Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И очи моје среће моје вајне Не осећају више блескав сјај, Не осећају више среће трајне Где хладни гроба простире се гај.
То су давних дана сарањени знаци, То су празне наде будућности вајне, Идеала кратких утрнули зраци, И знамење тужно носталгије трајне За напуштеним завичајем душе, Хумкама, по којим