Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Очи плаве, а светле као капљице јутарње росе, оивичене дугим трепавицама. Нос правилан, као дело неког вајара, са танким чулним ноздрвама. Уста као полуотворен ружин пупољак. Њен је осмех подсећао на излазак сунца.