Употреба речи ватру у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Миладин је био од природе разговоран, а та несрећна коб му је сасвим разбила сан; напунио је лушу, укресао ватру, па је замишљено пушио и пуштао густе димове из свога сиромашног чибучића...

Марко Ћосић, како га је онај дан видео где шврља око Николине куће. Стојна, како је осетила ватру, како је била сутрадан код баба-Јане врачаре. Сад се диже млади Гружанин. — Господо судије!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

да се многима од наших младића смили; зато гдишто примешавам, ако ништа, на срећу: често малена варница велику ужеже ватру.

А шта у алкорану нејма?” Онда он намах заповеди: све те књиге на ватру! И тако је и било. Ево, браћо, жалосно и плачевно состојаније глупости, слепоте и варварства!

А ово што парати, и с ње живе месо на парчета кидати, док је тако уморе, пак онда с њом на ватру. Ко не признаје овака дела за безбожна, погана и проклета?

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Разноси ветар стогове сена, она сад спава, Мала бакља пшенице у ветру пуцкета Све, шýмом и дрхтањем, ватру подражава Она је празник, недеља усред лета Кроз кров без црепа видим њен прозор у лози Пред њим се дрво, с

Ко је тај што ме гони и води кроз ватру битке и огањ грипа да једем, спавам, трунем у води, а кров ми само стара липа?

се, кажу нам слободно отворите прозоре, врата, увуците конац у иглу, укључите мотор, умочите четку у боју, наложите ватру, посолите месо, узмите дете у крило!

Обувам хладне цокуле, ложим ватру, сечем у тигањ три режња сланине, поред прозора опет промиче снег, сланина почиње да цврчи, разбијам јаје, Собом

Молимо Те, свети Јоаникије Девички, сакриј Девич у браду, ватру у пепео, траг у снег, сакриј пчеле у осице, птице у мишеве, лето у јесен, и бос по путевима, свети Јоаникије,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

заокупили стоку, па смо се онда сви кренули и дођемо у село Скелу према Купинову, и ту у качари Јована Зазића наложимо ватру и мало се станимо; пак после преко Саве пређемо у Ашању и ту мало нешто поседимо, где сам почео у школу ићи.

Најпосле запале сено и потрпају све оружје и најбоље ствари што су имали у ватру, и ту и они сви изгину и погоре. Ови на Кулићу опет рано искаше изун да се превезу, но кад им одрекосмо конечно, а

Путујући ону ноћ, видим ждраку што је Недић сав Петрц попалио. Кад види Хаџи-бег ватру иза леђа а војску пред собом, он остави шанац у Братачићу и побегне натраг на Рожањ.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Долази још селака — по један или по двојица. Механџија трчи тамо-амо, додаје каву, ракију, вино, ватру. Помоли се и учитељ, назва: »добар вече!« Сељаци одговорише. Зачудо, што ти беше тај учитељ »достојанствен« човек!

— упита онај што је растурао карте. — Не пушта он њих шале... Донесе их тако кући. Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи. Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...

Хе, мој Пупавче!... Велим ја: »Немој, море, то су бапске гатке!« Ајак! Мој Пупавац сву ноћ седи крај огњишта и стиче ватру око лонца, а папуча се само преврће на кључалој води... — Гости се опет узели смејати.

Извади из једног два-три летећа куршума. Хукну на њих, прошапта нешто, па их метну на ватраљ и гурну у ватру. Затим узе зелен чанак пун воде, и кад се оно олово у ватри растопи, узе ватраљ и сручи га у воду.

Страхиња наложио у воденици ватру. Једну врећу жита сасуо у кош, две му стоје спремне. Изиђе још једном те разгледа да ли је добро око жлеба, укарари

гру!... Само нешто писну и као мало зајеча. Дим се разиђе. Нигде ништа!... Страхиња полако сиђе озго, старну ватру, погледа на врата, а она широм отворена.

— Махни се, Пурко! — вели му Страхиња и отреса руком. — Шта махни се! — наставља Пурко, а долази све више у ватру. — Ево овде у Зарожју свак би ти дао, ко кћер, ко синовицу, је ли, браћо? — Јест, јест!... Страхиња је ваљан момак!...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Он је горео и без сунчеве топлоте. Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... Дуго је лутао.

И он наже да побегне од тога пријатеља... Јурио је и јурио. Наједанпут стаде. Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори. Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице...

И он наже да побегне од тога пријатеља... Јурио је и јурио. Наједанпут стаде. Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори. Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице...

Он се вољно покоравао. Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо... Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.

Јовица! Припазите на њега док не сване. Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. — Разјаглите ватру и седите. А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. Онда наста тајац.

Беху то људи млади и здрави. Видиш како им здравље дија из сваког покрета. Он се онда загледа у ватру. Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор.

Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!... Не знам шта ми је те сав стрепим. Проћи ће то. Док само прву ватру претурим, онда је лако... Острви се човек...” Харамбаша га прену из мисли: — Ту смо! Он диже главу.

И јекну дубрава од његовог громког гласа. Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође... Станко даде ватру... Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... Наста забуна. Турци јурнуше напред... Једна... друга... трећа... пукоше.

Боље је да се ми држимо Ивана. Он је човек поштован и виђен. Лазар је твоја сенка. Он ће за тобом и у ватру и у воду. А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити...

Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини. — Станко! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи. Сад, јунаци, лаку ноћ!... И спусти се на земљу. Заповест би извршена. Хајдуци полегаше један до другога.

Харамбаша је седео и премишљао. Наједанпут се диже. — Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. Грдна једна клада беше недалеко од њих.

Па устаде. Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком. Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: — А ватру? — Шта? — упита Ногић.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И да моја мисô никад не залута У том своме часу свечану и ретку, Увек свету ватру носећ целог пута, Велику и светлу, као у зачетку.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви!

Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих. Некака мрачна тајанственост била је на њему.

Спаде ми неки терет са срца. Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину. Пред ноћ, истина, паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа. Пробуди се у саму зору и изиђе у авлију.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу... И мало сланине можеш. — Немој само много кицошко парче! — додаје Нића.

Проки да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом: Ја сам мала, не знам ништа, Метите ме код огњишта, Ди кувари ватру пире, А на мене русе шире! Ију-ју, ију-ју!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Слугу посла да иде и јави по комшилуку осталим старим, виђенијим женама а слушкињи нареди да у кујни наложи ватру, у великом котлу угреје воде и све остало спреми што је потребно за купање мртваца, а она оста у великој, гостинској

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

кроз прозор: напољу диван дан, Што ја не идем да шетам, мислим ја, а опет седим и кашљем, а они све више падају у ватру и један другом пуно ствари пребацују. Видим ја ту нико о другим добро не мисли.

Ови признају да је оно рђаво, само, веле, „нема ко да дође место нас“. А бабин познаник нервира се, пада у ватру: — Ама ви млађи само знате да рушите, ви сте изроди, ви не волите ову земљу.

Африка

Постоје крајеви где је човек апсолутно го, живећи у дрвима и познавајући само ватру. Природно је да су ту људи људождери, дивљи, неукротљиви; да су њихова веровања на најнижем ступњу.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Те звезде су, при опсади града, мамиле војске у унакрсну ватру топова и биле су чувене по томе. Свака од тих звезда била је и сама, као неки свет за себе, а све, заједно, као неко

Шатори, дуж воде, били су осветљени. Цигани медведари, одмарали су своје медведе. Мађионичари су гутали ватру и ножеве. На једном бурету, пред крчмом у шатору, талијански пеливани изводили су чудновате представе.

и она га хитну, увис, два‑три пута, као да неког голуба, превртача, увис баца, а затим га дочека на руке и баци на ватру, која се на пропланку гасила, као што сејачи жита бацају, на орање, зрна. Сви су путници видели шта је учинила.

Он је знао да се, за хлеб, пали слама. А ватру је знао као ватру, шумску, пањ му је у кући горео. Очекујући друштво, Исакович је, из трпезарије, изишао на неку

Он је знао да се, за хлеб, пали слама. А ватру је знао као ватру, шумску, пањ му је у кући горео. Очекујући друштво, Исакович је, из трпезарије, изишао на неку терасу и сишао у башту,

Била је турска робиња, са бабом Иконијом, кад сте ви, мајку вам, улазили. Лежале су око цркве шабачке, уз ватру, а баба ми чу како Турци говоре да ће да беже у зору, према Ужицу.

је стајао, опет, наслоњен на своје огњиште мраморно, у ком је било изукрштано неколико цепаница, припремљених за ватру.

Био би убијен, већ на првом мосту а мостови се, уосталом, ноћу, дижу. Већ у првој авлији тврђаве, запао би у унакрсну ватру. Долазећи да прими папире и уговори дан одласка, Исакович је, међутим, сваки пут, понова, брбљао о том свом плану.

Не зна да је, само на изглед, запуштен, али зидан за унакрсну ватру, кроз коју још нико није продро. Исакович је нешто много уобразио.

Па су се, после, разишли, после неке бурне ноћи, као да су ватру, заједно, чаракали, преко ноћи – а ујутру зашли за кућу, па се разишли. Па шта?

Ако је пехоти срце на месту! При нападу коњице прајска пехота сад направи кару и бљује ватру. Стоји непомично! Колегија сматра да је питање: хоће ли моћи Руси да створе пехоту, која ће, кад стане, стати

прилазили су, пехоти, на коњу, као зид, који се приближава, лагано, па, са блиског одстојања, из пиштоља, бљује ватру. Напада тек кад настане забуна. Францеска коњица употребљавала је и гренатире на коњу.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

“ СЕДМА ГЛАВА Необичан вашар — Миш пророк — Продајем лава! — Пророк у лављем џаку — Ватру табанима, народе! — Лав чека медвједа На чувеним вашарима у мјесту Преварантовцу продаје се све на свијету и вара

Спасавај се ко може! — Ватру табанима, народе! Ево лава! Узбуни се и у бјег нагну читав вашар. Водич медвједа стругну уз прво дрво, а неки чобанин

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Шта си радила с тим устима, ако бога знаш? - скочио сам на ноге као да ми је неко потпалио ватру под табанима, а она је почела да се смеје. - Рибизле! Какве рибизле расту тамо преко!

Глава ми је била празна и врела као да је неко запалио бенгалску ватру у њој. Већ сам видео себе како се након последњег часа враћам кући, а отац ме сачекује на улазним вратима с причом о

То ми је постало јасно чим сам дланом дотакао чланак њене ноге. - Ти си луд! - скочила је као да је неко потпалио ватру под њом. - А ако ме још једном додирнеш, натрпаћу ти уста песком! - стајала је изнад мене сва црвена и узбуђена.

Она је знала, иако се тврди да корњаче немају ништа чак ни налик на мозак. Она је знала. Могао бих да ставим руку у ватру да јесте. Мада то ништа не би могло да измени. Питајте Станику: би ли?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Јуцо, — допусти ми да ти тако кажем — Јуцо, кад си тако одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у воду. Је ли не допуштају? — Не. — Хоћемо ли још кога питати? — Не. Питали смо кога смо требали.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Неки, заостали, уплакани, праштаху се, крстећи се. Један му приђе са малим дететом у шубари, тражећи ватру у кући, да склони дете, већ помодрело.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“²⁴ У Банату девојке за време младог месеца бацају у ватру семе бунике и говоре следећу магијску формулу: „Како пуца семе на ватри, тако нека пуца његово срце за мном.

Касније, када зажели да затрудни, она извади угљевље и стави га у ватру да се распали.⁶⁵ у бољевачком срезу понека млада понесе на венчање онолико зрна боба колико година жели да не затрудни.

¹⁰⁹ С обзиром на везу црне боје са демонима подземног света, а по принципу „ватра ватру не жеже“, ова боја је моћна као заштита од мрачних сила.

Након тог времена бабица у зору једног „светачког дана“ скине парицу и баци је у бистру текућу воду или у ватру. Сима Тројановић наводи да родитељи који немају среће да им се држе деца, када им се роди прво следеће мушко дете,

У Босни, на Покладе (увече) ставља се стари опанак у ватру и при том се верује да ће од овог неугодног мириса вештице побећи.

Зато у многим крајевима постоји забрана да млеко породиље кане у ватру, иначе ће јој пресушити. У Поречу се строго пази да при дојењу не падне на земљу ни кап млека, јер се боје да ће онда

(име детета), трком! Пошто и трећи пут обиђу око куће, тада се дете уведе у кућу код огњишта, баце оно бреме дрва на ватру и кажу: како ово бреме брзо горело, тако Н. брзо ходио!

је некада владао обичај да се девојке, већ одавно дозреле за удају, окупљају на врховима брда, где би ложиле „живу ватру“. Ватру би, по правилу, потпаљивала најстарија девојка.

владао обичај да се девојке, већ одавно дозреле за удају, окупљају на врховима брда, где би ложиле „живу ватру“. Ватру би, по правилу, потпаљивала најстарија девојка.

Младенце, Благовести или уочи Цвети), девојке и младићи рано изјутра иду на ранило, када играју и певају уз запаљену ватру. Док младићи вичу „рана“, девојке певају: „Ој, цвеће раниче, јеси л’ скоро брано“.

У Црној реци девојке су на Младенце ишле на ранило пре зоре, где су ложиле ватру на сеоском игришту. „Њима су се придруживали и младићи и играли у колу до зоре.

Мушки потомак је, каже народ, вазда „одржавао ватру на огњиште, име и славу породице“.²⁹ БЛАГОСЛОВ И И ЗДРАВИЦЕ Благослови су лирске говорне формуле у којима је на

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

или излизани комплет »Мике Миша«, али ценио сам напор светог Николе да се баш на свој рођендан провуче кроз унакрсну ватру немачких »флакова« од двадесет милиметара, кроз мрежу балона и рефлектора, и да баш мени убаци поклоне у чизму.

Нестаје му филтер-цигарета и он завија очеву шкију у тоалет-папир марке »Голуб«, а затим гледа у ватру. Ватра. Једноставног ли грејања!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Око два часа ноћи стигоше на њеку пространу рудину, гдје на другом рубу видјеше ватру: — Стој! — нареди вођ. — Сада друге није, но да оставимо бремена овдје, па да сви идемо онамо! Будите наредни!

Милићевић, Вук - Беспуће

млазеве, погињаше пусто дрвеће и стресаше заостало, жуто и самотно лишће са голих грана и узбуркиваше кроз димњак ватру у пећи.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако. А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу; храбри га осмех полажеников, па прича даље.

Учитељ је пао у ватру, мислиш: Демостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да се споља не чу глас

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ето Турак'! ватру сваки проспе, Па за гвожђе — куда који доспе, Дим и пара и пушака цика, А уз пушке та јуначка вика: „Не дај, не

Ма је Гојку кам на срце пао. Ох ето их — Гојко ослушкује, Спрема ватру, друсто разређује, Па оли је задобити тако, Оли тако ол' тужан никако, Гњевно јунак зуб'ма зашкрипио: „А мој

“ Тако деца лепо моле, А слуша и маја, Ложи ватру, спрема таву И масла и јаја. Али шкрипе кујни врата: Ко ли и отвара? Уђе неко: — „Добар вече!

још је на висин(и), Па чудно гледа што Србљанин чини; Маџари топим' оће да га сатру, Срб на њи пали сиротињску ватру. Још де у Срба Србљанин корачи.

Но гледнимо сад јунака свога. У пећини једној је Милета, Тамо бура сагнала га клета, Тамо ума ватру наложио, Покуснуо, лулу попушио, Пружио се низ ту пусту струку, А под главу подметнуо руку; Другу верну, ону

Ти си, аго, био турска дика, Ал' земљица теби неприлика, Зато Србин ватру ти укреса, Па те посла горе на небеса, Та да пушиш украј Муамеда, Јер те једва са земље изгледа.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

ЈЕ САТИ 121 НЕ ТРАЖИ ЈАЗБЕЦА 124 АРТИЉЕРАЦ МАРКО МЕДИЋ 127 НА РАМПИ 131 ДОГАЂАЈ У МИЛИЦИЈИ 135 ТРЕБА НАЛОЖИТИ ВАТРУ 139 ПОТОПЉЕНО ДЈЕТИЊСТВО 142 НЕПОСТОЈЕЋА БАКИЦА 145 МАГАРАЦ С ЧЕЉАДЕЋИМ НОГАМА 148 ЗАТОЧНИК 151 БАШТА СЉЕЗОВЕ

То се, гласно, није чуло откад су Ћопићи на огњишту ватру пропирили. Пјевање је момачки посао, а ожењен човјек — јарам на врат па тегли и ћути.

— Нијеси кресо шибице? Па пушиш ли ти? — Јок, брате. — А како си ложио ватру код куће, бог те у шуму окренуо? — Запрећемо увече ватру, па се све до дана нађе жара, а баш ако се и угаси, тркнемо

Па пушиш ли ти? — Јок, брате. — А како си ложио ватру код куће, бог те у шуму окренуо? — Запрећемо увече ватру, па се све до дана нађе жара, а баш ако се и угаси, тркнемо у комшилук и донесемо угарак. — Хм, угарак.

— И њу, богами, Сајо. Те су назвали Џаканом, а знаш ли како су мене крстили? Мене који сам готов и у ватру и у воду а да не трепнем. — Ма како, брате рођени? — Милош „Лисац“! Ето ти, ја сам ти Милош Лисац, па ти сад види.

Е, мој Васкрсије, ти нас данас баш лијепо разговори, хвала ти ко брату. ТРЕБА НАЛОЖИТИ ВАТРУ Међу бреговима, на безименој заравни обраслој ријетком шикаром, тишина се слила у дубоко језеро.

— Знам на који дом мислиш, долазио сам ја тамо. — Ето ти видиш. Водимо их тако, па ћемо овдје застати, одмарати се, ватру ложити. Попадало то с ногу, остаје уз пут, а тек овдје — ослободи, боже! Зови га, моли, убиј — од ватре неће.

! — Ништа ти не брини — шапатом упозори старац. — Треба само увече овдје наложити ватру и одмах ти ето неког од мојих дјечака. Озебло је то, насмрзавало се, ватра ће га увијек привући.

— Видиш, сви данас кажу, луд је чича, какви дјечаци! Е, мој друже, зна стари шта ради. Треба само наложити ватру. ПОТОПЉЕНО ДЈЕТИЊСТВО Прије много и много година, на раздвоју дјетињства и дјечаштва, један мали путник опростио се

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Па кад седнеш! То се милост, то се објава небеска пуши и мирише из препуног тањира! СУЉО: Ајде џарни ту ватру. Ако смо гладни не морамо и да се смрзавамо.

СУЉО: Тако бих и ја волео да очајавам! Што мене тако неко не унесрећи! Него ти, Суљо, седи на пањ, пред ватру, спреда гориш, с леђа ти ладно, кеса празна, трбух празан, и, што је најгоре, кревет празан!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Опереш сахане, да се не би познало. Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове јела да не би могла која мачка или пас што да узму.

Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ломила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову

Стоји она и чека. Ја једнако ћутим, а осећам ватру од њене близине. Почех да кидам један повећи грозд. Не могу, јак. — На ти косирче! — шану и пружи ми га. — Нека.

И, као увек, одмах би тамо по кући почела нешто да распрема, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у неке опаке планине; дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају, потом почну да легну спавати.

Наложе ватру велику, вечерају и спреме се да легну спавати. Онда најмлађи брат рече: — Спавајте вас двоје, ноћас ћу ја стражу

Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска угасила сасвијем. Онда он не имајући чим ватру зажећи а браћу не хотећи будити, пође мало у пустињу не би л' штогођ виђети могао, али нигдје ништа.

дрво високо, па кад изађе уврх дрвета, погледа на све стране не би л' штогођ виђети могао; гледајући тако дуго опази ватру да се сјаји, па му се учини то близу, скине се са дрвета, па пође да ватру донесе и код браће наложи.

виђети могао; гледајући тако дуго опази ватру да се сјаји, па му се учини то близу, скине се са дрвета, па пође да ватру донесе и код браће наложи.

наједанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на ватри стоји једна оранија велика, пуна исјеченијех људи.

Он ватру наложи, а сунце огране и сване се, онда он браћу избуди те устану и тако пођу даље. Истог дана наиђу на пут који води

извади једно перце па му га даде говорећи: — На ти — вели — то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћу ти онда доћи с мојом силом у помоћ. Онда царевић узме перце па пође тражити БашЧелика.

види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури: — На — вели — шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у помоћ доћи. Царевић узме перце и пође тражити Баш-Челика.

А царевић кад види Баш-Челика, повади она сва три пера и кресиво, па стане кресати док мало ватру прижеже па запали сва три пера, али док је запалио Баш-Челик га стигне, потегне сабљу и царевића на двије поле

Онда цареви заповједе те се лисица распори и срце извади па наложе ватру, срце распоре, из срца тицу изваде и у ватру баце. Како тица изгори Баш-Челик погине.

Онда цареви заповједе те се лисица распори и срце извади па наложе ватру, срце распоре, из срца тицу изваде и у ватру баце. Како тица изгори Баш-Челик погине. Царевић онда узме своју жену па оде шњоме кући.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ЛЕПОСАВА: Ала сте и ви, боже, све да вам је као из кутије! СОФИЈА: Није него да се удавиш у ђубрету. Иди погаси ону ватру, да не горе дрва узалуд. ЛЕПОСАВА (одлази) СОФИЈА (за њом): И оно брашно да се покупи.

фела од жене, а фела од зли жена има толико, колико грозница: једна је ладна, друга с ватром, трећа нема ни зиму ни ватру, не знаш шта је. Моја не виче по кући, али опет мора да буде све по њеној вољи. 12.

ДОКТОР: Но мене су цалајући предмети одвели од праве ствари. Опростите, морам да дођем у ватру кад видим како се отечествени синови презиру, а Швабе се уважују. Да се повратимо на наш разговор.

) 1. ВУЧКО (ступи) ВУЧКО: Ја! „Вучко, трчи тамо; Вучко, пери судове; Вучко, дај једну Ватру; Вучко, пеци једну кафу; Вучко, носи ово писмо; зови шнајдера; иди у дућан“ — све Вучко; а да се одмори нема Вучко.

Која девојка показује голе прси? А она је готово сва гола. Срамота добога, него скини, па баци у ватру. ЉУБА: За то смо дали три талира, мајка. СТАНИЈА: А колико си дала у цркви?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

се прикрије У слутњу, у ишчекивање: Ружама плануће живице Кад април се преко ивице Излије; какво преливање Ветра у ватру! Баште су Распамећене од кретања По векторима свог цветања — А делом још од маште су.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— Можда ће бити нека мушкарчина? — долива маман бензин на ватру. — Мушкарчина? Само нек покуша да малтретира нашу Ану: видеће већ свог бога! Стварно, а где ми је онај пиштољ?

фол, у Паризу ником ништа — Нова година им није артикал, не троше је, него више Четрнаести јули, а у Јордану прекинули ватру, док наш дописник из Њу Јорка јавља како у Њу Јорку и на Нову годину експлоатишу, а он се, као, фол, згража, а путује

—Тамо сте до десет часова, нула, нула! Јасно? — заврши своју говоранцију наш маршал Петен. — Отварате ватру са положаја, а затим, на знак зелене ракете, почињете са повлачењем према коти 247, где вас заробљавају припадници

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Во и крава вуку ме. - Спуштају се појаси с таванице, с пенџера. Бацам цјепке, нападам вукодлака, вучицу. - Вјетар ватру повраћа из тучане фуруне. - Миле сеје, двобраћа: Ранко, Мара, Милија - Ћамил, Тахир, Фикрета.

- Сјен патосом, копрена (танко ли се опрела!) у прочељу синула. Шпорет ватру смирује. Трепти чаша тропера. Зрцај, зрцај, чашице - радуј кућно кандило: кућа ми је прољеће што се маглом наткрило!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Викну Јова њима трима: „Браћо, ватру табанима, бјежмо брзо у наш крај, у колиби има змај!

“ Само што рече избечи очи погрби леђа, на мачка скочи. Хитар је Тоша, нема му мане, на ватру личи живу, па за трен ока и у два скока уз врбу стругну криву.

Пролеће никад умрети неће, опет ће доћи сунце и цвеће. Од тога дана у млину старом Тоша и његов друг уз ватру седе, поспано жмуре, сањају топли Југ. А када ветра удари вал, њима се чини — пролети ждрал.

“ „Бежимо, Жућо, батина ево! — повика мачак фрчући брком. — Табану ватру, петама ветра, спасавај кожу, у шуму трком! Дође нам, богме, гарави петак, ово је страшног суда почетак!

МАШИНОВОЂА Мој тата јаше црнога коња, Арапа, ватру живу, путује тата гвозденим друмом, вози — локомотиву. Чудан је коњиц у тате мога, клизи, не иде касом, за собом

Кад нема врелог афричког сунца, овде га грију угљем из Креке. И ту се ујка марљиво стара и ложи ватру за смрзлог цара. Камила плови, пустињска лаћа, морнарску главу високо држи.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

ја сам му рекао да се склонимо, али он је хтео прво да уреди са барком и мрежама и одмах је добио болове под пазухом и ватру. Трајало је шест недеља; мати, само мати га је спасла. Бојим се што је тако ислабио. — Сада ће се већ брзо угојити.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Ал нико не запева на путу, цркве зимују на дну језера, а ноћу видим ватру љуту на врху Велебита и два џелата дувају у прсте, хоће да ме спрже целог, до семена.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Али наскоро допреше они поново преко неме планине. Око мене сви су спавали. Чобанин је дремљиво посматрао ватру и с времена на време подстицао огањ.

Напрегнутих нерава и мишића, војници су држали топовске справе, спремни да сруче убиствену ватру на непријатеља, ма где се појавио. — Музика, музика! — викао је један официр. — Свирај, свирај!

Неко из мрака виче да артиљерија отвори ватру... Али на кога?... Десно од нас јекну праскави тресак и очи нам засенуше од топовског пламена.

Људи су свесни да смо напуштени. Пешадија је вероватно заобишла село да би избегла убиствену ватру непријатељске артиљерије, и ми смо сада препуштени сами себи.

Али ноћи нам дојадише. По неколико пута се дижемо и отварамо ватру. Пешачка паљба обично почне негде на левом крилу, затим се распе целом дужином фронта.

Без и једне речи се окрете п навуче блузу, готов да пође. — Припазидер, бре, на ватру! — обрати се некоме унутра. — Али не, ниси ми потребан... могу ја и сам. — Па...

— А када носите вечеру? — А, нема ’вод’ вечере! Однесемо пред зору па за цео дан. Преко дана не палимо ватру... Тек сада... Сетих се тада батерије, где се служба обавља као за време мира.

Ледени као кипови, војници су били на својим местима. Само притисак прста и митраљез би бљунуо ватру. Неприметно се повукох. Ваљда знају шта раде, тешио сам се.

Ти имаш да будеш „штафажа“ батерије. Када сам се јавио команданту, он ми рече: — Дакле, упамти добро: ватру ћеш отворити само онда када видиш непријатељску пешадију пред жицом и чујеш да шкљоцају маказе. Јеси ли разумео?

— На осматрачницу, господине пуковниче. — Ајд, ајд! — Па се окрете: — Слушај, мало брже да отварате ватру ви, артиљерци. — Па према ситуацији...

Направио је Радојко читав план за једну умишљену офанзиву. Мени је доделио да отворим брзу ватру на аустријске ровове. Бомбаши би тада бацили бомбе. Његов вод има да опали три брза плотуна.

Шљапкају војници по влажној земљи, мокри и прозебли... Нико ватру не сме да заложи. Седимо тако и ћутимо пред тешком неизвесношћу... Душа се згрчила од студени и злокобних слутња.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога ; али чујући ово

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Поручује загоркиња вила: “Сна’о моја, Латинко дјевојко! Мети дворе, да праха нејмаде, Ложи ватру, да дима нејмаде, Носи воду, да труња нејмаде, Јер ја нејмам сина нег’ једнога, Немој лудо изгубити главу.

Ко ће мајци ватру ложит? Ко ће мајци кућу брисат?“ Сунце греје, ватру ложи, Киша пада, воду носи, Ветар дува, кућу брише. 221.

Ко ће мајци ватру ложит? Ко ће мајци кућу брисат?“ Сунце греје, ватру ложи, Киша пада, воду носи, Ветар дува, кућу брише. 221.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

је обрисао лице после умивања; у шајкачи је мућкао коцкице, са једним железничаром; машући шајкачом, разгоревао је ватру у шпорету; седео је на шајкачи; у шајкачи је носио писмо; за шајкачу је заденуо невен; шајкачом је убио муву; помоћу

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Падао је на маршевима, у Галицији, као клада. Није преживео. Ја сам преживео. Ми смо бачени у ватру (Барбис: Феу) на Злота Липи, у великој офанзиви на Русију, која се, за двадесет и девету, завршила катастрофално,

Ствар је била једна фантастична киша. Безопасна. Други је био: вежба бојним мецима. Водови су имали да напредују, уз ватру резерве, и да се привикну фијукању метака изнад и поред глава. Ствар је била много опаснија.

Ја стојим уштогљен и салутирам кад пролази чета у којој сам и ја до јуче био, и која одлази, без мене, у ватру. Пред њом, на коњу који поиграва, мој друг из детињства. Он ми довикује, смешећи се, нешто. Одлази преко моста.

Њега варају други. Ми смо китили домове кад они нису били још ни у вардарској долини. Они су бацали у ватру у Шампањи и своје најмлађе, чекајући Американце. А, овде, не само пиљарице, гледају да задрже кусур.

Кроз доглед, случајно, примећујем прве патроле непријатеља, а после и више стрелаца па отварам ватру, а шаљем једну скицу положаја батаљону.

Вели, добро је било. Добро сам отворио ватру, рано сам непријатеља јавио, а нацртао сам врло добру скицу. Пред вече, батаљон силази у Мостар, кроз главну улицу.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Али му је баш због таквог држања популарност нарасла тако да је сваки био у стању скочити, што кажу, за њим и у ватру и у воду.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Е добро, добро, али без јастука не дам. — Тако ви је то код нас адет. Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.

Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући... А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... Једва се изреди »послужење«.

Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру... Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће...

на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... Ала је страшно!

Сваки мисли у себи: »Лако је њима; седе и чекају те у заклону. Кад наиђеш, — оборе ватру, убију тројицу, те провале ланац и продру, па после, у оној забуни, трчи за њима ако смеш!...

— Тридесет и пет година моје беспрекорне и беспорочне службе, — поче капетан, подбоден Стојаном, да пада у ватру — па то све 'нако... И владаоце сам дочекивао, и министре, и... 'нако...

ч’а Глиша чита лекцију, већ се и она придиже и отпоче изнајпре говорити тихо чисто као да моли, но после све више у ватру долажаше, стаде разлагати како то опет није ништа а како ће Каја тек на Цвети напунити деветнаест година, како је она

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СВИ: Тако је! Тако је! ЈЕВРЕМ (пао у ватру и сад све слабије чита): Наша је земља, браћо, задужена и разривена, закони су осрамоћени и проиграни, а народ је

музику па иду кроз варош и пред Јелисијевим дућаном упалили буре од катрана па се искупио свет и деца те прескачу ватру. У Тенкиној кафани потукли су се и разбили једном главу, али тај није ни наш ни њихов, није чак ни овдашњи.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића. Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.

И то често не иде с бог зна каквом ватром. Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.

Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.

« — Дивота! Жестоко! Браво Бразилијанци. Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите: Живели! — Живели! — продера се Мића »Официр«. — На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.

— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре! Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!

Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. Љубица пада све више у ватру. Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ЗОРА ЈЕ, ДИЖУ СЕ, ПРИПАШУЈУ ОРУЖЈЕ ДА КРЕЋУ ДОМА. ЧУДЕ СЕ ГЛЕДАЈУЋИ СТАРОГА ИГУМАНА ЂЕ СЈЕДИ УЗ ВАТРУ. БРОЈИ БРОЈАНИЦЕ И НЕШТО У СЕБИ ЧИТА; А ОНИ, КАКО СЕ КОЈИ ДИЖЕ, ТАКО МУ ПРИСТУПА И ЉУБИ ГА У РУКУ ИЗ УВАЖЕНИЈА РАШТА

ВЛАДИКА ДАНИЛО Што је, Вуче? Грдно ли изгледаш! Виђу да си с крваве пољане, газио си нигђе ватру живу, и Бог знаде, до тебе самога, је ли ико ту жив претекао; ер без муке не прскају токе ни се ломе такви

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Е, сад да се одужимо Богу!“ „Еламо!“ Јока хитро нагрну жераве на комад цријепа, па посу тамјаном ватру. Заждише свијећу на трпези. Женске запалише још мањијех свијећица, које држаху у рукама.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Бити у свакој чорби мирођија. Бунар украј реке копати. Ветар капом терати. Гасити ватру сламом. Грлити сјену. Давати рукама, па тражити ногама. Дати јарцу да чува купус. Дрва у шуму носити.

Куповати мачку у џаку. Маглу збијати у мехове. Мусти јарца у решету. На брусу меда тражити. На ватру сипати уље. На тавану копати бунар. На трњу грожђа тражити. На врапце просо оставити. На курјака стадо оставити.

откуда сад букова мезгра? Сад букве пуцају од мраза“, она му одговори: „Е мој чоече! нема болећега, а он би наложио ватру око букве па би се буква откравила, и било би мезгре“. Осам ми мањка, а девету ћерам.

Да се дигне народ и да наложи ватру па она два крша што су се у страни наднели над језером, па кад се стена усија да је одгурне доле у језеро, сви би

Ја наложих живу ватру, Да изгори бојно копље. Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута

Ја наврнух мутну воду, Да истули живу ватру. Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте

Ја наврнух мутну воду, Да истули живу ватру. Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не

Ја доведох вранца коња, Да попије мутну воду. Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не

Ја донесох бојно седло, Да убије вранца коња. Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не

Не хте миш седло стругат’, Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не

Не хте маца миша јести, Не хте миш седло стругат’, Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не

лубину: Поче маца миша јести, Поче миш седло стругат’, Поче седло вранца бити, Поче вранац воду пити, Поче вода ватру тулит’, Поче ватра копље горет’, Поче копље вука бости, Поче вуче шуту клати, Поче шута пелин пасти, Поче пелин

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

тако мало по мало док се све изамеље, и ћосо све брашно закува, па онда умијеси једну велику погачу, па разгрну ватру, те је запрећу да се пече.

У један пут падне ми на ум, да имам у зубуну једну шиваћу иглу, па је извадим, те исцијепам, па навалим ватру и сит се огријем, па легнем поред ватре спавати.

”” Онда ми један по један онамо, док сви уђемо и уведемо све тридесетеро коња, па коње растоваримо и наложимо ватру, те преноћимо као у кући.

Једном рече снаси својој: „Хајде, снахо, да ми његов свлак изгоримо: ја ћу ужарити пећ и у ватру га бацити нека изгори.” А снаха јој одговори: „Бојим се, мајко, да му што не буде.

Кад га први сан ухвати, жена му полако извуче кошуљу испод главе, и матери кроз пенџер дода, а мати је одмах баци у ватру. Како кошуља почне горети а он скочи од сна па повиче: „Шта то | уради, да од Бога нађеш!

Идући тако и тражећи га свуда, дође к сунчевој мајци и нађе је где пећ жари и голим рукама ватру изгрће. А она кад то види, брже боље одреже свој скут па јој руке њим умота, а сунчева је мајка запита: „Од куд ти

Онда човек пође да тражи Усуда. Идући тако дође до једнога села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде ваља да је како весеље или слава,” па пође унутра; кад он унутра, а то на ватри велики

Отац је послуша | и отиде спавати, а она дохвати пињату и настави на ватру пуну воде и боба, па кад свари боб, зовне ујутро оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда

Кад их отац одведе далеко у шуму, он им наложи ватру, па узевши тикву пође као на воду рекавши деци да седе код ватре, а он ће сад доћи, и тако се од њих украде и отиде

Деца кад то виде, бризну плакати па се врате к ватри. У том ударе онуда некаки Чивути, па кад опазе ватру, дођу к деци па их запитају шта раде онде, и имају ли још кога онде, а пошто им деца приповеде све шта је и како је,

не знајући ни сама куда, најпосле заиђе у шуми, па тумарала тамо амо тражећи куд ће да изађе, док смотри на далеко ватру где се светли па онда хајд к оној страни од куд је ва- | тра светлила.

Она лепо узме метлу па почисти колебу, ватру склони, и још дрва донесе те бољу наложи па седне да чека ко ће доћи. Кад у вече, Боже!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Хајде, брзо, одмах! (Силазе лево.) Пауза. СТОЈНА (враћа се, умирена већ, подстиче ватру на огњишту, намешта грање): И боље, боље тако! Иначе се већ не може овако. Ваљда ће, после, и он за њима у свет.

Бар то, хлеба кад има. (Застаје): А ти, молим те, ако нећеш штогод да ми скуваш, а оно бар наложи ватру. (Показује на дрва): Ено, све је суво, све суво. И, ако хоћеш, наложи. Наложи, нека се бар задими по кући. (Одлази.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

„Познајте дрво од плода његова, — говори свето јеванђелије — ,,неплодно дрво сече се и на ватру меће.” Но, народ из своје простоте мисли, ако нестане међу њима калуђера, нестаће вере и закона. Што веле?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

У грудима кипи нешто горко и врело. Скида фотографију са зида, преко колена ломи рам, отвара пећ, баца је у ватру, пламен букти, готово је и с тим! кида евенке са прозора, и то је прошлост!

јој руке, сваљује је на лежај, притиска јој чело, све док се не смири, па се окреће огњишту и чарка слабу, сиротињску ватру. Зна да од грознице после порођаја жене умиру. Ако она умре, умреће му и близанци.

ноћу и коју нико дању није видео, Тола отворених уста звера по соби, загледа у оџак низ који силази, да згази и њега и ватру, ледена, длакава шапа.

Видиш ли сада шта сам родио и шта имам? Тола седе поред огњишта, набаца прошће на разгорелу ватру и суну ракију у врело грло. Нисам заслужио да ме истераш из куће, да не платиш муку... И још столицом завитла на мене.

Као зверка ухваћена у кљуса, којој је од батргања и напора да се ишчупа много крви истекло, уплашено и немоћно зури у ватру. У отвореним очима играју пламенови, извијају се, заплићу у гужву и горе у празној, огромној глави.

А Ђорђе их не гледа и не слуша. Обема шакама стеже чашу и кроз жућкасту ракију гледа у себе, у ватру што ничим не може да се загаси, у којој горе и распадају се речи без смисла, неизговорене и туђе.

из које су ишчупали врбу набацали су лишће, мајка га увила у сукњу, да га земља не жуљи, И ставила на гомилицу лишћа. Ватру коју су му наложили угасила је киша. Плакао је од зиме.

Дошла је у госте и заноћила. Аћим је с братом и сестром лежао на слами поред огњишта, а њих две су чаркале ватру. Шапутале су, а. он се правио да спава и чуо сваку реч. „Видим, твој Лука увек исти.“ — „Исти.

— Па требало је да су већ дошли — одговори Аћим, као забринут што још нису стигли. Рече им да наложе ватру и уђе у општинску судницу. Наложише велику ватру и из оближњих кућа донесоше неколико бакрача ракије.

Рече им да наложе ватру и уђе у општинску судницу. Наложише велику ватру и из оближњих кућа донесоше неколико бакрача ракије.

— Кућу да му запалимо! Нек изгори Катићево гнездо! — Узми сламу! — Дај ватру! С прозора се сјури стакло. — Не дирај Симку, заклаћу те! Разабра Николин глас. — Удри и тога безбожника!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шта ли са њима ради? Никада није запажено да ложи ватру. Шта ће јој онда корење? Вештице и чаробнице користе крило слепог миша, змијин зуб, совино перо.

При погледу на плодове које није имао ко да покупи, очи су му се маглиле. Све теже му је било да се сагиње, ложи ватру, готови јело. Што се јесен примицала зими, све теже је устајао из кревета. Али коме то да каже?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Можеш мирне душе све те списе бацити у ватру, а да то никад не пожалиш“. „Куку мени!“ зацвиле Аристотелес, „све што до сада научих из филозофије, погрешно је!

„Па зар нису Арапи бацили у ватру те списе?“ „Не. То је злобна измишљотина. Баш на против: они су те списе спасили од пропасти“.

„Када су све те припреме биле довршене, запалио сам ватру под ретортом и одржавао је беспрестано четрнаест дана, а жива била угрејана до температуре њеног кључања“.

„Значи“, упадох му у реч, „хемиски процес био је завршен“. „Тако је! Но за сваку сигурност одржавао сам ватру још неколико дана, обуставих је тада и пустио да се посуде охладе.

Један од њих је овај који се налази у овој цилиндричној посуди, који, као што сте сада видели, одржава ватру и сагоревање, а којему сам дао назив „оксижен“.

У последњој етапи тог путовања око Јужне Амерке видесмо вулкане како бљују ватру и доживесмо један катастрофални земљотрес који на наше очи разори целе вароши“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Квазимодо, види стиже ли комора. — Ресула, тркни за воду. Или: — Наложи ватру! Или: — Носи овај извештај у пук! Јер и ко би други него Секула.

али се види да га глас све више издаје, јер је некако нагло и силовито од почетка наступио, и јер све више пада у ватру и напиње се, вратне му жиле набрекле као проширене вене на ногама, па је већ упола промукао, те уместо: „Здраво,

Гру... Грууу... Три непријатељске пољске батерије просипале су ужасну ватру. Око седме батерије било је све гранатама разорено. Као црв, примећено је, гамиже непријатељска пешадија све ближе...

пређоше преко неке јаруге, а доктор се окрете к мени, па ме упита: — Збиља, да ли превијалиште може да западне под ватру? — А не, никако — рекох ја озбиљно, — оно је под заштитом Црвенога крста.

Сви ми причају, да су и ноћас били ту и да су Арнаути гађали баш у њих, баш у ватру, која је овако исто горела. Друмом промичу рањеници. Теже рањене носе на носилима.

Пуковник Недић, коме се чинило, да пук потпуковника Васића споро напредује, нареди да једна батерија отвори ватру с те чистине, испред дивизијског штаба.

после лепо видимо каменити положај са кога нам добро заклоњени стрељачки ланац непријатељски шаље убиствену, паклену ватру. Ми већ добро видимо војничке главе са пљоснатим шапкама и официре, који трче тамо-амо, осматрајући наше наступање.

А затим ми јуримо даље и заустављамо се тек под самим положајем одакле отварамо ватру на непријатеља, који је узнемирен и збуњен.

Сирото јагње наше! Ти си морао бити изван себе кад си кроз убиствену ватру трчао у стрељачком строју. Ти си се унезверено освртао на све стране да нађеш место које би те заштитило, ти си ту

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Кад сам у дјетињству читао причу о задријемалом киту на морској површини на чијем су хрпту бродоломци наложили ватру да се огрију, замишљао сам се о размјерима смрти у тој грдосији: мора да његовим тијелом, од врха главе до на крај

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

који су разасути по бескрај ном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака... Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осећања..

И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака.

и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.

Болан, Станка Радоњића! ... Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана... А сад?...

Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненаднога нападача или бегунца.

као врећа... Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... — Зар баш на месту? — пита капетан, мр штећи се. — Није ни мрднуо. Ено га у дворишту...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Старац на то пристане, а враг му рече: — Посла никаква нећеш имати, него ћеш само ватру ложити под овај котао. — И с тим враг отиде.

— И с тим враг отиде. Кад прође већ близу година дана, врага никада кући нема, а стари једнако ложи ватру, па и не зна кад му је година.

Кад то свети Илија чује, закала па дође тамо. Кад он тамо, ал̓ стари сједи и ложи ватру, а Илија му рече: — Помози бог, старче! — Бог помогао! — одговори старац. — Па шта радиш? — пита га свети Илија.

— Бог помогао! — одговори старац. — Па шта радиш? — пита га свети Илија. — Ево ложим ватру — изадре се старац онако љутито, а свети Илија му рече: — Немој се љутити, јер ти не знаш с ким имаш посла.

А свети Илија му рече: — Теби је година ујутру. Кад враг дође, питаће те шта радиш, а ти реци: ложим ватру; он ће те питати да ли знаш кад ти је година, а ти реци: данас.

Кад замало ал̓ дође враг, па га пита: — Шта радиш, стари? А стари се изадре: — Ево ложим ватру. — А кад ти је година? — пита га враг. — Данас, — одговори стари опет љутито. — Па хоћеш ли још служити?

као што је он наредно, а он онако гладан примаче се па се оне разне ђаконије нађаваса, а оне пусте суховине стаче на ватру, па уза њу леже и заспа кô заклан.

Кад га први сан ухвати, жена му полако извуче кошуљу испод, главе, и матери кроз пенџер дода, а мати је одмах баци у ватру. Како кошуља почне горети, а он скочи од сна па повиче: Шта то уради, да од бога нађеш!

Идући тако и тражећи га свуда, дође к сунчевој мајци и нађе је где пећ жари и голим рукама ватру изгрће: А она, кад то види, брже-боље одреже свој скут па јој њим руке умота, а сунчева је мајка запита: — Откуд, ти

Дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају, потом пођу да легну спавати. Тада вели онај средњи брат: — Ви спавајте, ја ћy ноћас чувати

Наложе ватру велику, вечерају и спреме се да легну спавати. Онда најмлађи брат рече: — Спавајте вас двоје, ноћас ћy ја стражу

Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска угасила сасвијем. Онда он не имајући чим ватру зажећи а браћу не хотећи будити, пође мало у пустињу не би л̓ штогођ виђети могао, али нигђе ништа.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Али шта му драго — ја пожаре волим. — Ватру који гаси, тај се и опече; — Сад се клањам, госпо; видећу вас, молим? “Кад стидљив дан оде и кад дође вече.” 1904.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

” Ове лепе мисли Џим је изговорио спремно и лако као када је убацивао лопате угља у пламтећу ватру испод својих котлова.

Џим је био практичан човек и набацивао је своју практичну мудрост на исти начин као што је убацивао угаљ лопатом у ватру испод својих котлова.

године била још тако свежа. Ватру наложену дрвима која тешко гори, морамо чешће подстицати да би се одржала. На исти начин треба и пламен успаване

Ћипико, Иво - Приповетке

На први мах им се смучи, но што дуље буљаху уз ватру беше им угодније. Жена је времешна, пристала. На глави јој коврљак, обавијен марамом; на се је навукла хаљину, а преко

— шалио се старешина. —Човјеку се десила несрећа: болан је, — изрече жена и загледа се у ватру. —Што му се догодило? Кажи! —Која вајда казивати? Отуд нема помоћи. —Приповедај! — умешаше се и девојке.

После га спопаде бљуватање. Нико му није могао помоћи, јер су били у тами. Свеће нису имали. Покушаше ужгати ватру, али се жигице беху овлажиле, а није било чим сухим успирити. Једва дочекаше дан.

Касно у ноћ изнемогли падоше на конак код пријатеља Илије. Полегоше. Марко је уз ватру слатко заспао, а Цвета није могла ока да стисне: далеко је још до куће... Мори је брига...

— и упре у њ плашљиво очима. —Умро је, — одговори мирно дете и загледа се у ватру. Њу у грудима љуто жицну, као да јој је ко заринуо нож у срце. Часом се уздржи и упиљи поглед у чељад.

А и кући ће брзо; одмориће се и науживати својих навика: свога крша и вечерњих сједника, гдје се уз добру ватру у причању лијепо осјећа како зимска ноћ брзо одмиче.

Занос је потресе, скочи из постеље и брзо се среди. Наложи ватру, поспрема по кући, а осјећа се свакога часа слободнијом.

господарев је загон за стоку: с њоме се и он у њ за рђава времена и студени заклањао, одмарао се и проспавао би уз ватру. Ту је загнао дотјерану стоку, а извео на пашу ону што га је, огладњела жељно ишчекивала.

Око ручана доба, рибари, довршивши посао, наложише ватру да испеку на жеравици преостале срдјеле. Оштри воњ пецива голица, а пламен се и не види у пуној свјетлости дана.

И прелџије гледају упорито у ватру, пуше, чисте лулу и шапућу, и чује се по која гласна раскидана реченица, али све одмерено, полако, дуга је зимња ноћ,

— Ти, Павле, дакле узора, а? — пита смишљено већ трећи пут Тома Јелић, млад, живолазан човек, и подјарује ватру, само да не гледа у друштво. — Јесам, брате, — одговара по трећи пут Павле, и одмах ућута.

— Не би, брате, бог! — вели Тома Павлу. Ја му говорим, натежем се, а он гледа у ватру, особит је, болан, и велики самовољац! Павле се замисли: —Ја би' штогод и прегорјео од мога сиромаштва .

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Задавићу га, разумеш ли, ево овим ћу га рукама задавити. ВАСА: Де, де, де! Опет си пала у ватру. ЖИВКА: Па како да не паднем у ватру, него у шта хоћеш да паднем? ВАСА: Оно јест... знам како ти је!

ВАСА: Де, де, де! Опет си пала у ватру. ЖИВКА: Па како да не паднем у ватру, него у шта хоћеш да паднем? ВАСА: Оно јест... знам како ти је!

ВАСА: Не знам. ЖИВКА: Нико други него госпа Ната. Руку бих у ватру мет'ла, ако то није њено масло. ВАСА: А што мислиш да је она? ЖИВКА: Па преотела сам јој онога.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

уломом по средини: (1) „А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, ↓ те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и богзна шта се учинило, можда читава кућа запалила”; (2)

Пишчевић, наиме, описује како се уплашио кад су Французи осули ватру док је јахао обалом Рајне, и тада се „поче, на најопаснијем месту, измицати седло пода мном, и већ сам помислио да ћу

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

ЧИЧА МИЈА И ЊЕГОВА КАПА Вино пије, ватру саму, Чича Мија, И глава му, и капа му Веселија. Па како је лепо пио, Лепо плати, Пошô ј’, ал’ је преумио, Па

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Ух, ух! Дајте сирћета под нос, док нисам пала у несвест. Анчице, Анчице! (АНЧА донесе ватру, и почне кадити.) ФЕМА: Ах, Анчице, како ми је зло, подузима ме мука. Дај мало сирћета под нос. (Анча јој донесе.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

О златни талог времена простори Пуни сунца! Сенко, где се та земља скрива Где материја сва од заборава открива Ватру у себи и дан без јутра у гори. Како се зове пре него се родимо Спремни у туђој нади и безболном огњу све то?

Прах ружама такнут до мириса се вину На звезданој промаји где ми дан одшкрину Ватру, ватру, слепо то обожавање Елемената, које сагоре сопствену Будућност и сунце претвори у сену Небескога биља пред

Прах ружама такнут до мириса се вину На звезданој промаји где ми дан одшкрину Ватру, ватру, слепо то обожавање Елемената, које сагоре сопствену Будућност и сунце претвори у сену Небескога биља пред мрачно

Држиш у руци ватру као да је То нешто стварно, анђеле са зида, На уласку у завичај који даје Лобању трулу за злато мог вида.

Је ли то љубав што се из срца тамног У ватру премешта из ватре у дан Љубав ван нас и у успомени? НОЋ ЈАЧА ОД СВЕТА О, које ли је време у космосу Сазнан од звезда

уговара нову наду О нади из које она излеће напуштајући је Чудни дијалог између ватре и птице Обећава птицу чаробнију ватру паметнију Ако пронађу заједнички језик Птица и ватра могу да спасу свет ЗЕМЉА И ВАТРА Дубина је сама свој

ружа Нек свако буде насамо са својом срећом Ено муње високо изнад досаде и наде Између блата и ватре ми смо за ватру Поздрављам те непоткупљива зоро света ОСЕЋАЊЕ СВЕТА Проницљива ватро не искушавај ме толико Док ме не схвате певаћу

живи у недостатку страсти Ја препливавам да и не мора узалудног Треба љубави моја Објаснити мирис Дефинисати ватру Мало дубље мало височије земља је некорисна Време прошло је време стварније Као прошлогодишња жетва која се вратила у

свежим рукописом росе ЧОВЕК СА СУНЦЕМ Онај ко претвара своје срце у поклон Онај ко претвара свој ум у смешну ватру Види како се око црвеног сунца Окреће цвет палећи се гасећи се Онај ко несебично уступа сунцу Место на коме се реч ни

ако су лепе Бестидно звуче и лажу На неком месту туђем Прелетајући дубине туђе Мами ме птица све луђе Да за њом у ватру уђем ОРФИЧКО ЗАВЕШТАЊЕ Ако хоћете песму Сиђите под земљу Ал припитомите животињу Да вас пропусти у повратку Ако

Сањајући ја сам све празнике преспаво! И гром је припитомљен певао у стаклу. Не рекох ли: ватру врати на место право, А пољупцу је место у паклу.

Краков, Станислав - КРИЛА

Као поплава се разлили бегунци по бескрајној пољани. — Само да не отворе ватру, да не отворе ватру, — шапућу стиснута срца. Слух се напреже и чека фијук.

Као поплава се разлили бегунци по бескрајној пољани. — Само да не отворе ватру, да не отворе ватру, — шапућу стиснута срца. Слух се напреже и чека фијук. Дах застаје у замореним грудима, које болно стежу.

Наређено је да се у штабу не кува ручак, јер дим обично навлачи ватру. — ... — По сваку цену... да... да... мора се одржати... — ... — ... да, знам да се гине... рат је, брате...

Нешто се догађа. Груну крај њих пуцањ, други, трећи. Све се трже, прену. Батерија крај њих то отвара ватру. Виде се крај топова и кара војничке прилике како се сагибају и додају нешто. Грми топ за топом.

Био би задовољан што још није пошао и он тамо у ватру, али ево телефон јавља све горе и горе. — Контра—напад непријатељев, изгубљени ровови... Време је пролазило.

Нишанџије издужене на леђима узимале су одстојање и сипале ватру из дугих реденика. Клокотали су митраљези. Они горе у зраку нису чули јаук зрна која се расипала и лутала, да се

Будне сенке су шапутале полугласно, и на дну ровова скривале ватру цигарета. Одједном би залупале празне конзерве на жицама, припуцале пушке, н онда би се све пре нуло.

Петровић, Растко - АФРИКА

Постоје крајеви где је човек апсолутно го, живећи у дрвима и познавајући само ватру. Природно је да су ту људи људождери, дивљи, неукротљиви; да су њихова веровања на најнижем ступњу.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

“ „Вуци!...“ „Приони боље!...“ А једнако додаје „Сад, Раде, сад!...“ Радак ложи ватру. РАДАК: Смркло се већ, И студен ветар тамо с планине Подмукло хуји, кô харамија Што се прикрада двору нечијем,

Напоље песак!... Сад, Раде, сад!... РАДАК (меће дрва на ватру): Све већма дува, небо се тушти Кô бледо чело краља љутитог Коме је земља мирна вечито, Ал’ поданици све бунтовници

А баш би после оваквих мука лепо пристајала!... Е, да ми се откуда истекар родити! А волео бих ма у којој цркви на ватру звонити, него у овога звекана служити!... РАДАК (пружа му пљоску): Напиј се, момче, Добро ће бити после умора.

(Порфирије долази и доноси читаво бреме дрва.) ПОРФИРИЈЕ: Да л’ да их сложим доле да ватру? РАДАК: А ну?... Да шта?... ПОРФИРИЈЕ: Вељу, угледаће ватру? РАДАК: Ко? ПОРФИРИЈЕ: Па Турци!...

) ПОРФИРИЈЕ: Да л’ да их сложим доле да ватру? РАДАК: А ну?... Да шта?... ПОРФИРИЈЕ: Вељу, угледаће ватру? РАДАК: Ко? ПОРФИРИЈЕ: Па Турци!... Рекао бих: ушли су у траг, чисто је гора од њих оживела!... Све хуји.

ПОРФИРИЈЕ: Дабогда, Раде, ал’ ми се све чини: Турци су!... Но да утулимо ватру? РАДАК: Чекај још! (Издалека се чује пушка. Јања се узврпољи и гледа да се од ватре уклони.

ГЛАСОВИ (споља): Убијте их! Сеците! У ватру с њима! ИСАК (споља): Страховит пламен ове колибе У овом часу нека постане Предсобље врело пакла њихова!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

y стрељачком ланцу, или гледала да обиђе лево или десно непријатељско крило и тиме да доведе непријатеља у унакрсну ватру.

Турска артиљерија једнако се кретала: видиш тек једну батерију где дојури на какво место, стане, оспе концентрисану ватру на какву нашу батерију или колону, па за по часа опет напусти то место, савије у лево, у десно или напред, па опет

какву нашу батерију или колону, па за по часа опет напусти то место, савије у лево, у десно или напред, па опет отвори ватру на наше.

свој стрељачки ланац, уведоше у борбу одморне трупе и њин се ланац одмах крете полако напред, и просипљући јаку ватру, све је помало напредовао.

Наше се каре опет повукоше и пустише преда це стрељачки ланац, који отвори ватру на турски стрељачки ланац и заустави га у напредовању.

поред велике ватре: наслонио главу на обадве руке а лактове подупро на колена, па се тако греје и овда онда почарне ватру. Сад опазим ту, за десетак корака даље у шљивару, гомилу Бугара. Ту су спавали и сад баш устају и опремају се.

враћали друмом, наиђемо на наше добровољце, батаљон кнегиње Наталије, они помисле да смо Турци, повичу ура и оборе ватру на нас.

што се одозго спуштају, Турци су; распоредите војску да их дочекате, и чим вам дођу на топомет, отворите на њих ватру из топова. Ваша је задаћа да им не дате да сиђу на друм у долину и одсеку нашу војску што се бори под Тешицом.

« Оставим овај жалостан призор, па се окренем бедему иза кога наши пешаци беху отворили јаку ватру, а из топова се већ пуцало картечом.

у диму и пламену и претвори се у расклокотано вулканско ждрело које је са чудном жестином и разузданошћу сиктало ватру — и непријатељ престаде трчати. »О, боже помози«, повикаше сељаци у мојој околини.

Са виса Турци су непрестано просипали јаку ватру. Куршуми су у маси падали у шанац; сваки час су зврцали о дебеле шине топовских кола и пошто се ту од удара распљоште

забавити се каквим послом који привезује сву пажњу — то је најбољи лек за људе који, што но реч, први пут загризају ватру. Јуриш је био ужасан и очајан. С левог и десног крила Турци су сипали у шанац унакрсну ватру.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Сад ћеш да видиш — обрати се поручнику Мишићу. — Шатори се забелели као печурке. Војници су заложили ватру. Али белај!... Нигде воде, што рече друг Влајко. А језик се залепио за непце.

Окретох се уназад... Наступао је други стрељачки строј. Бугари пренеше ватру на њих, преко моје главе. Војници су падали као покошена трава.

Али то је ратни батаљон, а војници иду један за другим. Требало је више од једног километра проћи кроз ватру па да стигнемо до наше чете. Људи се прибили уза стене или претрчавају од камена до камена.

Дозвао сам каплара, и рекао му да на коленима приђе и саопшти сваком на уво да нико, за живу главу, не сме отворити ватру без мога наређења. У том моменту баш из бугарских ровова сукну ракетла, и осветли простор као на дану.

Мој војник ми рече да је тога Бориса ударио куршум у потиљак. Из позадине нагрнуше Бугари. Моји војници отворише ватру, и Бугари се сабише у гомилу, онда ударише у страну. За њима је наступао наш стрељачки строј.

Потпуковник Петар дохвати слушалицу и позва ко-мандире. — Отворите ватру са високо распрскавајућим шрапнелима. Застрашите их, али не убијајте.

Рат је! — он повуче последњи дим из једне цигарете која му се била прилепила за доњу усницу. Затим је одлепи и баци у ватру. Прстима отклони остатак папира и онда штрцну између зуба, испред себе. — Ето иду! — рече један. Окренуо сам се.

У току сутрашњег дана ви ћете регулисати ватру пете пољске и четврте брдске батерије на простору између наших и њихових ровова. — Колико је далеко?... Грр-у-у!

Изгледа као нека мања кућа. — Иза те стене сместили су два топа. А сад да вам објасним. Када будете регулисали ватру батерија, треба да удесите тако да се наши шрапнели распрскавају на двадесет метара испред њихових ровова.

— Највећу! — наређивао је Коста. — Човече, дошао сам да на миру поседим. Остави, молим те. Што изазиваш ватру? — Ти си под мојом моћном заштитом. Ни длака не сме да ти „фали“.

Тамо сви идемо. Командир се подбочио рукама. Дисао је брзо. Његови нерви као да су још напети. Јесте ли добили ватру на време? — запитао сам га. — Добро је. Хвала! — рече, али се видело да је мислио на нешто друго.

Отпоче пљусак. — Лакше подносим артиљеријску ватру него грмљавину — вели Ћирић. Муње су парале облаке, киша је немилице лила.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Твоје благе речи, Сластију силовне, Ватру не угасу Што у мени стичу: Ах, да љубве кадгод Уверу ме, благе! Јован Пачић ТИБУЛ СРЕЋНИЈИ После скорби, туге

Наклона види л’ да ти је срећа, у Ватру скочиће због тебе, за живот свој Тај дволични не мари Доброжелатељ: духне ли Пак откуд ветрић ма најмањи, тражи

То ти је зарицање донело; себи захвал’ се Што и себе и то слатко девојче мучиш. Шта би било да росни ту суху ватру угаси Пољубац? Само живљом цвет би засин’о бојом. Твоје сад је; твоје ће да буде: ком да га чуваш?

Кад будемо покрај двора, Не сећај се ти одмора, Идућ’ спавај — ал’ не сањај, Нит’ с’ ком’ јављај нит’ поклањај, Ватру тела мозгом мори, Нит’ шта мисли нит’ говори! Иза двора измеђ гора Биће доста нам’ одмора.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— А затим Бошко, Богдан, Станојло, Мира, Станиша и други. РАДОШ (подстичући ватру): Докле је било крви у срцу Није ми требô огањ и плам, А сад?

Бошко, Богдан, Станиша, Станојло и Мира улазе.) БОШКО: Помози Бог, деко! РАДОШ (седајући наново уз ватру): Ако се нисте бога одрекли, Нека вам, децо, господ помогне! БОГДАН: Амин, старче!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

“ — рекао је, и сложио бурунтију на ватру. Његова су мушка чељад била сва до зуба наоружана. Пасоше за оружје није му падало на ум да тражи, нити је коме падало

Други су му пут пријетили да ће га на ражањ натаћи и уз ватру као вола припећи, а трећи су га пут свукли гола и држали два дана у тешким гвозденим букагијама под врелим сунцем уз

припећи, а трећи су га пут свукли гола и држали два дана у тешким гвозденим букагијама под врелим сунцем уз разбукталу ватру. И данас се на то тужи и вели: „Стари, крепали Џибукарда, Ђурђије и 'ришћани криви су томе, небо се над њима проломило!

Млого ме је, кажем ти — уђе у кућу, клекну на кољена и поче распиривати ватру. — Млого ме је, кажем ти, Џибо — диже се и пође у собу. — Ђе ћу сад наћи ђезву, вилџане, шећер? А! Ево и'!

— упита ме котлар Мићан и сагну се да сјарне ватру. — Још мало, па ће прокапати! — Зар не знаш збиља? — Не знам. Какав зулум? Кад? — Ето га, нек ти приповједи.

— вели Симеун, па сасу двије-три заостале капљице на ватру, а плавичаст пламен лизну уз један угарак. — Е, кад је тако, Симеуне, онда Боже помози.

— Помоз'те људи! За часак накладоше нов котао и подјарише ватру. — Симеуне, зове те отац Сопронија — долетје ђаче. — Теби је, Мићане, рекô да му у 'вај ардовић улијеш ракије, ама

Мићан прегледа још једанпут котао. Кад нађе, да је све у реду, огрну хаљину, сједе пред ватру, извади лулу, па напуни. — Оно нам је — вели Мићан, па се сагну да метне угљен на лулу.

— Тешко оном кога други брани! — дочека' га ја кô из свог штуца; састави' ватру у ватру. Попасно је доба. Сунце привило крају и већ пада на заранке. Пушке учестале.

— Тешко оном кога други брани! — дочека' га ја кô из свог штуца; састави' ватру у ватру. Попасно је доба. Сунце привило крају и већ пада на заранке. Пушке учестале. Пуцањ се све ближе и ближе примиче.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И кад разгрнемо пепелишта снова, Стари ће се дани уз реч да помену: Слушаћемо ватру и веселост њену, Кô домаћин што се вратио из лова С песмом, с којом јутрос у планину крену.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

освета над Бећир-агом и агиницом призива се с уводном сценом мучења младог хајдука Малог Радојице, коме Турци ложе ватру на прсима, приносе гују присојкињу, забијају клинце под нокте.

песништва, које образлаже као спој симболотворне песничке форме и мишљења које дијалектички повезује крајности: ватру и пепео, биће и ништавило, живот и смрт.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећу. Онда оно осећање.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

лаке алатке (јармове, чункове за ткање, витлове за мотање пређе), јер се лако ради и лака је, али се нигде не меће на ватру (Ст. Дим.). У селу Чунацима верује се да је брекиња од девојке постала, и зато је грехота сећи је (Ст. Дим.).

гранчицама пут облака и говори: раступи се (Беговић, ЖСГ, 121); такође се за време града кида врбица и унакрст баца у ватру (Беговић, 223).

»Ако хоћеш да дође она цопрница која ти је однела срећу нпр. код блага, мораш палити ватру г. дрвима« (ЗНЖОЈС, 19, 118). У митологији г. може имати козмички значај. Сва земља стоји на гранама великога г.

грања на благослов у цркву, па се онда меће у собу или на кућни кров, и у случају непогоде баца у ватру као утук за гром (ЗНЖОЈС, 7, 183; 18, 73; 13, 34). Д. се гранчице налажу на »живи огањ« (С.

Цевчицом од з. боду се колачићи »младенчићи« (9. марта, СЕЗ, 16, 131). 3. не ваља ложити на ватру, »јер ће те болети зуби« (БВ, 11, 1896, 292, Горња крајина).

с., 223 идд). Још једна интересантна жртва забележена је код босанских мухамеданаца: они бацају љуске од ј. у ватру »тобоже за птицу, која живи у ваздуху и храни се само оваквим миром« (ГЗМ, б, 270).

Кад ко има ватру, меће му се (заједно са кромпирима, или лимуном, или ц. луком) на чело (ГЗМ, 12, 1900, 150; ЗНЖОЈС, 11, 266).

Кад је каква »сметња у мозгу«, узме се к., помеша са шећером на модрој хартији, све то баци у ватру, и тиме накади болесник (ГЗМ, 6, 1894, 801). У ракији даје се коњу који болује од »ваљавице« (СЕЗ, 14, 351).

У Мостару полаженик, пошто прочара ватру, оставља на огњишту л. у који је задевен златан или сребрн новац (ТРЂ, ННЖ, 3, 28). Л.

извадила испод момкове стопале, мало његове косе и комадић хаљине, све то стрпа у једну љуту паприку, затрпа све то у ватру на огњишту, »и као што то све гори, тако и момак да гори за девојком« (СЕЗ, 40, 65). П.

Једном је ђаво упалио п., и она почне горети; Богородици би жао, сиђе с неба, ухвати шаком за клас, и угаси ватру: и клас остане онолики колико је Богородица ухватила (ібідем.

»Сирће од р.« (тј. сирће у коме су метнути цветови од р.) добро је за главобољу и ватру (ЗНЖОЈС, 11, 269). Сок из цвета је средство против колере, а шипак се употребљује (против) пљувања крви; срдобоље;

Ћипико, Иво - Пауци

Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а уочи Бадњега дана дочекао оца у по пута. Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине,

Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио. Диже се и отвори кућна врата. Једнако снијег пада; захватио је са свих страна, као да је

Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.

Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају. И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.

Док свану, као да се дана зажели, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан. Стакне запретану ватру да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.

Увече, на прелу, повео се о томе разговор. Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују.

Ждрале и Крило надимак им је у селу. Нико лежи уз ватру, под кабаницом. Над њим стоји јунац. Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.

Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру. — Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.

Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући. Пред сами сутон дојаши поп Вране, жупник, на своме

Домало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели: — Не би ђаво попа Врана стигао! Бијесан, па разиграо вранца... није већ божји вјетар... Их!

Залуду се цура сваке ноћи трудила да својим гурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима

—Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа. Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада. помисли, „човјек је!” и примаче се к њему. —Што ће ти кобилетина? — пита га. —Напојићу је.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

То сам искористио да бих кришом присуствовао догађају. Најпре су наложили велику ватру од грана сувог дрвета, на пропланку изнад Баренскога потока.

На осветљавање бедема најпре смо утрошили сву сламу и дрва, а онда смо почели да бацамо у ватру и сено. Још у самом почетку ја сам скренуо пажњу Дадари да ће бити за нас погубно ако стоку оставимо без хране.

Према мирису дима који допире кроз баџу на зиду ћелије, знам да су наложили ватру пред црквом и то ме уопште не чуди.

за Диљ, да је он угледао неке три људске прилике како се мувају, усред бела дана, око гротла Беле пећине, и после ложе ватру на самом Вилинском гумну. Гледао их је из даљине, са Жарића косе, и није препознао ниједног од њих.

Нико ме неће убедити да ти ниси бдео над џибром док је превирала и да ниси таркао ватру испод оних грозних лончина. Још мање верујем да су оне дивље свиње, ма како изгледале глупаво, налетеле без твоје

Наложили смо ватру, дрхтаве сенке играју по белом зиду, пуцкетају суве гранчице. Дадара После овога, збиља, нико неће моћи да каже како

Јер ти који си научио праве мере свих ствари, ништа од свега овога не би разумео. Смањио би ватру у нашим ужареним пећима јер је превише топло, проветрио би рупу јер је сувише загушљиво, распремио би разбацане ствари

Калуђери су се шћућурили око велике земљане пећи притурали сувовину на ватру и грејали промрзле прсте. Најзад двојица манастирских меропха, чобани Милутин Кудро и Синиша Трептупаћ, умотавши се у

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Рибе, уловљене у Дунаву, долазиле су, непосредно оданде, право на ватру. Најтеже је било са пијаћом водом: бунарска није ваљала, а дунавска је била толико замућена да се морала цедити кроз

Ту куриозну књигу бацио бих без сумње давно у ватру или у запећак, кад је не би штитио њен фини повез и на њему име славнога аутора.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! У мех дувај, ватру шири Да се гвожђе усија; Са кљештама живо стегни, Да се боље савија. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Упао је у своју собицу као што се камен гурне у рупу. Хтео је да наложи ватру, па оставио. О ручку није ручао, о вечери није вечерао. Шор није више завиривао кроз прозоре.

Где га не сејем, ниче, и увек у добар час. Кад грдим, њега нигде на земљи нема, и ватру поједу други. А кад идем на бал — балове снива човек! — онда је Шваба уза ме...

Муж твој би требао тамо горе да плаче за тобом, и да он теби пали, не кандило, него, вала, бенгалску ватру. Богату бенгалску ватру са звездама, и ружама, и петловим реповима, и змајским прдељцима... Шта се смејеш?

Богату бенгалску ватру са звездама, и ружама, и петловим реповима, и змајским прдељцима... Шта се смејеш? Тако се то зове.

Другови журе ка вароши. Између две гранате врбе, циганска бусача. Циганин накупио окорака, наложио ватру, спремио жар. Жар је модра, и у њу сипи влага. Циганин дохвата из чанчића ситну рибу и баца је живу на жар.

Паланка би понекад још пирнула у ватру: „Нема деце из другог брака, иначе — иначе: Саклони и сачувај!” — то је била једна од паланачких узречица за сваку

У собичку хладно. Ната извуче испод миндерлука котарицу с дрвима, наложи ватру у малој фуруници. Кад је синуло црвено, кад је заструјала топлина, Ната осети самоћу, страшну са моћу.

Живи људи. Суседи, који су се најзад нашли, који су се сад за тили часак заволели. Наложили су ватру, спремили белу кафу, накрцали ораха. Изгубила се Натина усплахиреност.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

« Со тим скочи на своју Розинанту, гурне је жестоко у бокове, која дигнувши реп трубногласно своју ватру покаже, и тако се обоје у пуној совести о храбрости својој на непријатеље устреме.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

на то што је он тако ревносно примењивао очигледну наставу, били смо озбиљно забринути ко ли ће од нас да бљује ватру идућег часа.

“ Ја сам покушавао, али без сваког успеха, да измирим њихова гледишта, али су они падали у све већу ватру. Најзад почеше да сецују на мене: мој домаћи лекар положи нову новцату хиљадарку, тврдећи да ћу ја умрети за двадесет

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— упита запрепашћено командир. — Прођоше малопре. Један ескадрон. Застали су на раскрсници. У порти црквеној ложе ватру. Нешто ме смлати!... Сад не можемо ни напред ни назад. Заробљени!... Страшно и болно сазнање.

Од непријатељског ескадрона нисмо даље него три стотине метара. Чини ми се, видим тамо и неку ватру. Куће се притајиле. Онај пас залаја. Ах, да сам у могућности, побио бих све псе овога света.

Хм! — он махну одречно главом. — Утисак и последице били би као кад би сад неко на ову ватру под нашим ногама сручио канту бензина, да би нас боље огрејао. Не, не! То није начин... Маса је узаврела...

Мало даље наиђосмо на ватру. Коморџије простиру сламу да прилегну. А и шта би друго, кад је коњ у оним колима испред њих пао и више не може да се

Иза једне окуке угледасмо опет ватру, око које су поседале жене и подбрађена деца. Мало подале група луди са фењерима. Драли су једнога вола.

Отприлике негде на средини клисуре. Коморџије зашле под брдо, наложиле ватру, и баш се спремају да легну. А запрегнута кола у бескрајном низу стоје на путу.

Од нас позајмише ватру и други. Читаве ломаче разгореше се на свима странама. Једнима ветар подухвати ватру и пламен заковитла преко наших

Од нас позајмише ватру и други. Читаве ломаче разгореше се на свима странама. Једнима ветар подухвати ватру и пламен заковитла преко наших глава. А већ од дима се није могло дисати. Тек после једно два часа умину снег.

Тек у седам часова стигло је наређење из дивизије. Тада смо отворили ватру и ми. Али Бугари су куљали као мрави. Ишли су ошамућени, враг би га знао, као да су били пијани. Гинули су као стока.

Нашим пешацима је скренута пажња да не пуцају, како не би изазвали ватру. Али Бугари су ипак пуцали. Тактук... так-тук, повремено, за време целога нашег одступања. И само је један коњ рањен.

Потпуковник Петар заћута. Онда се наслони лактовима на колено, и укрсти прсте. Гледајући у ватру, настави тихим гласом: — Земљу смо изгубили... То можемо објаснити неком „вишом силом“...

Јеси ли разумео?... А сад вуци се у шуму за дрва! Исајло поздрави, и весело отрча. Ветар усковитла ватру и ми се подигосмо, окрећући јој леђа. Тек тада видесмо како војници замичу у село, међу арнаутске куле.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Један од њих, већ на измаку снаге, запали ватру на леднику, ослободи се Капљица и полете увис. Сребрна и лака крете Капљица поново ка пустињи. Ко зна колико је ишла?

Напреже Варалица слух и схвати: свађају се некакве женетине. Напреже очи и виде: у даљини уз котлић седе вештице и ватру потпирују, вичу, једна другој очи да извади. — Нема га! Зашто си га пустила да оде? — рече прва.

— Није ни у мојој да вам мараме вратим! — насмеја се Варалица. Али, могу да вас бацим у казан и потпалим добру ватру... Схватају вештице да одлагања нема, па рече она старија: — Врати нам наше мараме, открићемо ти тајну...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

снова види све вечери касне, Кад је у колеби сваки кут грохотô; Види сва три сина, све ликове красне, Огњиште и ватру, вериге и котô. Све види и чује.

Горд сам и сретан што се вазда могу Уздићи вјечној љепоти и Богу, И божјег срца бити један део. Ја ћутим ватру свету и ријетку — Моја је душа у своме зачетку Обукла на се сунца златни вео... 1911.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ал’ говори Сењанине Иво: „Да мој брате, Јуре барјактаре, не знаш ђегођ камене пећине, ђе би могли ватру наложити и јуначки живот повратити?

говори Сењанине Јуре: „Не знам, брате, камене пећине, већ ја знадем тамо у планини недалеко цркву Петровицу; ту можемо ватру наложити и јуначки живот одржати“.

Кад дођоше цркви Петровици, вели њима Сењанине Иво: „Дете, браћо и моја дружино, да ми овђе ватру наложимо од пушака нашијех кундака, од мачева нашијех ножница“.

Јуре барјактаре: „Ви немојте танке пушке кварит, танке пушке и бритке мачеве: оружје нам може требовати; него да ми ватру наложимо од столова и од свијетњака, па кад дође лијеп данак Петров, што будемо на ватру сложили, оно ћемо љепше

може требовати; него да ми ватру наложимо од столова и од свијетњака, па кад дође лијеп данак Петров, што будемо на ватру сложили, оно ћемо љепше поградити“.

Сва дружина њега послушала, брже-боље ватру наложише од столова и од свијетњака, и јуначки живот повратише. Кад ујутру јутро освануло, тад изиђе Сењанине Јуре, он

трже пушку кубурлију, те он гађа Даничића Вида: погоди га у ногу лијеву; на десну се хајдук дочекао, џевердану живу ватру дао, на добро га мјесто погодио: ђе спучава токе на прсима, — обали га са коња ђогата.

Па кад пукла пушка Кострешева, те је чула сва дружина редом, у планини Турке опколише, на њих живу ватру оборише, докле Турке с коњма раставише, па их, брате, живе поваташе, доведоше пред бијелу кулу; па их пита Костреш

Ал’ говори Бећирагиница: „Ев’, бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио; налож’те му ватру на прсима, хоће ли се помакнути, курва“.

Ложе њему ватру на прсима, ал’ је Раде срца јуначкога, ни се миче, ни помиче Раде. Опет вели Бећирагиница: „А бога ми, ниј’ умро

Обадва их оправила мајка да јој иду на цареву војску. Кад је било у боју првоме, кад у ватру деца ударила, пуче пушка из те ватре прве, пуче прва те уби Маринка.

Узми, синко, Фочић-Мемед-ага, узми сламе у бијелу руку, мачи сламом преко ватре живе: ил’ ћеш ватру са тим угасити, или ћеш је већма распалити?

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Да се сместе сместа Кад чујете негде Да шкрипућу шљунци будите сигурни То беже бегунци Само да се склоне У ватру у воду Али ван оквира У неку слободу ПЕРТЛА СЕ НАМРТВО ВЕЗАЛА Пертла се намртво везала Па се нога изнапрезала

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

“ ИX Настављало се уређивање логора. Послије колибе и псеће кућице, начињено је једно мало обзидано огњиште за ватру.

Тек мало касније, кад нападачи порушише колибу и растурише ватру да се шума не би запалила, дјед Алекса промешкољи се на својој грани и пипну се за опасач.

— љутито пухну кнез и дуну мимо Николу у правцу школе. — Дјечурлијо, пут под ноге, ватру табанима, петама вјетра, хватај маглу! — Сав срећан развика се пољар. Сутра ћемо сви у варош да тражимо Лану.

— На Лисини увијек морају стражарити по двојица, па чим се усташе појаве, нек најприје на врху бријега запале ватру и тако селу даду знак да се опасност приближује. — То ће бар лако бити! — кликну Ђоко Потрк.

— А кад запале ватру, шта ће онда радити? — припита Лазар Мачак. — Нек стражаре и даље, па наиђе ли још која група усташа, нек запале још

— припита Лазар Мачак. — Нек стражаре и даље, па наиђе ли још која група усташа, нек запале још једну ватру. Тако ће се знати да долази нова опасност — тумачио је Јованче.

— Двојица ће стражарити на Голом брду на супротном крају села, па чим спазе дим на Лисини, нек одмах пале ватру код себе на брду. Тако ће бити обавијештени и они који од својих кућа не виде онај дим са Лисине.

Баш се томе веселим. — И ја ћу тамо — јави се Луња. — Пази је! А зашто баш ти? — оте се Стрицу. — Волим да ложим ватру — мирно одговори дјевојчица. — Умијем брзо да потпалим и сирово дрво. — Е, то је већ нешто!

— А шта ћемо ја и Жуја? — одједном се из прикрајка јави Николица. — Ми ћемо, ваљда, ложити ватру за моју покојну бабу. — Ехе, па ја умало не заборавих! — викну Јованче.

Кад је већ пласт почео да се руши испробијан пламеном, Вањка накупи са стране читаву хрпу влажне папрати и баци је у ватру.

Ја чувам сеоску љетину. — А ми чувамо село од усташа — дочека Мачак — зато смо наложили ову ватру. Кад је зачуђени пољар чуо о чему се ради, он се надури: — А како ви то све без мене?

Ипак ти хвала што си се потрудио. — И толику ватру појео — додаде Стриц и, гледајући рупе на свом шеширу, замишљено прогунђа. — Овдје ушла, овдје изишла, пази ти ње.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Погане ветар са злом духом и с псовком, са срамотном и укорном беседом, погане ватру с крвљу, с убијањем, с клањем, с пржењем, с пожизањем много што-шта на квар другим.

ПУТ ПО ЗВЕЗДАМА Нек се промењују дани и године својим завичајем, како је Господ изволио, — а не ми... Како од искре ватру ложећи у божјој вољи плантите, од звезде у Месец, из Месеца у Сунце претварајте се с добрим сјањем.

ИЗ ПСАЛАМА Ти мој мрак разгониш, свећу ми палиш; имајући тебе, жешћу ватру, у себи неће ми се никад свећа угасити. МОЛИТВА ЗА МИРАН ПУТ У ВЕЧНИ ВИЛАЈЕТ Родај нам, скрбним, со те лозе вина да

Еда ли и мешини надухатој што чини квар? Није. И човек докле у ватру из уста духа, дотле се и разгорава, а кад престане оно нејма ништа, све оно духање узалуд отишло.

И змије и гуштери и сваки живи гад бежи од њега нит се сми које прикоснути к њему, и волили би — вели — у ватру отпузати неголи под њега близу доћи.

врло миловао свога оца Анхизеа те кад се је била запалила Тројада град, и ватра га је била опколила, он усука се кроз ватру, те га лати на рамена своја и ишика га на страну из палежа.

Стоварише рибу у барке, гладни, уморни дођоше сви, те се скупише под брегом око Христа. Ал' нађоше код њега наложену ватру, рибе печене, готове издовоље доста, такођер и хлеба. Покани их Христос, те заједно поседаше јести.

Учини палеж и ватру зажеже у цркви близу ћивота светога, и кад се распали огањ и диже у вис, у то доби стигоше сурови Бугари потајно,

Чаша је та смртна једнака свим општо; а ето, пустошним је страшљива врло, а невољником слатка се свиди. Што више на ватру шушња кладеш, то више пламен букти. Нашто ли коња презобљаваш — да га не мож' задржавати? Бисер у блато крију.

И то се достапут згађа да правица и к добру супроћ стане. И вода је слаба, ал' ватру силовиту гаси. Што не знаш, научи се!

Тако ти је и господин Бог учинио, те понапре учини горућу голему ватру, после из ње свако то горње светење на небу ил' да речем под небом кано свеће да озгор из висине светле доле на земљу

Такођер и три с водом приливања имам напоњена с чиме ћу посветити Богу принос. За више чудо с водом ватру поджизати под накладеним дрви, те злочесте пророке поморити, тајне јачине се хватајући снажно.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Побратиме, — узвикну Митанче — у ватру, — у ватру, у воду, — у воду! Сас теб’ ћу, побратиме! — Знам те, дè! — вели му задовољно Мане.

— Побратиме, — узвикну Митанче — у ватру, — у ватру, у воду, — у воду! Сас теб’ ћу, побратиме! — Знам те, дè! — вели му задовољно Мане.