Употреба речи ваше у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Доста, ви угнетачи људи и народа! Доста је суза и крви пало да ваше богате гозбе зачини!... Доста! Одсад су сви људи и народи слободни!...“ Бог ћути, и људи ћуте...

“ протепа Алекса својим звучним гласом. „Ето, отерао сам коње у ергелу, па тек се мислим: баш ћу да прођем поред ваше куће... Одавно те нисам видео!...“ Од подне до поноћи!... Та то је читав век заљубљенима!...

— Добро, добро, — вели уча, а брк му се смеши, — то ће бит’ од оне ваше препеченице, ха?... Па, синко, како на дому? Је л’ ти отац оздравио, или је још у врућици?...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Добро које може бити у ваше време, зашто да чекате да после вас буде? Просвештени архијереји и доброжелатељни разумни мирски свештеници, они су

Мене, која сам вас у мојеј сени упокојила и прохладила, која вам у зиму дрва за грејање дајем и грађу за домове ваше, бесплодном и неполезном наричете! Ни за што ли не мислите него за трбух!

Ни за што ли не мислите него за трбух! Ви мислите да сте сами на свету, но знајте да кад би очи ваше могле видити, ви би се ужаснули колико се милиона животни само с мојом кожом хране!

Христос Спаситељ учи нас: „Н е п р е с т а ј н о м о л и т е с ј а! ”, Тојест: и кад сте у послу, нека срце ваше о богу и о добру мисли, ово је права к богу жертва и молитва.

се ти са мном не инатиш; ја знам добро да бог благосливље оне који се труде и правично живу, али да нама бог даје за ваше калуђерске благослове, то ти другима казуј!

смрди и на које се ти гадиш, ово мени мирише као миро и ружица, и што год из њега једем слађе ми је него најизбраније ваше пите и уштипци, пак се ја гојим и све то дебљи бивам; нити сам толиким болестима подложан као пре што сам био, нити

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Кад све догори, ми изађемо из дима, краљица пада у несвест, а краљ трља очи и гледа нас запрепашћен: Сунце вам ваше, па ви опет живи! Растржу нас коњма на репове, распињу нас на точку, секу нам главе, руке и ноге - страшно!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Пита га цар: тко је он и шта је тамо радио и ко га је на то послао. — Замуца мој г. Мијушко: ,Ваше Величество... Ваше Величество... ја сам шнајдер!

Пита га цар: тко је он и шта је тамо радио и ко га је на то послао. — Замуца мој г. Мијушко: ,Ваше Величество... Ваше Величество... ја сам шнајдер!

— ,А где су њине жене и деца?’ упита даље цар. Ја му кажем да су са собом одвели. ,А где су ваше жене и деца?’ питао је даље, и ја одговорим, да наше жене и деца седе код своји’ кућа.

гласом, ,сместе и осигурају тамо своје жене и децу, пак онда узјашу на своје хатове и на вас ударе, куда ће онда ваше жене и деца?’ На то му нисам ништа умео одговорити, до само слегнем раменима.

Али то што сте сада чинили и бунили се да сте тек после годину дана, кад би моја војска прешла и вас и ваше фамилије себи за леђима оставила!

Ја сам спремио 300000 војске, и хоћу, и мислим да ваше отечество од Турчина очистим, но хоће ли Бог дати, то не знам.

следујте тој чаши мога оца, не само у пићу него и у свима другим страстима и наклоностима, па ћете бити срећни. Ваше речи, ваша делања, наклоности и уживања управљајте свагда према времену и према годинама вашег живота.

му: ,,Алекса, већ се ми с царем завадисмо, него смо начинили један мизар (прошеније), да цару пошљемо, него да и ви ваше мурове ударите да би се ми оправдали.” — ,,Добро, аге — одговори мој отац, — да се с кнезовима договоримо.

— Турци кажу: „Слободно, тврда је вера. Фочић хоће опет кнеза од вашег оџака, и неће да иде, докле из ваше родбине кога не окнежи”.

— Обрлајтнант на то одговори: „А кога ви у овој страни више имате него митрополита Стратимировића? Он је од ваше нације као краљ, а добро се пази са принц-Карлом, а принц Карл сада је над свом војском у нашем царству најстарији

” — „Готови”, одговори му слуга. — „Готов пашапорт?” — „Готов, ваше превосходитељство”, одговори му опет слуга. — Затим окрете се нама: „Јест у вас бумаги (артија)?

Он каже: „Ваше дјело неодложно, нужно што скорше јехат и прашчајте”. — Дођемо у квартир, ручамо и прођемо по пијаци.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Јес̓ — њему. — Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине. — Лепо је. — А купили сте за ваше паре? — Није. Он је дао. — Да, да, за његове паре купили сте. Лепо, лепо... Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.

« вели слузи. Ђаче одговори. Ревизор задовољан упита другог: »У којој је части света ово ваше село?« па одмах извири у кујну: »Нек се само добро истишти!« Ђаче одговори и то.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...

— Али, Алексин... — Срамота, попе! Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!... А то је дете, болан, расло на ваше очи!... Знате га од повоја!... И он лопов! Кад је шта дотле украо? — Није ништа. — Па како то наједаред лопов?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ГНЕЗДО Плетем своје гнездо изнад ваше главе, Топлије од гнезда у орла и ласте; Ветар отме грану или влакно траве, А, кô цвет џиновски, оно ипак расте.

НАША СРЦА Ко затвара ваше очи небројене, Срца, срца, срца? И куда се распе, Кад се свако од вас затвори и заспе, Ваш свет од свег већи и

На сваком раскршћу по један краљ чека. ХОРДА Ми нисмо познали вас по заставама, Ни ваше хероје од лавова љуће: Све на коленима вукли сте се к нама Носећ мач убице и луч паликуће.

Без буктиња иде та војска што ћути, Пожар селâ светли за маршеве горде... Ваше громке химне не чуше нам пути: Немо убијају деца старе хорде. Поломисте више колевки, о срама!

Пуне су змија све ваше траве, и воде, и зидови ваших кућа, и оне вас поједоше. Божанства су зла и свирепа. Хајде да их оборимо и да тражимо

Где су наше војске и заставе данас: За бродолом беше довољна и бара! Славни Немањићи, где су ваше куле, Седам ваших кула гроша и дуката? Ризнице се ваше у ситно расуле — На тврђави сва су отворена врата.

Славни Немањићи, где су ваше куле, Седам ваших кула гроша и дуката? Ризнице се ваше у ситно расуле — На тврђави сва су отворена врата.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Сваки је дужан својој земљи, земља није никоме ништа.. — Е, знам и ја те ваше филозофије! Знам ја, ако ћеш, и „земља јеси, у земљу отидеши”! Али дај ти, брате, штогод у жива уста!

Поп нестрпљиво махну руком: — Станите, не разумјесте ме! Немам ја својега имања, ни дај боже! Све је ваше и онога храма. Много би њојзи било да јој одредите и ово што ја досада држах.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Па појео, милостива! — И-ју, мене жалосне! Зар толике крофне?! — Хе, хе, из ваше руке, па не зна човек шта је доста!

— све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите како ви то правите оне ваше чувене путеркрофне. Ви то зачудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.

— вели гђа Сида и метну руке на трбух. — Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше... — Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја васпитавам моју кћер Јуцу — вели гђа Сида, а гледа

— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа. Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање — вели Меланија. — Сећаће ме на вас...

Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро! Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце! Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи. — И-ју!

— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица. — А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотêр знати све... Кад оно...

— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — Забога, Николајевичу, зашто ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро

«... Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље примјерне супруге, ваше госпоја-Персе! Куцнуше се; поп Ћира наискап, а домаћин искапи ону осталу полу до дна.

опростите што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити, — па није толика заслуга ни госпоја-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, баш ваша, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, изабрали госпођу Персу

— вели поп Пира. — Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима. Требали смо прво у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро! Ал’ нека, — можемо још све и поправити.

Даклем, све ово бришемо, па изнова! Ово је даклем прва здравица, и она нека је у ваше здравље. Спаси бог. Куцају се и пију; домаћин пола, а поп Ћира испи целу чашу. Развеселише се попови добро.

Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб. — »Мој, одговорим ја, ваше преосвештенство!« А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима, час врућина спопада.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Хитам да вам одговор дам. Ви ћете ми допустити да се с вама у послу ваше женидбе као трговац разговарам. Ја сам о вама распитао. Младости погрешке нећу у рачун да узмем, но само имање.

Ја сам о вама распитао. Младости погрешке нећу у рачун да узмем, но само имање. Ја ваше стање врло добро познајем. Ако ви из ваше велике куће кирајџије истерате, и сами се у њу уселите; даље, ако ваш на

Младости погрешке нећу у рачун да узмем, но само имање. Ја ваше стање врло добро познајем. Ако ви из ваше велике куће кирајџије истерате, и сами се у њу уселите; даље, ако ваш на кући интабулирати дуг исплатите, онда ћу вам

Поштенородни господару! Опростите што вам са овим писмом досађивати морам. Ја сам чекао и чекао на ваше писмо ал’ то је гдегод у ваздуху нестало; мени пак није до чекања, и морам вам изјавити шта о целој ствари мислим.

Ако сте ради за мене разумети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здарвље. Ја сам срећно кући допутовао. Не знам ви јесте л’ здрави.

Ја вам благодарим за ваше чувство према мени. Што се мог чувства према вама тиче, оно је у божијим рукама, а бог је добар, може све добро

Љуба чита писмо. Почитајеми господару! Дајемо вам на знање да је ваше ћутање и оклевање проузроковало то да смо принуђени били другој срећи окренути се, која је заиста и добра, да смо сви

Љуба се боји да се не забуни, ако и даље буде ћутао, па започне. — Молим покорно, да ли се може коснути ваше красне кћери лик срца мога? — Молим вас, не разумем вас начисто. Изволите мало простије говорити.

Ми смо, хвала богу, сви здрави. Ја то исто мислим што сам мислила кад смо се растали, и надам се да и ви ваше мњеније нисте преиначили. Ма какове противне гласе чујете, немојте ништа веровати, јер ја ћу задату реч одржати.

Ја сам, хвала богу, здрав, и молим се богу за ваше здравље. Мени се врло допада што пишете да ћете вашу реч одржати, само ми то једно не иде у главу што толики дуг

— Како несигурно? — запита Марко. — Какво је ваше состојаније? — Состојаније? Ја стојим овако: свршио сам правне науке, био сам јурат, сад су ме избрисали, но таленат

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

и ваша преизрјадна качества у самоћи уважавао, и њима се дивио, данас је прилика објавити вам да су мене прелести ваше преумилно обузеле, и да би будушче шчастије моје несносно било, кад би судбина пакосно укратила с вами дне живота

Црњански, Милош - Сеобе 2

Радиће земљу, као што је раде и Хрвати и Хунгри. „Не може бити изузетака у царству, Ваше Високоблагородство.“ Цео овај део Европе, имаће да се европеизира. Он то, вели, понавља.

Он се продера: „Там! Ваше Високоблагородије!“ Иза те шумице, каже, чекао би, да се штаб укрца у скеле, и да скеле ослободи санти леда.

Теодосије - ЖИТИЈА

А пошто је Бог хтео да се догоди онако како желе родитељи твоји и велможе ваше и браћа твоја, ко сам ја да тако нешто и помислим! Боље би ми било да се и не вратим оцу твоме.

у својој сте земљи самодршци, и сродници сте по телу онима који сада цапyјy, и ако што молити благоизволите — молбе ваше неће бити узалудне.

и нарочито се ових веома срамио, када Бог кори нашу неситост и говори: „Када у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?

сам смиловавши се на нас, из туђе земље к нама их у своје отачаство принеси, да би се молитвама вашим светим отачаство ваше просветило, и сви ми да благословени будемо.

Због тога још молим милосрђе ваше, кротости, да нам у овом испуниш молбу, да светоме оцу васељенском патријарху Царство ти нареди да једнога од моје

Али вас ради, саплеменика ми, свету и слатку ми пустињу оставих, и не дођох да тражим ништа више, до ли душе ваше. Тако пећи, ради ваших душа и душу своју омрзнух, сећајући се старих светих, који су у болу срца за своје саплеменике

богоречита света своја уста ка свима, рече: — Браћо и другови, и чеда у Богу, саслушајте реч моју с пажњом достојном ваше љубави, на вашу корист!

о многим трудовима њиховим које претрпеше на мору због њега, и не помињући злобу, покори се заповести „Љубите ваше непријатеље“ и даде им благослов од злата које ношаше.

А он их, као да су глупо говорили, укореваше, рекавши: — Нерасудно је ваше тражење. Видите море узбуркано, и да лађа не стоји него је вали брзо носе, и на бескрајној пучини тражите да добијете

Опет тражимо свагдашњу помоћ и благодат и заступство ваше, просимо да се молите за нас и да нас заступате, и припадајући молимо се: не престаните да се молите човекољупцу Богу

да се молите за нас и да нас заступате, и припадајући молимо се: не престаните да се молите човекољупцу Богу за стадо ваше, које сте од душе заволели, за које се чак до смрти подвизавасте, да се избавимо од таме грехова и страсти, од сваке

Бесхлебан — мало речено — као да је бестелесан без икаквог јела и паљења дима преби ваше, јер се задовољаваше као храном сабирући изданке дивљега биља и горки букови жир, ако се и то храном назвати сме.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Чим се њих двојица завукоше у папрат, стазом крај њих појури чича Брко вичући: — Чекајте, Шарове и мачору, од ваше коже начинићу себи јаку за капут и шарен торбак!

Крушкотрес Кукурузовић скочи иза сна и прије него што је стигао да урликне, зачу из мрака Бркин глас: — Начинићу од ваше коже јаку за капут и шарен торбак! — Аха, ја ћу ти показати како се од мрког меде праве шарени торбаци!

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА: Та оставите се, молим вас, те ваше пажљивоости. (Спасоју.) Господин је бескрајан. Рећи ћу вам ја: човек о коме сви знамо да је умро, да је покојник,

Мислите ли ви да је то лако порушити све што је изграђено после ваше смрти? Варате се! За вас би једини излаз из ситуације био кад би се вратили тамо одакле сте и дошли и помирили се с

СПАСОЈЕ: Нећете ваљда рећи да су и цигарете ваше? (Пошто је и сам припалио и сео.) Хоћете ли хтети искрено да ми откријете своје намере?

ПАВЛЕ: Како вас? СПАСОЈЕ: Па кад се после ваше смрти образовала маса код суда, позвани су сви дужници да положе маси своје дуговање.

ПАВЛЕ: Да, да, сећам се. СПАСОЈЕ: И сад разумете ваљда зашто се ја буним против ваше изјаве и зашто не могу признати да сте живи.

Запросићете моју ћерку и ја ћу вам је дати, а као мираз дајем вам целокупно има ње које је некад било ваше. ПАВЛЕ: Интересантан предлог; на тај начин ја бих био свој сопствени зет.

је он добио катедру на универзитету, на основу кога је он проглашен научником, на основу кога је он постао директор те ваше „Илирије”, на основу кога је постао зет и на основу које га сте му ви дали толики мираз.

МИЛЕ: То би најбоље учинили, ја сам то већ говорио госпођи Рини, када би ме, рецимо, узели у службу у ваше друштво „Илирија”. Ви ћете, извесно, имати потребе за више чиновника? СПАСОЈЕ: Разуме се! А ви имате од квалификација?

МАРИЋ: Тако сам опасан? СПАСОЈЕ: Опаснији но што ви мислите, јер све ваше радње, сви ваши покрети, све ваше махинације, откривене су. МАРИЋ: То је врло интересантно.

МАРИЋ: Тако сам опасан? СПАСОЈЕ: Опаснији но што ви мислите, јер све ваше радње, сви ваши покрети, све ваше махинације, откривене су. МАРИЋ: То је врло интересантно. СПАСОЈЕ: И за полицију је врло интересантно.

Носила је она и моје име, па ипак је имала своје нарочите погледе на морал; носи сада ваше име имајући увек своје нарочите погледе на морал.

СПАСОЈЕ: Ви сте полазећи у емиграцију, а да би уклонили трагове који вас терете, поверили овоме младом човеку извесне ваше рукописе, за вас драгоцене, како сте ви рекли. МАРИЋ: Тако је! СПАСОЈЕ: Ето, видите, ви не поричете основни факат.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Допустите, господару, ви сте отсада славан човек, и ваше име ћу забележити откуда сте. Господар Софра мисли се. — Па ко би ме овде на чарди намалао?

И ту ће се одмарати. — Чујеш ти, Софро, и ти Кречару, и овде је скупо платно, ’ајд’ да га продајемо, тојест ваше! Мисле се, питају за цену, добра је, профита доста. Дозволе Чамчи продавати.

— Јесте. — Немојте се ништа плашити, све је добро. Ви сте давно отпутовали, а код куће нема вам гласа; ваше госпође побојале се није ли вам се што зло догодило, па су вас дале свуд курентирати, и тако смо и ми сад на вас

Седне па пише писмо: „Љубезни оче! Ако сте ради за мене разумети, ја сам фала богу здрав, и молим бога за ваше здравље. Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу.

— Пошла би’. Ви сте ми били вернији, искренији друг нег’ све другарице. Откако сам болесна, све време ваше мени сте жртвовали. — Ја вам дајем руку. Пружи јој руку. Јуца прими руку. — Шта ће мати о томе рећи?

— Како? — Дошао сам да од вас просим руку Јуцину. — Какву руку?! — рече убезекнута Соколовићка. — Руку ваше Јуце, да се за мене уда. Соколовићка гледа укочено Шамику, мисли да је полудео. — Шта ви, господине, говорите?

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Шта је то: играти се шуге? Ваша одана Хелен К., Лондон, септембра 1974.« ...Примио сам ваше љубазно писмо баш оног јута када сам покушавао да сперем сапуницу са косе после бријања и када сам најзад схватио да

ПИСМО Међу наплаћеним рачунима за књиге и позивницама за места на којима се губе осмеси и време, пронађох и ваше љубичасто писмо. Имате тридесет и пет година и желели бисте да останете непознати. Хоћете да напишем нешто само за вас?

балкона окренутих мору, осигурања против крадљиваца и пожара, резервних гума, столица на расклапање, помада за негу ваше коже и лосиона за негу косе, више леда у пићу и у срцу, шминке у ташни, све тамнија стакла наочара против сунца...

Ваша кћи се љуби на улици у по бела дана, а кроз прозор ваше хотелске собе сваке вечери видите љубавне нарове како се огрћу песком и месечином.

, ми већ знамо куд су вас одвеле ваше идеје, и о томе смо разговарали на суду! Све што желимо, уколико и даље мислите да виђате малу...

Матавуљ, Симо - УСКОК

пардон! то јест: ствар је сасвим проста и природна... Кнајст плану и прекиде га: — С врагом ви и којекакве ваше сметено цифрање! Што не кажете просто: шта траже Црногорци?

Ви заборављате да смо ми представници ћесарског града Котора, а не робље, ни ваше слуге! Па му окрете леђа и сиђе с бедема, те обавијести грађане и савјетова их да се одмах разиђу.

Добро ми дошао, господине грофе Јанко! Ускок одговори: — Хвала, господине! Примам ваше гостопримство истим срцем, каквим ми је понуђено!

Срећом, био сам у граничарском пуку, међу добрим момцима ваше крви, од којих научих ваш језик, а помало и писмо. Најзад, јутрос ми пође за руком да учиним на што сам се одавно

— Јест. Оженио се баш онда кад сам ја лежао од ране. Нашли су му врло богату дјевојку. — А ваше је цијело село? — пита Крцун. — Није, али је већи дио. — Је ли колико ваше имање? — пита жена.

Нашли су му врло богату дјевојку. — А ваше је цијело село? — пита Крцун. — Није, али је већи дио. — Је ли колико ваше имање? — пита жена. — Биће колико све наше поље? — Не знам — одговори Јанко смијући се. — Биће тако!

— у божји трен поједоше цијелу, па одлетјеше! Тада се ја окретох к вама. Ваше лице сијаше од радости! Ја вам викнух: „Ето све бјеху на броју, осим пауна!

сунца, и ти нас дочекујеш као своју ђецу, али смо, богме, и озебли и огладњели, те да нам је што прије по једна оне ваше калуђерске препеченице, па онда да презалогајимо.“ Сви ударише у смијех.

— А опростићеш зато, то су радили Ћеклићи! — рече Цуца. Војник Ћеклић одазва се: — Немој ти на нас пренашати ваше работе и вашу славу! — Ама, јесте, чоче!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МЛАДОЖЕЊА: Ваша лепота... ДЕВОЈКА: Ви опет почињете комплиментирати. МЛАДОЖЕЊА: Ваше очи... ДЕВОЈКА: Ви тако умете шмајхловати да човек мора мислити да је истина.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Да, ми молимо, ми молимо! НАНЧИКА: Из драге воље. ЛЕПРШИЋ: Свака кокарда коју из ваше руке примимо, биће нам штит против непријатеља наши.

ЛЕПРШИЋ: да су могли, они би и увели пре потопа. ГАВРИЛОВИЋ: Верујем. Но, кажите ми, како је то да је ваше име Шандор, овој госпођи Нанчика, њеној кћери Милчика, а сину Еден, кад онда, кад сте се ви родили, није било

Али од тога нема ништа; него сви на среду. МИЛЧИКА: Зар би ви одали ваше друштво? ШЕРБУЛИЋ: Него? Да мене самог обесе? Лепо ми и ви говорите.

ШЕРБУЛИЋ: Шта се љутим? Док су били Маџари, ко се више с њима мешао и друговао него ви. Частили сте их, ваше жене и кћери ишле на бал и с хонвидима играле; па ви у одбору, а ја, који сам протоколе цепао, ништа.

Нећаче, нећаче, вратите се у њедра ваше домовине, духом вас народности преклињем, вратите се роду вашему, којега сте били потпора и отрада!

СМРДИЋ: Е, мислите не знамо ми да је то ваше масло било? ШЕРБУЛИЋ: Само сам тако рекао да вам учиним радост. ГАВРИЛОВИЋ: Ја знам да сте га, те како, молили да

Кажите ми, који је највећи знак родољубија? СМРДИЋ: Све је то ваше масло, но разговараћемо се док се вратимо кући. ГАВРИЛОВИЋ: Кад нема одбора. ЖУТИЛОВ: Шта, шта?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Мушицком колико га уважава Његош, који и сам пише »стихове лепе«: »Глас родољупца вашега зна наизуст и обожава вас за ваше родољубиве мисли, него му је мало жао што још простије српски не пишете, јер он мисли да на свијету нема љепшега

У првој половини XИX века осећа се све ваше утицај немачке књижевности, а нешто и мађарске. Шилер постаје велики узор и естетички ауторитет српских писаца, а

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Није много... лако ће ти бити да ми учиниш... — Господин — Пајо — вели Каја и диже чашу — ово у ваше здравље. — Баш се ономад нешто мислим и разговарам кога да узмем још.

Бог вам а душа вам! Ваше месо, моје коске!« Тиме је хтео рећи да, иако је човек који прати и разбира за новости, ипак је поштовалац старих

Увек су после те и такве учтивости следовале бруталности. — Па како сте то оболели, ваше сијателство, мајкин принче? — Пао сам! — прошапта Марјан, јер је знао да после тих титула следују батине.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

па гледа да нађе Оно своје смрскано комађе, Да с' напије једа и отрова, Да започне јаде вам изнова, Да замагли ваше беле дане, Да позледи те зарасле ране Да у крвци вашојзи заплива, Да вам мине посред срца жива.

Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше — Јао, Срби, куд ће ваше душе.“ Цело поље већ се уздрмало, Пешац, коњик, све с' опремат стало, А Змајевић брзо похитао, Па гласника

Ведро небо, кô јуче стајаше Сјајно сунце, кô јуче, без труна, Кито строма, и зелени жбуна, Обарајте лисне гране ваше, Једном она пода вами сташе, Нема више ње сад, нема туна.

Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше... Јој, Србињи, куд ће ваше душе!“ Кâ грмљава а на смаку света Све уздрма ова речца клета.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— А ти мислиш да војска нема паметнијег посла него да троши метке на ваше куцаљке око ракијског котла, а? Дедер, овог часа, капу у шаке, па ми се губи с очију, док ја нијесам узео овај Радин

— чуди се Марко. — Ја сам ти, брате, Шеста личка, отуд од Велебит-горе, па се слабо разумијем у ваше босанске еглене. —Па оно тамо. Видиш, тамо — неодређено показује нена некуд у правцу Саве. — Ааа, у обручу!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

После се ти пробудиш и онда вечерамо. Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.

Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: као ораје, кестење, трешње. Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица. Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.

Али не! Ниси била ти само код своје куће већ и код наше. Шта више, прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.

Не брини и не учи толико, тешке биле те ваше науке?! — Тешке, нано! И испочетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.

Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем. Као да ме је гушило то ваше неговање, Ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи. И одлазио сам пре времена.

И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће. Из ваше баште чујаше се удар мотике. Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.

Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа. Из ваше баште ништа се није чуло. Извалих се на траву. Подузе ме свежина.

И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам: Ој вечери, ој слатка чекања Ој ви ноћи моји бели дани!...

Све се слеже. Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре... Ја? Испрва као да се ослободих, дахнух што сам те скинуо с врата, али

То долажаше из ваше куће. Нагох се, приступих и отворих очи да видим... И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена

— повикаше оне, — знамо чак и какве су! Њене су ките везане црвеном врпцом и у свакој има по једна лала. — А ваше? — Е, ти то не треба да знаш. Него хајде пробуди тету. — Добро, добро. А смем ли и ја тамо, међу вас, да дођем?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Копитар му је објаснио шта од тога књижевног рада очекује: »Тиме ћете ваше Пјеснарице попунити, а ми, ваши наклоњени читатељи, познаћемо најснажније словенско племе по његовим погледима на свет

Тада отац рекне: — Ево пара, није ми их нестало, само сам ја стио, да ваше жене саме признаду да ме не послужују. Већ ево вам ови новци, за вас сам их и уштедио, а ето сами видите, да ми је

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Мати покојна имала је доста невоље с њиме, али субординације никако. СОФИЈА: Шта знам; да је ваше нарави, волила би. ЈЕВРЕМ: Е, са мном се могло командирати, како си хтела. Зато сам доцније и мого авансирати.

Дакле, слушај план операције. СОФИЈА: Богами, ја нити разумем ваше команде, нити ћу с њиме рат водити. Ако се лепим не одобровољи, трпићу, да што знам, кад ми је тако бог дао.

СОФИЈА: Иди збогом, како можеш то и помислити! МАКСИМ (Николи): Ето вам ваше добре жене! СОФИЈА: Добре жене не праве се пустаијама. МАКСИМ: Ха, куго!

(Одведе је до врата, она одлази.) Мекана је дозлабога, али шта ћу, ваше су вредне, па опет кажете да не ваљаду. КУМ: Моја је највреднија, кад разбија по кући и лупа.

Јошт мало, па ће се моја Сока посветити. (Потпише.) СВЕТОЗАР (Николи и куму). Оћете ли и ви за ваше? Ево сам овде додао укратко точку једну. НИКОЛА: Ал’ ви моју Магу нисте ни видили обучену.

МАКСИМ: И јошт да се не смем никоме ни потужити? СВЕТОЗАР: Ви ћете се владати по смислу датог од ваше руке сведочанства. МАКСИМ: Ево вам ваши новци, мени не требају.

ШАЉИВАЦ: И то је истина. Најбоље се код куће мисли рађају. Но ваше објавленије није достаточно, тј. нисте описали како изгледа, какве је боје, величине, силе итд.

ШАЉИВАЦ: Овај момак канда има право. Ви кажете, да је Заведеније сиђени с памети ваше. Сад на питање: ,,Чије је заведеније?“ сљедује: „Сиђеног с памети“; а то сте ви.

ДОКТОР: Извините, мени је доста. ШАЉИВАЦ: Али гди се тиче ваше славе. ДОКТОР: Како? Говорите! ШАЉИВАЦ: Ја сам истина обећао ћутати.

ДОКТОР: Јесте ли видили! „Превисокоучени господине“, па да не буде чаша моја! ШАЉИВАЦ (чита даље): „Ваше земљеописаније по најновијем државном стању сочињено довело ме је до пропасти.

Ја се уздам у Ваше милостиво и добро срце, и долазим Вас молити да пишете овамо, да је то погрешка Вашега перета и да ме од стида

ПОЗОРИЈЕ 6. (МАНОЈЛО, БИВШИ) МАНОЈЛО: Господин доктор, шта ћемо сад радити? Навалило и мало и велико, грабе се за ваше књиге? ДОКТОР (Путнику и Шаљивцу): Сад говорите! ПУТНИК (смешећи се); Па и то вам је добро критика учинила.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПЕЛА (свеједнако сакрива руке): С отим ме, видиш, јако срдиш. ПЕРСИДА: Милостива госпођа, ова ваша доброта, ваше милостиве речи мене срећном чине. ПЕЛА: Но, ваљда ћу да ти трчим у косу? ПЕРСИДА: (Ово није она, ово није могуће!

ПЕЛА: Они су добри момци, и Срета и (тргне се)... сви и похваљују. ПЕРСИДА: Они су добри; али сад, како су чули за ваше милостиве речи, наврат-нанос наваљују. Заповедате да вам наместим мараму, милостива госпођа?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Али, никако нисам смела да вам приђем. Све до Трга Републике. Мислим, ваше приче и све остало: то ме збуњује! Што сам мислила о вама? Боже!

Обично вас одводе на нека места близу краја света, па онда пола сата улево, и ту на ваше очи почну да се укокавају од претеране патње, шта ли?

није мој систем и можда бих и даље до бесвести изигравала глупачу и те фазоне, да нисам као малчице нацврцана од ове ваше скупе винчуге (а да знате, мој матори пије ону најјефтинију, и много је боља од овог отменог сирћета, ако већ хоћете

Нико није разјаснио шта је леопард тражио тако високо.“ —Ваш цвет? —Онај који се украде са гробља у поноћ. —Ваше пиће? —Парадајз-џус с малим белим мишевима. —Какви сте ви, у ствари?

Изаћи ће вам на нос оно ваше забављање, када сте долазили у седам, затегнути као сам ђаво, миришљави, млади, пуни неких слатких очекивања, кад сте

Или правити од тога тапете! Ниједно време није у толикој мери обиловало медиокритетима као ваше! Господине, ја вас презирем! Писали сте досадне чланке и још досадније књиге, зар не, Ана?

зна докле би стигла његова фантазија да у кујну не улети маман са звиждаљком у устима: — Децо, а сада гимнастика за ваше јадне, запуштене трбушне мишиће! — Тако је један учио магарца да не једе, па кад га је научио, магарац црко!

Човек више нема где да се паркира. Свака шуша данас вози ауто! Ево, ја сам кружила пола сата око ваше куће и нигде места ни од корова! Кола нису луксуз, него потреба —каже тата. (То, њен муж!

Ето, малопре сам кружила пола сата око ваше куће, а нигде места ни од корова!“ Као и обично, започиње прича о антиквитетима!

Питала је чиновника докле ће добијати лову? — Па, до ваше смрти, разуме се! — одговорио је он. — Срамота! — дрекнула је бакута.

— А о чему? —Онако… — Добро, разговарали смо! Баш ми је драго што смо се упознали и ти системи! Поздравите ваше ... Трес. — Хало? Нико се не јавља. Чује се само како неко уздише и пушта плочу „То су били дани.“ Трес. — Хало?

кад подигнете слушалицу а идиот вам пушта музику с грамофона и ћути, или, што је још горе, као заљубљено дише равно у ваше уво? Прво, то ме голица, а друго — мени не допада преко жице!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Ах, француски језик, никад га нећу научити! 7. МАРКО, ПРЕЂАШЊИ МАРКО: Но, јесте ли претресли све ваше румане?

) Сад иди. МИТА (у поласку, за себе): да те ђаво носи! АЛЕКСА: Апропо! Јеси ли ти, море, што јео? МИТА: Богме, ваше сијателство, ја нисам. АЛЕКСА: А оно ево и теби један дукат, кад си ми такови глас донео.

АЛЕКСА: Тја, драги мој, сад ниси у Мадриду. МИТА: О, тамо је живот! Кад ми ваше сијателство даду по један дукат, ја умем Талијанцима показати да сам младог барона Голића служитељ; а овде?

АЛЕКСА (пољуби је): Доћи ће оно, ангелска господична; ја сам и са самим изјавленијем љубови ваше паче мјере срећан. ЈЕЛИЦА: Млоги љубовници по романима нису толико за свадбу марили; но ја ту другојачије осећам.

Једанпут, кад он прође покрај ње, рекне му она: „Но, господин обрштер, како вам се допада бал?“ — „Ваше величество“ — одговори мој господин — „ја нисам обрштер“. — „Е“ — рекне она — „реч своју не смем натраг да узмем.

АЛЕКСА: Зашто, господична? ЈЕЛИЦА: Ви ми нисте ни полак приповедали што се ваше фамилије тиче, и да није било вашега момка, не би ни знали готово ништа. АЛЕКСА: А у чему то?

АЛЕКСА: Вами за љубов нека му је опроштено; али више да не буде, разумеш ли? МИТА: Неће, ваше сијателство. АЛЕКСА: Но, ја губим време. (Марку.

МИТА (за себе): То је леп роман, само да не изиђе каква комедија... Ваше сијателство, имате ли што заповедити? АЛЕКСА: да, апропо! (Нешто му шапне на уво.) добро позорствуј!

МАРКО: Ако је то, то ми не морамо нимало оклевати, ја ћу вам дати новаца колико вам год треба; и тако је све ваше. Причекајте мало. (Изиђе.) АЛЕКСА (сам): Па да није добар занат лагање!

Ако вам устреба јошт, само ми јавите. АЛЕКСА: Ја ћу имати чест вами вратити. МАРКО: Нашто? Све је ваше. Ево и Јеличиног прстена, можете га носити. Ово је соба ваша, у њој будите као у својој. АЛЕКСА: (Но сад је време).

План је заиста леп, и не замерите ми, ваше сијателство, сад ћу и ја почети тражити баронесе; може бити да ће се наћи каква која ће ми веровати, као ви овој

МАРКО: Таки, велим; јер ти знаш тко сам ја кад се расрдим. ЈЕЛИЦА: Али, забога, татице, ја не знам, какво је ваше срце! МАРКО: Јошт говориш? ЈЕЛИЦА: Ах, боже! — слатки татице, чекајте бар мало да се самлујем!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

! Зар нисте чули, зликовче први, мачак је лаву рођак по крви?! Много је тужби, ко псећих бува, на ваше срамно дело, од вашег Тоше, доброга мачка, вечно кријете јело: сланину, рибу, и сир, дабоме, и разне ствари

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Добро вече. — Добро вече, господине. — Лепо ваше село. — Да, лепо. Сирото. Прошле зиме цело је језеро било замрзнуто. — Значи, није се могла ловити риба?

Они живе доле. — Колико има рибара? — Једва осам барки. Друга села на језеру лове више. — Ваше село је врло лепо. Видите стално језеро са свога прага. — Видимо увек језеро. Понекад побесни. — Ноћас ће бити мирно?

Млади маркиз... — Долази кроз два-три дана, — додаје жена. — Стара маркиза је већ тамо. — Воли женске радове; ваше девојке мора да су добре везиље? — О, она им поручује нарочито да би нас помогла.

Хтели сте да кажете, је л̓ те: „Тако лепу девојку!“ — Чини ми се да сте погодили. У сваком случају ни ваше острво није мање лепо од вас. — О, оно је и уистину лепо. Само ја нисам са острва.

— Зар... Допада ми се баш необично ова соба. Волим украсе везене код куће и домаће фотографије. Има ли и слике ваше матере? — Да, да, ево овде су моји родитељи; ту сам и ја сасвим мала. Смешно? — Личите више на оца.

То је кукњава. Она је моја зеница, моја мезимица. Не осећам скоро да нису моје. Одакле долазите, господине? — Из ваше постојбине. — Није што сам сама оданде, али ја налазим да су тамо најлепше жене Кастиље.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Ново нам иде време — О, мила децо, такав сан Нек снажи ваше груди, Кад ново доба, нови дан Годину нову буди.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ДАНИЦА: Да! МИЋА: То је ваша наредба? ДАНИЦА: То је моја молба. МИЋА: Испунићу вам је. Ја сам и без те ваше молбе пошао баш овога часа да узмем своје ствари, утолико пре сада.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Посматрам их ја одавно како су се на седлима скљусили као баке неке. Уосталом, то је било ваше да приметите, а не моје. Изгледа ми да ја у овој батерији треба да сам и каплар, и водник, и командир. На извршење!

— Потпоручник Александар! — чусмо одсечан глас командантов, који нам је однекуда заишао иза леђа. — Је ли ту ваше место? — Разумем! — поздрави Александар и у галопу одјури до првога вода.

Али кад је закорачила дубље у нашу земљу и наишла на мушку снагу и ваше снажне мишице, избачена је на ђубре, где има да се распадне.

Биће дана и мегдана, када ћете показати своју пуну вредност, да ће и поколења са дивљењем указивати на ваше јуначке подвиге. Заслуга је ваша велика. Али је исто тако значајна улога и оних који су нас водили.

— Ха... Шта мислите... да љубиш топ, бато!... — Оно јес... али и ви погрешите неки пут у оне ваше „меленте“ — упаде један мали пешак, који је имао залепљен остатак цигарете на доњој усни. — Их...

Овога момента отаџбина од вас то не тражи. Али вас моле скрштене руке ваших старих родитеља, ваше деце, да ову тајну наше батерије кријете, и да ником не говорите, до последњег даха... Јесте ли разумели, војници?

— Куда идете тако? — питају војници. — Куд било, само нећемо у ропство. — Ама, вратићемо се!... — Јадно ми ваше враћање, када ми образ одузму. Ајд ојс — гура волове једна сељанка, да би ишли напоредо са коњском запрегом.

— Најкраћим путем! — Најкраћим путем! — понови капетан Станојчић. — Ваше извиђање почиње од села Барошевца. Сматрам да вам је служба релеја позната и зато одмах на извршене!

Опустеће поља и њиве... И викаће живи: устаните мртви да легнемо у гробове ваше.“ Проноси се легенда од уста до уста.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

А она не зна, него... Хеј, што ти је женска глава!... Ама Бога ми, господине, једнаке су : и ове ваше учевне и оне наше конђаре. Је ли њој дуга коса!... Ехејхеј!...

рече Љубица. — А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу. Па толике друге ваше тужбе на њега. Нека га, нек осети ко је јачи. Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!

Љубица плану. У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината. — И ово је, знам, ваше масло !... Платићете !... рече она, па се огрте и оде преко дворишта. — Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.

— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке. Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја...

— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше... Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон...

— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше... Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.

— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше... Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице. А ово сад...

— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!.. Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања. Тако сам несрећна рођена!...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

МИЛУН (грађанима): Разлаз! ЈЕЛИСАВЕТА: Било је крајње време да нас неко узме у заштиту! МИЛУН: Покажите ми ваше аусвајсе! СОФИЈА (још увек држећи дрвени мач Франца Мора): Али, господине, молим вас, ми смо глумци!

ВАСИЛИЈЕ: Теби ће тај дрвени мач доћи главе! МАЈЦЕН: Ваше расправе оставите за касније! ВАСИЛИЈЕ: Извините, не могу да се савладам!

Док Дробац не измакне? ГИНА: Мушки климактеријум је гори од женског! ДАРА: Те ваше свађе оставите за касније! Ићи ћемо полако, с Дропцем се није шалити! Ко зна на шта можемо да налетимо!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Та грлили смо горе од вас и носили на олтаре. Па кад Исус не спасе нас, ваше ће руке старе. Та ви сте сваком народу донели понос, и спас, и радост.

Затрешћу вишње изнемоглом руком, на градове ваше беле, да ућуткам једном дречеће гајде и пијанке невеселе. Осетићете да и вама иде сан и стојати под небом сузно

Кад реч вам буде крв, и пламен. Сунце ће вам обасјати лице, кад види, да вас се змије не плаше, но мајке ваше, мајке ваше. Робови сте док имате сузе, част ваша беше што слободу узе, а вратит ће је мржња, грех, и камен.

Кад реч вам буде крв, и пламен. Сунце ће вам обасјати лице, кад види, да вас се змије не плаше, но мајке ваше, мајке ваше. Робови сте док имате сузе, част ваша беше што слободу узе, а вратит ће је мржња, грех, и камен.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— заврши министар, и од узбуђења обриса зној са чела. — Потпуно одобравам ваше генијалне погледе на привреду! — рекох одушевљено.

— Колико је милиона годишње буџет ваше земље? — Преко осамдесет милиона. А ево како је распоређен: За бивше министре, који су сад било у пензији, било на

држим, господине министре, да је то већ опасност када они убијају луде и пљачкају свакодневно по читавом једном крају ваше земље. — Убијају, то јесте; али ми не можемо бити тако некултурни, тако дивљачки као...

мени је главно да свршим прече ствари, корисније за земљу него што би била тако очита будалаштина тући се са Анутима. Ваше, како ми изгледа по свему, мишљење о овим стварима није оригинално; тако, на жалост, мисле и наши официри и наша

Ево једне: „Председнику Министарског савета, Господину... Господине председниче, Ваше родољубље и велика дела у корист наше драге отаџбине познати су широм целе Страдије.

мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: „Господине, Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би

Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.

— Шта ти говориш, — цичи један из друге групе — кад тебе није ни практикант никад узјахао! — Знамо ми ваше врлине, — виче неко из треће групе — ви нисте ниједан ударац бича отрпели, а да не закукате.

— Хвала вам, браћо, на овако високој пажњи и почасти коју ми данас једнодушно указасте. Ваше наде које су положене на мене и сувише су ласкаве.

Тешко је руководити народним жељама у овако важне дане, али ја ћу уложити све своје силе да поверење ваше оправдам, да вас свуда искрено заступам и да свој углед и дале високо одржим. Хвала вам, браћо, на избору.

— Хвала вам, браћо, на овако високој пажњи и почасти коју ми данас једнодушно указасте. Ваше наде које су положене на мене и сувише су ласкаве.

Тешко је руководити народним жељама у овако важне дане, али ја ћу уложити све своје силе да поверење ваше оправдам, да вас свуда искрено заступам и да свој углед и дале високо одржим. Хвала вам, браћо, на избору.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Мени.., онога... то није ваше. А ја сам само хтео.. како ћу рећи... да овај да видим; јесам ли ја код вас онај стари Бурмаз који сам и био...

Приђох му и упитах га учтиво: — Смем ли знати за ваше име? — Перса Митровић, одговори он и погледа ме зачуђено. Но ако смем запитати: шта бисте ви хтели ? — Хм... знате...

— Хм... знате... чини ми се да ја припадам овој школи. На његову лицу показа се крајње чуђење. — Молим за ваше часно име. — Професор Николић, одговорих му. — Ну? — Ну, и ништа више.

Она ме погледа зачуђено и упита: — Ја бих вас молила, господине, за ваше часно име и за циљ ваше посете. — Госпођо, рекох јој, све што видим у овој школи тако ме изненађује, да не знам

Она ме погледа зачуђено и упита: — Ја бих вас молила, господине, за ваше часно име и за циљ ваше посете. — Госпођо, рекох јој, све што видим у овој школи тако ме изненађује, да не знам управо шта да одговорим на

— Госпођо, рекох јој, све што видим у овој школи тако ме изненађује, да не знам управо шта да одговорим на ваше чудно питање.

— Молићу за ваше име. — Никола Николић, професор латинског језика. Дама се одједном трже; протрља чело, отвори једну дебелу књигу и

Данас је, мој господине, цела наша земљина кугла у другом стању. Но да почнемо од нас самих, од оне ваше старе деветнаестовековне методе: од познатог к непознатоме. Дакле, пре свега, о нашој просвети.

— Чудо те није господин Андра изменио и ношњу: по свему бих рекао, да ова господа треба да носе ваше сукње а ви чакшире. Ту се господин директор веома галантно насмеши и обори очи. — Тхе...

Ну, други су узроци изазвали господина министра на ово славно дело. Њему је досадила ваша општа мушка опозиција, ваше непоштовање старијих.

Зар они подижу и чувају децу? — И пеленају их, и кувају, перу, шију, преду, плету и т. д. — Те тако док сад ваше колеге предају у разредима дотле њихови мужеви седе код кућа, чувају децу и кувају ручак?

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ИВКОВИЋ: Признајем да је непријатно, па ипак може бити и занимљиво, јер ко било да победи, из ваше куће иде један посланик у Београд. ДАНИЦА: Да, али он вас грди. ПАВКА: Е, па немој ти сад, и зет грди њега.

ЈЕВРЕМ: А, то? (Врати плакате под мишке.) МАРИНА: Ми кад смо просили ваше дете, ви нисте казали да хоћете да будете народни посланик, а то се противи искрености! ЈЕВРЕМ: Којој искрености?

ЈЕВРЕМ (изненађен): Ама, уз какву жену? МАРИНА: Па, молим вас лепо, кад би, рецимо, с ваше стране постојала искреност, коме би другом ви дали те гласове него своме зету? Ето, кажите сами! ЈЕВРЕМ: Гле сад!

ЈЕВРЕМ (чита гласно.): „Драга браћо! Поверење исказано ми данас јасан је израз ваше тежње да у народноме представништву буду искрено заступљене ваше родољубиве жеље за добро и напредак наше отаџбине.

Поверење исказано ми данас јасан је израз ваше тежње да у народноме представништву буду искрено заступљене ваше родољубиве жеље за добро и напредак наше отаџбине.

Примајући из ваших руку и из ваших душа то поверење, ја полазим у Београд са чврстом одлуком да те ваше тежње искрено, истрајно и одлучно заступам!”...

Најзад се наљути, згужва рачун и баци га, па почне читати говор.) „Поверење исказано ми данас јасан је израз ваше тежње”. Павка је л' то музика свира? „Тежње да у народноме представништву буду искрено заступљене” ...

Поверење исказано ми данас јасан је израз ваше тежње... НАРОД: Доле Уа! Уа! Уа! (На позорницу лете кромпири, главице купуса, јаја, којима Јеврема народ гађа.

) ИВКОВИЋ (тргне се с прозора и живо се објашњава са онима у његовој соби). ЈЕВРЕМ (покушава сам да настави: „...ваше тежње да у народноме представништву...” (Гужва капут, хартију и све што му дође под руку.) НАРОД: Уа! Уа-а-а-а! Доле!

ЈЕВРЕМ (гурне је, па би ипак хтео да настави говор): Овај... ваше тежње... НАРОД: Доле! Доле! Прокић! Туш! Туш! (Музика свира, ужасан џумбус, бубањ бије бесомучно и диже се паклена

ИВКОВИЋ (говори): Драга браћо! Поверење исказано ми данас јасан је израз ваше тежње да у народноме представништву буду искрено заступљене ваше родољубиве жеље за добро и напредак наше отаџбине...

Поверење исказано ми данас јасан је израз ваше тежње да у народноме представништву буду искрено заступљене ваше родољубиве жеље за добро и напредак наше отаџбине... ЈЕВРЕМ: Гле! гле! (Чује говор и чисто не верује.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Мали узроци али често велике последице. У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. Било добро, било зло — ви нас морате чути. Чути или наш вапај или наш усклик.

— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану.

« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« »Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!

Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба. Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

да негде ван нашега круга, Ван граница земље кржљаве и сиве, Под вечитим сјајем непрегледних дуга, Ваше драге душе као некад живе. Али често пута моју душу плави Неумитна сумња.

нема у данима туге, Кад нам срца стрепе и судбе се плаше, Да нам дате, добре некадање друге, Све милосне речи и утехе ваше.

ИИИ Синоћ сам, Госпо, пио разна вина, А све у част и слатко име ваше. Но свуда беше таква месечина Да мишљах: пијем њу из сваке чаше.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Па сам чуо и за ваше горе. Породица света Пророкова зна јунаштву праведну цијену. Лажу људи што за лафа кажу да се миша и најмање боји.

У вас стење на свакоју страну зло, под горим, као добро, под злом. Спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не претрже; отада смо виши пријатељи, у главу ми памет ућерасте“.

Ја не пржим земље и народе, ама многи грдни мучитељи на нос су се преда мном побили; многа, буле ваше, кукајући, за мном црна клувка размотале. ОДОШЕ КАВАЗИ ВЕЗИРСКИ. — БИЈУ СЕ ДВА КОКОТА КОД СКУПШТИНЕ.

Ја нијесам ни познâ никога, а камоли да ме ко дочекâ, н и она ружна мјешавина не ваше из куће изаћи. Свагда граја бјеше око мене када хоћах по граду изаћи, као у нас бијеле неђеље кад се крену момчад у

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Брат. — Зато је тако дубоко). Могу да буду и стиховане (— Куга је у Срему. — Није него у трему; — Вами ваше, нами наше! рекоше баше. — Све наше, ништа ваше! — рекоше паше).

— Није него у трему; — Вами ваше, нами наше! рекоше баше. — Све наше, ништа ваше! — рекоше паше). Дијалошке пословице су често дате у стилизацији питалица, од којих је задржан само дијалог (— Друго

4 Питао Приморац Херцеговца: — Зашто и ви не идете по мору? — Чули смо да ваше поље није као наше тврдо и плитко, него дубоко и житко.

Ти мене, на име све браће наоколо, сад напи у здравље, а вама бог удијелио у здравље и весеље! А ја ћу напити у ваше поштено и јуначко здравље, срећу и напредак, дабогда!

Вазда се састај али и вазда се љубили. И за здравље оба племена, и нашега и вашем. Да бог да да наше и ваше племе буде племенито, надалеко гласито, од рода родно, а од бога сретко и честито!

Бог и у наше и у ваше племе удијелио у свачем срећу и берићет, како у права и сретка мјеста ришћанска! За здравље нашијех племеника и

Прва сцена Цареви: Ирод, Гашпар, Валтазар и Мелхиор ИРОД: Откуда сте, ви цареви, како је име ваше, куда путујете и коме дарове носите?

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Ако и дође жалост, „сваку радост имајте, браћо моја, или када у напасти различите упадате, знајући да искушавање вере ваше ствара трпљење, а трпљење нека окончава дело.“ (Јак.

У кротости примите праву реч која може спасити душе ваше. Будите творци речи, а не само читаоци, варајући се у себи.

Све, пак, молитве говорити уздигнутих руку, као што се каже: „Уздигнуте руке ваше у светиње и благословите Господа“, (Пс. 133, 2) и када се каже: „Уздизање руку мојих жртва вечерња“. (Пс.

“ Затим се игуман моли и говори: „Бог молитвама светих отаца наших нека вас спасе!“ И тако уставши, у ћелије ваше пођите, оставивши свако састајање и сујетан одговор, празнословља и смех безбожни, од чега се догађа да се запада у

Јер кога ради журимо ово да стекнемо, ако не ради ваше врлине, браћо моја, као што рекох? Него, поручујем вам побожно и благочастиво, да не би овде код многих добила место

пак, свима, браћо, када вам се постави игуман, пожурите се да му душа ваших наложите покрете све, и штетне помисли ваше души исповедите, да би отуда пазио вашу љубав и у себи приношење утиснуо.

А гладне треба хранити и души давати, као што рекосмо, узакоњеним хлебом и вином и сочивом неким, од ваше претекле хране. А ово треба од уздржљивости ваше да буде, а ако није могуће, а оно нека буде од сувишка.

А ово треба од уздржљивости ваше да буде, а ако није могуће, а оно нека буде од сувишка. И Богу је мило ако је могуће. А и умрле треба сахрањивати.

(Флб. 4, 8-9) Браћо, време се приближава, (І Кор. 7, 29) сећајте се душе ваше и нашу смерност не заборављајте у молитвама вашим!

Јер проведох у манастиру док не сабрах ваше у Господу љубљено стадо, пошто је мојој немоћи не мало помогла Владичица наша Госпођа Богородица и Наставница.

И постави их обојицу пред себе добри отац, и говораше им: „,Синови, мојих закона не заборављајте, а речи моје да чува ваше срце, јер дужина живљења и године живота и света додаће се вама.

На свим путевима својим знајте да прави буду путеви ваши и ноге ваше неће се спотицати. Не будите мудри за себе, а бојте се Господа и уклоните се од сваког зла; тада ће исцељење настати

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ГОСПАВА: И јес ти глава за круну, нема шта! Рођен си да засветлиш, ко неко тамо ваше величанство! ПРОСЈАК: Понекад засја и оно од чега се не надаш! ГОСПАВА: Не знам ко ће, ако ти нећеш!

ВИЛОТИЈЕВИЋ (расположено): Војници би можда хтели и нешто да попију! ЦМИЉА: А шта да точим за те ваше војнике? ВИЛОТИЈЕВИЋ: Сад ћу да питам. Капетане! Па где су? Кад су отишли? Што сте им дозволили да изађу?

МАНОЈЛО: Ти да помогнеш? ПРОСЈАК: Да све људске болове примим на себе! Да скупим све ваше чиреве, чворуге, красте, ваше несанице, сузе и ноћне море... Да вашу патњу понесем у себи...

ПРОСЈАК: Да све људске болове примим на себе! Да скупим све ваше чиреве, чворуге, красте, ваше несанице, сузе и ноћне море... Да вашу патњу понесем у себи... МАНОЈЛО: Немаш ти појма шта си направио!

Хтео сам да вам учиним добро, да се жртвујем, да понесем све ваше ране... ТАНАСКО: Можеш ти на себе да натовариш и иљаду, и триста иљада рана, ал која ти вајда кад те ни једна не

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

” Онда госпожа дома устане, целује владики десницу, говорећи: „Милостиви наш и свети госту, не частимо ми ваше преосвештенство толико колико нас ви частите с отачес|ком беседом!

и трудите се да наука ваша буде као чисти зрак сунца, која ће мрак незнања, неразумија, сујеверја и злобе између браће ваше изагнати, а свет разума, человекољубија, истинога богочестија и богољубија међу њи[х] увести и укоренити.

Из овога, дакле, љубими мој, можете ласно познати с коликом радостију ја ћу ваше зактевање удовољствовати, и наместо што би ви мени за то, како ви велите, обвезани били, ја се вами за таково мени

Али ти добро знаш да се ви често промењујете, пак ако после дођу какве кавгаџије на ваше место и узишту да ми игуманишу и заповедају, а мени тога није, фала богу, нужде трпити”. „Шта?

уверавам вас, мој драги господине, да сам ја о том у себи размишљавао на који би[х] начин (без најмањега поврежденија ваше нежности) могао употребити моју малену помоћ к облакшенију они[х] новчани[х] недостатака који су нас лишили вас и које

Зато нити ја намеравам, нити ви, госпоже моја, немојте мислити да ја чрез ово благодарствено писмо ваше благодејаније наплатити иштем.

било, то сам вашом милостивом помоћу получио и у состојанију се, фала богу и вами, на[х]одим: Адизонова и других ваше просвештене нације списатеља књиге разумевати.

И уверена будите, мојему срцу пречесна и предрага двојице, да, док се год ово у персима мојима двизати буде, ваше ће слатко воспоминаније имена и доброта како драгоценејши залог вашег анђелског прија|тељства к мени у њему сохрањена

Сверх тога јоште, за учинити ваше гинеје сасвим победоносне, послали сте и[х] на ме у неисказане љубови и пријатељства преисполњеном Вашем писму!

Пишите ком овде од ваши[х] познати[х] трговаца да ми узајми од ваше стране 42 дуката; били какви му драго, само нек су прави дукати.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А кад то не поможе, он зовну: — О, вра-Брне! Фратар диже главу. Брат му тад започе: У здравље ваше миле добродошлости, кâ шта је увике било наше драге добродошлости, јер она увик наше жеље и нашу душу ислиђује, јер

Је ли тако? Е, кад је тако, шта, дакле, помажу молитве за ваше мртве? — Не помажу, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Баш то у вези са народним интересима хоћу да ти кажем. Ништа народ нема од тих ваших странака и ваше селачке слободе. Уосталом, после одласка Турака народ није тражио слободу. Он је тражио само хлеб.

Господ и свети мученик, чијем дому служимо ми, мали и грешни створови, услишили су ваше молитве. Молићу се Господу и дале за тебе, дете, јер световна дела твојега свекра Аћима и мужа ти Ђорђа нису до сада

“ „Кад се крв помеша, оџак се не претура...“ „Мртвима. Ти или ја!“ „... већ се пије загрљено. Је ли тако, људи?“ „Ваше су ствари!“ рекао је неко у тишини ишчекивања. „Цео ће срез да прича.“ „Што си невесео?

— Опростите што сам се усудио да вас у ове сате узнемирим. Пишите ваше обичаје. — Вукашин рукавицама лупка по коленима и не устаје. Хоће само да врати разговор. — Ругаш ми се!

А овде, код мене, ја станем на басамак и викнем: „Андро, метлу у шаке и лепо да покупиш ваше ђубре. Ја волим чистоћу.“ И Андра ти као млад шегрт сагиње главу и вуче брезовачу. Ћорђе Катић...

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Дечаци нису могли да дођу к себи од чуда, кад златни рече: — Послала нас је морска вила да будемо ваше даске за јахање на таласима. Не оклевајте! Збуњени, дечаци су неко време ћутали.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Презрите братства покор и клетву; Што небо даде, погаз'те ви! Та није л' грешно, није ли грозно Крв деце ваше гледамо ми! А где је помоћ, ил' суза братска, Ил': „Јуриш, роде, за брата свог?“...

А. Шантић ЛXXИX ГОСПОЂИЦИ... Некада сам и вас на колену цупк'о И доносио вам слатке шећерлеме, И љубио дуго ваше плаво тјеме, И чело, и лице невино и љупко.

Ја знам, ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају к'о два неба плава, А моје су мутне као магле

Ја знам, ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају к'о два неба плава, А моје су мутне као магле сиње; Младост - љубав - огањ - све у гробу спава.

ову земљу они беху диви, Узори св'јетли, што је бранит' знаше, У овој земљи останите и ви, И за њу дајте врело крви ваше.

Ви сте моје бледо лице Росним венцем обвили, И о мојим боловима Са уздахом зборили. Ја сам слуш'о речи ваше С њиним слатким отровом, И горко сам насмеј'о се Под мртвачким покровом. В.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Питагоре и ти Епикуре, зли тирјани душе бесамртне, мрачан ли вас облак покријева и све ваше посљедоватеље! Ви сте људско име унизили и званије пред Богом човјека једначећ га са бесловесношћу, небу грабећ

си круг земни прешао, уску сферу безумног метежа, ја сам тебе пазити почео, кроз гомиле провео громовах, којима је ваше поднебије вазда тешко и претоварено.

“ „Архангели првопрестолници! Ја ћу вама открит нешто сада што ће душе усколебат ваше: горда се је душа Сатанина облачила у хаљину црну; славољубни овај војевода мир небесни поколебат хоће и у вјечну

Слијепа му смјелост показује да ће ваше силе поб'једити, мене силом престол уграбити, прекинути миродржни ланац под мојијем привезани троном, све у мраке

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Вратару се озари лице. „Шта жели ваше благородије?“ „На пролазу кроз ову варош, хтео бих да свом славном земљаку, часном Герарду из Кремоне, учиним своје

„То ће га, сигурно, неописиво обрадовати. Но он сада држи своје предавање. Али ако се ваше благородије хтедне малко да претрпи, ја ћу вас, чим он сврши свој час, пријавити вашим часним именом“.

„Дозволите ми да вас, као трговац, за нешто у поверењу упитам“. „Изволите!“ „По којој цени продајете ваше преписе?“ „По утврђеној цени: Мардохај нам плаћа двадесет пиастера по табаку“. „Толико? - Па то је врло мало!

„А где и на који начин продаје ваш посредник ваше књиге?“ „Свугде, у свима напредним варошима Запада, Мардохај има својих једноверника и посредника.

Чим им пошаљем коју књигу на продају, они се појаве пред кнезом: „Ваше кнежевско височанство, имам на продају један унификат“. „Унификат? - Хтели сте ваљда рећи: уникат“.

“ Он положи књиге опет на сто. „Имате право! Ја живим од трговине, а не од пророчанства“. „Па добро. Понудићу ваше књиге Универзитету у Болоњи.

Тај мехур служи им сигурно за то да се могу спуштати и пењати у води“. „Ето, тако вас је, Господин Герике, свако ваше ново сазнање одвело до још једног новијег!“ „Да, тако је било.

То је мишљење и свих узвишених кнезова и великих научника којима сам показао ваше опите, племенити господине Герике“. Подигох своју чашу.

Подигох своју чашу. „Честитам вам, господине Герике, на вашем успеху и пијем у ваше здравље“. Куцнусмо се срдачно, али млади Герике се намршти. „Шта ти је, Ото?“, запита га његов отац.

„Али из мојих опита следује несумњиво...“ Ја га прекидох. „Језуите ће ваше опите растумачити на свој начин, они се неће устручавати ни да фалсификују те опите“.

Ваш мождани апарат ради одлично, као и ваше машине“. Герике се још увек устручаваше да прихвати мој предлог. „Нисам још довршио своје опите“. „Како да нисте?

Кад то видех, саопштих својој околини да ћемо имати невреме“. „Па да ли се ваше претсказање испунило?“ „Кроз непуна два сата удари незапамћена олуја“. „Заиста врло интересантно!“ „Јел’те?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Надам се: да ћете ми љубазно оставити једну половину стране како бих наставио своје снове које више волим од ваше политике. Али ако и на њу распростирете своје свето посланичко право, онда... онда се покоравам и излазим у ходник.

Части ми, не би било ни најмање лепо... Шта ми ви на то кажете? Рад сам да чујем ваше веома цењено мишљење и... и да вас умолим за једну цигарету. Збиља, невероватно, попуших вам све цигарете, господо!

“ „Да“, одговори ми она, „то ми је потребно.“ „Е па лепо, пре тога ја вас молим за ваше име.“ „Моје име?“ упита ме она с чуђењем. „Али ви ме свакако морате познавати. Ја сам Мис Тебе.

Него, фала Богу кад дођосте. — шта ћеш, дођосмо, Божја воља. — ви јадници, ваше муке нигде? — .Ја, ми тако: данас јесмо, сутра нисмо... А, овај ... твој муж где је, је л обвезник он?

— То је само ваше мишљење. — Он је исисао последње наше материјалне остатке, без милости, онда кад смо полумртви и посустали стигли до

Ја не знам, али бих се заклео да су све моје мисли и ваше мисли, да је мој сан и ваш сан, да се у вашој души мора дешавати оно исто што се и у мојој души догађа.

„Једем“, вели старац, „али врло само кувано, најчини ми боље кад једем кувано.“ „А шта је ваше занимање?“ пита га опет Митар. „По начелу сам био бакалин, али сам и друго радио.

Зар морам наредбом да вас нагоним на ваше место?! — Ја вам искрено благодарим — отпоче г. прота свечано — што сте ми дали прилику да видим битку.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

— Реците ми — питао сам га радознало — који моменти, које интимне тежње нагоне људе ваше струке да се посвете управ тој чулној умјетности? Насмјехнуо се. — Један једини моменат: сујета.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше. Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово.

грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полициским билетенима, којима их ваше господство тако ревносно снабдева. Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена.

— Ала мирише! — рече после дужега ћутања. — Шта? — насмеја се она. — Коса... и сва миришеш... Како то? — А зар ваше девојке не миришу? — Зној удара од њих. Ал’ оне раде, а ви господујете. — Зар смо ми господа? — Ја што сте?...

— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево. Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. — Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад ја опет овуда пређем, сигурно ћу наићи само на ваше кости. Затим се окрене и пође својим путем даље. Идући тако, нађе на једној пољани троје деце где се међу собом

Петар им на то одговори: — Тешко вама и вашем животу! Да ја нисам овамо дошао, ваше би кости још и сад расуте биле. Него чујте: задржите смрт док ја одавде не одмакнем.

Зато вас ми и кољемо, да проклети свијет ваше коже као врагови не растеже и комада; а ђе бисте милије и ласније него вашој браћи у врућу трбуху!

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Пред оком што на ме кроз поглед је пало К'о укопан стадох сав поражен тако. Ни видео нисам тада Ваше лице — Само Вам се збуњен јавих нехотице... 1903. И ТАКО... Ето сузâ баш никако!

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Коначно, сабрао сам сву снагу и почео да се извињавам: - Ваше милостиво величанство, опростите ми што нисам указао дужно поштовање својим претпостављеним, али ово је за мене

- Ви сте погрешно схватили моју мајку, Михајло – рекла је ”Вила” - она је хтела само да чује Ваше мишљење о женским пословима, а ви сами знате да се од жена у Европи тражи да раде и оне тешке послове које могу само

- Ваше америчке идеје, - рече он узвраћајући истом мером, учиниће вас још непожељнијим него што су то учиниле ваше националист

- Ваше америчке идеје, - рече он узвраћајући истом мером, учиниће вас још непожељнијим него што су то учиниле ваше националистичке идеје од пре једанаест година. Заборавите их док сте овде.

- Ваше америчке идеје, - рече он узвраћајући истом мером, учиниће вас још непожељнијим него што су то учиниле ваше националист

- Ваше америчке идеје, - рече он узвраћајући истом мером, учиниће вас још непожељнијим него што су то учиниле ваше националистичке идеје од пре једанаест година. Заборавите их док сте овде.

Била је то мала књига великог аутора. “Ваше знање математике још није довољно да би се прихватили Максвеловог великог трактата о електрицитету” - рекао мије Нивен

Амерички мужеви и жене трчали су на све фронтове и ту, у сред разних опасности и непогода, пазили и неговали ваше болеснике и рањенике. Хранили су гладне, босе и голе, обували и одевали.

да ћете, посвећујући своју душу онаквом идеализму као што је амерички, доћи до најмоћнијег оружја за одбрану судбине ваше младе државе.” Састанку је присуствовао Хамилтон Фиш Армстронг, амерички војни аташе у Београду у то време.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

ИНТЕРВЈУ ДУША КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА ИЗВИРЕ ИЗ КУЛТУРЕ И УВИРЕ У ЊУ • Господине Петковићу, разлог овоме разговору је целокупно ваше дело и деловање, а непосредан повод је ваша најновија – десета по реду – студија Лирске епифаније Милоша Црњанског и

• Не можемо да у овом разговору мимоиђемо ваше приређивање критичког издања Сабраних дела Момчила Настасијевића (1991) које је с правом проглашено културним подвигом.

Којој од ових књига сте у овом тренутку најближе? Или су ваше намере битно другачије? Дај боже да бар једну од тих трију могућих књига напишем.

Али, наравно, средина у којој сте рођени и одрасли такође у вама оставља нешто, што касније невидовно усмерава ваше интересовање. Косово, где сам рођен, пуно је цркава и манастира.

• Хоће ли Ваше двоструко ангажовање, на факултету и у Институту, утицати да се лакше латите писања једне модерне, засноване на

• Један сте од наших најзначајнијих књижевних теоретичара. У предговору ваше књиге Елементи књижевне семиотике (1995) и у Вашем поговору књизи Романа Јакобсона и Кристине Поморске Разговори дали

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ДАРА: Бамбадава смо ишли. ЖИВКА: Што, нисте никог нашли код куће? ЧЕДА: Чујте, мајка, ја више нећу да слушам те ваше савете. Те идите код ове министарке, правите визиту, те идите код оне министарке, правите визиту.

” А онај мој шмокљан – место да каже: „Хвала, Ваше Величанство!” – сигурно ће почети да муца. Убио га бог са суклатом, сигурна сам да ће муцати.

То је друга ствар. Па онда изволите у које доба желите, она ће, извесно, кроз који час бити код куће. – Молим за ваше име? Др Нинковић, секретар министарства спољних послова. – Лепо, ја ћу рећи, а ви изволите! (Затвара телефон.

Зар јој нисам ујак? ЧЕДА: Јесте! ВАСА: Е па? ЧЕДА: Шта је то, дакле, тако важно што, у име ваше сестричине, имате да разговарате са мном? ВАСА: Теби је познато већ шта намерава Живка са Даром.

) XВ ЖИВКА, АНКА ЖИВКА (клонула од умора, пада у фотељу): Ух! АНКА (дојури споља): Госпођо, оне се две ваше рођаке почупаше. ЖИВКА: Нека се чупају, шта ме се тиче. Уморила сам се као да сам цео дан копала.

дођем, утолико пре што после изнете бруке у данашњим новинама престаје сама собом и свака могућност да постанем члан ваше поштоване породице”. ЖИВКА: Ко му па и тражи да постане члан породице! Нек иде бестрага!

ЧЕДА: Је ли то све из ваше памети? ВАСА: Па из моје, дабоме! И видиш, нешто се мислим: када би ти то тако написао па ја то однео Сими пре

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

болници, и чује како га прекорева: „Ала ви немирно спавате, плачете и вичете, мора да сте опет дуго читали те ваше луде књиге. Сутра ћу вас издати лекару. Зар не видите како сте се већ осушили?

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— А ја што сам?.. Пристав, Циганин, раја, просјак?!.. Нијесам за вашу одају?.. Не могу сјести међу ваше барјактаре или качаке?.. А?.. Е, Бог вас миловао, а да сам нешто раније умро не бих знао за ово ваше јунаштво!..

А?.. Е, Бог вас миловао, а да сам нешто раније умро не бих знао за ово ваше јунаштво!.. Тако ми Бога, на кулу ћу! — подвикнуо поп ово на арнаутском, па мимо домаћине јурну на врата и уза

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Добротне су ваше речи: „Бог га дао, Вог га узô!“ — Да ко ми је тебе дао, Моја мила, грка сузо?! 1865. КО ЋЕ КАО ЉУБАВ!

1889. МОЈОЈ ДЕЦИ (Од Бернеа) Двоје малих, сећате ме На времена журан лет: Црно ј’, плаво ј’ ваше теме, Моје застрô снежан смет. Ох, нек’ јава буде вама Што ја сневах надом пјан.

Онда Христос ’вако рече Фарисеј’ма баш у лице: „Сви су ваши дари мали Према дарку удовице. Шта је ваше злато, што га Хвалисава рука пружа, Према дарку који даје Милостива, скромна душа?

Старац гледи из далека па се поклони: „Помози Вам Бог небески, госпо бољарко! Сад се ваљда жеље ваше већ умириле.“ — Али жена, ал’ бољарка кâ да не чује: Она посла својег мужа у коњушнице, — Посô ће му од сад бити

Ено га, ено, ено, — Није ли то поштено! Ено га, ено, ено, Није л’ благословено! — Ал’ ако ваше очи (Бистрије него моје) Силом и збиљом виде Да ствари друкче стоје, Немојте један другом Лупати главе худо:

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

САРА: С грофицама, с бароницама, ма шере, то је ваше право друштво. ФЕМА: Алабунар, али видите да се сад свака шуша кити.

ЕВИЦА: Високородни господин филозоф, кад би срећна била јошт једанпут ваше очи на мене обратити, волила би него најлепши виклер.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

чула на граници вас и изненађења нису вас нашли збогом граде где се прекида моје сећање сада сте мртви и ваше је тело неопипљиво сећање и топла прегршт земље прегршт Србије и нас рефрен: Уста су била испуњена песком и сви су

Краков, Станислав - КРИЛА

— Одмах паре, положаро, или ћу те... На осветљеним крилима шаторским виде се црне сенке како дрхте. — На, то је ваше... да платим немам више...

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

“ А ја, да старцу пошту учиним И да се чета вина прихвати, У сватове сам ваше дошао... Сећаш се сад? СТАНА: Ах, пропала сам! (Гласно.

Даске су, видиш, саме иструхле; А онај пукнут, што је напољу, Њега су зимус санте разбиле, А њим сам ваше људе возио — Па јесам ли ја крив? РАДАК: На посô, кажем!... Тражи исполац! Испљускај чамац!... Песак напоље!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

прогутао или ће наскоро прогутати све оне миле кутиће, све оне стварчице у вашем очинском дому, за које су везане све ваше детињске успомене; ви не знате каква опасност прети вашем оцу, који тамо стоји у бојном реду пред Турцима; ви не знате

— Био сам на вису да посматрам борбу на Тешици. — Па види ли се што? Како стоји ствар? — Како да вам кажем, ваше превасходство!... мени се чини да не стоји зло. — Али не стоји ни добро, је л' те?

— Тако! А јесте ли ви то добро видели? — Добро, ваше превасходство. — Дакле и ту продиру! А с левога крила немам никаквога извешћа; пуковник Малиновски ништа ми не јавља,

Дај Боже да се ова тишина замени довече песмом и весељем у славу добивене битке. — Дај Боже, али мисли ли ваше високоблагородство да ову тишину може довече заменити борба на овоме самом мостобрану? — Хм, хм...

Шта је? — Рђаво је, води ме ђенералу; али брже, брже. У тај мах уђе ђенерал у канцеларију. Димитрије му потече: — Ваше превасходство, долазим с левога крајњег крила од Пруговца. Пруговац је пао. Турци продиру Шуматовцу. Војска мајора Ј.

Немојте да вас они осрамоте на јуначком мегдану. Сећајте се да је Шуматовац капија од Србије. иза ове капије цтоје ваше куће, жене и дечица. Држите це! Непријатељ је већ двапут бежао пред вама.

Ваш је шанац тврд, а ваши су бајонети још тврђи. Буде ли душману мало ваших куршума, оприте му у груди ваше бајонете. Истрајте још мало, ђенерал ће вам одмах послати потпору и измену«...

Ви сте страшљивица, ви сте кукавица, ви сте морали први бежати кад не знате где вам је војска. Ја сам рачунао на ваше одељење, ви сте покварили цео мој план, моји положаји стоје голи, непоседнути пред Турцима, мени треба војска, мени

ви сте покварили цео мој план, моји положаји стоје голи, непоседнути пред Турцима, мени треба војска, мени треба ваше одељење, војску ми дајте, несрећниче, војску ми дајте!..

Хлудов се задовољно смешио: — Ја, ваше превасходство! — Ах, ви сте диван, диван чове...к... Наврнута чаша хладнога напитка не даде ђенералу да лепо доврши

Нека једу људи, а? — упита ме Комаров. — Не знам, ваше високоблагородије, ја це бојим да ће та ваша дозвола изазвати свађу и мржњу међу војницима и овдашњим становништвом,

« Али војници могу рђаво разумети те ваше речи: »Боље ви но Турци.« Неће ли војници извести из тих ваших речи као да ви држите за сигурно да ће и ова шума и

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Хај, како је сунце топло! Хај, како је цвеће славно! Хај, како је мени драго Миловање ваше јавно! Како српско коло игра, Како српске мисли буди! А кум Јосим загрли ме: „Стари свате, весô буди!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Наш батаљон налазиће се у првом борбеном реду. Тачно у један час по подне ви ћете извести ваше људе из рова и на дати знак кренућете на јуриш. Наредба за смрт и не треба да буде опширнија. Вратио сам се утучен...

Фјодор скочи, заузе став мирно, главу забаци уназад и раздера се: — Ваше благородје, Фјодор Иванович, поручник двадсјат четвјортаво пјехотнаво полка. Пера се са тешком муком придиже.

да говори: — Дожил до срећњаво дња, кагда увиђел својево друга мојеј младости и познакомилса с друзјами Сербами... Ваше солнце также ћепло, как и всјакоје славјанскоје сер-сердце... Ваше објатије искрено, как рускаја душа...

Ваше солнце также ћепло, как и всјакоје славјанскоје сер-сердце... Ваше објатије искрено, как рускаја душа... Ваши мишици так силни, как рускиј кулак... Ми с гордошћу гладим в будушчије...

дајем два литра вина, ако погодите. — Ваше високородије! — скочи Сергије. — Ми Рускије... ви Сјерби... рожђонија братја. Сађиђес, сађиђес, пожалуста.

— Не дам ја марјаша за те ваше справе, откада ми онај хаубичар удари у ров па ми које поби, које рани, једанаесторицу... Тај ми је случај био познат.

— Тако „рекућ“, бароне. — Молим... Грофе, колико вам митраљез пуца у једној минути? — Ја кажем триста. А ако ваше господство, бароне, не верује, онда нека броји. — Усвајам разлоге уваженога грофа.

Зар ме и овде, сунце вам ваше, нађосте?! Командир заустави коња пред њим, па се обрати мени: — Шта му је?... Или је луд, или пијан!

— А, решили смо да више вино не пијемо — вели ветеринар Света. — Богами, то је лепо од ваше стране — као одобрава Коста. — Слике голих жена немате. Не пушите и не пијете. А онде видим и икону.

— обратио сам се млађој сестри. — Да! — одговори она кратко. — Опростите... приликом представљања нисам чуо ваше име. — Арлет — изговорила је са оним грленим „р“ што је нарочито пријатно чути кад даме изговарају.

— Арлет — изговорила је са оним грленим „р“ што је нарочито пријатно чути кад даме изговарају. — А ваше госпође сестре? — Пауле... Паулетте. Заћутали смо. Посматрао сам је испод ока.

Она се љупко насмеја, и рече: — Сувише сте велики... Вас не могу ставити у своју ташну. — Свеједно... Ставите ме у ваше срце. Арлет ме топло погледа и уједе се за усницу. Лако руменило обли јој образе и она стидљиво обори главу.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ето фундус вечни! Јербо девојака Бити ће док буде под небом облака. Смирено просимо, зато во прочим ниње Остајемо ваше покорне робиње.

Кане л' они жизан своју вашем придат другу, Или серце мње пљенити ваше као слугу? Зла гордињо и лакомство нечестиво свјета! Нигда ли вам није доста нит' шта овде света!

Но свагда ће (вјеру дајем!), кад ме ћуд намане, Мој помисал у те ваше долетати стране: Вас врлити невидимо, и чету осталу, Сушту љупкост стиха мога, пјесан мојих хвалу; Да, док буде памет

А покривени мраком, стидом Грбови ленивих наследника. Истреб' те смест'ју жестоке дахије Из земље ваше, с њима и њихове Под скверном платом крвожедне Самому Стамбулу страшне хорте.

Вам крстозрачне вејаће хоругве На гордим стенам' зиданим' прадеди. У претходницам' Сербијаде Уз гусле певаће с' име ваше.

Чиста совест нама штит. Трпење крепко груди нашој оклоп. Пијериде! лек ваш скор. Глас лире ваше балзам нежном сердцу; С песном вашом јачи дух. При тихој ноћци бриге с ризом свлачим; Вашом целбом сан ми лак.

Јего пречестност, господин Протопресвитер, љубезни Ваш супруг, дражајшаја госпоже Кумо, посилајет ко мње сладосноје Ваше поздравленије и цјелованије всјаки крат когда он заступајет мјесто мојеја матере, и ко мње во имја јеја писати

По причинје свјашченаго нашего сродства и прекраснија Вашеја души поздравленије Ваше јест мње всегда тако благопријатно и трогајет чувство мојеја к Вам благодарности тољ чувствително, јако да желаније в

Дакле ако исполните наше прошеније, хоћете учинити себи вјечни спомен, и ми ћемо често пити рујно руско вино за Ваше здравље.” У већ споменутоме свом чланку Н.

Прочитавши је, Вук је 24. новембра 1816. из Беча овако захваљивао Мушицком: „Пребогато писмо ваше од 3/15. новембра примио сам с онаковом радости с каком сте га ми ви послали.

Копитар ми га је из града донио и цело смо вече оде читали. Мени је познанство и пријатељство ваше, и вјечни спомени у одама вашим, довољна награда за сав труд мој о Српском рјечнику и о народним пјеснама, и за све

„Ове се оде ваше све нама допадају неисказано; само ћу вам ја пријатељски то казати” — писао му је 28. нов. 1816 — „да се чувате

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Издајници сте срамни обоје! Бунтовници сте гладни, грабљиви! Па вас опада ваше недело. Није вам моја милост довољна, Којомно сам вас свакад штитио, Веће упорном руком машате За сјајну круну

Ил’ је завера? Ал’ хајд’, одлаз’те! Син Иван-бегов уме презират Подлости ваше сваку намеру!... ВУКСАН: То беше оштро. МИЋИЋ: Жив Црногорац није слушао Од кнеза свога таке увреде.

нек буде пакô све — И ноћ и дан и неба плавог Дивоте вечне трепер небројани Нек ноћи ваше постане дан... (Бију се) БОШКО: Ти ћеш нас служит.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Чује, како Јаблан громовито риче, а брда одјекују. Он долига: Воло-лиге, доло-лиге! Јаче моје мило баче од те ваше јадне краве! Ћа, кравуљо, нагрдуљо!

Давид: Нешто сам начукнô неки дан доље у чаршији да ове наше газде... Писарчић (пакосно): А, шта знају те ваше газде? Давид (љутито): Дијете, очњег ти вида и царског крува, не прекидај ме у ријечи! Ама шта је теби данас?!

Ама шта је теби данас?! „А, шта знају те ваше газде!“ А шта ти знаш, вузле једно вузласто, осим тог царског чина на теби?!

наши' школа, у ту вашу школу, терезијанска што се зове, па кад та дјеца, мајчин сине, поприме вашу учевину, по'ватају ваше планове, списе и протокуре, па се онда врате у очеве дворе, тешко вами!

Него ви одма', овог часа, ударите тел на царство да се та дјеца одстране из те ваше школе, терезијанска што јој се вели. Судац: Ја овог човјека не разумијем.

Писарчић: Из Босне је он, Давиде. Давид: Ако није дошô из ваше земље, окотио се 'вође за вашег земана, па јопе' је свеједно. Де-де, господине, настави, да чујемо!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Нек' моја срећа сања и на лажи. Више је волим но науке ваше: И луду младост моје око тражи, А најмудрији гробари га плаше.

Ко распукло звоно плачу зоре ваше, Кô на пиру смрти разлупане чаше, Како пун је страве прошлих ноћи мук! Дани, уставите свој демонски трк!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

” па отрчим одмах на телеграф. (Покрет као да куца у тастер.) „Господину Министру унутрашњих дела. У мојим је рукама ваше сумњиво лице, у вашим је рукама моја класа. Молим за хитну размену!” Ја, тако уме Јеротије, него!

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Презрите братства покор и клетву, Што небо даде, погаз’те ви! Та није л’ грешно, није ли грозно: Крв деце ваше гледамо ми!... А где је помоћ ил’ суза братска? Ил’ „Јуриш, роде, за брата свог!“?...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

2 Пазите, чудно сам вичан: јед, пелен ли ми од вас, или мана; мртав од ваше руке, или жив — не зацели се, не озледи ова рана.

Знам од којих сам, и ко, и колико могу, и шта, усхтеднете ли ви, и Бог! О, три пута би, за добро ваше, да оседи ова глава, и трипут на раменима да је нема, и опет буде ту!

Ћипико, Иво - Пауци

Напоји их ракијом. Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу. —Ево, — љутито вели, — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут, — и устави се, таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...

— Вријеме је да се пође, — вели, и помисли: „Ионако их је вино добро прихватило!” — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити ... Однијеће ме враг али нека, — парбаћемо се.

И, уозбиљивши се, диже се, па им вели: — Дакле, ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића, и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера. Је ли тако? Добро је!

Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели: — Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега бога те издравих од тешке болести; па особито ми је мило што сам ухватио згоду те могу

— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат'... А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке! Друштво се разилажаше. Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.

— трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати ... — Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. — Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио!

Пресвијетли господин сједе за учитељев сто. —Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. Учитељ извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Као да нам довикује одоздо иза дебелих зидова и замандаљених врата: ја вас не примећујем, црви! ваше казне су смешне и мој дух моћно лебди над вашим ситничавим законима. Горди се тај момак, ето то он ради. Горди се.

Старац гледа ваше кајање. Гледа. Не слуша. Само гледа. Ваше узмлачене изразе, отужна кисела лица, ганутљиву тугу. Старац се шета около

Старац гледа ваше кајање. Гледа. Не слуша. Само гледа. Ваше узмлачене изразе, отужна кисела лица, ганутљиву тугу. Старац се шета около са рукама на леђима.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Но даље с тугом!... Мило дете, Тим нећу да вас морим сад, Ја волим кад се насмејете, И мене онда мине јад. Ја волим ваше ведро чело И ваш сребрни, јасан глас, Кад детињасто и весело Ситница каква дирне вас.

Но ви сте онда срећни били, А с вама срећан бејах ја. Пламен је лизô ваше лице, Дисала нагло ваша груд, А ваше косе и витице Мрсио лахор као луд... И то је прошло.

Но ви сте онда срећни били, А с вама срећан бејах ја. Пламен је лизô ваше лице, Дисала нагло ваша груд, А ваше косе и витице Мрсио лахор као луд... И то је прошло.

Ваши борци мене мало плаше, Хладно пљујем на светиње ваше! 3. Но јесењи када стигну дани, И на пут се ластавица крене, Пријатељи, сетите се мене У далекој, непознатој страни И

страни И у вашем пријатељском кругу Подигните напуњене чаше, Наздравите своме верном другу Из младости, из прошлости ваше А ветар ће поздрав ми донети Кроз дубраве и мрачне врлети. 1886. (ЗБОГОМ!... НИКАДА МОЖДА НЕЋУ) Збогом!...

Ја волим кућице беле са трском покривене, И рујне вечери ваше, кад с рогља песма ври, Кад месец спокојно плови и блиста изнад мене, И све у санку спи.

Гледô сам у летње подне, кад сунце прижеже жарко, Варљиве слике ваше: кристалних вода сјај, И сниске, кудраве шуме, и сунце над њима јарко, Прохладни, мили крај.

Ви сте моје бледо лице Росним венцем обвили, И о мојим боловима Са уздахом зборили. Ја сам слушô речи ваше С њиним слатким отровом, И горко сам насмејô се Под мртвачким покровом. 1893.

Давно сам ваше напустио вале За друго цвеће и друге обале. 4. Судба је хтела да се страшно шали, И оборила је громове на мене; И

2. О златно доба дугачких капута С педантски круто уздигнутом јаком! И вас је време уклонило с пута, И ваше госе покрило је мраком. Вас више нема.

Тужни гробови, где вас јоште није? И ко да прича историје ваше? Вас, растурене, маховина крије По пределима отаџбине наше. А сêдо време камење обара, Где се мученик у смрти одмара!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

СПОРАЗУМ О ГЛАВНИМ ТЕМАМА ПРЕПИСКЕ На дунавском пароброду „Сатурнус“ Баш пред сам полазак из Беча, примио сам Ваше мило писмо. Ево Вам одговарам још успут на белом дунавском броду који ме носи отаџбини.

Да смо се онда усудили приступити им, ја ниједног од њих не бих ословио са титулом „Ваше преосвештенство“, него са „Ваша Екселенцијо, краљевски астроложе!“ Заиста!

- прочитао. Ја видим, драга пријатељице, Ваш упитни поглед, чујем, поред све даљине која нас дели, шта више, и Ваше питање: „Реците ми али сасвим искрено - да ли се из звезда може судбина прочитати?“ - „Може!“ - „Шта кажете?

И пакетић који сам Вам оданде послао стигао је, сигурно, у Ваше руке. Поред других ситних ствари, нашли сте онде и један мали придржач за писма, истесан од камена, белог као снег.

Ево, ја Вас већ одевам, боље рећи заогрћем, химатионом, скидам Ваше свилене чарапе, замењујем Ваше мале ципелице већим сандалама, да бисте изгледали што мушкије, а Вашу кестењасту косу,

Ево, ја Вас већ одевам, боље рећи заогрћем, химатионом, скидам Ваше свилене чарапе, замењујем Ваше мале ципелице већим сандалама, да бисте изгледали што мушкије, а Вашу кестењасту косу, равно срезану над вратом,

Када сам јутрос ступио у моју собу на Универзитету и, већ са врата, бацио поглед на мој писаћи сто, очекујући на њему Ваше писмо, сагледао сам онде, место познатог дугуљастог плавкастог омота, један незграпни бели, који је носио у своме

Данас стиже и Ваше мило писмо, драга пријатељице, најлепша Вам хвала на лепим жељама за успех моје мисије и на свим осталим доказима

А и ви, драти Александријци, и са вама се опраштам. Цезаров долазак у Александрију био је почетак ваше пропасти. Тада је изгорео ваш Музеум и његова библиотека, којој не беше равне.

то јављамо Пресветим Православним Црквама, Часни Синод је с особитим признањем примио к знању најдрагоценију сарадњу Ваше дубоке Великоучености као члана Свеправославног Конгреса при састављању те одлуке, којом је тако срећно и потпуно

„Испричајте ми, драги моји листићи, ваше доживљаје, они ме врло занимају.“ То рекох, али не добих одговора. Тек кад сам своје уво прислонио уз рукопис, чух

Из њих веје свежина Ваше душе и свежина скандинавског ваздуха. Баш сада бесни, овде код нас на југу, страшна врућина, па сам зато могао тим

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Чак, слађе ми је ваше друштво него њихово, пошто сам са вама: с тобом, с покојним ти мужем, и осталим мојим комшијама, одрастао, заједно смо

Ја сам дете овога краја. За мене нема Србин и Турчин, наше и ваше... (Одсечно): А ако ме вера одваја, вера ме неће одвојити! ЏАФЕР БЕГ Ти си наш.

КАТА (врисне). ХАЏИ РИСТА Не, Младене, не толико. СВИ Не толико. МЛАДЕН Како: »не толико«? Док ваше кћери са беговима и пашама ашикују и копилад у реку бацају, сви кажете: »То ништа није! Раја смо! Мора да се трпи!...

Ви, тутори, чујте: Ја у име духовне власти која ми је Богом дана, попа Манасију постављам за старешину ваше саборне цркве. Примате ли? ХАЏИ РИСТА Што Бог преко нашег духовника нареди, не да примамо, него смо и благодарни.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

! Да нећете од њега попа да начините? — планем вам ја, господине претседниче. — То нећу дати ја! Не трпим попове, ни ваше ни наше! Неће Лука у попове, не дам, и крај...

Оставите ми десетак дана да промислим. — Тако је најбоље за вас и за нас. Хоћу само да додам нешто на ваше речи о Јулици. Она је и добра.

Ви сте млади, сиромашни, без родбине и потпоре. Способности ваше су лепе , и, говори паланка , лепо и зарађујете. Али за ваш посао треба удобна своја кућа, треба усавршавање.

Не, роман нећу започињати. Задовољан сам да живим и умирем с мојом историјом. — Знате ли да ваши ђаци препричавају ваше часове по целој вароши. — Као ја некада ваше. — И претстављају вас како одушевљено говорите.

— Знате ли да ваши ђаци препричавају ваше часове по целој вароши. — Као ја некада ваше. — И претстављају вас како одушевљено говорите. Одлично вас претстављају, златни су...

ћемо зидати Павле и ја, на оном нашем плацу до католичке цркве, и биће купатило, и башта с травом која се шиша као ваше главе у берберници и биће тенис. Енглези тако живе.

Ако од гробнице Влаовића, малчице узбрдо, кренете главним гробљанским путем, и потражите, лево и десно, покојнике ваше паланке: под сваким каменом по једна или по више потресних историја.

знаш то и ти! — Не знам, иако сам много пута изгледао да знам... То је, видиш, оно ваше насиловање деце да уђу у калуп, буду стари, остану хладни, ничији. Новац м о ј, м ој, син и унук м ој, м ој!

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

« Љубезни моји читатељи, ја видим да је ваше зактевање праведно, али ја вашој жељи удовлетворити не могу, из млоги причина: прво, што не знам ништа о том.

— Но међутим, да би ваше зактевање задовољио, које је чесно и праведно, морам књиге преметати, јер тако се списатељи помажу.

Вашу красоту и љубов ко књижеству у првој ћу оди споменути. Мало је тешка? О, ништа, ја познајем ваше остроумије; од оног дана како сте се досетљиво код вашег господара супруга изговорили, ја сила на ваш разум зидам.

јутро; ја се препоручујем у милост вашег извезеног пруслука; бог да содржи красну вашу ћурдију млого година на радост ваше фамилије и проче — не знам друго казати него да је то план за оног филозофа који жели по начину вашем нову републику

но будући да се нико не усуђује вас у вашој системи узнемиривати, зато би вам пријатељски советовао да се опет у ваше буре повратите, тамо шаком, кад немате кутлаче, воде пијете, свет презирете и по вашој глави республике правите. Адио!

Чимпеприч: Смем ли питати које су точке заклетве ваше? Ја умем тајну хранити. Гимнософиста: Како гођ што не могу сви људи под један шешир ући, тако не могу сви ни једнаки

и преговарања, будите истинити мужеви и научите се једанпут да је прави чувар жене невиност њена и разум, без који ваше подозревање и чангризање ништа не помаже. »Г.

000. »Господична, ви се мени допадате, и ја би желио вас за супругу имати.« Ова има 8 хиљада. »Господична, ваше дражести такове су и ваша својства тако су впечатленије на мене учинили да сам ја врло у вас заљубљен, и за срећног би

Погледајте, небесна господична, како лице моје вас ради сваки дан вене. Живот мој о длачици једне ваше речи виси, и ја без вас по три дана не једем (овде се разумева »јер немам шта«).

Заповедите, ја ћу у воду скочити, ја ћу у небо одлетити; ја ћу лавове (од дрвета) победити да се само ваше љубови, ваше наклоности достојан покажем.

Заповедите, ја ћу у воду скочити, ја ћу у небо одлетити; ја ћу лавове (од дрвета) победити да се само ваше љубови, ваше наклоности достојан покажем.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

са његовом младом мамом или најстаријом сестром, стрпа вам се мећу колена, ослони се руком прљавом од пекмеза на ваше нове панталоне, дигне ножицу увис и дрекне: „Ја имам нове пипе!

Не, не, оно (средњи род) вам неће дозволити ни реч више да проговорите, оно ће се успузати уз ваше колено, сешће вам у крило, дићи ће акробатски ножицу, подметнуће вам је под нос и захтеваће од вас да говорите о

учили француски, и тада би измеђ' нас отпочео овакав дијалог од речи до речи, по Олендорфовој методи: Питање: Брат ваше жене, има ли он једну тицу која лепо пева? Одговор: Да, брат моје жене има једну тицу која лепо пева!

Практикант, пролазећи улицом, пришао је мени, помиловао ме је и рекао: — Како је слатко ово дете, је л' то ваше? — Ију! — цикнула је служавка — откуд бих ја могла имати дете кад нисам ни удата!

вам разбити песницом нос и ишчупаћу вам прамен косе, колико отприлике у бесу један праведан муж може ишчупати; узећу ваше панталоне као корпус деликти, а вас, онако у гаћицама, избацити из куће. Све то, разуме се, пред двојицом грађана.

плећима хермелине, на глави круну и да верује да на кориту седи миропомазаник и да му са страхопоштовањем шапће: „Ваше Величанство!

— Разуме се! — рече он кад му рекох све по реду — сва је погрешка у томе што је мој претходник погрешно записао ваше објашњење. И откуд код вас чешагија? Којешта — пешак и чешагија, а и ћебе, молим вас, морали сте вратити.

(Бележи). Ја: Да, врло је занимљиво. Новинар: А смем ли вас замолити да ми кажете још и ваше мишљење о смрти? Ја: Одговорићу вам врло радо и на то, али могу вам рећи да сам променио своје мишљење.

Новинар: Мене интересује нарочито ваше мишљење, јер би се оно могло сматрати као аутентично? Ја: Одиста је тако, и ви сте пали на врло сретну мисао: да

Новинар: Па ипак, радо бих хтео знати: које су биле ваше последње речи? Ја: Какве последње речи? Новинар: Па знате, ред је кад човек умре, да каже неку последњу реч, која се

— Не, не за те трошкове имам већ предрачун. Но рад сам да знам шта ћете ме ви коштати. Ваше посете? — Па, имао сам десет посета по педесет динара и један конзилијум, свега шест стотина динара.

“ Новинар: Па хоћу ли то забележити као ваше последње речи? Ја: Немојте. Напишите: „Збогом и хвала на пажњи!“ Новинар: Зашто то?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Тачно у девет дошао је седи Краљ у пратњи ађутанта и свога личног лекара. — Ваше Величанство — рапортирао је командант — стање пука је ратно. Пук се налази на положајима.

А командант, чуо сам, одговара како морал никад није био на таквој висини као данас. — Ваше Величанство, војници само чекају вашу заповест, да сатерају непријатеља у Дунав.

— Куда идемо? — запита Краљ. — Код пешадије, ваше Величанство. — Код оне у рову? — Ваше Величанство, ви се не смете излагати сувише.

— Куда идемо? — запита Краљ. — Код пешадије, ваше Величанство. — Код оне у рову? — Ваше Величанство, ви се не смете излагати сувише. Ви сте потребни земљи — говорио је ађутант.

— Докторе... много си плашљив... И још се срамотиш пред овим људима. — Ваше Величанство, нама није место овде. Ја никада коња нисам узјахао, а сад под старе дане се ломим.

Зар да синови наши указују прстом на оца издајника... Другови... 3емља вапије за осветом, породице ваше вас преклињу да их ослободите... Зар да напустимо слободу нашу, и да савијемо добровољно главу под ропским јармом?

Пешаци пристижу и задиркују: — Треба ли да помогнемо?... Беше ваше... Држ за десни точак!... Кочи узбрдо! Капетан Веља помодрео од муке што му коњи непрестано падају. А пешаци добацују.

— Нисмо ми заробљеници! — каже поручник Протић. — Знам, господо, делим потпуно ваше мишљење, али... шта ћете. Више команде су пристале на овакво решење.

Војници!... Не заборавите да вас зову деца ваша, да вапију ваше жене и сестре, да вас преклињу за помоћ изнурени родитељи ваши... Ми крећемо на далеки пут за своју земљу.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

једне сећа; Па и краљица улази у барку, А сам Амор несташни љуби је у плеће, Затим шапуће у уво: Краљице, краљице, Ваше величанство зар не осећа премалеће! И њено се зарумени лице, Она понови: Ваше величанство, краљице, краљице...

И њено се зарумени лице, Она понови: Ваше величанство, краљице, краљице... И одмах јој се из црвене кадифе обнажише две дојке Као две груде снега, На лепоту

Имало би увек по ког, који би мирно, заједљиво одговорио: Шта се нас тиче ваше име; или бар: тако прешно, тако неопходно, име! А шта се мене тиче ваш мир!

са очима бледим као Завист, ја ћу бацити преко тога још остатке своје обуће и одела и сламарице и пороке, и шупље ваше погледе, и покрете ваше без страсти, и пепео и дим и макадам и зеленило: све оно што ми се свиђа или што ме гади: само

Завист, ја ћу бацити преко тога још остатке своје обуће и одела и сламарице и пороке, и шупље ваше погледе, и покрете ваше без страсти, и пепео и дим и макадам и зеленило: све оно што ми се свиђа или што ме гади: само да од нечег сакријем

Заборави! Заборави! Ил погледај још једном то дивно вече што пада: Пре но што пођеш смрти, да не живиш ваше никада, никада.

Овчари не свирају више фруле као некада, Овчари свирају у своје несреће, И ништа ваше није ко што је било, јер зашто би и било: И ништа више не одговара оном што представља.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Ваше је да ме јурите, моје је да бежим! — каже, пун презира за подмитљиве судије и стражаре. Чему се судије љуте? Нека суде!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

У ове часе ви сте ружа били, Ја лептир био што на цвијет пада; Ах, ваше косе, очи, смијех мили, И ваше тијело и љепота млада Опише мене... Ми бјесмо у рају, Јабуке слатке берући са грана.

У ове часе ви сте ружа били, Ја лептир био што на цвијет пада; Ах, ваше косе, очи, смијех мили, И ваше тијело и љепота млада Опише мене... Ми бјесмо у рају, Јабуке слатке берући са грана...

Но све је прошло... Кô јаблан без росе Сам гинем сада и у чежњи стојим... Ноћ сјајна, ко да свила ваше косе Полако шушти по окнима мојим. 1905.

1906. ГОСПОЂИЦИ Некада сам и вас на колену цупкô И доносио вам слатке шећерлеме, И љубио дуго ваше плаво тјеме, И чело, и лице невино и љупко.

Ја знам: ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају кô два неба плава, А моје су мутне као магле

Ја знам: ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају кô два неба плава, А моје су мутне као магле сиње...

И у мутне ноћи, када бура реже, Када нимфе ћуте у морскоме биљу, Ја ћу с вама вући ваше тешке мреже, Да, прекаљен тако напором и радом, Једном гордо пођем, с новом ватром младом, Кроз маглу злих дана

ову земљу они бјеху диви, Узори свијетли што је бранит знаше, У овој земљи останите и ви, И за њу дајте врело крви ваше.

О, љубави златне звезде, Пресјале су ваше моћи, Испод мене понор пуца — О, прими ме, древна ноћи! 64 На очима с црном ноћи А оловом поврх уста, Укочена

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Робље ваше све турско подножје. Све њих однела је турска поплава. Али раја је нагонила чак и звезде да о њима говоре.

На кога сте ноже потргнули? Кад сте, браћо, ви таки јунаци, камо ножи, камо ваше сабље, те не бисте са мном на Косову, да чините с Турцима јунаштво, десите се мене у невољи?

То, је браћо, ваше зламеније, бојати се да не изгинете“. Ал' беседи Ваистина слуга: „Драга секо, Стеванова љубо, нећу, секо, невере

Беседи му Краљевићу Марко: „Ја, Турчине, ја сам добар јунак, али ти си од мене старији, јер је ваше господство и царство, твој је мејдан старији од мога, јер си мене на мејдан зазвао: већ, Турчине, ајде мећи стреле!

Ви узмите двоје ђеце лудо, па идите двору бијеломе а ја одох Смедереву граду молити се Ђурђу и Јерини нека пусте ваше господаре из тавнице, да је бог убије!

књигу на кољену побратиму Новаковић-Грују: „Побратиме, Новаковић-Грујо, како тебе ситна књига дође, одмах избер' из ваше дружине, побратиме, тридест младих друга, којино су као и ђевојке, хајде с њима на Грахово равно, а нашему пребијелу

Робље ваше све турско подножје, намастири турска поругања!“ Па довати Рајкове ножеве, удари се посред срца жива, — мртва, тужна,

Беседи им Јанковић Стојане: „Стан’те, браћо, кићени сватови, док се мало сестрице нагледим! Ласно ћемо ми за ваше благо, ласно ћемо — ако јесмо људи“.

Турци, браћо, све седам дахија, тако наши инџијели кажу: да ће ваше куће погорети, ви дахије главе погубити; из огњишта пронић ће вам трава, а мунаре попаст научина, неће имат ко јазан

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

четири дуга сата Двадесет четири госта Можете скинути с врата Само једног Увек натраг зовете Када одлази Ваше рођено дете Сваког дана Ма колико био дугачак Човек у срцу чува Један потајни зрачак Да ће и сам Бити негде

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Напипаћемо ми већ те бјегунце, те ваше вукове и лисице! — запријетише усташе кнезу Ваљушку. — Или ће ово село предати све сакривено оружје или ћемо ми с

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

опроштења надишли су вам греси, освем сваког лека окрастасте се: ваши греси бујају, извидати се никако не могу! Ваше пливање је на широку, у гњурном таласу погубљено.

ЛУКАВИ ДАНИ Лукави су дани настали; Пробаљујте време; Ваше сваке речи Нек су вам са сољу разблажене, Знано и вешто сваком по себи Добро знајући Што ће ко коме И сваком на

ЗДРАВИЦА И Даваћу вам лепу кишу у свако њено доби, и земља ће вам издавати своја жита и све остале усеве ваше. И дрва питома и дивља свој ће вам пород воћни издавати и ваше вршење житно сустигнуће бербу виноградску, а источивање

И дрва питома и дивља свој ће вам пород воћни издавати и ваше вршење житно сустигнуће бербу виноградску, а источивање из бадњица вина допрети ће пак сејање житно.

И до ваше воље свашта ћете имати јести и пити и у свакој мирости ћете поживити и боравити на вашој земљи. Нити ћете се од кога

Нити ћете се од кога бојати и тога неће бити који би вас престрашио, јер сваке ваше пакостнике и непријатеље, који год на вашу земљу узвојују, ви ћете сами надбити и протерати с вашом слободом и они ће

Него јоште ви ћете сами протеривати ваше непријатеље ш њиних земаља и бегати ће пред вама и покоравати се вам ... И старо до старога жито ће вам бити и

Оде пред њихове жреце и баци им у цркву на патос пред њих оне талире. »Најте вам — рече — новце ваше, аратос их било што сам за њих згрешио. Некриву крв издадох!« Они му на то рекоше: »А што је нама до тога?

И имаћете — рече — на тој вечери, свако царско и господско јето, и ја вам за поведам да једете до ваше ситости, да имате све изести што год онде буде.

Једне ноћи сни он сан и сутрадан каза им што је снио. »Видео сам, рече, ваше снопове где се поклонише сви моме снопу.

икону и почеше им се ругати с подсмехом говорећи: — Аха, баш узалуд ћемо ми гладни чувати вама овде ово место ваше, чатући вам и појући, сваки дан ту служећи, а ниоткуд ништа!

Тај посла по цара, свога му брата, да хитро скоро њему дође и рече му: »Изаради те ваше смућње и преваре што имате ви међу собом со тим зидаром, ево ја данас зло прођох и с мојим се животом растајем, како

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?... — Које чупе? — Ете, оно ваше Зоне? — Па ће гу удавамо. — Па што чекате веће?!

— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?... — Које чупе? — Ете, оно ваше Зоне? — Па ће гу удавамо. — Па што чекате веће?! Неје даскалица, та да си седи у те године.

Ја си с домаћицу зборим! — вели им дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...

!... Зар што су чорбаџијски? — Е де! Дебарско неје ово, та да се отимају девојке... — Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше?

“, веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!“ — „Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...