав потресен, ја се нагло обрнух, шчепах ову незнану прилику и посадих је себи на колено да је спрам ватре боле видим шта је и ко је. — Јао, чичо, много си ме стегао за руке; боли ме. — Ко си ти, дете?!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Требало је да то буде као неки поздрав Бугарима. По живости ватре непријатељ је могао одмах увидети да има посла са неком новом трупом.
Видео сам неке пањеве. Чујем људски жагор. Наједном сам се нашао међу неким војницима поред ватре. Даха нисам имао. Гледали су ме зачуђено. Неко упита: — Остадосте ли живи? — Са вама беше још један.
Око тога отвора земља је била као испечена, од силне ватре приликом паљења. Војници који су били око топа, скочише. — Помаже Бог! — Бог вам помогао!
Стотинама граната сручило се у том правцу и нека шума почела је да гори. У позадини се видео такође румени одблесак ватре...
Темпо ватре одржаван је целе ноћи... Са првим освитком дана топови су почели јаче да дејствују. Непријатељски заклони су сравњени
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
нов. 1816 — „да се чувате славенских речи као живе ватре: само славенске рјечи и ова смјеса српскога н славенског језика могу учинити да ваше оде и у језику не остану вјечне и
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) ДРУГА ПОЈАВА Ноћ. Колиба на граници црногорској. Радош Орловић у издрпаним херцеговачким хаљинама седи украј ватре. — А затим Бошко, Богдан, Станојло, Мира, Станиша и други.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Светковина и зборова код цркава и манастира клонио се као живе ватре, јер се ту много причало и бесједило о његовој страховитој погибији и удесу.
испреметаних, облачних комада, као из рапавих, планинских пећина, избија отворена, свијетла црвен попут распаљене ватре усред црне, бурне, јесенске ноћи.
Преко црвених пруга и оне чудновате, пећинске ватре превукоше се тихано мрачни облаци, и цијело западно небо чињаше се као огромни, дебели, тамни застор.
Све су лијепе, али вајме! то је она ледена, тужна лепота без ватре и заноса. Све на њима опомиње на непреболну тугу и вјечито, суморно кајање.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ЧОВЕК 14 ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД 20 САЛОМА 26 БАЈКА О ЖЕНИ 32 ГРИФОС 34 ХИМНА 37 ПОЉУБАЦ 38 МОЛИТВА 40 РАЗВЕЈАНЕ ВАТРЕ 42 ХЕРОСТРАТИ 44 ПОД ЛЕТЊИМ СУНЦЕМ 46 ЗЕМЉА ОЛУЈЕ 48 ВЕРА 50 ДЕУС ДЕОРУМ 52 СВАКИДАШЊА ПЕСМА 56 СТРАХ 57 СЕВЕРНИ
Јер ја немам срца, а го разум шта је? Иронија моћи. Зар њој да се дивим?'' (1910) ТИ, ЦРВЕНА ЖЕНО, С ОЧИМА ОД ВАТРЕ ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД И пред вече уста Давид са постеље своје, и ходајући по крову царскога двора угледа с крова жену гдје
Са јелових гора слазила је Жена. (1911) ГРИФОС Ти, црвена жено, с очима од ватре, Страсна као море, разблудна кô змија, Тражиш моје хоћу, да твој жар га сатре, И сиктању твоме мој грч бола прија.
(1911) МАЧЕВИ ДАЧКИ, СЕКИРЕ ЈАПОДА... РАЗВЕЈАНЕ ВАТРЕ Кроз векове дуге пале се и трну Ватре лудске моћи, вере и сазнања, На њима се греје Ум пун покајања, И,
(1911) МАЧЕВИ ДАЧКИ, СЕКИРЕ ЈАПОДА... РАЗВЕЈАНЕ ВАТРЕ Кроз векове дуге пале се и трну Ватре лудске моћи, вере и сазнања, На њима се греје Ум пун покајања, И, застрашен, њима ноћ разгрће црну.
И ватре се гасе тихо или с праском И нове се дижу кô химна раздања А сав стари блесак у пепелу сања, Разочаран таштом гордош
И, кад сунце стане, С лешина наших сите беже вране. А ватре древне, згашене и сиве, Уздахом шаљу посланице мукле. Мртваце тамо остависмо живе.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
КАПЕТАН: Па оно, јест што кажеш, господин-Жико, ти апотекари мешају отрове, шпиритусе, бенгалске ватре и друге опасне ствари. Ал', брате, не личи ми некако: апотекарски помоћник па револуционар. Баш ми некако не личи!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1875. КАРАУЛА НА ВУЧЈОЈ ПОЉАНИ Насред куле карауле, Око ватре на огњишту Стражари се искупише... Ватра гори, пламен лиже И по тамни дуварови Горостасне сенке диже, Кô да ј’
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Нарочито око широка му и кратка врата. Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.
Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице,
усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: — Хајде! Сада ће доћи!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
гранчица, СЕЗ, 14, 134). Поред места на коме се, о Ивандану, ложе (лустративне) ватре, усађује се (одсечена) буквар; девојке је оките цвећем, и она ту стоји понекад преко целе године (ГЗМ, 6, 1894, 387).
се чак понегде и изводи жива ватра (ібідем, 238). Нагорелим д. прутовима, приликом извођења живе ватре, пеца се стока (ібідем). Д. се такође употребљује и при скидању чини (Беговић, 253). Занимљиво је да је у Кучима (Ц.
се даје и породиљи, одмах после порођаја (СЕЗ, 13, 1909, 395), и меће (пупољци) у магично јело приликом вађена »живе ватре« (С. Тројановић, Ватра, 165). Дрветом од д. шара се чесница (ЖСС, 173, Поцерина).
»Краставим« к. класом лече се красте код стоке (СЕЗ, 13, 429). При вађењу катартичке живе ватре потребна су понекад три клипа црвеног к. (С. Тројановић, Ватра, 81). Врачања у корист к.
О високом религијском значају л. сведочи и чињеница да се од ње изводи »живи огањ«, који се употребљује за обнављање ватре, за лустрацију људи и стоке, и за лек од многих болести (Вук, Рјечн., ѕ. в.
Али о. има значај и у култу, нарочито у лустрацијама. ОД о. коре праве се лиле за петровданске ватре (ГЗМ, 6, 368). Из ње се вади и жива ватра за чишћење људи и марве (ГЗМ, 6, 272). У Самобору о.
Жене које имају много прања пију мусу од ц., или једу његову мезгру (СЕЗ, 13, 392). Ц. вода пије се и против ватре (Беговић, 248). Кад дете много плаче и мокри, каже се да болује од горске: у том случају баје му се са три ц.
Затим наложи ватру између двоје врата. Деца треба да прођу преко ватре, секире и бакрача са водом пре сванућа и да изговоре: ̓Пројдо ватру, не изгорих се; Пројдо секиру, не посекох се;
четвртак »пале у дворишту бурјан за мртве« (ГЕМ, 42, 1978, 429); тога дана, на Ваведење и Ђурђевдан палиле су се од б. ватре »за оне који су умрли без свеће« (ибід., 465). Бусен. После ИИ светског рата објављена су занимљива веровања о б.
»чувар«), а »за оне који су умрли без свеће« палиле су се ватре од в. л. на Ваведење, Велики четвртак и Ђурђевдан; у Каставштини не реже се в. л.
(и бурјана, лозе, шљиве), на Ваведење, Велики четвртак и Ђурђевдан, палиле и ватре »за оне који су умрли без свеће« (ГЕМ, 42, 1978, 465). Лимун. У Горњем и Доњем Ораховцу л.
лилари обиђу село (или заселак), на раскршћу баце све лиле на гомилу и запале велику ватру, играју, прескачу преко ватре и претерују стоку преко ње. Од сакупљене хране направе заједничку вечеру у једној кући.
Ћипико, Иво - Пауци
Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре. Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио. Диже се и отвори кућна врата.
сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићке ватре. —Неће мене твоји, — посумња Девојка, — траже прћијашицу!... — Ко ће их питати? Ја се женим...
а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу билежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.
Ја им поручујем, али нема отпоруке. И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре да јој се боље види плести чарапу. Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.
Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу. И не стичу ватре, па се стињала. И раније но обично разилазе се.
Коњ се запјенио и фрче. Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће. Јунац код кућних врата оклијева; окренувши се нагло, погледа према ватри својим великим
— Видиш, — вели јој он овдје се може сакрити сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу: гледај трагове ватре... У пећини се купе чобани, једу украдено месо... А погдјекад и цуре гоњају, ако која до руке дође...
„Али овако, нећеш никада крају; гдје је то? Отац се силно задужио” мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је, под дебелим вуненим покривачем, мали Илија спавао...
Била је тучна!... —Причај што би! —навали њих неколико. —Што би? .... Што и увјек кад је слама код ватре... А, бога ми, она је била ватра... А њега знате, чобанче жељно ... —А што ће отац Војкан? —Не будали! ...
— Помете ме, — вели. С друге стране ватре трже се крмача и загрокта. До њих одмах преживљу говеда, а споља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим
Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи. Чељад се окупи око ватре.
Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају. —Гледај, — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Поред Лауша и Јање, који су стајали наги испред ватре, обреду су присуствовали још и Јевђеније, Дадара, Пипац, Богдан и Кирча, обучени у дуге црвене плаштеве који су језиво
Нико то није видео јер се догодило, ако се догодило, у дубокој тами шуме, изван домашаја светлости ватре, али оно што сам видео, а ваљда и остали, било је оно треперење на лицу, оно задовољство у изразу кад се вратио с њом.
одсутну, било је горе него да је уместо ње крај себе држао највећу ругобу, неку грбаву или кљасту женетину али с мало ватре међу ногама, кадру да задршће на додир мушке руке.
Познајем све те горде и смеле јуначине који се хвастају својим подвизима, па у удобности крај какве ватре, уз ракију и пршуту, натенане одсецају главе својим бившим противницима, без ризика, лагано, одуговлачећи оно главно,
Наредио би да се на каквој пољани окупи народ из краја у који је тек упао, да направи круг око ватре, где би он лично својом руком на распаљену ломачу бацао одела, кројена по грчком узору, која је пре тога скинуо са
у бакарним бакрачима ври вареника, људи седе на троношцима ослоњени уморним леђима на брвна, док жене тумарају око ватре готовећи вечеру. Вечерњи звуци: лавеж паса преко Мораве, рзање коња у шталама Куле, жамор гласова.
Требаће им да склепају неку колибицу или чатрљу од блата, па сам за њих украо брадву, секиру и будак. За ложење ватре: чакмак, кремен и труд. Могу искрчити комадић земље у шуми и посејати на пролеће нешто усева.
После смо ђискали око благословене справе, нешто због радости што смо успели а нешто због жежене ватре првенца који смо помало неопрезно у одвећ великим гутљајима кушали.
Спустио га је побожно и пажљиво крај ватре на прострту поњаву. Није био мртав. По жутим или белим Никаноровим јагодицама с времена на време би минуо оштар грч.
човечуљак што се негде копрца пропадајући кроз скорелу покорицу у дубок смет, или у најбољем случају куња крај пиштеће ватре на каквој окопини. Дошло је вече и све се опет вратило на старо.
Димитрије гледа у шаре на своду. Доротеј у разигране пламенове ватре. Моја мудра, спокојна браћа: исцелитељ и чудак. Велика, матора деца. Кирча Израњали су из сумаглице као приказе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ванредне очи, не само ватрене, него формално од ватре, нису биле лепе лепотом очију његове матере. На жалост, рано се показала јака кратковидост, и наочари на детету још су
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
пусти-баба-коњу-крв (Вук) ТРПЈЕНИЈЕ — стрпљење ТРУД — врста гљиве која се, просушена, употребљавала за потпаљивање ватре кресивом ТРУЋАТИ СЕ — бацати се, спуштати ко врећа (на столицу) ЋУРДИЈА — (у Војв.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
и десно сунце На вама мере Своју светлост и своју таму Продавци облака Душа и зевова На вама робу излажу Гутачи ватре играчи по муњи И укротитељи громова На вама показују вештине Нама сте камени длан На вама читамо црту живота Никад
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али са друма допирали су гласови: — Кад пропада држава, нека пропадне и приватна својина! Седимо поред ватре занемели и тужни. Имамо осећање као да се налазимо у неком усковитланом вртлогу... Земљу напуштамо.
Гинули су као стока. Земља је тутњала од топовских пуцњева, а ваздух је кркљао од пушчане и митраљеске ватре. На неким местима Бугари су ускакали у наше ровове, боли се тамо бајонетима. Ми смо тукли у гомилу... Бугари су бежали.
Ноћ је била хладна. Кроз пушкарнице својих кула гледали су нас злурадо Арнаути. Седимо поред ватре, а Лука нешто рачуна на прсте.
Седимо око ватре и ћутимо... Снег поче да пада. Још једна невоља више. А ми без домовине, без куће, без огњишта. Снег сигурно и тамо
тамо, око наших кућа, где живи поробљена сиротиња без игде ичега. Посилни Исајло сручи нарамак дрва покрај ватре и подбочи се: Господине поручниче, ко ће да огреје сиротињу моју? — обрати се поручнику Луки.
Наши посилни подложили пећ. Седимо покрај ватре и замишљено гледамо преда се. Улицом поред плотова провлаче се одрпане прилике војника и завирују у свако двориште као
Ах, кад би могли да обухвате све рукама својим. Овако се мисли растежу, војници седе ћутећи поред ватре и повијају се као дим на ветру. Проносе се гласови о некој важној седници команданата.
А из суседног пешачког пука отишла је цела једна чета. Обућа војника је поцепана, шињели нагорели од спавања поред ватре, да се у неких кошуље виде. Кажу, пушке су готово неупотребљиве, од силне употребе.
Густ дим покуља ковитлајући изнад ватре, и занесен вртлогом, витлао је у тешким колутовима, док га у висини не подухвати ветар и млитаво понесе.
У даљини горе неки магацини... Из су седне батерије склањају брзо коње, да би их заштитили од дима и ватре. А пешаци дошли и траже барут нудећи бомбе у замену...
Секире запрашташе. Столетна дрвета су са треском падала. Оштрим гранама борова војници су чистили снег. Онда плануше ватре. Тек сада, око ватри, сакуписмо се. Лука се жали како је данас пао коњ и нагњечио му ногу...
Тек сада, око ватри, сакуписмо се. Лука се жали како је данас пао коњ и нагњечио му ногу... Војин чучнуо поред ватре и рукама обухватио увезану главу. Поручник Бранко скинуо чизме и суши ноге.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Баража је гађала у небо да би спречила улазак птицама: Око града тако је зид од ватре, динамита и експлозије. Око града, Да ли се сећаш? Кад се сетим, моје је сећање онда јаче од свести.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кожа јој је била прозрачнија од латице јасмина, од пуцкетања ватре у мразним ноћима слађи смех. — Како је танана, како красна! — шапутали су људи, и облаци, и река.
— Па, реци сада и остатак! — рече младић и седе крај ватре. — Остатак, чега? — упита Старац и утону у ћутање. Младић стрпљиво настави да чека.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Кунем вам се, откад јарко сунце грије, Запамтио нико 'наке очи није; Лијепе и мудре, свијетле и црне, Пуне живе ватре гдје ми душа срне!
Ја чујем: наша срца бију тише, Твој стисак руке није онај први; Хладан, без душе, без ватре и крви, Кô да ми збори: нема љета више!
Погледај! дивну жену, чије косе Кô златан пламен вихоре, он грли. Крила му букте кô барјаци ватре, А кобан подсмех на лицу му титра; Небу се кеси и та неман хитра Кô да би хтела све звезде да сатре.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Задовољство господа, творца живота, налази се тамо где певају војници, тамо где се диже дим ратне ватре...“ Код Константина Филозофа до небеског царства такође се долази кроз борбу, али кроз борбу која мора да се заврши
одерана јарца, ја како ће сјутра дочекати, побратиме, Хасан–агу Куну и његових тридест крајишника, крајишника како ватре живе?
одерана јарца, ја како ће сјутра дочекати, побратиме, Хасан-агу Куну и његових тридест крајишника, крајишника како ватре живе?“ Кад изишли под Црвене ст’јене, обазре се Котарац Јоване, ал’ још десет побјегнуло друга.
јарца одерана, ја како ће сјутра дочекати, дочекати Хасан-агу Куну и његових тридест крајишника, мој Јоване, како ватре живе?
Кад је било у боју првоме, кад у ватру деца ударила, пуче пушка из те ватре прве, пуче прва те уби Маринка. Сам остаде сиротица Мирко, сам остаде на царевој војсци. Војевао за девет година.
“ „Ој, бога ми, моја мила мајко, — јер за другу бољу не знам мајку — кад смо били у боју првоме, пуче пушка из те ватре прве, пуче прва те уби Маринка!“ Заллака се јетрва Ковиљка, па говори сиротици Мирку: „Чедо Мирко, оди ближе стрини!
С којом р’јечи на пашалук сједе! Узми, синко, Фочић-Мемед-ага, узми сламе у бијелу руку, мачи сламом преко ватре живе: ил’ ћеш ватру са тим угасити, или ћеш је већма распалити?
Мене Турци јесу додијали свако вече двору долазећи, свако вече и свако ми јутро; не могу им ватре надавати, ја како ћу љеба нам’јесити, како ли ћу воде нанијети?
туде — туда тулбента — женски покривач за главу тулум, тулумина — мешина тумбас — понтон, ломача: Добар тумбас ватре начините туна — ту Тупани — село у Херцеговини турити (са коња) — оборити: Па га тури са коња ђогина турити очи —
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— А на Голо брдо? — кисело упита Стриц нељубазно мјерећи Луњу. — Ко би други него Мачак, мајстор за ватре, димове и за све остале мудролије — повика Јованче.
Лежали су око велике ватре док је близу њих било наслагано неколико гомила сандука. Будан је био једино стражар. Кад се вратила у пећину и
и љут, и стаде да грди: — Пекао сам у пољу кромпире, а они, прасци једни, потегоше бомбом па посред сриједе моје ватре.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ми, да како су му руке створиле ме и саздале, тако пак ја, неблагодаран, од силовите му руке да не ископним ка лед од ватре.
И то је чување било од хрсуза понајвећма и од гробораскопалаца, од које ноћне кавге и побуне, од крвника, од ватре и шанцопреходника и ухода, од вребања на близу које непријатељске војске н чете, које преваре издавне гралу, војски ли.
— И њејзини светими молитвами да и нас сачува господ Бог од свакога зла, грома и труса и ватре и потопа од воде, глада и помора и сваке зле незгодице. И да получимо вазданије вечнога блага.
Него сав се град стрчао онамо где је ватра, да гасе и предње куће испред ватре да размећу и да помогу износити људма што ко може ујагмити од огња.
светога мученика, зашто сав је од чиста сребра био справљен и онде на њега позор има да ако се растопи сребро од јаке ватре и проспе се по земљи, да га људи не разјагме и разнели би га икако...
Тако повика изгласа народу: »О, дружино, рече, браћо и коншије, одстан’те се сад ватре! Како гори нека гори, то ће се већ само и утрнути скоро.
Док се дим не поднесе, дотле се ватре не мож' нагрејати. Човек се у беди и бризи кали. Не заборављај се Бога, који те храни и ода зла брани.
Зато пак неке и натраг ми их ваља враћати, нек иду откуд су дошли; пазити од ухода и од ватре; ко ли не би ктео уступити, онога шпушком у бок; ако ли се ко почне инатити и на силу гртати, таквога ми је заповеђено
Опи се Лот, Аврамов синовац... после кајући му се зато по Аврамовој заповести три усађена у земљу с ватре црна угарка дотле ваљало му их је из својих уста заливати с водом, док се нису прозеленила.