Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Шта је даље било, бог би га свети знао! Само да се ко прикрао, могао је чути у вајату загушен Ракин глас: — Немојте, браћо, молим вас! Даћу вам дваест дуката... Кумим вас, пустите ме!...
— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну. — Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...
— Знаш ли ти да је она баш у вајату? — упита Ћебо шапћући. — Тако ми је пре говорила — одговори Страхиња. — А Живан и кућани?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— То знам... Ха! А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? – Има. – Знаш ли гдје му стоје паре? – Знам. У старом вајату, у једном сандуку. – Јесу ли под кључем? – Јесу. – Је ли и Станко знао за те паре? – Јесте.
— Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату. Одем да видим нема ли које од кућана. Кад тамо — разбијен сандук и однете паре...
И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. Иван стаде причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Касније ради нечега поново изиђе из куће и, тетурајући по целцу, упути се ка стајском вајату. Из гомиле сламе извуче се пас, скочи на газду и зацвиле умиљавајући се. — Увек си ме дочекивао. Ноћас ниси.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! — Не, душе ти; само њега немој. Ево пара, ено их у вајату. Зликовци је потераше пред собом у вајат.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
први пут пројездио кроз нурију на седлу, сви арнаутски прваци и спахије су му поручиле да седло остави у попадијину вајату а на кљусе метне самар, као што и приличи влашком попу... Трпео је донекле, па се после и сам помамио.