Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Не бих вас ни данас потезао кад не бих знао да је врло лако могућно да је, уместо вас, закопана само сенка ваша, а да сте ви обукли само друкчије рухо, па вребате прилику да и опет искрснете пред нас — у једној руци са катанцем, а
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Е, мој убоги пријаче, — машући главом почне сељанину говорити. — „То ли је ваша на селу храна! Та ходи, брате, у град, ако си рад знати шта је живот.” Ови готов. Пођу; к вечеру стигну.
Све о вами зависи. Ако ви будете поштене, вредне, благонаравне и просвештене, и ваша ће деца бити, ако им само ви будете богиње мудрости, како сте им и рожденија.
С.: Ми не просимо за себе, него за манастир. К.: Опет он — „за манастир!” Та није ли манастир ваша кућа? А ко проси за своју кућу, не проси ли за се? С.: Ти не знаш, капетане, колико се људи у једној лаври 'рани.
Wенн еуре Сееле сцхлецхт ист, со прахлт ницхт мит дем гутен Херзен: Људи! Ако је ваша душа неваљала, не хвалите се добрим срцем.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ваше речи, ваша делања, наклоности и уживања управљајте свагда према времену и према годинама вашег живота. С мером и у своје време
Ова два брата не знам, али тебе познајем, и сад знам куда идете и шта носите, и ја ћу се на ваша писма потписати, па ако што вама буде, нека и ја погинем: доста наше браће и у Србији гине.
фебруара]. Из Бранковине пише мени Ђорђе Петровић, вели овако: „Ваше су куће и црква попаљене, но ваша се фамилија спасла у тамнавском збегу здраво и мирно. Немој се бринути, но гледајте ваше дело за које сте отишли”.
Зато опет велим: ако код вас не буде сва ваша војска на број, ти не можеш жив остати, а и мене ће посећи што га варам.
Пренеру оде, извести га о делу, и Пренер ме дозове говорећи ми ово: „Ваша инштанција, коју сте 17. јануара нашем императору предали, послана је фиршту Метернику с препоруком всевисочајшом и са
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша. Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при мети кмет.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Хвала вам, и... праштајте!... А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету
приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...
дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...
— Ови је луд... Он бунара којешта! — рече Крушка. — Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд! Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.
— Мањ Дева да иде, други нико неће!... — А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?... — Боже сачувај!... — повикаше са свију страна. — Ја сам мислио... — поче Заврзан озбиљно.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јер ваша вечност и ваша светлост нису друго него атрибути љубави.“ Вечерњи сутони говориће ти о Смрти, а тишине о Забораву.
Јер ваша вечност и ваша светлост нису друго него атрибути љубави.“ Вечерњи сутони говориће ти о Смрти, а тишине о Забораву.
Крај локве крви мученика, И ту имате своја мнења... За компромис је ваша клика, И у мрак задњег поколења... Док наше врте мори слана, Вас мирно сунце и сад греје: Вама је тешко без
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Чекајте док свршим! Тако сам ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром. То нека је њено!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све наглас!
овај господин-парохом и шаровом, у мојој рођеној башћи!? — Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула. — Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин к’о што сте и ви татина.
она ваша... ваша супруга? — Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ Кирило! А шта би к’о хтели? Деде немојте обилазити као
она ваша... ваша супруга? — Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ Кирило! А шта би к’о хтели? Деде немојте обилазити као мачка
— Ја водим виртшафт како ја знам! — Јесте! Ви водите виртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како она зна!
— Ја водим виртшафт како ја знам! — Јесте! Ви водите виртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како она зна!
— Охо, охо! Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако... — Јесте; ми онако, а ваша кућа свакојако. — Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира, па остави шешир. — Само кад је ваша кућа пример селу.
— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира, па остави шешир. — Само кад је ваша кућа пример селу. — Богме и јесте. — Додуше, имате се чим и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!
! — Та каква је ћорава садашња младеж, и зашто као и не? — Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?!
! — Та каква је ћорава садашња младеж, и зашто као и не? — Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?!
« — »Ето, — вели она — «... Ју слатка, баш би’ вас молила још за једну малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти. — О, па што не кажете! Извол’те, молим, извол’те. — Фала лепо!
тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити, — па није толика заслуга ни госпоја-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, баш ваша, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, изабрали госпођу Персу себи за супругу, а она
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, па добро, господар-Чекмеџијићу. Ако није још уговорено, а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка. — А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити.
До једно шест недеља очекивамо вас. Желећи добро здравље и стрпљење, остајем ваша . . . Ј-ка Кад је Чекмеџијић ово писмо прочитао, није му се допадало што Јулка тако дугачак термин даје, па јој
— Не питам те за таленат, већ за состојаније. Ваша мати, моја пријатељица, има кћер, треба да се живи са оно што има, као и ја, удове смо; дакле, состојаније и ви сами
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Тај диоген, може бити, да није био ожењен, па је могао чинити што је год хотео; но ја сам ваша жена. Ја нећу да се смеје свет од мене, него да ми купите шешир. ЈАЊА: Уха! Оћиш да се свађиш јошт сос мене?
ЈАЊА (пружи му листу): Господар нотариус, ево ваша артија, ево моја Јуца! Макар сто пута дођите, ја немам да дам. МИШИЋ: Та добро!
ПОЗОРИЈЕ 5. БИВШИ, ЈАЊА ЈАЊА (врати се): Катицо, и ти, душо Јуцо, идите мало у ваша соба, имам једно мало разговор сос господар нотариус. КАТИЦА: Оћемо, папа! (С Јуцом отиде.
Зашто да правим срамота на моја кућа? МИШИЋ: Кир Јања, ја мислим да ви о мени нећете сумњати. Ваша је госпоја чесна и поштена жена, но ви имате јоште и једну кђер. ЈАЊА: Катица је дете.
МИШИЋ: Заиста, шкода би и било, ваша младост, ваша лепота... КАТИЦА: Ја сам несрећна! МИШИЋ: Господична, смем ли слободно с вама коју реч пробесједити?
МИШИЋ: Заиста, шкода би и било, ваша младост, ваша лепота... КАТИЦА: Ја сам несрећна! МИШИЋ: Господична, смем ли слободно с вама коју реч пробесједити?
Господична, ја сам доста вашу доброту и ваша преизрјадна качества у самоћи уважавао, и њима се дивио, данас је прилика објавити вам да су мене прелести ваше
Теодосије - ЖИТИЈА
Молим, дакле, да ме ваша љубав отпусти, да крстоносно за СИНОМ пошавши стигнем у пустињу, где ћу, одрекавши се свега, тачно испитати своја зла
А прот рече: — Пошто је дело у Богу, а ви сте могућни, ваша мисао је добра. Који год срушени манастир у Светој Гори хоћеш, тај подигните вашем отачаству, било Хиландар, јер вам
Јер ваша вера у мене грешнога и моје молитве Богу учинише да добијемо што смо молили. И сви заједнички, дакле, Бога похвалимо,
Благопохваљујемо и проповедамо ваша добра дела за нас, православља веру, од јереси ослобођење, истинито крштење, цркава подизање, светитеља велелепоту,
Не заборависмо сва ваша добра за нас, која се догодише међу нама, нити ћемо их заборавити. Опет тражимо свагдашњу помоћ и благодат и
па ћy увредитељима својим одговорити реч, јер се уздах у речи твоје“, и тако гласно бесима рече: „Није ми непозната ваша лукава подвала, којом лукаво хвалећи ме наваљујте, и да узнесете ум мој хоћете гордошћу, којом ви отпадосте.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Данас више нема Словенаца у Угарској осим у околини Зале и Ваша и даље до Шопроња. Они су држали не само Крањску, већ и целу Штајерску и Корушку, прелазећи чак и у Тирол, нарочито у
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
за песак са превозом; ово је нов уговор са цигљарем, потписан је; ово су признанице за плаћене уредске таксе; ово је ваша грађевинска легитимација коју сте ми дали због лицитације...
ПАВЛЕ: Бар ме данас послушајте, па ако вас не прође то расположење, ако и сутра останете при тој одлуци, онда ваша судбина биће јача од вас, ја вас не могу зауставити. Хоћете ли да ме послушате бар данас? (Пружи му руку.
Дошла ти је малочас хитно и саопштила ти да сам ја извршио провалу и да је ваша заједничка тајна откривена. Послала те, извесно, да испиташ ситуацију. НОВАКОВИЋ: О каквим ти то тајнама говориш!
Вратио сам се, забога, из мртвих. СПАСОЈЕ: То је ваша ствар! ПАВЛЕ: Не само моја већ и моје породице. Зар се жена, супруга, неће обрадовати повратку мужа за којега је
НОВАКОВИЋ: Господине, ваша бивша жена преудала се легално за мене и ми данас живимо у једном срећном браку. Не видим на основу чега ви толико
ПАВЛЕ: Али утолико боље кад сам вас нашао на окупу. Праштам се господо. (Хоће да пође.) СПАСОЈЕ: Чекајте! Је ли то ваша последња реч? ПАВЛЕ (застане). Моја последња реч; ја сам жив и ја хоћу да живим! (Оде.
ЂАКОВИЋ: Е, то је оно, видите, а њему се у оваквом случају мора веровати. СПАСОЈЕ: Па, добро, зар ваша моћ логике не може некако да докаже да он не постоји?
које сте ви привели суду доказујући да сте ми блиски рођак, и ако смо ми, то ви најбоље знате, род само по томе што је ваша мајка била жена некаквог рођака моје мајке. И тада ће, разуме се, парница добити сасвим други облик.
ПАВЛЕ: Верујем вам! А када би тај „редак карактер” изгубио катедру професора универзитета и изгубио име научника, ваша би ћерка, извесно, остала верна својој веридби? СПАСОЈЕ: Е, то је већ у питању.
СПАСОЈЕ: Шта ми се може десити? ПАВЛЕ: Па то да изгубите зета, не зато што би вас он напустио већ зато што би ваша госпођица ћерка на пустила њега. СПАСОЈЕ: Ја вас не разумем.
ЂУРИЋ: И брига која у овоме часу вас тишти не може и не сме остати само ваша брига; то је брига целога друштва, то је брига и саме државе, ако хоћете. СПАСОЈЕ: Па хоћу, дабоме!
НОВАКОВИЋ: Господине, ја вам не дозвољавам да вређате моју жену. МАРИЋ: Ја вређам своју жену; госпођа је само ваша наложница. НОВАКОВИЋ: Док носи моје име... МАРИЋ: Име? Не знам да ли за вас то значи што али за госпођу не!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Уђемо у собу. — Је л’ то ваша кћи, госпођо Татијана? — Јесте. — Имате ли већ за њу каквог ђувегију? — Та било би, — али, знате, свака мати тражи
— Код болесне женске? — Ништа зато, ја поштујем и оно што је било, а не само што јесте. Ваша памет је иста, а ваша пређашња слика незаборављена, а садашња ме на исту опомиње.
— Код болесне женске? — Ништа зато, ја поштујем и оно што је било, а не само што јесте. Ваша памет је иста, а ваша пређашња слика незаборављена, а садашња ме на исту опомиње. Њему се Јуца допада што је негда била здрава и лепа.
— Зар се о том сумњате? — Боже сачувај, та ја знам да су ваша уста затворена кутија, — насмеши се. Очи лепе, као жижак светле. Какво неописано смешење, каква светлост очију!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(када положник џара) (Дучић, С., 1931, с. 239) — Ваша кућа вазда свега пунана била, а мушкијех глава највише! (здравица полазника) (Врчевић, В.
(„Кад сте полазили на венчање, да ли сте и Ви/Ваша жена морали да одрешите завеске и да расплетете косу да би порођај био лак?“).
; Сјеме му се затрло!; Тако ми Бог дјецу сачувао!; Ваша кућа вазда свега пуна била, а мушкијех глава највише! Највећа је срећа у колијевци).
(Праправнуков тебе!) Сјеме му се затрло (Он лишился потомства); Тако ми Бог дјецу сачувао! (Храни Бог моих детей!); Ваша кућа вазда свега пуна била, а мушкијех глава највише!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Шта је то: играти се шуге? Ваша одана Хелен К., Лондон, септембра 1974.« ...Примио сам ваше љубазно писмо баш оног јута када сам покушавао да сперем
Али то ми нимало не смета да разумем ово вече у »Хунгарији«, где је тај четрдесетогодишњак дошао да чује како ваша веза не води ничему. – А чему би требало да води? – Шта ја знам? Сада не води ничему! Он ћути.
Данас, кад вам је тридесет и пет година, видите један други свет. Ваша кћи се љуби на улици у по бела дана, а кроз прозор ваше хотелске собе сваке вечери видите љубавне нарове како се огрћу
– То фирма части — рече шеф Терасе. — Данас ће бити пакао... – Врло љубазно од вас.— казао је. — Како ваша фамилија? – О, добро су, добро... — рече шеф Терасе. — Старији ми је у војсци... – Ма стварно!
да додирну туђу жену коленом испод стола, страхујући да им не направи скандал и не сручи им пудинг у лице пред свима! Ваша еротичност празни се такозваним »масним« вицевима.
Ваша еротичност празни се такозваним »масним« вицевима. Ваша носталгија — туљењем увелих вечно зелених, гробљанских, староградских песама! Господе!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: С пет хиљада? ПРОВОДАЏИЈА: (вата се за трбу). Аха, како вам је сад? Стотину мени, пак је сместа ваша. МЛАДОЖЕЊА: Пет хиљада, ви мене у нестрпјеније доводите. ПРОВОДАЏИЈА: Јошт из какве је куће.
су млоги, то јест, нудили, но ја како познајем и њега и вас, мислим, то јест, да је за њега најбоља прилика, то јест, ваша кћи: зато сам га, то јест, овамо и довео.
ДЕВОЈКА: Ја сам тако у послу да ми то слабо и на ум пада. МЛАДОЖЕЊА: Ваша лепота... ДЕВОЈКА: Ви опет почињете комплиментирати. МЛАДОЖЕЊА: Ваше очи...
(Промеша.) Изволте извући једну. МЛАДОЖЕЊА: Зар ви тако млого држите на карте? Али кад је ваша воља, нека буде. (Извуче, па чита.) „Перете ли зубе?“ ДЕВОЈКА: А, није тако, ја треба да вучем.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Зар Маџари не уму после враћати, као што је и било свирјепства пређе сто педесет година. Иштите ваша права, пишите, доказујте, а немојте да се грдимо и ружимо. Зар после нећемо опет живити заједно?
Најпосле ће постати и онај мађарон који не усхте помаџарити се. ЛЕПРШИЋ: Већ ваша су нам чувства добро позната, бољега доказателства не потребујемо.
ШЕРБУЛИЋ: Не пранге, јер пранге могу и поштени људи носити, него сте друго што заслужили за ваша неваљалства. ЖУТИЛОВ: Пст, пст! ШЕРБУЛИЋ: Није то „пст него оћу све да кажем.
ШЕРБУЛИЋ: Шта сам пљачкао? Лажу. СМРДИЋ: Говоре за онај шмук што ваша супруга носи. ШЕРБУЛИЋ: То сам добио од једног Маџара што сам га искупио од Сербијанаца.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— О, за мене добра моја Кати; она мене прави кнедле, мени не треба тве жене. Доста једна! — Не треба ваша жена. — Али мени треба твоја, Швабо. Али Шваба се није љутио.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој Шубићу, Јуранићу, Турске главе Беу траве, Мачи ваши бритка коса, Крвца ваша беше роса, Роса росну, јавор с' диже, Певац иза њ гусле здеља, Па бугари што сте били, Што л' десницом починили,
роса, Роса росну, јавор с' диже, Певац иза њ гусле здеља, Па бугари што сте били, Што л' десницом починили, Дела ваша сунцу равна Неће скрити нојца тавна. Ноћи, ноћи, тавна ноћи — Ко би Србу у помоћи?
65. И сада је баш година, И ја силне проли сузе: Сећа с' драгог, што судбина Немило ми сретној узе, Док ми с' ваша изненада Не забели зора млада. 66. Срећа моја ви сте сада.
16. Ој ви губо, губо гадна На српскоме телу дивну! Да л' имена ваша јадна Да у песму турим кивну? Да вам (с') светим, да вас смлавим? Но заш песме да скрнавим? 17.
70. Беше збора и од среће, Она заче, он придаде: „Куд ће, госпо, куд ће веће Него ваша, с неба паде: Лепи, здрави, тако млади, А свег доста што сте ради.“ 71. „Ал' муж старац, моје злато!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Више бунара била је винова лоза, а насред дворишта стари дуд — „шандуд“. С леве стране беше одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотем... Је ли, памтим ли добро? Ви бесте са села, скори досељеници.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУМ: Е, куме, мучно је кад се не даш да те човек обавести. МАКСИМ: Па шта је радила та ваша Грезилда? КУМ: Најпре је жртвовала рођено дете за љубов свога мужа; затим се на захтевање његово раставила од њега и
ШАЉИВАЦ: Оставите, г<осподин> Доктор, потражићу га ја. ДОКТОР: Ви? ШАЉИВАЦ: Мени су и тако позната ваша заведенија сиђени с памети. ДОКТОР: Ви сте неки особити човек. (Манојлу) Одлази!
Зато навали да се Ваша књига, о којој нема сумње, за документ узме, и да се ја под суд дам.“ ДОКТОР: Тако му треба; зашто је непоштен.
ДОКТОР: Од књижевног чауша не може ништа паметно бити. ШАЉИВАЦ: Ако није паметно, није ни скупо тако као ваша књига. Послушајте: Била је једна пловећа кућа. ДОКТОР: Кажем ја да је чауш луд! Како може кућа бити пловећа?
ШАЉИВАЦ: Ово је само приповетка, басна, но допашће вам се. На то дође једна пикљеница (а шта је пикљеница, може ваша књига казати) и рекне да ће с једним другом из марвелекарног училишта купе, али не купе од вина, него купе на кули
Само га ухватите, па га држите добро. МАНОЈЛО (отежући): Е, а кад ме довати зубма? ШАЉИВАЦ: Ваша је дужност своме господину помоћи. МАНОЈЛО: Богами ја не смем. ШАЉИВАЦ: Та он није јошт побеснио.
ШАЉИВАЦ: Ја сам живио међу Власе и Словаце. ДОКТОР: Зар се тамо тако говори? ШАЉИВАЦ: Не, него будући је ваша књига благословена на оваким, којекаким, погрешкама, то је она тако участвовала на мене, да сам као ваш чауш морао
МИЛАН: Из драге воље. ЉУБА: За данас нека остане писање. МИЛАН: Како је ваша воља, и тако је скупштина у Читалишту. ЉУБА: Па немојте мене ради да пропустите.
Но нужно ми је једно уверење и с ваше стране: оћете ли за мене поћи? ЉУБА: Ја ћу себе за срећну држати, ако ваша будем. МИЛАН: Могу ли се тврдо ослонити на вашу реч?
СТАНИЈА: Није, није. ЉУБА (дође опет код астала Милану): Дакле оћемо ли опет читати? МИЛАН: Како је ваша воља. ЉУБА (лагано): Данас ћу вам написати једно љубовно писмо. МИЛАН (опет шако): Ја ћу га на мом срцу држати.
МИЛАН: Ја мислим да идем. Може се догодити да вам отац откуд дође, пак ћу се мало застидити. ЉУБА: Како је ваша воља. МИЛАН (јасно): Дакле научили сте доста. СТАНИЈА (за себе): Научила, тешко њојзи!
(Одлази на клавир и пева.) Слатка туго срдца мога, О презјелна љубови. СТАНИЈА: Тек ваша проклета љубав. ЉУБА: Спјеши, спјеши милој мојој, Мог сушчества богињи. СТАНИЈА: И тај се усрећи, кад узе богињаву.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
„Зашто, дакле, толико против нас пишете?“ Овако ме, фрајлице, једна ваша другарица запитала, и оно што сам њојзи одговорио, мислим да је нужно свима обзнанити.
ПЕЛА (свеједнако сакрива руке): С отим ме, видиш, јако срдиш. ПЕРСИДА: Милостива госпођа, ова ваша доброта, ваше милостиве речи мене срећном чине. ПЕЛА: Но, ваљда ћу да ти трчим у косу?
Страсти човека преобрате у звера, све му природне чертице извуку, постане скот а не човек. Тако и ваша госпођа, док је била у јарости, није ни могла управо лице своје показати, она се више фурији него жени уподобљавала.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
на игранку „Код Звезде“ и држао сасвим близу, још ближе, дотичући вам плексус и грудни систем „кратки спој“, читава ваша леђа стајала су му у шаку, а сва коса у леву ноздрву; сетите се само како вам је правио програм боравка у вашем
Каже: „Све што је ваша генерација написала требало би сакупити на једном месту и запалити. Или правити од тога тапете!
И усред те сценографије за потенцијалне самоубице, ваша Анчи одмотава онај пакет који је вукла чак из Београда, кад тамо флаша руског коњака!
— Стварно, а колико ваша ординација има квадратних метара, докторе? — бубнух с неба па у ребра. — Осамдесет и два квадрата. Зашто?
“ — 324-100! — Видите, у том грму лежи зец! — Саберите се, драга моја... Можете ли ми објаснити чему служе ова ваша чудна питања?
не чујете“, убацујем лажњака, „како сироти Григориј сваких пет-шест минута, по навици завапи: 'Тачна вага, да се мери ваша снага ... „ — „...Зашто да не?
) човек је, док лупиш дланом о длан, изван града, у природи! За тај новац „Форд“ је сасвим пристојан аутомобил. Колико ваша кола троше? Тата и ја водимо евиденцију. Аха, ево књижице! Дакле, овако: у граду десет литара, изван града — шест!
Имају навике. То је факат. Због телевизије, разуме се! Има ли ваша Ана навике? Ако нема, треба да их стекне. Читава ствар је у навикама ...“ Уфурава нова вештица.
Постаје вам најзад јасно да нисте из „Елла“ већ из Кондине, а ваша рођена гајба вам одједанпут шапуће нешто отприлике као: „Мала, доста фолирања, ја сам обична рупчага средњег сталежа
), нигде ни једне „дравуљине“! Богами, ваша деца имају успеле родитеље! Све сте здипили што је требало да се ћапи. И шта сад, даме и господо!
Американци бацају у старо гвожђе авион који још није ни полетио, даме и господо, јер је већ застарео и не вреди! Ваша деца, дакле, касне! Ваша деца не прате науку! Не познају њена најновија открића!
Ваша деца, дакле, касне! Ваша деца не прате науку! Не познају њена најновија открића! Како мисле да уфурају у живот, даме и господо, кад не познају
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Шта, ја тебе знам за поштена и вредна момка, то ми је доста. У недељу, дакле! БАТИЋ: Како је год ваша воља. МАРКО: Тако, што пре, то боље.
7. МАРКО, ПРЕЂАШЊИ МАРКО: Но, јесте ли претресли све ваше румане? АЛЕКСА: Ваша господична кћи својим дивним разумом и пространим вјежеством тако су ме обвезали да се отњуд растати не могу.
Не знате ли ви да је Карл Мор љубио Амалију и преко воље очине? Сад видим да ваша заклетва није тако тврда као други хелдова. АЛЕКСА: Слатка моја господична, немојте ви о мени тако умствовати.
Ах, сам Сије није могао такав бити кад је писао Родина. АЛЕКСА: Не, не могу даље противостати. Слатка господична, ваша њежност, ваша дражест побједила је сваку сумњу у мени. (Марку) Господине, ви сте мој втори отац! МИТА: Право!
АЛЕКСА: Не, не могу даље противостати. Слатка господична, ваша њежност, ваша дражест побједила је сваку сумњу у мени. (Марку) Господине, ви сте мој втори отац! МИТА: Право!
МАРКО: Нашто? Све је ваше. Ево и Јеличиног прстена, можете га носити. Ово је соба ваша, у њој будите као у својој. АЛЕКСА: (Но сад је време). Господин Вујић, ја вам тепљејше на вашој љубови благодарим.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Негде у свету све је зелено, а сутра к вама пролећа ено. Кад ваша поља завије зима, негде је лето, знај, мислите онда на цветне даљи, на сунчан јужни крај.
“ „Нећемо кости, живела риба!“ Огњена вила смешка се тужно и рече тихо у позни сат: „И ове жеље узалуд беху, ваша им свађа сломила врат.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Само ја нисам са острва. Моја мати је била али се затим удала у Сарагоси. Ја само проводим лето код ујака и ујне. — Ваша ујна је из Сарагосе? — Да, то је јединствена ујна.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
баците даму жандара и остале коцке тренутак је обрачуна можда прилика за најжешћу свађу ваш је случај на реду ваша се срећа пита реците пословицу неку док тутањ издиже језера и нестају границе државне а да вас нико не тужи да
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
(Служи се.) АГАТОН (Даници која служи остале): А овај, да није ваша тетка болесна? ДАНИЦА: Не, али стара жена, па сам узела да је заменим. АГАТОН: Па да, ви сте млађи и, разуме се...
МИЋА: Како? Да се иселим? ДАНИЦА: Да! МИЋА: То је ваша наредба? ДАНИЦА: То је моја молба. МИЋА: Испунићу вам је.
О, имам ја за то добар нос. АДВОКАТ: Али, по чему сте ви то могли закључити? То је глупост, то је ваша измишљотина. Ни по чему ви нисте могли тако нешто закључити. СИМКА: Е, па позна се то, господине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда срдито, кроз стиснуте зубе, савлађујући љутину, проговори. — Чули сте... и више да се то није поновило! То је ваша дужност била. Јесте ли разумели? — Господине капетане... — заусти потпоручник Александар. — Јесте ли разумели?
Заслуга је ваша велика. Али је исто тако значајна улога и оних који су нас водили. И у овим великим данима, на овом светом месту, на
- Оца вам вашег — викну из баса потпоручник Александар — каква ваша свиња... Марш у батерију! — и пође с коњем на њих, те се они разбегоше. Тада нам војници објаснише.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ух, мрачно, незгодно!... У такој соби не мили ми се никакав рад. — Ваша је много светлија и веселија. — Јесте; хајдемо сад тамо.
— Не, није то... оставите ! ... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете... Вечна правда!... Али сад... тако изненада!...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Кад баш инсистирате... МАЈЦЕН: Ако немате дозволу, значи радите илегално! Човече, ово су ратне прилике! Ваша је земља окупирана! Овде владају окупацијски закони! Ратни закони!
На само десет секунди хода од вас — почиње девети век! СИМКА: Та ваша Енглеска, руку на срце, лежи у сенци ужичких вешала!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Робови сте док имате сузе, част ваша беше што слободу узе, а вратит ће је мржња, грех, и камен. НИКОЛИ И Сети се, престо је румен, ко крв.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
до земље, и таман да отпочне говорити, а ја га прекидох речима: — Молим вас, господине, реците ми како се зове ова ваша земља? — Нисте знали?! — узвикну онај, и погледа ме с још већим решпектом и понизношћу. — Стрâдија!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
баш знам како си почео: »Ваша светлост! Ми, капетани и пандури, попови и грађани, ми народ«... велиш ти, а светли кнез, обрадован, прекиде, па вели:
Погледаше се значајно, па ће тек госпа рећи: — Лепа антика из XИX века. — На шта се односи ваша напомена, госпо? рекох јој. — Та на ваш часовник из XИX века.
Ну, други су узроци изазвали господина министра на ово славно дело. Њему је досадила ваша општа мушка опозиција, ваше непоштовање старијих.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
МАРИНА (полазећи, застане пред фотографијама које висе о зиду): Бога вам, је ли ово све ваша фамилија? ПАВКА: Јесте, Јевремова. Дао их бог много! МАРИНА: И све живо? ПАВКА: Готово. МАРИНА: Овде?
ЈЕВРЕМ: На шта друго? МАРИНА: Видите, пријатељу, ваша је фамилија, изгледа, врло велика? ЈЕВРЕМ: И моја и женина. МАРИНА: Можда најмање двадесет до тридесет гласова, а то
МАРИНА: Хоћу рећи, није фамилије, него да се одречете кандидације у корист вашега зета. А ваша фамилија да гласа за њега. ЈЕВРЕМ: А, дакле, то му је, дакле, та искреност? МАРИНА: Па јесте, то је, ако хоћете!
Могли би ви и да останете кандидат, па нека гласају за вас ваши људи, а ваша фамилија да гласа за вашега зета. Ето, то би био ред! ЈЕВРЕМ: И ред би био да он иде у скупштину, а ја да не идем?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. — А не, ја ћу код куће вечерати. — Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. — Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. — А, учитељ, дидаскалос.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Косовски јунаци, заслуга је ваша Што последњи бесте. У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Паде на њем клетва бесчестија. Што је Босна и по Арбаније? Ваша браћа од оца и мајке; сви уједно, и доста работе. Крст носити вама је суђено страшне борбе с својим и с туђином!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Хвала ти! — настави брзо Тоне. Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим. Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање. — Па колико можеш, Тоне.
Она, радосна, одговарала је: — Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка! Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини. Било јој је пријатно.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сад вас носе тужно, а нико вас неће Спомињати некад, колевко уздања! На носила ваша бацају сад цвеће — Последњи и први знак општег признања.
А с тим се треба помирити једном. Пролећа ваша тешки немир беху, Лета вам ватром нежна крила прже, Јесен вас гризе к’о савест у греху, Зиме вам неће полета да
Пролећа ваша тешки немир беху. Пустите, дакле, све драге и миле; Пожел’те да их воде среће пути. Ви, испред кобне неумитне
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
то јест ствар је сасвим проста и природна, а ви овдје као нов и невјешт...“ „Ајте до врага ви и ваша реторика!“ прекиде га срдити ђенерал. „Но, кажите ми, рашта се стекао јутрос овлики народ овдје?
“ „Опростићеш за то, то су Ћеклићи чињели!“ рече Мираш. „Немој ти на нас пренашати ваша дјела!“ поврну Ћеклић. „Ама јесте, чоче, то је познато, као што је познато е сте купили у Приморца од мазге јаје, као
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Док смо живи, хоћемо. — А како ће ваша деца? — Нек’ се она брину. 3 Питао хаџи-Мују Кара-Мустафа: — Кажи ми, хаџија, дика ти, може ли Влах у рај уљести?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И ево пишем вам да радост ваша буде испуњена. И ово је вест који чух од њега и поведам вам да је Бог светлост и да таме у њему нема.
расуђење остависмо живот наш и смрт нашу, и ко буде од нас жив к вама да се врати, а кога смрт потребује, молитва ваша нека буде са њим.
Мир Божији да се излије у срца ваша, и благосиљам онога који вас благосиља, а оне који вам зла чине проклињем, да не буде на њима милост Божија, нити на
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Принципијелно неслагање, таква су била времена. Добио седамнес месеци, одлежо петнес. ЦМИЉА: А она, та ваша? Је л се породила, или је абортирала? СКИТНИЦА: Немам појма! ИКОНИЈА: Па јесте л ишли на ту економију, после?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И нарече бог првој жени име живот, јер је она мати свију који на земљи живу. Ево ваша слава и високо достојинство, која чини да сви народи краснонаравни и просвештени вам свако високопочитаније показују и
Зато имајте бога всегда пред очима, уклоњајте се зла друштва и чувајте се зли[х] обичаја; радите, да наука ваша на славу божју и на ползу отечества буде.
Сврх свега, учите се добродетељним и поштеним наровом, настојте и трудите се да наука ваша буде као чисти зрак сунца, која ће мрак незнања, неразумија, сујеверја и злобе између браће ваше изагнати, а свет
дâ комад хлеба, говорећи: „Кад сте луди, ја вам памети не дадо[х]; идете по сунцу и гладујете, а ја знам добро да та ваша риба неће на мој тигањ доћи.” Ко срећнији од мене!
Архијереји божји, свештеници мирски, који читате свето евангелије, вичите! Вичите к народу; ваша је то дужност! Зато сте оци и пастири. Не издајте чисто Христово ученије!
толику вашу аки милостиве матере и љубиме сестрице доброту мени није дозвољено било ни с једном речју Ввами зафа|лити. Ваша благородна душа, на[х]одећи све своје награжденије у својеј врожденој доброти, нити је могла ни хотела о чем другом
Уверени будите, прељубими господине, да љубов ваша и пријатељство, које ви на такови благородни начин к мени показујете, неће се никада из моје памети изгладити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ниси ти болан, више тежак!... А је ли ти казâ фра-Закарије ко је спивâ ту писмицу, а? — Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; а стриц Чагљина уми нике, али и’ изврће... — Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Ја сам дошао да спасем оца. Политички моменти ме не интересују. Ни ваша начела. — Људе као што је Аћим не треба спасавати. Само ћеш га обрукати. — То мене није брига.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Годинама она у дрвету урезује наше руке и ноге, и, пошто воли све вас у улици, даје нам ваша лица. Погледај ону малу крај пећи! На кога личи?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' с прозора твоја мајка Гледа, па се осмехива, - „Не смејте се, драга госпо, Том је ваша ћерка крива!“ Ј. Јовановић Змај XИВ НА НОЋИШТУ Студена ме киша шиба Већ васцели дан; Ој, прими ме, крчмарице, У твој
Косовски јунади, заслуга је ваша Што последњи бесте. У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!
Од своје мајке, ко ће наћи бољу?! А мајка ваша земља вам је ова; Баците поглед по кршу и пољу, Свуда су гробља ваших прадједова.
и стисните пести, Па онда трести, трести! Господин, сељак, богат и сирома', У успех борбе верујте - и доста. И ваша снага биће снага грома, И замршена питања сва проста. Верујте прво! и стисните пести, Па онда трести, трести!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Младић се осети овде као код своје куће. „Есхило, Софокле, Еурипиде! Та ви сте моји добри познаници. Ваша дела сам небројено пута прочитао, разумео, осетио све њихове лепоте, схватио њихов смисао, а њихову трагику прогледао
Покушах да га успокојим. „Слушајте, Мардохају! Нисам овамо дошао да слушам ваша пророчанства, већ да пазарим. Јесте ли ви пророк Данило, Захарија или Хабакук, или сте трговац?
Кад ваш браца уђе у своју трећу годину, удадох се ја за вашег оца и дођох с њиме у Норт-Уитем. Моја мајка, покојна ваша баба, остаде овде да управља имањем, а Исак остаде покрај ње да она не буде сама.
Прелиставам ту свеску, она је деловодни дневник свих опита великог хемичара. Обративши се њему, кажем: „Ваша супруга Вам, за чудо, дозвољава и трпи Вашу жарку љубав према госпођи Хемији!
Сви се смеју, па и Лагранж. „А, сада“, продужих, „шала на страну! Ваша механика, господине Лагранжу, била је за мене право откровење.
Зато се окренух опет Лагранжу: „А ваша варијација константа!?, узвикнух одушевљено и несвесно положих своју руку Лагранжу на колено.
„Да. Данас ниједан озбиљан научник не мисли друкчије но ја“. „Ваша учена и неоспорна саопштења, господине бароне, неописано су ме занимала.
„Ко су били ваши претходници?“ „Тома Јанг и Хемфре Деви“. „Велика имена! А и ваша институција јединствен ја завод! И ми у Аустрији желели бисмо да оснујемо сличан.
овакову зграду и снабдемо је свиме што је потребно, али где ћемо наћи научника таквог калибра као што сте ви и ваша два претходника?“ „Наћи ћете их! Потражите само младе људе који имају љубави и способности за испитивачки посао.
Фарадеј ме слушаше пажљиво и напослетку рече: „Можда имате право“. „Па причајте, молим вас, како су ваша испитивања даље напредовала!“ „Мислио сам спочетка да ћу брзо стићи до циља.
Зато ћемо све појединости ваше посете подесити тако да га само не узнемирите при уобичајеном послу, већ да му ваша посета буде и угодна разонода.
„Али ванбрачна деца обично су врло способна за живот!“ „Зато што су производ полног одабирања“. „А ваша одлука да се овде стално настаните?“ „Била је природна последица мог путовања око света“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Реците само: зар ви нисте Руси без руске душе? Имате нешто од ње, можда, али није сва и није ваша. Зато нема Корењева и Незнамова. И још их неће бити.
Да бих га успокојио ја чешће понављах, правећи се врло важан: — Не брините, не брините, господине. Ваша ствар, уверавам Вас, не стоји рђаво. Ја ћу учинити све да парницу добијете.
— Хвала душо, сретна била! И ја потрчах, остављајући старца који је благосиљао, па чим је стигох: — А мама Ваша шта ће Вам рећи? — рекох. — Мама! Како мама? — Ваша. — Ја немам маму.
— рекох. — Мама! Како мама? — Ваша. — Ја немам маму. А то што сам тога тренутка видео у њеним очима као да није била жалост, него питање у чуду: је ли
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Опет се у мени јави црв ... Видите, оче, није мени баш сасвим туђа и несхватљива никаква визија живота, па ни та ваша, па ни још много једноставније и наивније од ње.
вашем схватању, то се збива тако да, с унутрашњим сазријевањем и надрастањем, умјетност најзад губи своје тијело; та ваша „права умјетност” постаје најзад некаква непостојећа умјетност, некаква „умјетност без умјетнине”.
А каткад и саму смрт. Случај двоје љубавника само је дао маха циницима и егоистима. Смијали су се: „Ето вам га, ваша доброта'!” И пјевушили су тад помодну талијанску пјесмицу Ессер буони — цхе аффаре ди гонзи! ...
— Како то: „лешине бесмртних”! Цонтрадитио ин ађецто!... — Мала ваша забуна: рекао сам, бесмртни, то јест поштеђени од спонтане смрти: нисам рекао неусмртиви!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Други одма рече: — И мој ће одма. Трећи настави: — Вала, ако се ваша два сломе, и мој ће чисто. Зовне дакле најпрви својега и нареди му, а ови одма ни пет ни шест но с оне литице
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
трубе, Као кад сте пошли за слободу брата, Само што вас сада венци славе љубе, И што долазите из два срећна рата. Ваша жарка љубав и витешке груди Донеле су веру и времена боља, Велика и светла, без страха и студи, И испуњен завет са
Смрт ваша тешка мој је био живот, К'о рука каква болесна и мека, Он пада на вас и спрема ваш ћивот Где је и моја будућност далека
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Не занима нас та ваша наизменична струја ” Систем лучне расвете усавршио сам 1886. године и он је прихваћен као систем јавног и фабричког
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
јер сам се противио аустријском германизму; побећи ћу и из Делавер Ситија, ако се од мене очекује, како је рекла Ваша добра мајка, да одбацим своје српске назоре и постанем Американац.
сазнања, а његов поглед, високо уздигнут, мора трагати за новим контактима са ”духом вечне истине”, како је лепо рекла ваша мајка. Њему су се свиђали изрази моје мајке као: ”храм посвећен вечној истини” и ”иконе великих светаца науке.
Да имам и два, оба би била ваша. - Да ли сте ви Шкот, господине? - упитала ме је у шали, а када сам јој одговорио ”не” она се опет насмејала и рекла:
” Они то тако зову, али да ли је њихово мишљење исправно? Истина природних наука није хладна уколико ваша душа и срце то нису.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И УВИРЕ У ЊУ • Господине Петковићу, разлог овоме разговору је целокупно ваше дело и деловање, а непосредан повод је ваша најновија – десета по реду – студија Лирске епифаније Милоша Црњанског и награда „Младен Лесковац“ коју сте управо и
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: У овој кући једино ја имам права да се љутим и нико други. АНКА: Па добро, најзад, ако је ваша воља... ЖИВКА: А надате ли се да ћете успети? АНКА: Боже мој, не би' вам то могла унапред рећи.
НИНКОВИЋ: Питали сте ме и ја сам сматрао за дужност да будем искрен и да вам кажем. Разуме се, ваша је ствар како ћете поступити.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Да се браним, ага. — Чиме?... Пушком?... Каурска главо неразбрана!... Зар не знаш да је ваша пушка умрла одавно? — Заиста је тако, ага!... Али деси се по нека... — Која не упали — — — Понекоја и упали!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А пуштати сиромахе, Пуштати их светом просит’? Зар се ико црним рухом Својој тузи одугова? Зар не зборе ваша деца Ове речи из гробова: „Наше душе нашле оца У висини рај-насеља, Ал’ на земљи пуно ј’ деце Што немају
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ви бити тако оштрљатоносати, зашто ако вас почнемо ми, салва вениа, жене критизирати, нећете се знати ни ви, ни ваша књига; јер ми ако и на бал одлазимо, опет зато памет не губимо.
Тко вас је поставио арендатором? Ви знате како је и вама кад вам ко ваша сувопарна сочиненија критизира. А што на моду вичете, сами се издајете да вам је плитак мозак, јер кад би се и ви сад
“ Моја лепа фрајлице, жао ми је што сте мене ради та ваша мала устанца заоштрили. Ја на моду нимало не вичем, него на злоупотребленије, на претеривање или, како ви зовете
САРА: Ја имам један леп план; истина, ја сам слаба жена, немам толико разума, толико памети као ви, али сам ваша тетка, мон фрер, а тетке, знате, свуда се умеду наћи, а и треба да се за вас старам.
САРА: Гледајте ви, мон фрер, да се усрећите; слушајте мој совет, мон фрер, она је красна жена, ваша прилика. Колико су ваши ти богови са мало постаријим персонама задовољни били, само да им је пун трбу.
ПОЗОРИЈЕ 8. ФЕМА (носи бурмутицу и сат), ПРЕЂАШЊИ ФЕМА: Господин вилозоф, ви сте моји, и ја сам ваша. Ово је президент што вам носим Истина, могло би и друго бити него бурмутица и сат, али он ће показати колико пути
(На ову реч Василије избуљи главу.) ЕВИЦА: То ће онда моћи учинити кад срећна будем ваша жена бити. РУЖИЧИЋ: Не жена, возљубљенаја Хелено, но нимфа љубјашчаго тја Свјатозарја. ЕВИЦА: Ја се радујем.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Док ваша браћа гину на фронту, ви продужавате боловања... И онда је на силу хтео да исправи од рана згрчене руке и ноге.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Да га нестане!... А мога тела свака честица Чаур да буде турског олова! А моје главе тврдом лубањом Нек’ деца ваша воду захићу, Да њоме поје ждребад арапску Што ће по пустом пољу скакати, По мојој крви хитро тапкајућ’!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
спуштају, Турци су; распоредите војску да их дочекате, и чим вам дођу на топомет, отворите на њих ватру из топова. Ваша је задаћа да им не дате да сиђу на друм у долину и одсеку нашу војску што се бори под Тешицом.
), већ што он треба да је свуд. Видите ли где це бије крвав бој чак тамо преко Мораве. Тамо ваша браћа и другови већ гоне и ломе душмане наше. Немојте да вас они осрамоте на јуначком мегдану.
»Ох спавајте, децо драга, Ваша снага Лаки санак потребује« Избија поноћ. Лаку ноћ! лаку благу ноћ! XИ 12 и 13 август.
Нека једу људи, а? — упита ме Комаров. — Не знам, ваше високоблагородије, ја це бојим да ће та ваша дозвола изазвати свађу и мржњу међу војницима и овдашњим становништвом, чије су свиње.
Али да вам не буде криво ја ћу ево узети и Србију. Она није апсолутна држава као Турска и ваша Русија. Али наш, парламентаризам тако је јадан да наши закони једва за коју длаку да су више израз народне воље но на
— Тако мисли ваша партија? — Не, тако мислим ја лично. — А полажете ли ви што на уједињење Срба? — Полажем толико да би ономе који би
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Не пресеци, Бога ради, Везу нашу! — А смрт вели: „Ја разумем твоју стрепњу, — Пресекла сам везу многу; Ваша ј’ веза тако јака, Пресећи је ја не могу.
Појте, појте својој срећи, Не дајте је из свог круга! Само цпећа нек је права, Као што је моја туга. Усклик ваша радовања Жице срца мога њија, — Гласи цпеће, — гласи бола, — Па ипак је хармонија.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Па... није далеко. — Е, сад ја кажем: молим вас, то треба запамтити. — „Комисија“ је примила ваша опажања к знању и управљању — вели шалећи се капетан Радојчић. — Да видимо сад даље.
Затим ме погледа отворено и прибрано: — Ваша улога је завршена. Хвала вам лепо. Ви се сад можете вратити, док је још ноћ.
— Радослав се диже. — А не, не. Останите! — ухвати га за рукав Бора. — Ви не пијете, и ја нећу да кршим ваша правила. Али мени се прохтело — он се обрати посилном: — Ево ти десет драхми и купи за све паре.
— Францускиње су елегантне и лепе. — Ако би то била ваша жеља, постараћу се да их познам... — Не говорим ништа — изговорила је са извесном стрепњом.
Она се трже и погледа ме. — Како?... Зар би вам то било пријатно! — Сасвим. Свака ваша радост је задовољство за мене. Она је нервозно ломила палидрвца и гледала мутним очима кроз прозор.
— Доказ љубави?... Знате ли шта то значи? — Драгиша... прочитала сам у писму. Узмите ме, примите ме... Ја сам ваша, сва сам ваша. — Пристајем. Сутра, сутра, Арлета! — и снажно сам је привукао на моје груди.
Знате ли шта то значи? — Драгиша... прочитала сам у писму. Узмите ме, примите ме... Ја сам ваша, сва сам ваша. — Пристајем. Сутра, сутра, Арлета! — и снажно сам је привукао на моје груди.
— А где су непријатељски ровови? — Испред шуме. На шест стотина метара од вас... Ваша осматрачница биће у пешачком рову. Моја улога је завршена. Командир, капетан Лазар, пришао ми је. — Хвала ти, друже!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
супругу, добротом без числа; Удало с' је и то јоште, на излишак блага, Да је у ње сва имена које носи снага: Софија је ваша мудрост, што вам домом влада, О достојном воспитан'ју рачи ваших чада.
И таст, и сваст, и пуница, и свâк су те вреже, И кол'ко вас род са четом Славујевом спреже; Браћа ваша к'о и снахе, јужики остали, Сви су мени на вовјеки памтити се дали.
долетати стране: Вас врлити невидимо, и чету осталу, Сушту љупкост стиха мога, пјесан мојих хвалу; Да, док буде памет ваша у роду серпскоме, Конца није њу претећем ни пјенију моме. Идем даље!
Моји младенци невини, Витлејемским подобни! Меч Иродов вас коси И кров мене сву роси ваша. 1813. Милован Видаковић ЈОВАН БЕРИЋ ЖЕНИДБА ПО МОДИ Од тешкога плача нестаде ми вида, У коло
И сад не знам ти која мудру искаже ми реч: „Сад ћемо једна на десно, а друга отрчат на лево, Да видимо куд ће ваша се кренут нога.” А, тако л’ је, мале мајсторице? Туд ли шибате? Стари се не хвата миш том мишоловком, децо! Добро!
Ти ћеш, епико, там’ заићи, А ти овде, можд’, остати, Па ни један к мети стићи, Мајци помоћ нико дати. Мајка ваша сад вас моли Више себе које воли: Памет вашу наоштрите, Срца ваша оружајте, Главом срцу помоћ дајте Ак’ желите да
Мајка ваша сад вас моли Више себе које воли: Памет вашу наоштрите, Срца ваша оружајте, Главом срцу помоћ дајте Ак’ желите да видите Свету гору дивне моћи, Из ње донет нам’ помоћи.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А светлост камо да из магле црне Води нас Богу? Бога, Бога камо? Истина ваша и наука нова Вечито гробље умова је само, А над њим сјакте Вавилонска слова.
О ја бих радо приче праисконске, Ја волим бајке: младости су пуне, У њима јек је трубе јерихонске, Док ваша срећа по гробљима труне. Нек' моја срећа сања и на лажи.
Да. Ви сте мислили васцела лепота Не спава у божјој искри ваша срца; Ви мишљасте кад се позна сва нагота Свега што кô тајна у души се зрца, Познаће се живот! У мени драж сва је.
Мене плаши ваша црна риза И велика манастирска бдења: И потомку можда нога клиза Можда и он тражиће спасења Испод грања чемпреса
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА: Да ко ће? Не можете се хранити проминцлама, нити се облачити у фачле. МАРИЦА: То је наша брига, а ваша је да размислите што пре, да не буде после доцкан кад већ пукне брука. Чула си шта у писму пише и тако ће и бити.
) Овај, како да кажем... Чекај, молим те! Ко пише то писмо? ВИЋА (загледао је крај писма. Злобно): Пише га ваша ћерка, господине капетане! КАПЕТАН: Шта кажеш? То не може бити! Откуд моја ћерка може бити тако писмена?
КАПЕТАН (наставља): Изгрди тог истог старешину. ВИЋА: То је друго. КАПЕТАН: Зашто друго? ВИЋА: Оно је више ваша, фамилијарна ствар. Али је ово увреда у званичној дужности. Ја ћу поднети тужбу за нанету ми увреду. КАПЕТАН: Сасвим.
Ћипико, Иво - Пауци
—На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? — Ово је ваша земља. Ми смо тежаци... На „злу је пету”. Можете узети ваша два дила... — Не разумијем се ја у то...
— Ово је ваша земља. Ми смо тежаци... На „злу је пету”. Можете узети ваша два дила... — Не разумијем се ја у то... Дошао сам онако, да се прођем...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но ви сте онда срећни били, А с вама срећан бејах ја. Пламен је лизô ваше лице, Дисала нагло ваша груд, А ваше косе и витице Мрсио лахор као луд... И то је прошло.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али Ваша снага малаксава и, при крају нашега путовања, на седмој кули ја Вас носим у наручју до горње ивице последње рампе, где
Да смо се онда усудили приступити им, ја ниједног од њих не бих ословио са титулом „Ваше преосвештенство“, него са „Ваша Екселенцијо, краљевски астроложе!“ Заиста!
- Разумем: питање тоалете, најважније за жену! Савршено сте га решили. Ваша пријатељица, дворска глумица, позајмила Вам је за Ваш пут одела Хере и Леандера. Дивно ћемо у њима изгледати!
- Слушам! Врло се добро осећам у овом оделу, лако је и пространо, само његов опасач је сувише узан за мене. А Ваша одећа је опет мало подугачка. Да, Хера је улога за хероине, а Леандер за младићке љубавнике.
АНТИЧКА ВОЖЊА СРЕДОЗЕМНИМ МОРЕМ, ПОСЕТЕ АЛЕКСАНДРИСКОМ МУЗЕЈУ И БИБЛИОТЕЦИ Београд Ево ме опет у мојој соби за рад. Ваша писма, прочитана неколико пута, леже преда мном.
Ваша писма, прочитана неколико пута, леже преда мном. Ваша страховања да сам се разболео или да сам шта више, заборавио Вас, разагната су, надам се, мојим писмом из Атине.
у црквеним питањима, а Ви, господине професоре, иступићете, Вашим признатим ауторитетом, у питању реформе календара. Ваша пуномоћија леже спремна за потпис.
Колико сам јој се обрадовао; а како и не бих: на њеном столу лежала су три Ваша писма, из Франкфурта, из Вајмара, из Лајпцига.
А биографије се баве више спољним него унутрашњим животом песника. На Ваша честитања не знам шта да одговорим, - ја мислим да сам у целом цариградском предузећу имао добру дозу среће.
XВИ ОЧИНСКИ ДОМ, ПРИСТУПНО ПРЕДАВАЊЕ ГАЛИЛЕЈА, ЊЕГОВА ОТКРИЋА И СУДБИНА Даљ Колико су ме обрадовала и освежила оба Ваша писма из Бергена и Дронтхајма! Из њих веје свежина Ваше душе и свежина скандинавског ваздуха.
Сада, по Вашој жељи, прислањам свој образ узањ. Ваша друга жеља, да ме Ваш вез потсети на моју удаљену пријатељицу толико пута колико је перла у њему, биће врло брзо
Но ипак ме та идеја није остављала; па када данас стиже Ваша пошиљка и у њој неколико неупотребљених перла, које не нађоше места у везу, ја одлучих да их употребим за онакав модел.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Тамо ти било милије, него ли код нас, и у нашој вери. САРОШ Нема ту наша и ваша... Анадолац несам. Овде сам се ја родио и одрастао.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А тестамент, госпа протинице, ја писати нећу! — Ви сте лакомислени, госпођо Лазарић! То је ваша дужност домаћице, старатељке и поседнице, и грађанке! — Много је то заплетено за мене, што рекосте.
— Ви и Јулица, снивао сам, спремате се за бал. Обадве имате дугачак шлеп, и у коси перје, злато и сребро. Ваша лепеза је била дивна; од цветова, живих, који се једнако отварају и затварају, као да вам из руке цветају.
Ја доиста треба да се женим, и по годинама, и по занимању, и по мојој жељи. Девојка, ваша поћерка, и лепа је, и богата је. Али ја не знам да ли бих је могао волети као жену и друга.
— Али молим вас, госпођо Лазарић, ту је ваша црквена општина, ваша, којој сте толико чинили, она је у питању. — Свеједно! Црквена општина, или ко било други.
— Али молим вас, госпођо Лазарић, ту је ваша црквена општина, ваша, којој сте толико чинили, она је у питању. — Свеједно! Црквена општина, или ко било други.
Тако и сада, стојећи усред непомирљивости, узео је реч да ово каже: — Ја ћу ето чистити два пута, док ваша страна једаред, само да буде мир.
она неће чистити, и не чисти ни око своје куће, а камоли по туђем ђубришту, које сте ви, ваша кућа и направили, кад сте ту ђубрили и сејали... Вадили сте силан кромпир, а рупе остављали.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Љубезни г. циникер, ви нећете у свој земљи већег почитатеља наћи него што сам ја; али шта ће ваша теорија и моје к вами почитаније против употребленија општег учинити?
Мајмуни, наравно, овим позорјем узнемирени, почну ретерирати, али Роман ово видећи: »Шта, то ли је ваша фаљена храброст?« викне. »Овамо, бабе и бубе, ко ће ми на мејдан изаћи!
Узмите, дакле, и ви стари калуп ако мислите да нам се допаднете, иначе бадава је сва ваша шегачина и досетљивост.« Исповедам да ме је ова предика збунила.
»Почитајеми г. гимнософист (овако почне на то Чимпеприч у највећем срца движенију говорити), Ваша ова система тако ми се душе моје, која само за добродетелију чезне, коснула да ја, премда сам дојако увек постојана
гимнософист, ако је отоичашња ваша к мени. у призренију брака, понуда на истини основана, ја драговољно из једне токмо к добродетељи љубови пристајем.
»Млада госпоја? Господин списатељ, ми молимо, и ви се можете оженити, и зар би желили да ваша госпоја буде млада госпоја?« — Него? Стара госпоја?
сваког штедења пуштате, нисам нипошто веровати могла и увек сам тврдо држала да ни једна женска неће унапредак дела ваша читати, нити за вас поћи; сада пак видим да сте ви један особити човек, кад нам мужеве карате: и тако — можете се
« — »О, не старајте се, лепа госпоја удовице, ја ћу вас, ако је само ваша воља, сердечније тући него ваш покојни Пера.« — Опет просиоци. »Удовац, има троје деце.
« Ова има 8 хиљада. »Господична, ваше дражести такове су и ваша својства тако су впечатленије на мене учинили да сам ја врло у вас заљубљен, и за срећног би себе почитовао кад би
Сама Венус лице своје сакрива поред зрачности стаса вашег. Ваша божествена красота ум свакога у изумленије доводи. О, оће ли ме шчастлива обасјати звезда да блага ваша доброта љубов
Ваша божествена красота ум свакога у изумленије доводи. О, оће ли ме шчастлива обасјати звезда да блага ваша доброта љубов моју у своје љупкоумилно крило прими?« (Господична се мршти.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Не познајеш еспап па, рецимо, да му приметиш: овај ваш салватус пуртатус као да је мало прокисао, или рецимо: ова ваша поркалија омалија као да се ужегла. Јок, не можеш да му приметиш.
Одговор: Да, брат моје жене има једну тицу која лепо пева! Питање: Није ли ваша сестра од тетке род сестри од тетке мојега нећака?
Одговор: Мој старији брат не говори француски, али он има један перорез. Питање: Једе ли ваша сестра радо сира? Одговор: Да, моја сестра једе радо сира.
који је по Олендорфу научио француски и који је, приликом једне дипломатске посете, водио овакав разговор: — Ваша држава, није ли она вољна бити у добрим суседским односима са нашом државом?
посете, водио овакав разговор: — Ваша држава, није ли она вољна бити у добрим суседским односима са нашом државом? Ваша држава, није ли она вољна учинити изјаву нашој држави, да је она, ваша држава, вољна живети у добрим суседским
Ваша држава, није ли она вољна учинити изјаву нашој држави, да је она, ваша држава, вољна живети у добрим суседским односима са нашом државом?
Тако је, једном приликом, папскоме нунцију, који је седео с његове десне стране, рекао: — Једе ли ваша сестра радо сира? А када га је маркиза Инес од Херера, жена шпанскога посланика, запитала: — Говорите ли ви енглески?
да узмете једну дозу брома за умирење живаца, јер ће вам тај математичар доказивати такве ствари да ће сасвим несвесно ваша рука тражити у околини какав предмет, пивску криглу, столицу или у најмању руку какву циглу, са жељом да га клепнете у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ко „ми“? — Војници треће батерије... — Станко, није тако. Заклетва ваша и даље важи... Ако смо уништили ове топове, ми ћемо друге добити.
Кажу да су се Италијани жалили, а наши су им кратко одговарали: „А где је била ваша стража?“ У Драчу су опет издвајали болесне и сасвим изнемогле, да их укрцају на лађу.
Све по кратком поступку. — Треба ли шта да потпишемо? — питамо Француза. — Ништа, ваша држава потписала је „бланко“ унапред. На друму се отегла дугачка колона. Кренули смо одмах у бивак.
Војници!... Не заборавите да вас зову деца ваша, да вапију ваше жене и сестре, да вас преклињу за помоћ изнурени родитељи ваши...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Најлепша рука каткад најцрњи занат деље, Најсветије беху руке дрводеље. Руке су ваша деца и две близнаке сестре; Десет прстију су им синови, исто их прати надање; Бдите над њиним играма, припазите да се
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зато се насмеши сликару, добростивије него икада, и рече: — Насликај ме! — Не могу, ваша светлости! — сликар се поклони својој Царици.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја будан на прозору стојим Наслоњен челом на стакло... Све спава... Ноћ сјајна, кô да по окнима мојим Полако шушти ваша коса плава...
ОД своје мајке ко ће наћи бољу?! А мајка ваша замља вам је ова; Баците поглед по кршу И пољу, Свуда су гробља ваших прадједова.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Шта је ваша црква Димитрија? Ја ћу вам је сада претурити а из руке тешким буздованом!“ Ал' Латини то не вјероваше, но с Милошем
гледа јунак Хасан-ага, пак дозивље до два сина своја: „Ход’те амо, сиротице моје, кад се неће смиловати на вас мајка ваша срца каменога!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
РОСА Не знате ли како рана роса од сунца изсише? Тако и ваша младост брзо гине. Смрт не очекује пролажење година. Да кад ти спаваш, еда чујеш ко је на те дошао да те покраде или
НОВОГОДИШЊА 3ДРАВИЦА 1732. Ја ћу вам добра времена давати; кишна пролећа и јесен, и суха лета. И земља ће вам ваша свој берићет потпуно износити да вам се напуне гумна свакога жита и хардови вина и каце масла, и сваке благоте да вам
ЗДРАВИЦА ИИ Даваћу вам лепу кишу у своје време и земља ће издавати своја жита и воће свој пород. И допрети ће ваша вршидба до истакања вашега вина, и точидба вам постигнуће пак сетву, и јестићете ваш хлебац до ситости и опоро у
Зато не смим се усудити много ни усева у суху земљу метати, ако попре не узвидим наспоравају ли се њиве, — ваша срдца — износити род на видело, да се о том похвалим!
Толико само једноме учитељу и по њем чатцем и певцем црковних ту време нека је говорљиво, а не и другим. Јерно ваша је ћуд слична новоме вину испод бадњице, црпану пијући у незнан, докле који и овртоглави.
малу и велику меру код себе држећи, љубав међ' собом не имати, псовати веру и душу, гроб и даске, ви сами и деца ваша, и остала већа и многа зла чинити и изговарати, — не излази ли то све од вас?
С настаљањем својим приводећи људе на сваку правицу, а не да је та трудба ваша узалуд... КОЛО Ако ниси и сам у садруштву, згледни де, гдегод, где се свирње и хегеда чују!
У ВОЋЊАКУ ОБРАТОМ ЧАРДАК Рад тога и земља је ваша запустила, ваша села и градови и цркве и манастири ватром попаљени, а вашу земљу пред вами туђини једу и бирлују шњоме.
У ВОЋЊАКУ ОБРАТОМ ЧАРДАК Рад тога и земља је ваша запустила, ваша села и градови и цркве и манастири ватром попаљени, а вашу земљу пред вами туђини једу и бирлују шњоме.
И бити ће кано град когано за много опкољена бију... Нашто су мени многи дарови и службе ваше и многа ваша моба, каде сте ми с вашим злом додијали? Пун сам ја свакога дара и приноса; овнова и лоја јагњећега.
Јер ја не примам од вас свеће ваше и кандила и тамњан и кадење. Мени је то све мрско од вас. Ваша новомесечја и свечане дни и велике годове и велик дан не зактевам...
Каде ваше руке пружите к мени, одврнути ћу очи моје од вас, аколи умножите ваша многа мољења, нећу вас послушати. То ће вам све на ветар бити.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ће да дâ Господ“, рече, „па ће си она сама да дође и чука на Манчину порту! Мори, ваша брука и резилак ће се у новине и у књиге“, рече, „тури!