Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Пређе него што би од тога одступио, волио би бити језичник, или сунцозвездо-ватро-људо итд. почитатељ. ПУТНИК (уплашен седне, за себе): То су страшне ствари.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Овде. Сада. (18. ИИ 1992) АВЕ МАРІЅ ЅТЕЛЛА Здраво звездо мора, Здраво мала ватро, Уљанице божја У све нижој ноћи, Што светлиш на небу А зариш у души Ко жижак близанац На дну огледала; Онај ко у
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Причекај се, једно село, Ја ћу на те ватру довест’, Нека тебе ватра пали. И доведе једну ватру: „Пали, ватро, ово село!“ — Нећу! — Причекај се, једна ватро, Ја ћу на те воду довест’, Нека тебе вода гаси.
И доведе једну ватру: „Пали, ватро, ово село!“ — Нећу! — Причекај се, једна ватро, Ја ћу на те воду довест’, Нека тебе вода гаси. И доведе једну воду: „Гаси, водо, ову ватру!“ — Нећу!
ДУГИ (кад се угледа после кише) Ко не види дугу, Не вид’ла га мајка До суђена данка! 3. РАЗНОМ ВАТРИ Гори, ватро, горцем, Ето бабе с коцем! Гори, ватро, пламеном, Ето бабе с каменом!
3. РАЗНОМ ВАТРИ Гори, ватро, горцем, Ето бабе с коцем! Гори, ватро, пламеном, Ето бабе с каменом! ДИМУ (да не иде на децу): Тамо, диме, сака — диме, Тамо су ти врата И шарена
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О анђеле благи упркос својој моћи, Ил управо због ње, ватро са својом ноћи, Како се зби дивно да биће ти избегне Место које би изван тебе било, Јер забуном све се збило што се
нестварних без наде, Ружо померена најслађи мој јаде, О како дивно трајеш измерена Својом одсутношћу, одважно мислена. Ватро безболна, о жестино даха Оног чега нема, примедбо мог праха, Што приста на себе, али наде пун, Због које је сваки
Ко птицом исцели Понор пролећу безазленост преда. Ружом погрешно и нежније казана ватро, Пролеће прође и нико се не стиди Да преостале дане као будућност види, Коју прелетају гмизавци с птичјом маштом.
својом досадом се забавља Сви смо ми болесни од здравља Од сунца коме је најближа Наша рана недостижна ИИ О хладна ватро која изгараш Свуд око мене а дан не ствараш Не знају куће где одоше људи Нит позна јутро оне које буди Ал зна их поноћ
Вечна ноћ у крви измишљеном оку слепим зидом прети. О ватро тамна иза себе, ко први да љубим тако љубим, не могу да се сетим.
досаде и наде Између блата и ватре ми смо за ватру Поздрављам те непоткупљива зоро света ОСЕЋАЊЕ СВЕТА Проницљива ватро не искушавај ме толико Док ме не схвате певаћу неометен У моме срцу сунце и ноћ постају љубавници Кад сањам у врту
циљем светлости Мрак цвета у врту — када научите Да говорите биће крај песми ЦРНА ВАТРА Ноћи о ноћи трострука ватро Једном ватром убијаш Другом ватром лечиш Трећом се ватром шалиш (Трећа ватра је црна) Глад вари мрак Природа авај
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Појав’ се. Појави. Ватра ме гори, о ватра изнутра. Улази у ме, пробија ме До сржи, о мрачна ватро. Агни, Агни, као црвено гвожђе. Излази, излази, појави се. Ах! Преварио си ме, ти си Саул.