Употреба речи ваља у књижевним делима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ми смо таки у овој нашој кожи да и сами себи не ваља сасвим да верујемо. „Не веруј, куме, пасја су уста” и „лакоме су очи при погачи”; ово ми сви, хвала богу, знамо, нити

Мучно је човека познати, и колико су кога глађе речи и слађе, толико више ваља стајати на опазу и добро сматрати какви су око њега трагови, сиреч: ко је, како поступа, и како се је пре владао.

Зашто је злату које је лажно — знаке људма дао бог, а мужу с чим ваља зла разазнати никаква белега не стоји на телу”.

Лисац нам овде не игра сасвим достојну осужденија персону, и он лаже како најбоље зна и може, ал' ваља му простити, јер му је до главе. Кад виле дођу к очима, тешко оном ко не уме шеврднути.

Јоште се то место није нашло! Да и нема совуљага на свету, и опет би људи умирали. Не ваља децу плашити, јер се многи из самога обичаја до глубоке старости ужасавају и јежи им се кожа од оних ствари које нит

Премудро нас учи П и т а г о р, у златни своји стихови, чеса се ваља бојати и чеса не: „Πρήσσε δε ταύθ ά σε μη βλάψει λόγισαι δε προ έργου, δειλά μεν εκπρήξας ϕόβου χρηστά δε τέρπου:

— Да лавови умеду писати као ви, ја буx теби сто икона за једну показао како лавови људе даве.” Наравоученије Не ваља ласно веровати што један човек или народ о себи говори и пише, јер свак себе описује како лепше зна и може.

ваља ласно веровати што један човек или народ о себи говори и пише, јер свак себе описује како лепше зна и може. Ваља слушати што други о њима мисле и утврждавају.

Колико се замршенији и потајенији један посао види, толико више ваља стајати на опазу. Пакостан, кад о највећој пакости мисли, онда најмајсторскије измишљава речи.

Млого којешта почињу, а ништа не свршују; ако ли што кад и сврше, а оно не ваља, па залуду им мука. Зачињу и рађају неке главе премноге ствари сваки дан, но чемује све то подобно?

„Туци га сам”, вели му они. „Не могу, јер сам одвећ срдит.” Гњев уподобљава човека зверу. А човек, ништа не ваља да чини као звер, без расужденија.| 16 Курјак и ждрал Курјак жуерући овцу, стане му кост у грлу.

Зао човек међу добрима ништа друго није него курјак међу овцама, којему нико конака не ваља да дâ, но како га гди упази, „курја!” нека виче. О злом сажаљеније имати, то је на погибел мирним и добрим људма.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ОДГОВОР НА ЗДРАВИЦУ Дај Ми, Боже, пут ко свилен кончић, дај ми брда ко макова зрна: ваља мени кроз иглене уши! МОЛИТВА Да намирим она дрва! Да оберем онај грашак! Да претребим онај пасуљ!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Хајде, па што Бог да. Каза ми Арса, да не ваља у скут љубити као везира, но само се гологлав поклонити. Кад уђем к цару, ја тако и учиним. Код њега стојао је толмач.

у буквару рђав и ружан темељ не постави, јер је то највеће зло за децу, ако се с почетка у буквару не упуте како ваља, и после тешко и̓ је поправити.

Она два стара (свештеника) исповедају старе људе, а нас тројица млада учимо децу како се ваља крстити, Богу се молити, и оца и мајку у руку љубити и почитовати, и проче, и које год дете престане на исповест,

А и ви сами видите колико ја војске држим с којом браним и себе и вас од читлук-сајбија; и јошт ми ваља скупити војске. Но кад ви тако хоћете, то је за мене лакше.

Стари кнез Грбовић каже: „Ови се Турци у онаку тврдоћу затворише, где им се, душо, без топа не може ништа учинити. Но ваља и̓ чувати, док се од глади не предаду; али нема брашна (он тако зваше барут)!

и да ми се могу сваке речи прочитати; али кажем му да ту ваљаду политичне титуле, које ја не знам, нити умем како ваља написати. На то ми обрлајтнант рече: „Прођи се ти, човече, титула и политика.

Узе Протић пасош па с Николом опет на пошту, кад тамо пуна штала коња, а они кажу да нема коња. То није чист посао! (Ваља и то да знате: да је Ипсиланти, влашки бег, приврженик Росији, а Муруз, молдански, Турцима.

Треба знати, да се ове фуруне изнутра из собе ложе, отварају и затварају. Но дрва не изгоревши како ваља, удари она сила по соби, те ти онај ћумур удари у главу мога Чардаклију и Теодора, а они с клупа попадају на земљу као

” Узјаше на коње, и оду по снегу. (Али ваља да знате и то, да су Бошњаци се поболевали многи у Београду, пак утеку до у наш логор, и узму пасош да иду у Босну; но

Ја идем на сент, и веће свану; док сада текем чујем плотуне, пуцају опет на оном месту, но ваља ми донде добар сат и по путовати, а коњи посустали. Чујем гди много пушака и плотуна пуца.

Ову сам пушчицу гледао у попа Панте; мало је дужа од једног аршина, не ваља три гроша. Ово ми је ̓вако казивао поп Панта, а и више људи који су онде били.

— Он (Чарториски) каже: „Ако је тако, то је добро; ако и није, нека буде. И ваља да имате синод. Јербо нити ће Росија, нити икаква држава, корешпондирати са једним човеком, но са народом и са

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Еле, искићено баш како ваља, као оно кад је што по плану. Механџија и момци — Цинцари, као што је и то већ обично у нас по свим механама.

Ја копам, а он ти се однекуд привулао и наднео над плот, па тек стаде зановетати којешта. — А, ваља то јавити кмету — рећи ће Ђура. — То је већ и сувише. — Није вајде, Ђуро, ја ти кажем, прихвати Спасоје.

— Има један те ће моћи — прихватити Спасоје. — Голем је зијанћар — рече Ђура — па му ваља подобру ударити. Ако буде голема, ласно је пократити... А откле ти с тим врећама? — Та однесох оном угурсузу потру.

Така је то конкуренција!... (Шта му је то »конкуренција«, то ваљда само он зна.) — Е то ваља посолити! — шануше међу собом неки сељаци. Неки се искашљаше. А неки опет гурнуше један другог лактом и згледаше се.

— упита онај што је на каишу изгубио. — Продао сам мало жита и вуне... Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке. Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати. — Је ли то Узловићу?

Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд. Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да

— захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу. Умећу ја њима подићи како ваља... Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу. Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...

Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља. — Јок! Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао —

— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо. — Е, те још како!... Сад је баш ишла како ваља!... Само да ти кажем. Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.

— Дабоме, вала начинити уговор. За то се ти не брини. Ја ћу већ наместити како ваља. — Е видиш, зато сам те звао. — Сетио сам се ја, чим ти онако јуче пропиткујеш за њ.

— Та оно јест, оног морам отпустити кад не ваља — одговори Милун и седе међу њих. Само ако ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан.

Данас се ето за најмању потркушицу гради написмено. А боме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи се. — Напослетку, не браним — рече Среја — како год рекнете да ваља.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Лаку ноћ!... Турчин оста сам. Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. — Ех, бива, ово ваља! Ово вриједи роба из тамнице!... Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...

— рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате... Елем, видим ја то... ништа!... Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом...

Она само махну руком и уздахну: — Девојка сам... не ваља се!... Па поче брисати сузе... — Не ваља се сузом испраћати! Нека му бог да живота и здравља... Господе!...

Она само махну руком и уздахну: — Девојка сам... не ваља се!... Па поче брисати сузе... — Не ваља се сузом испраћати! Нека му бог да живота и здравља... Господе!... Ти му буди пријатељ!... Ти му буди разговор!...

Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. — Ваља! — рече харамбаша. — Мушки! — хвали Заврзан. — Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп.

— Ваља! — рече харамбаша. — Мушки! — хвали Заврзан. — Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. — Море, главе турског цара! — викну Заврзан. — На посао! — заповеди харамбаша.

Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. — Па то ја и хоћу! — рече Турчин. — То не ваља! — Не ваља?! — Не ваља! Не ваља! Држи се ти Ивана. Њему ти иди и дозивај га. Први који ће на њега посумњати биће поп.

Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. — Па то ја и хоћу! — рече Турчин. — То не ваља! — Не ваља?! — Не ваља! Не ваља! Држи се ти Ивана. Њему ти иди и дозивај га. Први који ће на њега посумњати биће поп.

Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. — Па то ја и хоћу! — рече Турчин. — То не ваља! — Не ваља?! — Не ваља! Не ваља! Држи се ти Ивана. Њему ти иди и дозивај га. Први који ће на њега посумњати биће поп.

— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. — То не ваља! — Не ваља?! — Не ваља! Не ваља! Држи се ти Ивана. Њему ти иди и дозивај га. Први који ће на њега посумњати биће поп.

И за неколико тренутака неста хајдука у гори. Јован и Јовица се стадоше праштати. — Сад ћете! — рече Зеко. — Ваља нам стићи дружину... Збогом!... Дај боже да се видимо... — Дај боже!...

Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. — Ово ти ваља!... Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... — Хе-хе-хе!... — смејао се Иван.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Савршен тријумф равнотеже. Министар сваком познат кића, Што само златна јаја леже. Од сад ће ићи како ваља: Немају зашто да их криве, Сви ће да умру за свог Краља. А сви за новац да поживе. 1943.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

”, или: „Имаш ли ти друге каке бриге?” Није вајде, казао сам ја: видео је он сам да не ваља шта ради; али га узео буди бог с нама на своју руку, па га не пушта.

— Шта је ово? — питао сам се ја. — Је ли овде мртвац у кући, или се мој покојни стриц вратио па га ваља наново сахрањивати? Онда претрнух кад се сетих шта је ноћас било, и механички прошаптах: „Боже, знаш оно за бабу!

Ал' шта је знао радити? О колери му погибе толика чељадија, да је после Аноку држао као мало воде на длану. Не ваља то мазити дете и попуштати му, па да је једно у свету. Ама никако! То вече дође Арсен савим замишљен кући.

Најпослије мрдну обрвама: — Знаш, снахо, све је тако! Ама ја сам слушао од старих људи да не ваља деци кварити така посла. У нас је, хвала богу, велика кућа. Не верујем те нас неће бити осамдесет душа.

— Ја, — вели — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом. Тако је божја воља, нека му је слава! Али дијете ваља гледати. Шта ћу ја, стар и нејак, с њиме? Опет сви ћуте и уставили дах.

Још мало па ће сама себи плести косе. Ја сам — вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме. Дијете ваља да се помало учи кућевном реду и послу. Шта ће — вели — научити у мојој кући гдје нема ни преслице, а камоли разбоја?

Поп настави: — Смртни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полазим.

— А онако нијеси, да речеш, какијех школа учио? — Нијесам никакијех. — А знаш ли правило службе како ваља и „обредословије”?

13 Мало у ког човека да је читав нос. Све је тако замрљано да се једва распознаје. Не ваља ништа, ништа. Поче се слатко смејати, па као бајаги задиркујући ме: — Хајд носите вашу књигу!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком. Шта све не радим, па не ваља! Не ваља, видим и сама! — А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида. — Не, не, без шале вам кажем.

А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком. Шта све не радим, па не ваља! Не ваља, видим и сама! — А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида. — Не, не, без шале вам кажем.

Али, бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како

Ержа је баш као што ваља потрефила. Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо

Они су се разговарали о летини, о банатској пшеници и о влашкој пшеници. — И добро је и не ваља, драги суседе — вели поп Ћира — што је тако понела година.

Ал’ ће паор да побесни, враг му баби! И добро је, и не ваља! Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била ’рана, увек је било рата.

Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба, а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама. Не ваља, ништа не ваља! Биће, што рекли наши стари, »крвопролитија« неког, биће, биће!

Не ваља, ништа не ваља! Биће, што рекли наши стари, »крвопролитија« неког, биће, биће! Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне

« одговарају с друге. — »Зар тако рано? А штета овако фајн ноћ!« — »Та било је разговора, па исувише. И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,« вели опет неко. — »А шта знате! Готово и ми ћемо скоро.

— »А шта знате! Готово и ми ћемо скоро. Треба и нама да подранимо,« — чује се опет неки глас из прека; — »ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је. Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.

— одговара Шаца издалека већ. — Хе-хе! — смеје се Нића. — »Све по ’ладу, да га не познаду!« Ааа! Синовче, не ваља ти пос’о! — ’Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.

Поп Ћира се одмах сутрадан посаветовао са својим пријатељима о томе какве кораке ваља да предузме. Сви су били сагласни да треба да тужи поп-Спиру, не проти или коме другом, него самом његовом

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

дају му тад од свог преосталог вина, ракије, да би га после мртва пијана оставили те да ту, на улазу, ничке лежи и ваља се до глухо доба ноћи... Па да или натрапа на улаз и изиђе из гробља, или се забатрга међ гробове и ту преспава.

И заиста, чим окуси што масније, а још ако макар кап пића попије, онда се провали од пића, побесни, ваља се. А док тако не једе, пости, вреднијег, мирнијег нема. Увек чист, утегнут појасом.

Али тад не иде као други, не завлачи се међ плотовима и амбарима да тамо спава, хрче, ваља се онако пијан по прашини, већ певајући из свег гласа, кршећи се као неки „ерген“, пролази поред кућа најбогатијих и

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Фрајла се морала на то насмејати. Чика-Гавра седео је већ на том дивану, па знао је како ваља сести. — Дед свирај, девојко! Сад фрајла седне код клавира и почне свирати. Свира неку фантазију од Талберга.

Сутрадан пуче глас по вароши како Алка Ћирковићка свуд приповеда да јој је баклава промењена, да пита ништа не ваља, премашћена је и бљутава, да нема доста карамфилића, и да је то хотимице учињено, симиџија је подмићен, како Мица и не

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

„Е, вели, не ваља му отац ни две паре, није се владао као човек“. Знам, реко', и сама. Још турског рата упропастио се негде око Битоља,

Све је лаж и свему томе ваља једном учинити крај. Спокојство, мир, то је све, и други нека тражи своју срећу. Јест, други, а ти, Јуришићу, главо,

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА: Ако овако устраје, ти се нећеш ни удати. Ко ће тебе без новаца да узме? Ниси јошт ни оправљена као што ваља. А друго, ниси нигди ни на воспитанију била. Баш трећи дан Ускрса на јутрењу је о том био разговор.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Гарсули, јетко, само се накашља и шмркну мало бурмута, из бурмутице коју је држао као да је флаута. „Не ваља“, вели, „што је фелдмаршал‑лајтнант те официре узео само у кућни затвор.

Њему се“, вели, „затвореници чине мало бледи, барусави, неочешљани, и ненамирисани. То не ваља. Официр треба да буде уредан и испеглан, и у затвору. Да нису играли звонара у затвору?

Вели: не ваља то што Павле ради. Павле је паметнији, али не би требало да казује све, о тој својој Росији. Требало би да научи да

Та неће га мушкетати овде, пред тобом. Седи овде. Утри сузе. Ви сте жене праве, задушне, бабе. Не ваља у овакве прилике да се плаче!“ Павле им онда рече да ће већ код прве скеле да побегне.

Варвара онда узвикну: „Павле, сви ћемо са тобом, Павле! Ја ћу ти бити као сестра, место моје Катинке. Не ваља да идеш тако удов по свету, кажем ти. Зло је. Самоћа није добра, Павле! Жени се! Не би ти нас оставио да ниси без жене!

Тако ти Катинке, сриће теби триба. Пропашћеш самохран, удов, немиран у свиту. Не ваља самоћа. Жене ти триба, није удовички живот срића.

Кад би то говорила, госпожа Кумрија би се испрсила, као да ће да заигра полонезу. А ваља признати да је, и после шест порођаја, имала врло допадљиву форму. Имала је лепоту стаситих жена, која дуго траје.

А затим, љутито, заврте главом и опсова, мрмљајући. Међутим, помисли да ваља сићи до кола и испратити и њу, као што је и децу испратио, наочиглед слугу и слушкиња. Да би се прикрила срамота.

Он има, у Грану, пријатеља, међу официрима, па ће набавити Исаковичу нов шешир – овај, и тако, више не ваља. То што се било десило, навело је остале путнике да скоро сви искоче, још једном, из кола, па да почну да бацају

Божич му је обећавао да ће у тој вароши, и за њега, наћи пријатно преноћиште, па ће, после, путовање наставити. Не ваља се журити. Тако се, ето, десило да је Исакович путовао са фамилијом Божич.

Поплаши га Гоша! Па подај га његовој мајци, кад га је разбенавила! Нека се с њим носи! А ти гледај посла! Ваља скоро вечерати! Старац је затим извадио кесу, па га позва: Оди деди да ти дам пара! И даде му неколико турских парица.

Регулирали и лани. А сад понова! Веле, Махала не ваља! Довлаче ужета, да премештају куће! Да зидамо куће, све на линији! Да буду као на конопцу! Право! У фронт! Е мој Пајо!

Теодосије - ЖИТИЈА

А хоће ли те примити Господ? Ти што си преварио оца, преварио си и нас, а мислиш ли да ти се ваља Бога бојати? Ово и много друго од горчине срца њему изговоривши, молитву и благослов од њега измоливши, и узевши

Поцле овога свети архиепископ га удостоји да прими пресвете, страшне и животворне Христове тајне од којих се ваља бојати, и све по уставу над њима свршивши, рече: „Благодарим те, Господе, што си услишио молитву моју, и као што сам

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Оваква се дивинација осетила пред устанак 1804. год.: „земан дош'о ваља војевати“, каже народна песма. Исто је осетила Србија 1912. год., у српско-турском рату. Интелектуалне способности.

Песма опомиње да ваља увек бити на опрези, јер су Млечићи „старе варалице“. Није се могло развити ни узајамно поверење, утолико мање што су

динарским особинама, уз то снажо и по особинама ближе групама Макарске и Сплита и Неретљанима него осталим Бодулима. Ваља да истакнемо особити менталитет Подгораца који насељавају, по усамљеним дворовима, стране Велебита које су окренуте

Те се песме певају о слави, крсном имену, старом, чисто српском обичају ових крајева. Ваља поменути да је и једна песма о Кара-Ђорђу и о српском устанку 1804.

услед тога је и њихова цивилизација остала једноставнија. Томе ваља додати да су они готово сви православне вере. Неке нарочите особине овога типа.

А можда се тим урођеним егоизмом може код њих објаснити и оскудица способности за велика предузећа у којима се ваља излагати и опасностима. У интелектуалном погледу се нарочито одликују способностима за подражавањем.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Ех, то вам знам и ја — рече чича. — Ока проса вриједи осам динара, али један мачак Тошо ваља три царевине. — Један крадљиви мачак три царевине?! —заграјаше врапци.

— Шта да радимо, брате крчмару? Нема мачка. — Богме нам сада ваља прописно лупати главу док се нечем паметном не досјетимо — рече крчмар, газда „Крчме код три магарца“, па и себе и

Драги мој Мишу пророче, чим се наједем, загрлићу те, пољубити и пролити сузе радоснице због нашег поновног састанка. Ваља знати да мачак Тошо у посљедњих неколико дана није готово ништа јео, па му се може опростити ова његова халапљивост.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Зар се за љубав жене која вас је изневерила иде у смрт? Напротив, баш у том случају ваља живети, ваља постојати. Ако јој успавате савест, смејаће се вашој смрти; не, мој Аљоша, не иде се у смрт за љубав

Зар се за љубав жене која вас је изневерила иде у смрт? Напротив, баш у том случају ваља живети, ваља постојати. Ако јој успавате савест, смејаће се вашој смрти; не, мој Аљоша, не иде се у смрт за љубав неверне жене.

? ПАВЛЕ: Отерати жену; осветити се заводнику? Ах, то не! Али шта? Да бих донео одлуку, ваља ми најпре преболети, јер, ипак, ја сам волео ту жену, ваља ми преболети то!

Ах, то не! Али шта? Да бих донео одлуку, ваља ми најпре преболети, јер, ипак, ја сам волео ту жену, ваља ми преболети то! ЉУБОМИР: Ја вас потпуно разумем, али нисам кадар и не припада ми саветовати вас.

ЂУРИЋ: Ваља о тој ствари озбиљно размислити. СПАСОЈЕ: Ја вас молим, размислите и за мене; верујте, ја нисам више кадар размишљати.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ти си доброг срца био увек, и сада си, па ваља ће ти бог срећу дати. Бар то да могу доживети, лакше би’ у гроб... Када си рад ићи, кажи колико ти треба новаца.

Седну на диван. — Господин Кирић изволите сести. — Знате шта ћу да вас питам? — Не знам. — Погодите. — Ваља би вам требала каква мустра из Пеште? — Не. Питам вас, би л’ ви узели моју Паулину?

познат као препреден и грабежљив човек; зато што је одавао тајне богова, за казну је морао у подземном свету вечито да ваља огроман камен узбрдо, одакле би се увек скотрљао, и тако увек; Сизифов посао — узалудан посао сијасет — много,

Црњански, Милош - Сеобе 1

што му лежаху чело главе, да не би гледао за њом, онако чврстом, Исакович је у себи збуњен понављао да сутрадан ваља рано устати, ићи патријарху, дознати новости, спремити се за Беч, спасавати војнике од нове сеобе и одузимања оружја,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

ПОРОЂАЈА 31 ГАТАЊЕ О ПОЛУ ДЕТЕТА 34 МАГИЈА ЗА ДОБИЈАЊЕ ЗДРАВОГ ПОРОДА 37 (И) ТАБУ-ПРОПИСИ У ТРУДНОЋИ („НЕ ВАЉА СЕ“) 38 (2) ВРАЏБИНЕ У ТРУДНОЋИ („ВАЉА СЕ“) 44 РОЂЕЊЕ И НЕПОСРЕДНО ПО ПОРОЂАЈУ 45 ВРЕМЕ РОЂЕНА И СУДБИНА

ДЕТЕТА 34 МАГИЈА ЗА ДОБИЈАЊЕ ЗДРАВОГ ПОРОДА 37 (И) ТАБУ-ПРОПИСИ У ТРУДНОЋИ („НЕ ВАЉА СЕ“) 38 (2) ВРАЏБИНЕ У ТРУДНОЋИ („ВАЉА СЕ“) 44 РОЂЕЊЕ И НЕПОСРЕДНО ПО ПОРОЂАЈУ 45 ВРЕМЕ РОЂЕНА И СУДБИНА ДЕТЕТА 47 НЕОБИЧНО РОЂЕЊЕ И ОСОБИНЕ, СПОСОБНОСТИ И

Овде, међутим, ваља имати на уму да је љубавна магија опасна не само по онога коме је намењена, већ ништа мање и по онога ко је упражњава.

Често се као једино објашњење забране у нашем народу једноставно каже „не ваља се!“. Табуисане радње чији је циљ да се избегне неплодност могу се односити на младожењу, младу или на обоје.

“² Постоји више забрана којих млада мора да се придржава ако већ жели да има деце. „Не ваља се“ да сандук с младиним даровима буде затворен за време венчања јер, према широко распрострањеном варовању у Србији,

¹⁰ У срезу бољевачком „жена која не може да рађа, ваља да оструже мало од стожера са гувна, али од оног стожера, који је ту самоникао, па је за стожер употребљен, па то што

³⁹ У Левчу и Темнићу кажу „ваља се“ да свадбени колач умеси трудна жена, да би младенци имали порода.⁴⁰ Неке нероткиње у околини Шапца оду на гроб

На Ђурђевдан ујутру, супрузи којима се не дају деца „ваља се“ да имају полни однос па ће, верују у Гружи, ускоро и они имати деце.

“ Иста животиња користи се и у обреду забележеном у бољевачком срезу. Жена која жели да роди сина ваља да закоље петла и да поједе пресну покожицу његовог желуца, па ће јој, кажу, жеља бити испуњена.

⁵⁰ Испод простртог ћилима преко којег ваља да девојка уђе у мужевљеву кућу, осим мушког појаса, треба ставити и „мали ножић црнијех корица, да би мушку дјецу и

У Црној Гори „када се дјевојка роди, ваља они дан главње на огањ преврнути, да се за дјевојком роди дјетић“.⁵³ Када се роди женско дете, у ђевђелијској кази

У прилог овом објашњењу говори и један табу који се односи на трудницу. Наиме, у Зети се верује да не ваља ударити трудницу преслицом, јер ће родити женско дете.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

пута записано неко име у које смо заљубљени, а одмах после тога казна — двеста педесет пута исписана реченица: »Не ваља се китити туђим перјем!

тела и да чупа разне травке које су тамо расле, једну по једну, са љубављу и са пажњом, да их гњечи прстима и ваља длановима, правећи од њих некакву куглицу, а што је најзанимљивије, кажу, све те травке брао је баш око места на коме

Матавуљ, Симо - УСКОК

Дијете много више наликоваше на Милицу, него на матер. Тада заграјаше што које: — Е, не ваља тако, Драгићу! То није лијепо! Кад ђедо моли да се помирите, а ти окрећеш главу! Још ти дарива јабуку!

кроза сву Црну Гору и Брда, па ће нам дика бити, ако се у народу рашчује: „Кнез Драго, да би дочекао госта како ваља, прекинуо је домаћу жалост.“ А има и још један разлог.

Још му рече: „Треба други пут више и јачега, јер овај не ваља!“ Вратише се Обрад, Мило и смијењени војници. Ови, црвенијех образа и руку, чим положише пушке, сједоше примакнув се

— Тако је! — И Грубан и Јоле показаше се баш добро? — Показаше! — И Крцун се замијени, и ми осветимо Милуна како ваља? — Све је тако! — И ти сања оно баш за Крцуна? — Сањах! — Е, биће лакше црној Стани Сердаревој!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Мало се ваља налицкати, косу, то јест, угладити, бркове намазати, мирисавке поред себе носити. Кад те види девојка нека јој срце,

ДЕВОЈКА: Доста рђаво. МЛАДОЖЕЊА: Имате ли лепи балова? ДЕВОЈКА: Не баш; знате, музика нам не ваља, а друштво би прилично било.

ДЕВОЈКА: Не баш; знате, музика нам не ваља, а друштво би прилично било. МЛАДОЖЕЊА: То је најгоре кад музика не ваља: ДЕВОЈКА: О, знате, тако ферхунцују да се човек смејати мора. Wир ха’м еінен wахрен Јуцкѕ міт іхр.

(Младожењи.) Пак шта велите, кад ћемо? МЛАДОЖЕЊА: Како они нареде. МАТИ: Знате, девојки ваља млого којешта, а ради смо да нам не црвени образ. Зато ћемо јавити, докле јошт видимо.

ЖЕНА: То ми је брига! Море, све ћу да кажем. МУЖ: Доста! ЖЕНА: Доста ти! ОТАЦ: Децо, то ништа не ваља. МУЖ: А ваља ли да обећате, па да преварите? ЖЕНА: Је ли лепо да жени ни капу не купиш? МУЖ: Ви сте ми отац!

ЖЕНА: То ми је брига! Море, све ћу да кажем. МУЖ: Доста! ЖЕНА: Доста ти! ОТАЦ: Децо, то ништа не ваља. МУЖ: А ваља ли да обећате, па да преварите? ЖЕНА: Је ли лепо да жени ни капу не купиш? МУЖ: Ви сте ми отац! ЖЕНА: Ти си ми муж!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

) Дечју књижевност, дакле, ваља оделити од побројаних граничних могућности и подручја; она није ово, не сме бити оно: отргнута, на крају, од свега што

То значи да се при процењивању дечје књижевности ваља увек држати високих и највиших естетских мерила. Кад се она запоставе, долази до неспоразума и до тешке збрке.

Коменски је мислио да све што се деци предаје ваља и да се покаже: његово је дело богато украшено гравурама. Тако се, на самом почетку, укрштају васпитна намера и

Дете и дечја књижевност Ваља, дакле, поћи од чињенице да дечја књижевност постоји, и да обухвата веома разнолика дела, васпитно усмерена у грубом

говори се о специфичним потребама дечје читалачке публике, о дечјем свету, о високим моралним вредностима којима дете ваља задојити, па се чини да дечја књижевност једино зато и постоји.

никада неће бити истинска уметност (јер је) довољно и само позивање на дечју публику, као утврђени разлог који стално ваља имати на уму, па да се наруши уметников посао и да се у њ унесе нешто сувишно и несавршено, што већ не одговара

У том случају дечја публика није груби спољашњи чинилац, чије потребе ваља ропски задовољавати, него тек један од могућих праваца ширења и одјекивања.

”14 Најзад, при процењивању дечје књижевности, уз поштовање њене посебности, ваља, увек, имати на уму дух целине, општа мерила књижевне уметности: текстови без стила, духа и имагинативне снаге не могу

Требало би утврдити тачно значење и смисао те везаности. Исто тако, не ваља запостављати везу дечје песме са писаном поезијом у ширем значењу; разумевањем тих односа и њиховим упоређивањем, то

Зато одрасли с посебном наклоношћу прихватају дечју песму; она им је, на известан начин, потребнија но и самој деци. Ваља имати на уму да се дечја песма јавља у периоду рашчлањавања, осамостаљивања литерарних родова; овај се процес управо у

Љубомир Недић, у једном проницљивом и зловољном чланку о Змају, вели: ако ишта код Змаја ваља, онда су му то дечје песме.

је дете мање или више живо у сваком човеку, тако је и тај, невини првобитни склоп, присутан у свакој ствари и појави; ваља га уочити, и поетски оживети. Наше искуство, наша свест приписују свету и порочност и невиност.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЗЕЛЕНИЋКА: То, другим речма, значи: што Србљи гину и што им се села утамањују, то не ваља, дакле: не ваља ни што се с Маџарима бију и што своју народност траже. ГАВРИЛОВИЋ (слеже раменима).

ЗЕЛЕНИЋКА: То, другим речма, значи: што Србљи гину и што им се села утамањују, то не ваља, дакле: не ваља ни што се с Маџарима бију и што своју народност траже. ГАВРИЛОВИЋ (слеже раменима). ЗЕЛЕНИЋКА: Видите!

СМРДИЋ: Тако ми солдат каже. Но умро нам је војвода. ЗЕЛЕНИКА: Слаба штета кад није родољубац да ваља. Пешта и Будим важнија је за нас вјест. ЛЕПРШИЋ: Јесам ли ја казао да морају пропасти.

ЖУТИЛОВ: Ја сам. СМРДИЋ: Како сте то могли чинити, без знања целога одбора? Није се ствар, како ваља, ни испитала... све као преко бундева. ЖУТИЛОВ: Ја сам нашао да је невин.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Када се богу моли, вели он на једном месту, ваља писати »по књижному«; када се обраћа народу, онда »по простому«. Када долази у додир са простим народом, са својим

На неколико дана пред смрт писао је он: »...ако је што достојно било у мојим начертанијам, све то приписати ваља оним шчастљивим опстојатељствам и оној великој, јединој души блаженаго Јосифа втораго, који је у своје време премноге

друге стране, он неће да буде сув и апстрактан, он тачне мисли и корисне идеје хоће да лепо и приступачно изнесе: њих ваља »живо и сладко представити да нам дух восхити, да нам сердце ублажи и развесели«.

Школован у Угарској, убеђен да »прости ваља за ученима да иду«, присталица старе школе, он пише помешаним језиком, полу српским полу црквенословенским, чинећи

да има песника који су имали много више осећања и снаге, па опет су писали правилним језиком и разумљивим стилом, али ваља поменути да је Милутиновић такав исти не само када падне у песничку екстазу но и у обичном, свакидањем животу, када

Соралић истражује и доказује какијем су језиком говорили земљаци и врсници Рема и Ромула; коме Србину српски језик не ваља, нека га поправља по своме вкусу, и нови нека гради; не завидим, на част сваком своје; — а ја ћу само готово да

као што су већ учинили Немци, Талијани, Французи и Руси, и Срби треба да усвоје за књижевни језик свој народни језик, ваља примити »чист и непокварен говор народа српског«, »језик орача и копача«, језик крајева где се лепо и чисто говори,

о људима, не кријући нимало своје презирање према »надрикњигама« и »благоображеној простоти«, он је знао да у боју »ваља зубе показати«.

Али ту има полета, топлоте осећања, и лепих стихова. И оно што ваља у тим покушајима епске поезије, то су лирски делови. ДРАМСКИ РАДОВИ.

Оно што још ваља у тој китњастој и зашећереној поезији то су песме са села, топли веристички описи »села у детињским успоменама«.

узгред говорили о њему као писцу, истицали су сувише његове слабе стране: незнање језика, који никада није могао како ваља научити, аљкавост и неписменост свих његових радова које уредници нису потпуно умили.

] Од важнијих његових сатиричних и хумористичних приповедака, штампаних у засебним књижицама, ваља поменути: Божићна печеница (Београд, 1898), Чича-Јордан (Мостар, 1903), Јексикаџија (Мостар, 1904), Три приповетке

Милићевић, Вук - Беспуће

Сједи он кадгод читаве сате и гледа у њу. Тако је добро познаје, зна сваки вир у њој, зна пругу којом се ваља матица.

Она је доносила у кућу мирис и свјежину поља и дах изапираних обала Уне; упадала у кућу као лагани вјетар који се ваља на ситним таласима и игра у тромом љесковом лишћу и у врбиним крошњама које су се надвиле над воду.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та што их он и не одриче.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

(1843, дек.) ДРАГИ Петли поју, ето зоре, Збогом, драга, ја одлазим, Туђе доле, туђе горе Ваља мени да полазим, Та за лето, за читаво Одо, злато, остај здраво!

Пегаз, а кљусина јака, На рамени до два крила лака, Кљусе, брате, наочито, красно, И штавише, добавити ласно: Само ваља позват Аполона Ил' деклицу какву с Еликона, Само викни, па тек што с' умукô, Лети Пегаз, јер мора ма пукô.

главе до пете: „Ришћанице, болест је голема, За њу нема на земљи мелема, Ал' не бој се, све ће добро бити, Само ваља сместа очатити А молитву вељу горопадну.

Јесте дивне, јесте племените, Ви мишева своји не би јели, Крв и мозак само пити тели, Лепо ли би знали како ваља Од човека правити богаља: „С књигом свани, с књигом и омркни, Седи, бубај, па на књизи цркни!

И у дворе Гојко улегао, А лепо га Рајко дочекао, Понудио кâ што ваља госта, Мудрих речи прозборио доста, Па је онда вако започео: „Чу ли, сине, што бих знати хтео: Откуда си и ко ти

Још једанпут гледнуше хајдуци, Погледаше тужно жалостиво А на благо што јоште претекло, Али што ће? оставит га ваља, Па се ето гњевно намрдише, И низ кулу танану савише.

Милун видје е их оптекоше, И путе им све већ похваташе, Види јунак е мријети ваља, Али њему мријети је тешко Без лијепе замјене јуначке: Једна српска и турскијех десет, Тако Милун мисли и хесапи,

“ Пламенога мача он доита — Ал' га опет на земљицу ита! И на земљу чарну доле пада Те се ваља по прау од јада: „О зашто сам, Боже, ја малачак? Зашто, Боже, још тако слабачак?

ништа не поклони, За овчицу сваку без разлике Ишти до две пребеле цванцике, А кад десет за белце растуриш, Ваља једну у тор свој да сјуриш, А за малту што се дегод плати, Све ће тебе побратим да врати.

20. Двадест лета беше јако, А без жене још до саде, А женицу, ил' што тако, Ваља сваки да имаде; Зато и он градом зађе, Па младицу себи нађе. 21.

28. До куће је већ допрати, Ту је ваља манут танку, За руку је зато лати, Ћа је љубнут на растанку. Ал' не даде мома лака, Ступи назад три корака. 29.

'“ 62. „И јербо сам још сирота, Ваља мени што учити Су чиме би за живота У поштењу могла бити; Јер у томе кад застрани, Шта остаје женској страни? 63.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

а заборавља их с пијевцем зорњаком, који гласно најављује крај свакој чаролији: — Готово је, а сад на посао, ваља и јутрос љеба јести. Некако по страни од тих сумрачних бестрагија, сасвим издвојени, стоје сеоски млинови поточари.

Па куд све, туд и то: од сваке куће има нека стаза или путељак право према млину. Сваком ваља у мељаву, а шта ти можеш томе што ће и ђаво тај исти пут употријебити и за своју душегубну работу, враг му гњате

добровољца, солунца) и показује му позадружну снашу, праву бикуљу, а овај му спремно одговара: — Може, брацо, али ваља ти чекати ред. И ово је поредовнички млин.

Млин је, на примјер, за дједа одувијек био као неко мало светилиште до кога ваља, овда-онда, отпјешачити да се из његових дарежљивих руку прими брашно за „хљеб наш насушни дажд нам днес“.

Нема ко, нема снаге, не стиже се. Дође нови најменик, а то сваком у кући донесе неку промјену и сад ти се ваља њој прилагођаваш. Обично је најтеже домаћину, који му заповиједа и плаћа га, и ономе ко с њим највише ради.

Ако су чељад гладних очију и брза на кашици, прохитриће се и туњав најменик, јер ваља му жив остати. Гдје у кући, опет, младо женско тражи себи ђавола, ту ће се чак и најзадње најменичко блејало једног

тражи себи ђавола, ту ће се чак и најзадње најменичко блејало једног дана досјетити о ком је ђаволу ријеч и чега му се ваља подухватити. Добијеш тако најменика који је био на ситу и решету, па ти га сад поправљај како знаш.

Зна се, циља то дјед на стричеву намјеру да сели из Босне у Банат, на добровољачку земљу. Ваља ту пријећи и Саву и Дунав (Уна да се и не помиње!), али ни то, изгледа, Ниџи не смета. Острвио се човјек, па то ти је.

Цура недјељом није никад обављала свој необични посао („не ваља се свецем!“), па се свом душом предавала свему ономе што сеоској дјевојци доноси и обећава красна света Недјеља,

дан презреле јесени, кад чавка гласно чвакће о смрти и растанку, а отежао кош, пун кукуруза, смирено најављује да се ваља зеричак одморити, па опет — Јово наново — у сјетву, у вјечито обнављање, чекати она два свијетла перца да се зазелене

— Е, мој дорате, док је спало на то да ти кола извлачиш из блата, не ваља нам работа — уздисао је дјед Раде, опраштајући се од коња сузних очију као да испраћа на фронт неког од својих укућана.

Свак је за то крив, па и стари Раде, сваком припада његов дио испаштања, и то своје ваља стоички подносити и дурати. — Ама, људи, шта ће нам стара кљусина, ко ће то џабе хранити?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

СУЉО: Плашим се да не знаш. Викао јутрос. да му је женскиње довде дошло, да због жена ни царевина не ваља, да би нам боље било да их нема! А после и удатима забранио да долазе! ХУСО: Хасанага? СУЉО: Исти Хасанага!

(Одлази на други крај сцене) АХМЕД: Не знам шта да радим са Шемсом. Ил она, ил ниједна! Дотле је дошло! Не ваља мени што много идеалишем... СУЉО: Ма, то ти опет о Шемси? АХМЕД: О Шемси...

Цео дан ме боли груди. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: То је од млека. Не ваља ти ни то што толико сањаш. ХАСАНАГИНИЦА: Сан је мени овај разговор, и ова кућа, а не оно што сањам.

МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Добро је и то. И то је неко побољшање. Али не ваља кад човеку расположење зависи од тога да ли је ведро или облачно. Шта мислиш сутра, кад почну оне кишетине?

Ниси ти мени тражио мужа, него себи код санџакбега потпору! Зато теби сад ваља Имотски кадија. Немој да се лажемо, кад знамо! Ти и твоја политика!

А да изађем у оном у чем се затекнем? Не ваља ни то. Кашће да оћу да их увредим, да омаловажавам. Немо да заборавиш да то решимо.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Сви скочисмо око ње. Једна баба ми приђе и благо рече: — Изиђи сине, да не гледаш. — А што? — Па не ваља се. Млад си. Изиђох. Она издахну.

После ручка изишао сам на капију, да слушам свирку, песму и гледам где се луди Менко пијан ваља по улици, распасује и баца са себе одело. Кад се повратим у собу, мајку не могу да познам.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Одговарам: која је нами корист од једног језика, којега, у целом народу, од десет хиљада једва један, како ваља, разуме и који је туђ матери мојеј и сестрам? — — — Нек науче — — — то је ласно рећи, али није учинити.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Такав стваралачки поступак и хуманост која га носи увек ће налазити пута ка људском срцу. На овом месту ваља нам учинити једну ограду.

се дигне у облаке и надлети се над онај град и све види како је онамо, па се опет врати у галију, па им рече да им се ваља сутра рано кренути, како ће моћи до подне приспети у град.

Он се не хтедне одмах показати, али кад га салете да се каже, јер ваља пред цара да иде, он не имадне куд, него им приповеди све што је било, па се дигне и отиде к оцу.

Одавде нема до њих више од по дана хода. Само ваља управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов

Овај га човек лепо упути и каже му и време у које ваља да је тамо. Онда му царев син захвали, па пође унапредак и једва једном дође у град змајев.

Али ко хоће да добије од бабе коња, ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, ко за три ноћи

ко хоће да добије од бабе коња, ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, ко за три ноћи сачува кобилу и ждребе, баба му да коња да бира којега хоће.

Баба му одговори: — Синко, што је погођено оно ваља да буде. Ето од дванаест коња бирај кога хоћеш. А он рече баби: — Та што ћу бирати, дај ми онога из буџака, губавог,

Грбо одговори: — Свијетли краљу, не могу друкчије избавит коња, јер је насред велике ријеке начињена штала па мени ваља много ронит кроз воду док дођем у шталу. Одмах краљ нареди те му се начинише хаљине.

пријатељ одбија; нека ти је дакле прост живот, кад ти је мио толико, а мислим да ћеш и ти, ако си човјек, знати шта ти ваља чинити.

Идући тако дође до једнога села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде ваља да је какво весеље или слава“, па пође унутра; кад он унутра, а то на ватри велики казан, кува се у њему вечера, а

А овај му одговори: — Печем ракију, побратиме! Онда свети Сава рекне: — Дајде, ортаче, да видим ваља ли. А овај му наточи у чашу.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Тешко мени, то ја знам! (Одлази.) СОФИЈА (сама): Сам бог може теби угодити. Ако што урадим, не ваља; ако не урадим, опет не ваља. Ако ходим, не ваља; ако седнем, не ваља; ако стојим, не ваља.

(Одлази.) СОФИЈА (сама): Сам бог може теби угодити. Ако што урадим, не ваља; ако не урадим, опет не ваља. Ако ходим, не ваља; ако седнем, не ваља; ако стојим, не ваља.

) СОФИЈА (сама): Сам бог може теби угодити. Ако што урадим, не ваља; ако не урадим, опет не ваља. Ако ходим, не ваља; ако седнем, не ваља; ако стојим, не ваља. Ако је бело, „зашто је бело“; ако је црно, „зашто није бело“.

Ако што урадим, не ваља; ако не урадим, опет не ваља. Ако ходим, не ваља; ако седнем, не ваља; ако стојим, не ваља. Ако је бело, „зашто је бело“; ако је црно, „зашто није бело“.

Ако што урадим, не ваља; ако не урадим, опет не ваља. Ако ходим, не ваља; ако седнем, не ваља; ако стојим, не ваља. Ако је бело, „зашто је бело“; ако је црно, „зашто није бело“.

Једанпут уместо кредом, она ми само прстом превуче преко уста, а ја сирома искрен, превучем као што ваља. Шта га видим, кад изиђем из подрума, уста бела, а она као рис на мене.

Кад ју узедо, осам дана никад боље. После до шест недеља каља, ваља; али како прође шест недеља, помами се жена, и од оног доба сваки дан црња и гора.

КУМ: Гризелда, куме, а не Грезилда. МАКСИМ: Свеједно, жена — жена; не ваља ни једна. Ако буде као та Грез... Гризелда, онда ћу признати да је добра жена. КУМ: Ја мислим да ће пробу издржати.

СВЕТОЗАР: То је лепо. МАКСИМ: Само што неће тако брзо бити. СВЕТОЗАР: Та и не ваља често. Каткад, да се човек проведе. Сад идем, да видим како су закључили с том наградом, па ћу доћи да вам јавим.

НИКОЛА: Ено се и краставци покварили. МАГА: О врагу! Ваљда, ето, не ваља сирће. НИКОЛА: Не знам, како си метнула, тек видим, да је дело буре пропало.

МАКСИМ: Но знам да сте имали шта видити. СВЕТОЗАР: Душа ваља, белила је доста потрошено, а тако и руменила и боје за косу.

МАКСИМ: Дабогме, и не могу се тужити, кад су мужеви добри. СОФИЈА: Ваљда ће се опет наћи који, да не ваља. МАКСИМ: Ма како да не ваља, опет је бољи од жене.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Што год рекнем, све им је неправо; што урадим, то код њи не ваља. Али нека, или ћу ја све на моју руку довести, или сама морам свиснути. Персида, ти! (Звони.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

цео град пије кофијановић у огромним количинама, лиже сладолед и оговара владу како ништа не уме да организује како ваља, а Немци изгубили рат, па опет живе боље!

Прво је започела афектација из биологије: Слажете ли се сексуално? — на шта је историчарка почела да ваља да је код њеног мужа, ваљда, „амплитуда ексцикације у зависности од функције климе и емоционалмог статуса ...

— Иде, иде ... — прихвати дама штос, и не сањајући шта се иза брда ваља. — Па, како је било на родитељском састанку? — одапе мој матори у потпуној тишини која је изненада наступила. О!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Фрулу, коло, студенац, крчаге (крхотине!) Брег именом чува. Разабравши, на измаку снаге, шта се ваља, шта котрља, кува, он разигра успомене наге по водици кад мрак се изува.

Шта сунча више Ужарена тачка? У слепој шуми јаловога воћа не буја трбух него нетрудноћа. (Куд ваља слати голуба и гачка?) Затрудни једном, месечино сунца, с различка стидног док ми семе врда.

Везник о придев бројкама туче глаголи трајни свршено звуче. Сенарска земљо, тржиштем злости именских речи ваља се река, узвиком бола прилог се гости, лудују речце мутног порекла. Муте се боје бистрих вокала.

Болује шума пурпур-богиње, топло умире. - Дијагоналом, гривом титравом, ломном пречицом, ваља се сабласт са црном шналом у паук-коси и са преслицом, костур-невестом.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Зато баци те лакрдије, па гледај преслицу, ако мислиш да будеш честита и срећна. 3. БАТИЋ, ПРЕЂАШЊИ МАРКО; Баш како ваља! Јес чуо, Батићу, ја сам теби Јелицу обећао, и она је твоја.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

у лов са мачком Пекмеза цара, идемо журно кроз неку раж у правцу горе Дебела Лаж; у мене пушка одлична роба, ваља ми више од шупља боба, у њега топуз из дрена сува на страх и трепет медвјеђих бува. Одједном — гледај!

За њим је широк, распухан реп, признати ваља, прилично лијеп. Незнанко тајни, лоповска душа, подиже главу и прозор мјери, Мачкове приче пажљиво слуша и њушку

ИИ Над шумом зора лепезу шири и љетни освит у собу вири. Вријеме је лову, ваља у честу, а Мачак спава у шеснаесту. Заједно с њиме, под јорган-брдо, легȏ и Пијевац, па спава тврдо.

Оно се тамо безбрижно ваља у густој шуми најљепшег чкаља, живи животом дембелан-краља. А мачку Марку казали неки: мачор је тамо господар

Зањака Сивко: „Ово тек ваља, ево и чкаља!“ Залуд га даље другови вукли, упорни Сивко не диже главе, звали га, звали, скоро и тукли, ал пусти

Истога трена чича се прену, очи му старе лукаво сјаје. „Јесте ли, децо, свршили причу, спавати ваља, доста је граје.

“ Ждерко се трже, погрби леђа, у небо зирну оком. „Ево и дана, враг је у торби, бјежати ваља скоком!“ То рече, врећу на леђа врже, па јурну њивом што може брже.

Стазом се ваља, најезда права, зави у бело путника мрава. Дедица Триша код млина, веле, по таквој магли тражио теле, кад ево

“ Пред саму зиму замумла медо, поспано чешућ дебели врат: „Спавати ваља до фебруара, навиј ми, Саво, будилник сат.“ Змијскоме цару вечито зима, прашуму сања и црнце неке.

А деда-Сима, корака крута, двориштем лута и прича важним тоном: „Путујем авионом!“ Много нам дедица памти, ваља признати то, има година сто. Још док је дечак био, пастир за брзом козом, деда је јездио много идући табан-возом.

Све је досад била шала, сад ваздушни чека пут, ваља ићи авионом, па је деда забринут. Шапуће, гунђа смркнута лица: „Никад ме није носила птица!

“ Још мудри деда мисли на лов, карабин себи купио нов. „Ни ово — каже — узалуд није, ваља за пута, горе се Медвед Велики крије, а то је зверка љута.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј, како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво.

А ветар суморно звижди кроз црна и пуста поља, И густе слојеве магле у влажан ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. Сиво суморно небо...

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ТРИФУН: Па то, овај не ваља, онај не ваља; овај ово, онај оно; другим речима, кад се добро помешају карте, излази да је само Агатон способан да

ТРИФУН: Па то, овај не ваља, онај не ваља; овај ово, онај оно; другим речима, кад се добро помешају карте, излази да је само Агатон способан да управља имањем.

ПОЈАВА Х ПРОКА, ПРЕЂАШЊИ ПРОКА (долази споља): Јесте ли сви ту? СИМКА, ГИНА, ТАНАСИЈЕ, МИЋА: Шта је? ПРОКА: Не ваља! ГИНА: Шта не ваља?

СИМКА, ГИНА, ТАНАСИЈЕ, МИЋА: Шта је? ПРОКА: Не ваља! ГИНА: Шта не ваља? ПРОКА: Био сам код нашег општинског адвоката, па ми он каже да смо се ми противзаконито уселили у кућу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Него, остави ти та њена причања и њене другарице, већ се спремај. Сутра ти ваља рано устати. Упаковао сам што ми је најпотребније и легао. Мајка је остала да ми у току ноћи спреми за јело.

Само када се не чује више фијук куршума и фрктање граната. — Ово су божја посла, али не ваља оно што људи раде! — вели Петар нишанџија, квасећи дланове, па после превлачи преко лица да би се освежио.

„Откуда ти?“ — вели ми. — „Шта ради Бата?“ — А, ’оће јест! — додаје огорчено командир, нервозно чупка хлеб, и ваља мале лоптице. — Како си ти? — питам је ја. — Ти стиже, стиже?

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Неће моћи сви стати. — Стаће... може и више, одговори он и насмеја се. — Знам, али то не ваља ; не одговара захтевима хигијене ни науке... — Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.

вама требају многе школе. Без тога не може да се ради ваш посао како ваља. Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...

премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља. Оставила децу саму... Видиш, за то бих је могао узети на одговор. Али, ех !...

Љубица је пазила на децу И крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.

Томе се није надао... Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад. Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...

Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...« »Не, не... то не ваља. Друго... Стоји он онако...

— Е не бригај. Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући. Хајде сад пожури. Стојан оде, а Веља стаде опет ходати,

Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек после на главну ствар.

Гле, и то се испуња, и та жеља !... Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци ?... И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му

Уосталом, за сад само то... — А после?... — Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа. — А-а... Па то не ваља ? — Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.

Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу. — Хм... то не ваља!... Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.

може да буде и истина!.. Боже, да ли је то грехота што се радујем? Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели... И свега овога не би било...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ ПОЧАШНИЦЕ (ЗДРАВИЦЕ) 87. Бисерна брада, Сребрна чаша; Бисер се рони, у чашу пада; Свако га зрно По дукат ваља, А с’једа брада Три б’јела града. 88.

Што се болан не подигнеш? Ево дошли пријатељи И одиве, благо, твоје, Што не речеш: добро дошли! Не фала ти, не ваља ти! Па ћу тебе замолити Мој завидни пријатељу! Тражи тамо друштво твоје, Имаш тамо добра доста!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СОФИЈА: Какав је то мрак, господе Боже! ДРОБАЦ: Споља мјесечина, а унутра мрак и смрад. И ваља ми по томе мраку и смраду тумарати... СОФИЈА: Докле? ДРОБАЦ: Ко зна докле. СОФИЈА: Чекај!...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Они, у академију, примају са шест разреда гимназије, а ја имам осам, и академију, годину. Не ваља то. Много бих губио. Требаће они патриоте и у Аустрији. Да се ја вратим, лепо.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Али, пријатељу, ваља да знаш да у свету, па и у овој пустој гори, има много ствари које те могу наљутити. Ако нема људи, ту су комарци, ту

Дође му један човек па му каже: „Пријатељу, не ваља ти радња. Немој само кресати лишће и сећи стабљику од погане биљке а корен јој остављати, него чупај биљку из корена.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— А јаој! — завапи понеко коме се забије трн у руку или га шине оструга по лицу. — Нема, брајко, ништа без муке, ваља се и промучити, ако мислимо успети одговарају на то најодважнији. Пробише после многих напора трњак и пођоше дале.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. — Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... — Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века...

Потегнем из пушке: дум! — он се закопрца. Аја, не ваља; не би ми дали паре, убио га на спавању... А може бити да би дали: кмет је прочит'о да је његова глава уцењена, па кад

хм... не знам шта му рекох после, али му ту казах: »за злато се рђа не пријања!...« — Е та ти ваља; то си му истину казао, — вели Митар. — Ја.

Требало је звонити. Марко не прекиде свој посао, нити се запита: »Кога ли то ваља огласити ?« као што би сваки други на његову месту учинио. Треба лепо довршити посао који је започет.

гледа... не дише. — Тетице! ... Начини ми, болан, Зорки шешир. Оно старо перо не ваља... И нога јој се покварила. На оваку молбу, тетица би се до сада пренула живо, и одмах стала намештати велику,

не иди!... Тето... узми ме!.. Тета се осврте. Хтеде потрчати очајном детету, али је задржаше. — Стој. Не ваља се враћати! Поднеше јој помодрело, обезнањено, онакажено тугом дете.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ИВКОВИЋ: Па, право да вам кажем, волели би! ЈЕВРЕМ: Е, то ти не ваља, господине Ивковићу. Не ваља ти што си отишао у опозицију, а сад се још радујеш и за Илића.

ИВКОВИЋ: Па, право да вам кажем, волели би! ЈЕВРЕМ: Е, то ти не ваља, господине Ивковићу. Не ваља ти што си отишао у опозицију, а сад се још радујеш и за Илића.

ЈЕВРЕМ (сумњиво): А да није нешто он то подметнуо, па опет: доле влада!? ДАНИЦА: Прочитај слободно, па ако не ваља... ЈЕВРЕМ (чита гласно.): „Драга браћо!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен! Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!

Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. — Како да није брука! — вели Срета.

— продера се Мића »Официр«. — На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе. Живели! Зито! — Тако! Тако ваља! — вели Срета задовољно. — Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!

Шта се нас тичу они тамо?! Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу! Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! — Тако је!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

утега није шала, нити играчка Повремено се враћају у околину Пљеваља Где све, ко и обично, шкрипи и где ништа не ваља! Схвате да су погрешили, па опет беже напоље, Где им није лоше, ал није ни најбоље...

Цене стално расту, пензија танка, Па за живот ваља однекуд да се допуни. И од помрчине понеко је сећање црње! Са свим пространствима у дослуху, Скупивши око себе

Писци? — Кочијаши који су се у мраку распричали! Американци? Ваља: Америчани. Јер није Ликанци него Личани! Личанин може постати Америчанин, али странац Ако се и насели у Лици, неће

— Аој зече, ој баксузе Зашто рониш толке сузе? А зец мени на то рече: — Плачем, јер се ближи вече Па ми ваља ноћ провести Сам самцат, на хладној цести.

Овакав живот јесте живот псећи! У јануару ваља да се ложе Камини, фуруне, штедњаци и пећи!” Пођох у град, у најмању улицу, Са уштеђевином од десет динара, Решен

Можда их не би напао, можда би позно да У питању су уважена господа Коју, на путу до царствујушчег града Вијене, Ваља безбедно пропустити крај Беле Стене...

” „Јутрос, када нам допаде руку, Ваља наплатити сву ону муку! Велики догађај управо почиње, Позивам Поморавље и Подриње, Бајину Башту, Зворник и Тузлу

Тамо, на пушкомет од Пљеваља, Извор је бистре планинске воде, (По варошима вода ништа не ваља!) „Ех, да ми је да одем до Пљеваља Да удахнем ваздуха и слободе, Живот да ми се врати... ех, да ми је!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Ларва ни у коме случају није могла доћи из Месине, већ са другог неког ближег места, које ваља претражити. Кад је себи поставио тај задатак, Шмит се, напустивши од тога догађаја све своје друге послове, сав

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ПА СУ ПО ВРХУ СЈЕЛИ, ГАЂАЈУ ПУШКАМА И БРОЈЕ КОЛИКА ПУТА КОЈА ОДЈЕКНЕ. СЕРДАР ЈАНКО ЂУРАШКОВИЋ Чудне пушке, ваља мушку главу! Свака наша шест путах одјекне, а џефердар Томановић-Вука девет путах једнако се чује.

ВУК РАСЛАПЧЕВИЋ Немој, Драшко, тако ти живота! Не ваља се бити кукавица... Али не знаш, рђа те не била, да су оне шћери Лазареве?

Кâ је носиш, Бог-ти-братска, Станко? ВОЈВОДА СТАНКО Теке, брате, што се дерем њоме, ево неко доба не ваља ми. СЕРДАР ЈАНКО Како сам се синоћ исмијао! У кућу ми однекуд дођоше два момчета, те красна, бјеличка.

Крст је ријеч једна сухопарна, Милош баца у несвијест људе ал' у пјанство неко прећерано. Више ваља дан клањања један но крштења четири године.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А није смела да седне, одмори се. Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.

Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе. До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља. И заиста он је, он!

И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој. Али не може. Пада.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Вечна Правда тешку разастире таму И содомску казну врх народа свега; А с тријумфом њеним и с падањем мрака Ситница ваља лешеве јунака, Сломљено оружје, сјај времена боља, Преко тужног, глувог и трагичног Поља.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Мала Елвира, као да заштити брата, загрли га руком. Остала дјеца муком гледаху господу. „Не ваља дирати тичија гнијезда“, рече свима. „А ти — је ли те то поп Стефан научио да разваљујеш гнијезда, а?

“ „Исти из нашега браства, неки Иво Лукин. Но је и он невоља и нејелица, Господару, нема нигђе ништа, право ваља рећи!“ „А колико је дуга?“ „Главнога и добити двадесет талијера!

“ он ће. „Ама камо ђевојке? камо невјесте?... потрчите који од вас и окупите женскадију!“ То би у час. А ваља рећи да су многе једва и дочекале. Лијеп вијенац дјевојака и невјеста младијех сави се украј момака.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

); ђ) шаљиви говорни изрази (пошалице) — служе за узгредно збијање шале. Такви су: ако је скупо, оно и не ваља; и го и бос и опет му хладно; ова и она кућа само што нису моје, а остале све су туђе; из његове руке и шећер је

би ужад била; Када орао изгуби крила, онда га и пилад кљују; Болест на хату, а оде на раку), или савети и упути: како ваља живети (Испеци, па реци, Не ничи ђе те не сију, Не пружај се даље од губера, Реци попу поп, а бобу боб).

Платићу ти пола на оном свијету, а пола кад се вратим. 2) ШАЉИВИ Ако је и скупо, оно и не ваља. Боли га зуб па рамље. Боље мртав пијан, него мртав трезан. Валај си чојек, ако ја и лажем! Вредан за два лена.

— Не би било добро, да је увек добро. — Добро се не позна, док се не изгуби. — Доброме хату сто мана ваља, а рђавоме једна не ваља. — Онај ми је брат који ми је добру рад. — Добро се дрво на пола цепа.

— Добро се не позна, док се не изгуби. — Доброме хату сто мана ваља, а рђавоме једна не ваља. — Онај ми је брат који ми је добру рад. — Добро се дрво на пола цепа. — Гдје није добријех, ту нема ни добра.

— Лака памет — брзе ноге. — Нек’ ти уши чују, што ти уста говоре. — Реч се мери, а не броји. — Не ваља од језика лопату чинити. — Свачију слушај, а своју сматрај. — Реци макар и једну, али вриједну (ријеч).

— Реци макар и једну, али вриједну (ријеч). — Не реци зло да зло не чујеш. — Тко говори што хоће, ваља да слуша и што неће. — Не кажи све што знаш, не чини све што можеш, не вјеруј све што чујеш.

О УМУ — Цар царује, ум богује. — Ум царује, а снага кладе ваља. — Што снага (јакос’) не може, памет учини. — У мудре главе, сто руку. — Глава је старија од књиге.

— Будалу ће и пас на ланцу ујести. — Да будала зна да је будала, двије би памети имао. — Више ваља драм памети, него сто литара (ока) снаге. — Више ум замисли него море понесе.

О РАДУ — У радина — комадина. — Није свак орач ко се плуга држи. — Онолико човјек ваља колико и како уради. — Ништа се не може од вредна човека отети. — Рано ранилац и каско легалац кућу стече.

— Где нема рада, ту невоља влада. — Кому је врућа постеља, студен му је ручак. — Више ваља подранак, него вазданак. — Ко доцне устаје, и обојака му нестаје. — Лако стани, брзо ступи.

— Не пада снег да помори свет, него да свака зверка покаже свој траг. — Тврда мука кад дође на човека, ваља да трпи док скапље. — Да не да бог онолико мука колико се може трпети. — Крпеж и трпеж по свијета држе.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Соларић истражује и доказује, каким су језиком говорили земљаци и врсници Рема и Ромула; коме Србину Српски језик не ваља, нека га поправља по своме вкусу, и нови нека гради; „Не завидим, на част сваком своје“; а ја ћу само готово да

Кад види човек, ђе се ока стровали и замкне у рупу, а он рече: „А! тако теби ваља!“ Па отиде својим путем и не надвирујући се над рупу.

Кад се већ ђетету досади, онда помисли у себи: ваља да је у свакој воденици ћосо; па спрти своју торбу с леђа и остане, да меље с ћосом.

Соларић истражује и доказује какијем су језиком говорили земљаци и врсници Рема и Ромула; коме Србину Српски језик не ваља, нека га поправља по своме вкусу, и нови нека гради; „„Не завидим, на част сваком своје;”” а ја ћу само готово да

Ово је казано онда, а сад уз ову књижицу ваља казати јоште што. Приповијетка у народу нашему, особито по јужнијем крајевима, највише се зове прича, као што се

букву, па му рече: „Ако ту букву можеш ишчупати из земље, онда ћу те пустити да идеш | у свијет, ако ли не можеш, још ваља да сједиш код мене.

срећан си, сам те је Бог упутио куда треба. Одавде нема до њих више од по дана хода. Само ваља управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов

еда ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара?” Овај га човек лепо упути и каже му и време у које ваља да је тамо. Онда му царев син захвали, па пође унапредак и једва једном дође у град змајев.

Али ко хоће да добије од бабе коња, ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, ко за три ноћи

ко хоће да добије од бабе коња, ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, ко за три ноћи сачува кобилу и ждребе, баба му да коња да бира којега хоће.

” Баба му одговори: „Синко, што је погођено оно ваља да буде. Ето од дванаест коња бирај којега хоћеш.” А он рече баби: „Та шта ћу бирати, дај ми онога из буџака, губавог,

Толики свет помори и затоми.” Чујући то царев син, мало се забрине, па рече баби: „Шта ћемо сад? ту су ваља да и моја два брата пропала.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А и трпезару ваља да пази како не би у лености својој, или на роптање браће, нешто неисправно на трпезу поставио од хране, или неопрано

Кроз многе невоље, рече Господ, ваља вам ући у царство небеско. (Д. А. 14, 22, 21) Зато молим све вас, владајте се као што је достојно позиву вашем, (Еф.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

МАНОЈЛО: Боље да смо пошли на Савамалу, уз Дунав. Ил преко Топовских шупа. Или не ваља ова карта, ил смо побркали терен! ТАНАСКО: Одвали ми руке ова кокинка!

То ти се испрва буни, дува, потпаљује, ништа му не ваља, све критикује, само одсеца, главиња, звекеће, сева ко тоцило, ватра из уста, глава у пламену!

Само да нам се не види репато дупе! ИКОНИЈА: Израдио те швалер, па ти сада не ваља цео свет! Не може све ни по твојој вољи! ГОСПАВА: А кад се загледаш мало боље, шта вири? Из мишје рупе реп ђавољи!

СТАВРА: Спаси Бог! МИЛЕ: На спасеније! ИКОНИЈА (Просјаку): Ајде и ти натегни једну, ваља се! На гробу има пилава, пилетине, и парадајза, послужи се! Нашем Анђелку за покој душе! Станде, живота ти!

Довешћу млађу сестру на школовање, тетку да нам кува, ујну да чува децу, братанца да се запосли у пивари. Не ваља, је л да, кад човек живи сам! Чек да ти прођем с десне стране!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

И већ више не знам где да је нађем тако љуту. Прво стакло што донесем, добра је, љута, али после — не ваља, није љута. И онда грди, виче, прети како ће да ме убије, расели, све ће да нас растера...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

) највише ваља да се старају да добро воспитаније чадом својим даду, да и [х] не размажују, да и[х] не кваре, да и[х] од злих ћуди од

гордост И проче злобе које узрокују сву несрећу човекову чрез све време живота његова; од који[х] зли[х] обикновења ваља да и[х] чувају од детињства.

Зато при свакој прилици нећу изоставити, дајући пристојна правила, како с децом ваља управљати да буду с временом добронаравни и поштени људи, родитељем покорни и послушни, људма с којима живу мили и

И, заист[а], из тога се по вишој части рађају неслога, немир, мржење, вражба и свађа, понеже не познајемо како ваља ни сами себе ни друге.

Притом, будући да какви смо год, морамо један с другим живот проводити, како ваља, дакле, да поступамо и да се опходимо да нисмо један другом теготни, досадни и вредовити?

Ко год не види, не може управ ходити; а ко год не уме мислити и судити, не може ни своја дела како ваља управити. Може један исти човек у једном послу право мислити, а у другом — врло криво; на прилику, Турчин вели да од

Може један исти човек у једном послу право мислити, а у другом — врло криво; на прилику, Турчин вели да од бога не ваља човек да бежи, јер не може утећи ни сакрити се. Имаш право, Турчине!

Имаш право, Турчине! А има ли Турчин право кад вели да ни од куге не ваља бежати? Јок, вала! У том има врло криво. Од бога не могући утећи, не ваља ни да бежимо; а од пожара, велике воде, куге

Јок, вала! У том има врло криво. Од бога не могући утећи, не ваља ни да бежимо; а од пожара, велике воде, куге и други[х] многи[х] зала, могући се сачувати и не хотећи, врло лудо

подобно је корењу велики[х] дрва; за колико година су се углубљавала далеко у земљу, толико потребују да се осуше. Ваља се мало и усудити и почети мислити како ће људи на сто година после нас мислити, ако нисмо ради остати всегда у првој

Ако ништа, познаће браћа моја усердије моје к њима после моје смрти и то је таман време за које се ваља старати и писати. Време је живота нашега један минут, једно тренуће ока и једно ништа, а по смрти чека нас вечност.

Погрешке штампе ваља простити, јер они који штампају не знаду српски, и колико год исправљам, мора нешто остати.| Место рожденија мојега

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњешто и ону двојицу. То је дује чинио као добар човјек,

— Јето тако! Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде владâ како ваља, ја ћу фију! (показа руком како ће га истољагати), па нек иђе откуд је и дошâ.

Прије свега, триба свакој да надинеш име, јер ти ни једна јутром неће изаћи док је не зовнеш по имену. Па, ваља да иђеш прид њима овако (показа му како ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш трчати за њом низ обалу док

— одговори му, такође лагано, Балеган. — Наши људи вирују да нико не може дигнути присветога осим редовникâ, зато не ваља да то чују... Ајте, браћо, ајте!

стриц Чимавичин, не приста у ревену, но још посла писмо, пуно грдње новоме гвардијану, кривећи браћу да не пазе како ваља имовину св. Фране.

Зато тебика особито уди спавање посли ручка. Ти не смиш ни трена спавати посли подне, ка шта ти је ликар река. — Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка ка шта сам навика има тридесет година, онда шта ће ми живот!

Ти не смиш ни трена спавати посли подне, ка шта ти је ликар река. — Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка ка шта сам навика има тридесет година, онда шта ће ми живот! — вели Наћвар љутито.

“ — Па то је онда свемогући крив, боже ми опрости! — викну Вртиреп. — Ко је ту кога довија у манастир? Не ваља то зрно боба! Брне се уздрхта. — Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма?

Не ваља то зрно боба! Брне се уздрхта. — Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма? — Не ваља зрно боба, ни та нити иједна твоја писма! То кажу и паметнији од менека, само шта ти неће у очи да реку.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Зашто сам ђинђуве купио? Десна рука одложи пушку, из џепа извади ниску ђинђува и поче да је ваља међу прстима. Не може да је баци у снег.

„Лело је што си науке добро свршио. Али што СИ се нагрдио оним крпама швапским, То ТИ, Вукашине, никако не ваља“, писао му је отац, а он се смејао. Још тада, и много раније, започело је ово што се вечерас догодило.

Никола стење и ваља главу по узглављу од сена, нож је испод главе, осећа га, види, чује му глас, шкрипав у ребрима, крцкав у хрскавицама,

официри и државни чиновници, сви траже удовице.“ „Ако. Дајем колико затражиш.“ „Не ваља ТИ ТО, мушко моје.“ „То се тебе не тиче. Ја плаћам.

Није на вас, Катиће. Бацио се на неку другу сорту.“ „Боље да буде висок.“ „Право збориш. Газдински хлеб једе. Не ваља да је коњаник мали, па да се не види од коњске гриве.“ На кога ли ће, боже, ово дете да буде високо?

С тобом је нешто много горе. Е, много је нас на овој земљици који нисмо на свом месту и с разним другим како не ваља. Ти ћеш бити велики газда. Поред Мораве неће ти бити равног.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Велику школу, а преподнева трају, наизглед иста као ово, а столећа одмичу, наизглед свако различито, а нека се прашина ваља према Дунаву, који се види и друкчије, и боље и више него сад, неразумљив, тром и стар.

Кад је Милош чуо причу, опоменуо га је да ни у оданости не ваља претеривати. Да ли и сад исти Милош мисли тако? Да ли би сад могао да поверује да га исти Јован напушта?

у кога у обручу а свакоме изгледа да гледа баш у њега (и тој се вештини научио од пацоликог банкара), и каже да дечака ваља брзо однети, можда му има спаса; низами ће с њима, у српску полицију и пред српски суд, а српски житељи ваља да

да дечака ваља брзо однети, можда му има спаса; низами ће с њима, у српску полицију и пред српски суд, а српски житељи ваља да сачувају своје достојанство. Готово у исти мах, каже низамима, на турском, да се не опиру.

Али, на Прудинама га је чекала само шака људи: истина, клицали су му. Стојан одјаше и сакупи у себи речи које им ваља упутити.

Он је дошао да је моли за помоћ: свакако ваља подржати нове законе што се припремају; ти закони ће спасти Кнеза од њега самог а младе кнежеве од невоље које им

Узаман што се о његовој вредноћи и способности причају бајке кад он ни једно ни друго не користи како ваља. Он може више, само како? Неки му је кључић за стварност, скривен дубоко у њему, још недостајао.

да та прича ослобађа сазнање које је одавно било у њему, али спутано: да је сваки вид моћи луцкаста лажа које се ваља клонити као што од надмоћи вала зазирати, нарочито сопствене.

Први пут у животу није био сигуран како ваља да поступи. Реч је, опет, била о куповини. Неки Румун, тек допутовао из Влашке, нудио је Анастасијевићу, као

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ал' какав глас?... По тамном крилу неме поноћи, К'о грдан талас један једини Да се по морској ваља пучини; Лагано хуји к'о да умире, Ил' да из црне земље извире. Можда то дуси земљи говоре? Ил' земља куне своје покоре?

В. Илић С У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво.

косматим својим огроман зељов с њом; А ветар суморно звижди кроз црна и пуста пола, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво. В. Илић ЦИ Сиво, суморно небо.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

навикнута да стојички поднесу све што их у животу снађе, не дадоше се збунити догађајима, већ схватише одмах шта им ваља чинити; они покупише са земље упрашено зеље, воће, месо и рибе, обуздаше магарца и почеше га натоваривати.

Све ове догађаје који су потресали стари свет ваља имати у виду ако хоћемо да праведно оценимо последњег великог астронома александриског Клаудија Птолемаја.

Да би се дошло до потпуног, квантитативног, а не само квалитативног решења, ваља употребити друга, геометриска, а не говорничка средства“.

“ „У таквом случају“, одговори му Фалкенберг, „ваља се борити кундацима, мачевима и хелебардама!“ Већници се опет покуњише, а један од њих обрати се право Герику.

„И мени се изванредно допада“. „Но ваља да се побринемо и за вашег оца, јер ако касно стигне, неће имати ишта да метне под зуб“. „Имате право!

привлачење опажало само на ћилибару, он је показао да се та појава опажа и на другим телима, на сумпору и смоли; ваља их само трењем учинити електричним.

Такво решење неће ми, као она јабука, пасти само од себе пред ноге. Ваља се добро помучити и решити, пре свега, многа претходна питања. Не зазирем од тога, засукаћу рукаве“.

„А зашто?“ „То сам и ја хтео да дознам! Зато сам пажљиво испитао тај преостали ваздух. Показало се да не ваља ни за сагоревање ни за дисање.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

ме у земљу, дубоко доле, и ти мораш бацити земље на сандук, на мене, на твога тату, бар неколико прегршта, тако се ваља, и више нећеш имати оца. Шта ћеш после, јадни, јадни мој Бане, шта ћеш после?

Наши су махали главама оним другим сватовима да се склоне и обиђу, јер не ваља да се младе виде. Они су опет давали знаке нама да им се склонимо. Али се нико не склањаше.

Све оне дужности о којима су ти твоје старешине раније говориле ти си моментално заборавио, ти их, уосталом, како ваља никад и ниси могао разумети.

Улоге добро уступљене, пробе успеле, све урађено како ваља и предвиђено, па интересовање премашило и најсмелије наде. Јер на пола сата пре него што ће да почне, кућа се препуни.

Коса му дуга, врат обријан. Чохане му чакшире са туром до листова, па кад иде ваља му се и тресе за њим она туровина; онда морав фес, па трамболос, у руци бројанице, дуванкеса позади за појасом,

— Како ништа? — Ништа, ете. Ка’ да сам на Плевну јуриш’о. — Е мора бити вода не ваља, друго не може. — Вода, невода, газда-Ико, тек није трговачки. — Како није трговачки? Без увреде! — љути се Икета.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А можда је баш то оно што не ваља. Тешко подносим туђу руку, ма и благонаклону, на мом рамену; не из какве охолости, далеко од тога; просто из неке,

И цигаре им понекад, ваља признати, нису лошије од цигара реномираних духанских кућа. Али то су свакако споредне државне дјелатности.

И сутра дођи опет. За вечером се домаћица извињавала без краја и конца због тобоже скромног угошћења. Знао сам да не ваља одвећ кратко пресијецати то извињавање, лишавајући је на тај начин њене готово једине теме.

Не смијеш тако! Мораш вољети више маму, она то несумњиво више заслужује”. Долорес се бунила: „Не ваља тако учити дјецу.“ А ја сам одмахивао руком: „Остави то крају! Лаж је оно што малформира психу.

Не, то не ваља. Треба бити онакав какав си. Дакако, за некога „бити онакав какав си” значи имати вољу, јаку вољу. И тад, тај нека је

То су дубоко и суштински различите ствари. Велики је осјећај једна чест васионе у нашој груди. Не ваља се препадати нагонског непријатељства и туђости које велики осјећаји побуђују према нама у срцима ситних људи.

Она нам је физиолошки доказ наше суптилности. А уз то и добар савезник у борби против старијих. Много нам она ваља пред њима, много нам помаже у тој борби.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Ама шта ово би? — поче Ђурица. — Би оно што не ваља. Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито,

Боље да се вратим кући! Их, срамоте!... А још харамбаша, хајдук!... Е, нећемо више тако. Мора се радити како ваља, или никако... А шта ли ће рећи Вујо ?... Ко му сме на очи изићи!...

— Вала, мени је право, како хоће побратим. С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. — Не ваља тако. Боље идите заједно. — На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.

А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо. И ја нешто сад разбирам. Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. — Шта, да не мислиш на Ставру? — Јок. Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде.

— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног н неочекиванога питања. — Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом. Са њега ћеш брзо главу изгубити.

И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља. А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви...

— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. — Што, није он ваљада Турчин! — Кажу, не ваља се... — Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Одавде нема до њих више од пô дана хода. Само ваља управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице; кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов

Овај га човек лепо упути и каже му и време у које ваља да је тамо. Онда му царев син захвали, па пође унапредак и једва једном дође у град змајев.

Али ко хоће да добије од бабе коња, ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, и ко за три ноћи

ко хоће да добије од бабе коња, ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, и ко за три ноћи сачува кобилу и ждребе, баба му да коња да бира којега xоће.

Баба му одговори: — Синко, што је погођено, оно ваља да буде. Ето, од дванаест коња бирај којега хоћеш. А он рече баби: — Та шта ћy бирати, дај ми онога из буџака,

пријатељ одбија; нека ти је дакле прост живот, кад ти је мио толико, а мислим да ћеш и ти, ако си човјек, знати шта ти ваља чинити.

Кад види чоек ђе се она стровали и замкне у јаму, а он рече: — А, тако теби ваља! — Па отиде својим путем и не надвирујући се над јаму.

А овај му одговори: — Печем ракију, побратиме! Онда свети Сава рекне: — Дајде, ортаче, да видим ваља ли. А овај му наточи у чашу.

Грбо одговори: — Свијетли краљу, не могу друкчије избавит коња, јер је насред велике ријеке начињена штала, па мени ваља много ронит кроз воду док дођем у шталу. Одмах краљ нареди те му се начинише хаљине.

Идући тако, дође до једнога села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде ваља да је како весеље или слава“, па пође унутра.

ће се она забавити, а ти ону длаку продај какву богату чоеку; него немој да те преваре, јер ова длака небројено благо ваља. Ти ћеш се тако обогатити и своју ђецу прехранити.

— Е хајде ми се завуци под крило. — Па му се вук завуче. Идући даље срету мијех воде гдје се ваља, па запита пијевца: — Гдје ћеш то, пјево? — Идем цару на диван. — И ја ћу с тобом, мој пјево. — Сустаћеш.

Ћипико, Иво - Приповетке

Био је намргођен због ружног времена и мноштва Загораца, с којима се ваља циганити и препирати. Ветар је силно дувао, те се склонио иза зида што је луку бранио.

часу се одлучио што да уради: „Злочин је учињен, убојице су пред њим, а за убиство нико није поднио казну: није друге, ваља га предати закону” . Неимар их поведе к браћи.

Судац причини се као да је пречуо ријечи млађега брата, и прослиједи писањем. Ваља да се сви списи пошаљу на старију власт, да она ријеши коме да се предаду браћа црногорским или турским властима.

—Лијепо ти је изашло, да! — помилова је и господарица. — Сад ваља да се на пут спремаш. Преко обједа о тому се већ није говорило, и по обједу тмица и непрестано монотоно падање кише

По тијесним улицама пролази сваковрсна чељад, а понајвише сусреће дјецу, слушкиње и војнике. Ваља да прође поред саме касарне, а увијек, када се између војника нађе, преда да јој што зла не ураде.

— 'Ајдемо! — вели Спасоје забринутим гласом. —Сутра ваља уранити: сваки дан има посла! — Лазо, сутра ћемо разговарати, вели њему и гаси поцрњеле, жмираве лампе.

— Не мари, ви сте ово први пут дошли на шкољ, а ко дође, ваља да се најпрво са мном поразговори! Је ли тако? — обрне се рибарима. — Остарјела си јур!

— умијеша се Антица мирно. — Није у томе зла! — А што ћу казати? — попусти он. — Она је, ваља рећи истину, мајка овога шкоља. Бијаху јој мили људи, — надода лакше, — али то су њезини посли... Напиј се, стара!

—Ма ча је полудио? —Је и горе, — јави се с кућних врата Жижице жена и настави: — Ди си? Ча не греш на објед? Ваља да те ишћем... Изиђоше на улицу. Жижица у путу опази да га жена прати и окрене се према њој.

Да, биће рода од маслине ка досад! — и насмија се шрезриво. — Ма моја душа ванка тега... Учинићу ча будем могао. — Ваља, — потврди Букало.

и за то брине, мора да се кривац казни, а он осећа да се њој не може осветити: некако тукао би је и миловао, а то не ваља. Осећа да нема снаге, зато треба их тужити суду. Никако друкчије но „по закону”.

— Човјек сагријеши,—вели крчмар, а да ко ће ако неће човјек?! А ваља и опростити један другоме.. . Илија најпослије попусти и ћутке испи своју чашу.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

размишљамо у склопу целога модела културе, па зато ни о улози уметности у прожимању националних култура не можемо како ваља говорити ако се претходно не размотри једно друго питање, наиме какво место и функцију има уметност у систему културе.

малочас летимице поменуто, тек је део српске културе на Косову, за коју мислим да је не познајем ни у целини ни како ваља.

У песми која је пред нама свакако ваља обратити пажњу на смењивање заменичких облика у поређењима: што су гранама листови, вели народни песник у првом лицу,

Само што при томе ваља имати у виду да оне изворно припадају једној сасвим другојачијој – паганској култури. Очевидно је да за њу више немамо

У томе је улога књижевности, и уметности уопште, у ствари непроцењива. Само што при томе такође ваља имати у виду да се пред нама налази књижевно стилизовани опис.

Међутим, још у прошлом веку Александар Потебња је сматрао да троп и песнички текст ваља проучавати као хомологне појаве.

Али се зато ваља осврнути на природу слика из Откривења, које су прешле у народну лирику. Нови завет се, истина, као што је поменуто,

То није усамљен случај, који налазимо само код Црњанског. Ваља се сетити и оне загонетне сенке из Андрићеве Проклете авлије која види и чује, а не говори.

Стару и омиљену расправу о песимизму ваља напустити као промашену. Јер у књижевности до стварних промена долази на другој равни, где се заједно с еволуцијом

Била је то у неку руку и општа тежња нових песника, којом су се разликовали од предратних. Али одмах ваља додати да све границе које у периодизацији постављамо подсећају на аналитичку решетку којој измиче флуктуални развојни

33 Појава је, међутим, знатно шира, не тиче се само Црњанског: ваља је схватити као општу одлику једне стилскоразвојне етапе у нашем песништву, којој подједнако припада и Растко Петровић.

За „Бодинову баладу“, на којој ћемо се летимично задржати, најпре ваља дати једну краћу напомену. У њој се, по свему судећи, подразумева, али не именује, онај исти предео с реком и језером,

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Па изговори!... РАКА: Јест', изговори. Мислиш ти лако је то. 'Ајд нека она каже десет пута: „Туре буре ваља, була Туре гура; нити Туре буре ваља, нити була Туре тура!

Мислиш ти лако је то. 'Ајд нека она каже десет пута: „Туре буре ваља, була Туре гура; нити Туре буре ваља, нити була Туре тура!” 'Ајд' нека изговори то десет пута, па ево ја пристајем нека ми опсује и оца и мајку.

„Ох, ја то не верујем, то није могуће, ја познајем госпа-Живку, није она таква!” Е, видите, тима што вас бране ваља запушити уста. ЖИВКА: Како? Запушити уста онима који ме бране? НИНКОВИЋ: Разуме се! Њима треба запушити уста.

” ЖИВКА: А ти, теча-Панто, нисам те давно видела, како, како си ти? ПАНТА: Па како да ти кажем, Живка, не ваља; све некако наопако. Него велим, сад ако ми мало сване док си ти на власти. Рачунам, знаш, збринућеш своје и подржати.

(Говори.) Е, ово, јест, ово му не ваља. ЖИВКА: Не ваља, дабоме да не ваља. ПЕРА: Кад би се бар могло дознати ко је писао?

(Говори.) Е, ово, јест, ово му не ваља. ЖИВКА: Не ваља, дабоме да не ваља. ПЕРА: Кад би се бар могло дознати ко је писао? ЖИВКА: Па ето, ви кобајаги рекосте...

(Говори.) Е, ово, јест, ово му не ваља. ЖИВКА: Не ваља, дабоме да не ваља. ПЕРА: Кад би се бар могло дознати ко је писао? ЖИВКА: Па ето, ви кобајаги рекосте...

Али овај други колач, што си га испекао Живки преко новина, то ти не ваља. ЧЕДА: Прегорео је мало. ВАСА: Прегорео је много, а не мало! И онда, брате, не ваља ти што се служиш фалсификатима.

ЧЕДА: Прегорео је мало. ВАСА: Прегорео је много, а не мало! И онда, брате, не ваља ти што се служиш фалсификатима. ЧЕДА: Каквим фалсификатима? ВАСА: Па то, на пример, прво си мене фалсификовао.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Станковића и, знатно више, синтакса Милоша Црњанског природно су се због своје особености наметнуле као нешто што ваља најпре расветлити да би се анализа могла продужити на вишим равнима књижевне структуре.

У важније разлике ваља убројати и то што су они својим настанком везани за два, као што је познато, по много чему другачија књижевноисторијска

Ликови Станковићеви, њихове судбине, па и Софкина судбина, могу се како ваља разумети тек кад их посматрамо у њиховоме условном свету, оличеном у вароши која се само у неким приповеткама именује,

И уопште је, код Станковића, телесна страна ликова значајнија него код многих наших старијих писаца, па је стога ваља пажљиво осмотрити, без преувеличавања својственог проценама које се заснивају на голом утиску.

А да бисмо то показали, ваља нам још једном, и у целини, приказати темпоралне схеме приповедања у све три верзије. Под темпоралном схемом

Да би се то видело, ваља паралелно с протицањем времена пратити и сижејну окосницу Нечисте крви, јер сиже укључује у себе облике приповедања, а

Ко његову прозу тумачи, па и Нечисту крв, данас више не може а да се тиме посебно и пажљиво не позабави. Али пре тога ваља рећи шта анализована реченица доиста садржи.

Премда га је Нечиста крв одбијала, песник Јован Дучић за Станковићеве је приповетке, кад су се појавиле, мислио да им ваља дати прво место у српској књижевности, али је за синтаксу у другој верзији свог изврсног огледа (1907) казао да је

Али није довољно указати само на мањак вештине која се, уз нешто дисциплине, може индивидуално савладати; ваља узети у обзир и степен стилске вештине који доноси и подразумева сам књижевни развој.

Неправилност се, по свему судећи, крије у употреби заменица. И то није случајно. На њих и иначе ваља обратити посебну пажњу. Конкретније, и чисто логички гледано, неправилност је у дистрибуцији израженој заменицама.

Помоћу поступка супституције, који се у лингвистици често примењује, сада ваља до у најситније појединости изнутра осветлити барем ту једну реченицу да би се на видело изнеле оне невидљиве ситнице

При томе ваља имати у виду да су сложене синтаксичке операције које се током анализе описују творевине саме те анализе (то су њени

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Викам, господине, зашто да бега у Србију? Србија има доста људи, а ова јој земља ваља, а ми смо, викам, тапија за њу.

“ – „Е, види ти Арнауда: стар па хоће две жене и једну младу као росу... Ова ваља нама, ова млађа. Ето баш за овога агу ћемо да је венчамо...“ Не може да се сети шта је даље било.

Оставио брда и села, која сам чувао докле је било потребно. Оставио их у добру. Сад нека куће без мене. Ако им ваља!.. — И овако сам? — Сам. Горе сам оставио керове, распасао оружје и обесио га о клин.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Било му довољане За слаба тела глад, — Ал’ већ му ваља ићи, Пало му на ум сад Да голубове своје Није нахранио. * * * Не прође дуго, много, Ал’ ево гробу гост: Четири

»Босанска Вила« 1889. НОЋ Рујна зора јесте лепа, А данак је радост права, А вечер је тако мила — Ноћу ваља да се спава. Ал’ ако се кадгод из сна Ти пробудиш, с одра скочи Па погледај кроз прозора Дивну слику мирне ноћи.

Јер није цар умро него човек само — Човеку ваља сузу да дамо. И шта је престо, шта ли круна кобна (Па још кад је гледам са гледишта гробна), И шта је порфир, та

— Љубав има своја права Кâ и слава што ће да му Спомен вечно обасјава. — Па зар кога прати ваља Од божанског оног плама? Зар је љубав срам за кога? — Срам је тад’ и младост сама.

Како ћемо онде То Саваот знаде. Ал’ од земље ваља Да се што украде. Од овакве крађе Ником није штете. Мени Господ шапће: „Тако красти смете!

По вечерњу ваља познати вам свеца, Зато, људи, не будите деца! Не будите деца, не дајте се варат’, Немојте налетат’ на сваки

Маћинска се каша и без молбе кува, Ожећи вас може; ваља да се дува. Не будите деца која се од страве Под јастук увуку па се ту удаве.

Не будимо деца, да се заблесамо. Не будимо деца, да се заварамо. Јер владар Сатурно — то ваља да знамо — Он не ждере људе него децу само. »Стармали« 1888.

Још само тражим титулу часну, Титулу за те згодну и красну — Јер кога одом обаспе лира, Тај ваља да се и титулира.

(„Отров“ што га сејах радо ћу прогутат’), Штедио сам ниже већма него краља, — Ти сад можеш рећи да ми то не ваља. Не велим да гинем од велике снаге. — Где је данас снаге без труна очаја?

Зато није доста: ђубре Кренут’ само са свог прага — Далеко га изнет’ ваља, Да му нема трага. »Стармали« 1887. КАМАТНИК (Уз слику) Саплетена мрежа тако вешто, кобно; У среди жмирка једно

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЕВИЦА: Некаква госпођа Сара долази, пак је тако учи. Све кажу да нисам воспитана како ваља. МИТАР: Кад ниси воспитана, а ти ћеш ићи са мном. ЕВИЦА: Ја не смем, ујо, у вашу кућу улазити. МИТАР: Зашто?

Краков, Станислав - КРИЛА

Војници иду збијени и мрачни. Одједном звечање, тутњава. Нешто се тешко ваља њима на сусрет. Сламом увијени точкови топова потмуло тутње по камену. Омичу се и звече копите коња...

Крило од шатора замотало му је главу. Очупа га од себе. Зацвокота од ужаса. Полудела мрачна гомила се ваља, мрви, риче. Беже распрштале сенке на све стране, скачу, саплићу се преко још поспалих, или можда мртвих тела.

— ... ра—а—а, — урлају дивљи гласови у ноћи. Све то надвишава хучање, рушење. Као да се црна бујица ваља низ падине брега. Хучи и ваља се све брже ка јаругама. Камење се отиска под ногама и јауче. Све се слило у једно.

Све то надвишава хучање, рушење. Као да се црна бујица ваља низ падине брега. Хучи и ваља се све брже ка јаругама. Камење се отиска под ногама и јауче. Све се слило у једно. Ни једне сенке издвојене.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Нигде живота!... И токе ове На мртвим груд’ма неме жалосно, Немају гласа; нема светлости, Где се у својој ваља течности! Разбијен пехар сваке милости!... — То ти је ремек, жено несрећна!... ИСАК: Убијте је!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Не знам, нисам, чини ми се. — То, видите, није добро; наште срце не ваља се трускати у колима; може вам се смучити. А зашто се нисте мало заложили? — Нисам имао кад, заборавио сам, шта ли.

— Нисам имао кад, заборавио сам, шта ли. — О, ја на то никад не заборављам. Макар триста послова чекало, прво ваља заложити свој казан — то је моје правило, и ја га це свето држим.

положаја, хтеде да ме пошље у Шуматовац да ја, који тако исто нити знам где је ни шта је мина, кажем како је ваља упалити.

— Лепо, лепо, Иване, само дед' брже нареди то што ти рекох. — Ја! Имаш ваљда много да пишеш, а после ваља ти се и одморити; ко зна шта нас сутра чека... Ето под каквим се околностима воде ратне белешке.

овде у најопштијим потезима како је извршен долазак ове књажевачке војске амо под Алексинац, при чему, наравно, ваља да споменем и одступање Турака од Књажевца и уопште из Сврљига, јеп је ово турско одступање и повукло за собом

Не знам шта ли му је та позитура требала да значи! Или можда се то тако ваља код команданта. А мене опет потпр'о Комапов: »дајте коња«, па »дајте коња!

Министри су тражили нов кредит за потпомагање устаника. Они су говорили само то, да ваља потпомагати браћу. Ми у опозицији говорили смо да смо и ми зато да се браћи помаже, али смо тражили да се једном изађе

— Махните сад писање, доста смо ових дана радили; ваља мало и одахнути... Али шта је то? Ваше су очи заплакане, ви сте плакали! Шта да му одговорим?

— рече Комаров. Лаку ноћ Т.....; да се одморимо, а сутра ћете са мном преко Мораве у извиђање. — Ваља отерати Турке; то је за сада главно. За све ћемо остало лако.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Кликнем: Оче, мајко, љубо, Друзи, децо, сејо моја! И сузе се моје суше На светлости тога споја. Кроз смрт само ваља проћи, Па ћу с’ и ја с њима слити, Ако л’ тамо нема ништа?! — И тад ћемо једно бити.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

коље, боде, мрцвари, како се ваља у крви као животиња... — А ко је томе крив? — пита Мишић. — Е, није него! — љути се капетан Радојчић.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ЛЕСКОВЦА Прилично је јасно шта ваља схватити под појмом старије српске поезије: како се почетак наше новије лирике, а са много основаног разлога, ставља

1834. песму коју ваља навести у целини, а дабогме не ради њених уметничких врлина. Песма гласи: СОЧИНИТЕЉ, као син Отечества, изван којег

Јесте, смета код Видаковића (и не само код њега) што стално ваља имати на уму да код њега свет може значити и светлост, и васиону, и оно што је својство свечево; да је скори — брзи,

Весело иду селу и граду, и на ког ваља непријатеља. Боже, им подај добар час и дан! XВИИИ век

Милоје Обећ'о сам, заљубљени, пјесну сам вам дужан, — Човек ничиј, свога слова ваља да је сужан. Ја бих пјев'о оно време, искони у свету, Што возрасту сваком своју разакрива мету; Ког осећа наитије, и

Не слушајте, цјеломудре, клетву српске дјеве, Кукољ ваља из пшенице чисте да се пл'јеве. Ви које сте без Србина к'о без листа ружа, И тек Србља шчастљивити све желите мужа, Ви

Нек' Адрија већ не види, заборави Р'јека, Нит' ме чује већ Истрија, Либурније сека; Крајнску ваља оставити, крајње серпске неве, Бодре пјесном испод Истра заснубити дјеве: Нек се чујем од Булгара докле тече Дрина, Од

На крилу твоме плодно тек осећам Обилни живот; с чувствама сладосним На крилу твоме ток блаженства Ваља се љупко по грудма м’ младим, И плодно дрво, лака и травчица На крилу твоме љуби ме весела; И поток мали, вижљав

његову студију Орфелиново Житије Петра Великога, Зборник МС за књижевност и језик ИИ, 1954, 19) да овај псеудограм ваља читати као „славнија Сербији син, тј. син славне Србије.

За правилно читање и разумевање Горестног плача ваља знати још и ово: 1) Испод четврте и пете строфе, у дну листа, испод црте („у доњем дому примедаба”, како је писао Б.

— Истине ради, међутим, ваља рећи да је Змај, поводом педесетогодишњице Суботићева књижевна рада, писао о Суботићу веома похвално, чак и са

Да би се ово место тачно разумело, ваља подсетити на једно друго, у истоме дневнику, стр. 33: На празник Св. Илије Милица је забележила како су јој тога дана

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— А с њиме, канда, тајно шурује Лисица стара, сердар Радоше. ЈЕЛИСАВЕТА: Они су, дакле, тврди бедеми Којима ваља темељ рушити, Да на развали такој подигнем Млеткама мојим сјајне оклопе... Ђурашко!... КАП.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Не иде, дјецо, па ет'!... Неко вели: ово — оно... турски суд!... Мријети ваља — није ни за турског земана било праве, ама... Немојте, моја рођена дјецо!

Те цијеле боговетне ноћи нијесам могô ока на око склопити. Мријети, људи, ваља, а душа излази на тијесна врата: мало сам се и бојô. А како се не би' и бојô кад 'вамо знам какви су Мајданци...

Знаш што је кап? Кажем ти, ако још само једна кап кане — слободно мореш цијелу пинту пролити: не ваља! Управ ти је сад под мјеру: десет гради. Симеун се нешто присјети, па нагну још једанпут. — Није!

а Симеун некако жалостивно отпјева уз Куреповац тамо према Грмечу: Већ је крвца из земље проврела, земан дошô, ваља војевати. Партенији се нешто ражали. Иде, а сузе му врцају, крупне кô љешници: — Е, мој Симеуне, моја грдна рано!

— Е, не мереш, брате, друкчије. Ово је јерусалимско вјенчавање. Девет пута ваља обићи око котла. Тако је то на нашој светој ћаби. Обиђоше девет пута.

— Гавро, брате, ја се огријеши' о те! Опрости, брате! О, проклете моје ћуди! — Вала, Симеуне, не ваља ти посô. — Опрости, брате, опрости! — Викну Симеун и скочи, те се пољубише.

Судац: Колико? Давид: Иште, болан, четрдесет воринти, а сва она моја крезубача у темељ не ваља пет воринти! Судац: Е, кад је тако љута, а није вјенчана, отјерај је. Слободно је мореш отјерати, Давиде.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

” јер си ти, брате, за полић ракије кадар да иструћаш сваку државну тајну. А то не ваља. Једна обична жена па крије своје тајне, а једна држава па да није кадра сакрити своје. И то због једног полића ракије.

ЈЕРОТИЈЕ: Али тебе често хвата та промаја, а то не ваља. Треба да се лечиш, требало би да идеш у какву сумпорну бању. То су оне бање што смрде на покварена јаја. ЖИКА: Јест!

Може бити више, ал' више од шест није било. Пробудим се тако и осетим нешто као да ми не ваља стомак. Јео сам пре неки дан неки спанаћ са овчетином, па од то доба као нешто не ваља ми стомак.

Јео сам пре неки дан неки спанаћ са овчетином, па од то доба као нешто не ваља ми стомак. Завија ме тако и диже ме по два-три пута на ноћ, те рекох да узмем мало старе комовице са кичицом...

ЖИКА: Па јес', што кажеш, у брзини. У брзини га примиш, у брзини га и даш! СПАСА: Јес'! ЖИКА: Знам, де! Него, не ваља му само што смо ти у фиоци нашли сто и неколико лажних динара. СПАСА: Па набрало се. Од дана на дан па се набрало.

'Ајде, нека ти прође засад, само да промениш вино; ооно вино ти не ваља. СПАСА: Променићу, господин-Жико. Изволт'те прекосутра, друго вино ћу отворити.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Он је најзначајнији међу драмским писцима у овом периоду, од којих ваља поменути Тодора Манојловића (1883-1968), иначе песника и аутора опсежне књиге Основе и развој модерне поезије (1987),

Затим Петар Кочић. И најзад, савременици Андрићеви, од којих ваља поменути Исака Самоковлију (1889-1955), Боривоја Јевтића (1894-1959) и Марка Марковића (1896-1961).

Ускоковић. У лирици ваља поменути Велимира Живојиновића Массуку (1886-1974). Ретко који песник, међутим, својим делом обухвата тако дуг

Између више песника у широкоме формалном и тематском распону ваља поменути барем два-три најистакнутија: Вито Марковић (1935), Милован Данојлић (1937), који је све значајнији као

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

По тамном крилу неме поноћи Кô грдан талас један једини Да се по морској ваља пучини; Лагано хуји, кô да умире, Ил’ да из црне земље извире. Можда то дуси земљи говоре?

ваљда, пет стотина Црних риза и мантија — Али нигде ведра лика; Већ кô она туга тија Спустила се помрчина, Па се ваља као змија По грудима становника...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ИЗ ЂУРЂА БРАНКОВИЋА УВИ МЊЕ, УВИ Уви мње, уви, залуд глухота, чујем, иза брда ваља!... У срцима тама, Богу на извору ври, потекло на реке, у жилама место крви грех!...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Где се а. сади, не треба ни подизати кућу ни спавати. Кад се једном запати, не ваља је затирати (СЕЗ, 32, 1925, 16). БАГРЕМ Аказіе (робініа пѕеудацаціа).

који је девет дана и девет ноћи био у зејтину, ваља намазати дете које има глисте (ЗНЖОЈС, 15, 1910, 160); такав је зејтин балсам за сваку рану (іб.). Мирисање сувог б.

БУНДЕВА Кüрбіѕ (цуцурбіта мело). Бундева, тиква. Не ваља да их деца једу, јер ће им расти гуша (СЕЗ, 13, 1909, 405); ко једе њихове коштице, добиће ваши (ЗНЖОЈС) 19, 202).

, 373; СЕЗ, 14, 67. При том ваља нагласити да сва »Видова врела« лече, на Видовдан или иначе, од очију, цф. нпр. СЕЗ, 41, 1927, № 185; Милићевић,

Сцхр., 3, 274 идд). Да је в. л. сеновита сведочи нам и пропис да после заласка сунца »не ваља бити ни под каквим дрветом, особито не под лозом, јер ћеш ограисати« (ГЗМ, 6, 1894, 674). — С друге стране, в. л.

прави се »Богу брада« (СЕЗ, 17, 17; 212). Празник г. је Преображење. Пре Преображења не ваља га јести, а тога дана носи се у цркву и освећује и први пут, као причешће, окуша, и даје се болесницима (ЖСС, 140;

(Караџић, 1, 1899, 210). Ако на Спасовдан пада киша, то шкоди црном г. (ЗНЖОЈС, 19, 198). На Нову годину ваља појести у винограду главу од веселице, па ће грожђе добро родити (БВ, 16, 1901, 97). Да не би тице чиниле г.

примере у Софрић, 78 ид). Г. се меће у уста божићној печеницу (ЖСС, 169). Г. не ваља мирисати, јер ће брзо да иструли (СЕЗ, 13, 1909, 414). У народној медицини г.

у воду за умивање (»ради здравља«, Караџић, 1, 1899, 163); такође се, »здравља ради«, ваља окупати у врућој води у којој је поред неких других билака метнут и д. (СЕЗ, 17, 533). Д.

(ЗНЖОЈС, 7, 1902, 195). Иначе се о ж. в. верује да под њом станују нечастиви. Стога, кад грми, не ваља ићи под њу, јер је свети Илија удара громом, гађајући ђаволе под њом (ГЗМ, 6, 1894, 371).

Цевчицом од з. боду се колачићи »младенчићи« (9. марта, СЕЗ, 16, 131). 3. не ваља ложити на ватру, »јер ће те болети зуби« (БВ, 11, 1896, 292, Горња крајина).

При томе ваља имати на уму да се мртвачка жртва уопште баца у реку (в. ГНЧ, 41, 219 ид), и да »ђаво« често није ништа друго него

Ћипико, Иво - Пауци

Човјек оде и понесе бакалар. —Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.

— Немој, господару, жив био! Ја бих дао хиљаду талијера. Газда се насмеја: —Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.

сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља... Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи... Дођи по њ, кад хоћеш!...

— Ко вели да си давао двије кварте? Пусти, болан, — мило за драго! Друкчије што хоћеш, али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено? —Али биће трошкова! —Пашће на онога који изгуби...

Па, разгледавши краву, вели: —Нема на њој никакве биљеге... —Нема, али има свједока... —Не ваља ти, — одсјече рубач уозбиљивши се— ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш! Можеш, ако је твоја...

Раде се насмија преко воље: — Одавно већ ја не вјерујем у гатке! — одговори замишљен. —Не ваља тако, Раде, нису то гатке, свјетује стара. — У свакој ствари, сине, бог је свој знак оставио!

— јави се јаче стара им мајка. Ето ме удија... Иве, с ким си дошао? —Сам... Ма ни потреба да се дижеш. —Ча ти је? Ваља да ти направим постељу. У соби шушну слама и шкрипну постеља. Мајка се дигла и одијеваше се.

Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне. Земља суха, праши се и к'о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.

— Боже мој, зашто ми живимо! Све је за вас! Рђава рана до бога, а уби труд! Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити. Ето, од сванућа, па до мрака ... Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого?

—Увијек ушћинете чагод!... Ма не смета, ну оне би нам могли дат'. Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... —И мени је приспија.. —Говори да је у вас скупљи...

— Уморну не да се шетат'. —Тако је, — јави се истиха Марија и надода к'о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. —Ала, дицо, лећ'! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит'?...

Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит', ако не, ваља намирити „празно за пуно”. Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могло бит' на

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

дао ни кокошије јаје ни шаку жита; за таквог можда и највише јер је његов живот овде на земљи био препун патње, па му ваља измолити бољу судбину на небу. Нисам могао више да се замлаћујем са тим немогућим човеком.

„Не волим шаљивџије.“ О Дадари ништа није хтео одређеније да ми каже. Има ту нешто што тек ваља наслутити. Заиста, међу свим Лаушевим људима, Дадара се издваја својом бистром главом, трезвеношћу и постојаношћу, али

Нема ни најмање недоумице шта ваља оставити, а шта ишчупати. Јеванђеље не допире до њиховог ума, оно им се чини као смутња која их збуњује.

Сирота моја Анчица се приказала овим згранутим тикванима као ала којој на мегдан ваља извести достојног противника. Избор је одмах пао на Мијата Видића, соколара.

Занима га очигледно ова распра која се међу нама води. Једни говоре како га ваља казнити, други — да би казну из виших разлога требало избећи. Сви кажу: крив је, нико не каже: није крив.

Може рећи: ја сам ту, браћо, једини ја знам камо се ваља запутити, следите ме. Василије Кад је чуо да Никанор већ два дана и две ноћи седи у Митровачкој пећини, игуман

Знао сам шта ми ваља чинити. Нашао сам три простране торбе од козје длаке, сакрио их на тавану и ужурбано почео тражити по манастирским

се у све што видим и не видим, тај је прстом није такао, ни погледао је није равно у очи, мушки и крволочно како жену ваља гледати, него се устезао и снебивао, смеран као младица прво вече, миловао је кришом из даљине својим питомим оком,

Све је то било у реду. Дотле је све ишло како ваља. А онда ми је пала на памет једна будалаштина која је смањила учинак мога лова.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1889. У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и крŷжи над мојом главом, Мутно је небо сво.

Грозно је и страшно, ал' признати ваља: То је са мном била непријатна шала. Ал' послови таки са нама се десе, Кад расејан човек удара адресе. 1891.

Не чује уво веселога гласа, А ветар шуми, звижди и јауче; Па диже магле са висова тавни' И као облак ваља их у равни. 5.

Он је грабио нагло и згурен мислио тако, Набивши на главу гуњче, јер пљусак осу се јако, А ваља подуже ићи. Но муња кад плаха сену, Он стаде кô дирек право, јер своју сопствену жену Упази крај селског друма.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

И Ви сами, драга пријатељице, не оспоравате недостатак писане речи „уз коју ваља у мислима небо разапети“, но држите да су те њене слабости у исти мах и извор њене снаге.

То није лака ствар. Ваља замислити четири осе, три простране и једну временску, управне једна на другу. Како год да их размешташ овамо-онамо,

То значи: не мењати свој просторни положај, него се само у времену кретати у прошлост. Ваља, дакле, да се вратим у своју наслоњачу.

Одавде се виде, као на длану, све јавне грађевине, па и приватне куће. Пре но што сиђемо доле, ваља да одавде, сагледам и задржим у памети главне улице, артерије вароши, да бих пошао право оним путем који води

Све је, дакле, удешено да не може бити боље за наш пут. Ваља само очи затворити и отиснути се из садашњости. Ја их склапам, и слушам већ ритмичко ударање безбројних весала

Ту се прже слатке кесеге, витке кечиге, пече широки шаран, спрема свежи ајвар, и хлади смедеревско вино. Онамо ми ваља поћи!

Звездано небо је сат са којега се читају ти часови, а пролетња равнодневица је његова казаљка. У практичном животу ваља употребити друго једно време: сунчано.

Датум празновања Ускрса, а са њиме и датуми свих покретних празника, везани су за мене Месеца. Те мене ваља унапред одредити. Први практични податак за израчунавање тих мена нашао је, још у петом веку пре Христа, Грк Метон.

је наш конгрес, после великих свечаности, отпочео свој рад, ми смо се брзо сложили у томе да нашу календарску реформу ваља ограничити на поменуте три одредбе у којима се хришћански календари разилазе.

У томе првом питању није било размимоилажења, но шта ваља после тога урадити, ту су се мишљења разилазила. Неки су мислили да се треба на томе првом акту зауставити, па

календар, онда напуштамо науку, а ако задовољимо захтеве науке, онда се удаљавамо од календара осталих хришћана. Ваља нам проћи кроз ту Сцилу и Харибду, у којој су заглавили сви досадањи предлози за реформу православног календара, сви

Када се небо заруменило, мени је свануло у глави да се при нашој реформи ради у ствари о решењу овог задатка: Ваља остварити такав календар који одговара потпуно садањем стању астрономске науке али подесити његов ход тако да се он не

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Хај, урани, па устани, Све већ чека – на тебека. Ко урани зором рано Сретан му је данак сван'о; Јер са сваким послом ваља Добар газда да управља. Тек га газда руком лати Благослов ће Бог послати.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Утрче слушкиње. ПРВА СЛУШКИЊА (преплашена, пренеражена): Јао, Стано! Ено луди Парапута где се ваља по авлији. СТАНА (љутито): Па што га не нахраните и напојите? ПРВА САУШКИЊА (уплашено): Неће! Баца хлеб.

свој грех испаштала, била кажњена целог живота, овде, у овој кући, има Парапуту, онако унакаженог, блатњавог, што се ваља по улицама и спава по камењарима и под плотовима, да негује и двори... Прво њему хлеб да дâ, па онда она да узме.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Један ће тад узети да умири. „Мора се признати да је човек напредовао и све тешкоће, као што се ваља, постепено савлађивао. Почео од рукава, прешао на капут, па на панталоне.

Али га нико даље ништа не пита. Кад у једној породици почне да не ваља, ћутањем се бар одлаже оно што ће и тако доћи.

Он се брани како уме. Некада и изненади жену. Та ти ваља, Тодоре! — обрадује се госпа Нола. Некада се сплете и празнослови. — То ти је, Тодоре, кора без ора. Не ваља ништа.

Та ти ваља, Тодоре! — обрадује се госпа Нола. Некада се сплете и празнослови. — То ти је, Тодоре, кора без ора. Не ваља ништа. Остави се тога.

А овај ваш кукуруз, душе ваља, сила је: разјареним биковима снагу ломи. Да човек не верује, док не доживи... Ето, драга госпа Лела, после свега мога

Све ми се чини да он од мог дара цркви одваја за себе... Све су краћи и краћи рокови његових нових потраживања... „Не ваља зејтин, госпа Лазарићка!”... Не ваљаш ти, мој брајко. К'о сви црквењаци, више је у биртији него у цркви.

Јулица ми рече и нешто горе. Оно што за те крајцаре купи, наравно ситнице којекакве, даље продаје... Не ваља то... А мали Лука, верујте да ми баш није мило да то за Швапче кажем, али морам истину говорити: на том је детету

Жупник види да шлајферово здравље не ваља, боји се у последње време да ће он бити премештен, па да његов Ханс — Срба дрско подвлачи — сврши школе што је брже

Оно трзање уста се поправља и губи; добро је казао онај мој доктор, ваља му памет. Али ето, школу, није волела, а и домаћи посао не ради с радошћу. Нешто је распиње. Не воли сад ни друштво.

А моје је да помажем ... Али ћу ипак још покушати да... требала сам то израније спремати. Много сам ван куће, не ваља то, не знам шта се збива. — Кад је стала пред Јулицу, видела је да су и њене очи уплакане. Сузе збуњују и јаке.

Дошла је депеша, и госпа Нола је нагло отпутовала. „Однела је шешир с перјем .” — „То или је добро, или не ваља.” Тако су говорили млађи, шапућући између себе. „Вадила је новац из банке” — саопштио је целом свету зет.

'Ајд што је нагао на речи и на ударцу... То нам је од дедова остало, сви смо такви. Него карта не ваља, то Срби нису измислили... Да, да, ко коцку заволи, тешко ће бити ваљан човек. Али, борићемо се, Србо и Соколе!

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Но кад нема, будимо задовољни с оним што имамо, премда и то није најбоље правило; јер ако имамо рђаву ћуд, ваља ли да будемо задовољни? Ако у постељи радо до девет сати смрдимо, треба ли да будемо со тим задовољни?

Роман је јошт спавао, јер приметити једанпут за свагда ваља да је код њега, као и код млоги други најмилије било занимање ркање.

« Приметити ваља да је нашој иројкињи својствено било брзо говорити, које мало промукле речи њене издаваше као кад у пролеће први пут

магарац који је Муамеда у месец носио тако беславно умро као и млоги људи на свету; и из овог поучавамо се да никад не ваља пре смрти говорити: срећан сам, или славан сам, или ништа ми не недостаје.

образу глади, а мушко опет да своју жену по леђма поглади, премда се често случава да ни мушко нит’ женско није како ваља углађено, и тек у том своје блаженство находе што примечавају да је једно као и друго једнако Блажа.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Али се мени предговором ваља оправдати што сам предузео овај посао — писање биографије — којим се обично баве пропали политичари, прогнани владари,

Јер ваља знати да те биографске кројачке радње не кроје само нове биографије, већ врше и све остале послове: прерађују старе,

ме нађу; једанпут сам прогутао цванцик и због тога само морао да испијем сто грама рицинуса (отада ми ни данданас не ваља стомак), а једном сам опет пао у фрас, и то без икаквог нарочитог разлога, већ више из пакости према доктору који ме

Све док нисмо први пут чули за реч Артаксерксес, ми смо ломили језик оним народним: „Поп посеје боб“ или „Туре буре ваља, була Туре гура, нити Туре буре ваља, нити була Туре гура!

Артаксерксес, ми смо ломили језик оним народним: „Поп посеје боб“ или „Туре буре ваља, була Туре гура, нити Туре буре ваља, нити була Туре гура!

— Дечански је, чим је сео на престо, прогледао. — Стеван Првовенчани је умро 24. септембра 1228. године, али ваља имати на уму да се сва политичка радња тога владара развија пре његове смрти.

Али, да се човек може правилно користити овим лепим књигама, ваља му изнети из гимназије бар она прва, основна знања, која ће му служити као основа за разумевање појединих појава.

А ваља знати да је наш професор географије имао доста тешку руку и да се врло радо њоме служио. Док би говорио о земаљским ств

Јер ваља знати да смо се ми вратили ономе лепоме обичају средњега века, стављању науке у стихове, као јединоме начину да поједин

“ 1 Јер ваља знати да ти професори латинског језика не умеју више ни о најобичнијој ствари да говоре без латинског цитата.

3 И онда мораш мислити шта говориш, а не тек qуідqуід ін буццам,4 јер ваља знати и упамтити да ће ти све то у животу требати. Нон ѕцхолае ѕед вітае діѕцімуѕ!

А ваља посматрати те професоре, те видети са каквим задовољством увлаче полако ђаке у све дубље и дубље вирове и матице, пружа

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

ЗАРОБЉЕНИ Иако непријатеља нисмо честито видели, осетили смо јасно да се за нама ваља нешто велико и гломазно. Тешка артиљерија рила је земљу вулканском снагом, и пред несхватљивом навалом челика прскали

Узео пешак из напуштене радње дугачак ланац, у нади да ће га доцније однети својој кући. Капетан Ваља се љутио: — Видите оног репоњу, молим вас, како се натоварио. — Пустите их. То је добар знак.

— Јаој, не дајте ме! — викну неко иза мојих леђа. Ја се упола окретох и видех само једну тамну масу, коју вода ваља. И нехотице зауставих коња. — Терајте, што стојите! — виче са обале поручник Коста.

Овај неумитни нагон за опста-нак стреми као неумољива матица речна, ваља, обара, руши, остављајући за собом изнемогле као непотребан терет. Они ће пропасти, умрети. То је неминовно, неизбежно.

Брза и дубока, прљава река хучи и ваља неко дрвље и шљам. Прелаз је предвиђен само за пешаке, и сада се договарамо, како стоку да преведемо.

Противници се бесомучно даве, потмуло ударају, саплићу и по десетак их се ваља на гомили, док околна маса урла. Група војника посматра побеснеле играче и тад ће један рећи: — Ја, оца им њиног,

— он се обрати команданту дивизиона: — Зове вас командант пешачкога пука. Потпуковник Петар приђе нам: — Не ваља. Непријатељска пешадија пришла до жица. Војин почео да дејствује, али је заћутао.

— Шта је било те ноћи? — Било је оно што не ваља. А најзад, то се могло и очекивати. Наше трупе биле су више него преполовљене. Резервна одморна војска није пристизала.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Капљица чврсто приону уз свој Цвет. Шта их се тиче пустињски ветар који ваља песак као таласе? Шта мари ако и њих понесе?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

— Зар мајка родила, чувала, па сад мајка не ваља, а она, Циганка, добра?... (Одлучно): Да кунем, ох, да кунем! (Скида шамију, иде пред икону, клечи и куне): Синко, да

Седни! Окуси! Само хлеб, со! МИТКА (Томи): Седни, седни! Зар не знајеш да се не ваља, да је лоше, кад се на овакав свети и велики дан дође, па да се не седне, не окуси хлеб, со... Зар ја да ти то казујем?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

шупљу, Неретва се ломи, а с високих кука Нага дјеца скачу и с виком се купљу, Док најмање једно по пруду се ваља Галебови круже. Неколико праља Пратљачама млате, и о гребен греда Разбија се ехо, мре.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Она је била рада кавзи, она је знала да је „крвца из земље проврела“, она је осећала да је „земан дошô“ кад „ваља војевати“, она је хтела „сваки своје да покаје старе“.

ледом и снијегом усред љета као усред зиме; кад погледаш стрмо испод града, мутна тече Тара валовита, она ваља дрвље и камење, на њој нема брода ни ћуприје, а око ње борје и мраморје... А какав је Скадар на Бојани!

калпак, девет челенака, и десето крило оковано, а из њега до три пера златна, што куцају Груја по плећима, — ваља крило хиљаду дуката; донесе му свилена појаса, и за појас двије даницкиње, обадвије у чистоме злату; а покрај њих ножа

упућује овакве речи убијеном противнику који је налик на ронца пао с борних кола: Ај, веома је брз, колико лако се ваља!

би људе он нахранио оштриге тражећ, из лађе скачући брзе, иако је немирно море, када се с кола зна да лако по пољу ваља. И међу Тројцима, дакле, имаде ево ронаца!

Ето доље под градом Леђаном изишô је краљев заточниче, зове тебе на мајдан јуначки; ваља ићи мајдан дијелити, или нећеш одавде изићи, ни извести свата ниједнога, а камоли Роксанду ђевојку!

ледом и снијегом усред љета као усред зиме; кад погледаш стрмо испод града, мутна тече Тара валовита, она ваља дрвље и камење, на њој нема брода ни ћуприје, а око ње борје и мраморје; већ ти отруј војводу Момчила, ил' га отруј,

јунаку чудно одијело; о бедри му сабља окована, на сабљи су три балчака златна, у балчацим' три камена драга, — ваља сабља три царева града. Вели јунак Туркињи ђевојци: „Сестро моја, Туркиња ђевојко, кога имаш код бијела двора?

вечерати у по ноћи као у по дана; и даћу ти сабљу оковану, на којој су три балчака златна и у њима три драга камена, — ваља сабља три царева града; још ћу царев печат ударити: да те везир погубит не може док честитог цара не запита“.

и од чиста злата; на војводи калпак свиле беле, за каллаком од сребра челенка, о њој златни триста трепетљика, свака ваља два дуката златна: у челенки два камена драга: војводи се види путовати, кроз крајину водити војводе, у поноћи кано и

тебе суру бедевију, бедевију што ждријеби ждрале, што ждријеби коње огњевите; објесићу т’ сабљу о појасу, која ваља тридест ћеса блага“.

А Милош се с коња поклањаше, те лијепо дара приваташе. Други шура сабљу донесао саливену од сувога злата, — сабља ваља млого била блага, опаса је зету о појасу: „Носи, зете, те ми се поноси!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Прво „хм“значи да је твој шкрљак много оштећен, друго „хм“да ми треба игла и конац, а треће „хм“каже да ми ваља наћи нешто од чега ћемо начинити поједени крај обода. — Може ли какав комад лима? — упита Стриц.

! — Јованче! Хајдуков гроб ћути у сјенци дивље крушке на ивици Гаја. Тамо се ваља заклети на вјерност чети и друговима. — Охо, па то је нешто озбиљно! — тихо рече чак и велики објешењак, Ђоко Потрк.

— Опа, алај ће бити мекано! Спаваћемо по читав дан. Разигра се и одомаћи чак и Жуја, па узе да се ваља и преврће по донесеној папрати.

Ето мене сутра рано. Пази, добро чувај логор! Иако је из „разговора“са својим Николицом схватила да јој ваља остати у логору, Жуја ипак стаде жалосно да цвили кад је видјела да малишан заиста одлази.

А у логору је, ваља признати, сваки дан дограћивано нешто ново. На Жујиној кућици, на примјер, већ неколико дана кочила се глатка плоча с

— Само се ви шалите, али ако нас неко заиста уходи, неће добро бити — опомену их Јованче. —Ваља нам бити на опрезу. — Можда је неко пролазио каквим другим послом па случајно упао — рече Ђоко Потрк.

Бјежаће онда и склањати се свак, јер се не зна на који ће крај од раскршћа окренути. — Најважнију осматрачницу ваља поставити на бријегу Лисини — предлагао је Јованче.

Сад поче да се ваља нарочито густ и мрк дим, али не пође увис, јер га подухвати неки повјетарац и понесе по самој заравни.

— викао је други глас. —Опколиће Гај — забринуто рече Николетина — тешко ћемо се сакрити. Ваља нам нешто измислити. Застао је, поћутао, а онда се одлучно лупи руком по бедру и одреза: — Сад знам шта ћу!

— Па чуло се мећу њима да је у Гају наш главни партизански логор. Тако је причао један њихов заробљеник. — Онда нам ваља одмах у скровиште — дочека Јованче. — Хајдемо брзо. Јованче окрену у јаругу, према пећини.

Колико је тако проспавао, то ни сам не би умио казати, али кад се пренуо, прва му је мисао била: — Ваља опет у извиђање.

— прошишта митраљезац. — Очерупаћу те као пијевца! — Ни пијевцу није мане — мрмљао је стражар. — Ваља га само добро скувати. — Овај ти је потпуно луд!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Тако и обашка свакој травици свој дар јој вода издаје. ДРВЕЋЕ И ВЕТАР Ветар холујаст ваља дрвље и камење; По планина искорењује и собара Високе букве, храстове и дебеле тополе.

Посвећује све воде, а и зли, личући му на крв. ПЕСМА ЉУБАВИ И СТРАХА За кога је страх, — страх да му је! А коме ли ваља имати част и поштење, част буди му!

ПРСТЕН НА ПРСТУ У Богу ваља да смо тако израсли, кано гране на дрвету; ш њим тако се држати и боравити кано невеста с младожењом, ка пчела на

Та ваљаше му господар, или му ако био слуга, ко ће га дизати и преносити тамо, овамо. Или ка нека свирала, дудук ли — ваља јој свирац да је држи и својом мајсторијом разлико и лепо свира ш њоме гласовито, те свога господина да весели.

забаљају а ја што наћи, ја и ништа (а толику муку и дангубу подносећи им) — да колико паче одвише нама о светоме писму ваља да је забава, што нам је подражије од сребра и злата за душевно нам спасење.

Скупе се где на коју воду шумска жедна зверад, — пити не могу; ваља им чекати док не дође инорог. Кад он стигне, та и замочи држећи му рог у води, таки лепо питку воду, још лековиту је

« »Ако је бог златан, то опет он ваља сиротињи потребној за храну!« Кад дочу да се већ наблизу примакао к ономе његову граду Лићиније, та ома и седе на

А докле је кочиш трезан, дотле и колима лепо и право пути, ако ли за много се не може истрезнити, то кола помало ваља да се сатру кад о себи зобни коњи мах преузму.

Али грех је, рече, голема пагуба! Зато напред ваља да се укаже свима с педепсијом нека се сви не губе у то газећи. И сазнаду то, колико муке и беде једно преслушање

Ако ли баш види а не ваља и низашто неће бити, једанпут га се махне, отисне га од себе и из куће га истера: нек се скита и битангује куд му

Сотим путем у своје нуријско му село пролазећи, неки поп виде га где се онде невољан ваља сав израњен. Гледну на њега, не знаде што да му чини. Прође и остави га тако.

Сви ови изокола Хананеји посташе нам непријатељи. Нити више овде смимо боравити. Таки нам ваља кудгод скоро бежати; а што је нас једна шака људи еда се можемо бочити супрот свега овога вилајета?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Бре, бре, бре! — наставља Дока. ’Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!... Е, што је човек кујунџија, па се разбира у злато!... Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...

— Болна? — Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дин, ете. — Па млого ли си болна? У чаршију и ма’алу неси искачала? За какво искачање па збориш?

у јавно мнење које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!

— дира га Замфир. — Неје ништо лошо... Теке... зборим си... за теб’ неће да ваља!... Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеиф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...