Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Е, баш сам жељан људи и света!... Не знам где се мој стари пријатељ Марко толико забавио? Има, ваљада, две-три недеље како нам није дошао?... То ви’ш, Маро, није лепо од њега!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири),2 да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све, не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје поверене му пастве, него седи као станац камен или кула светиља крај
Осванула је света недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља. Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради, и побожни свет
Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе. Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира, колико му брига допушта, дремуца помало.
Матавуљ, Симо - УСКОК
У Дубровнику је једна чешка чета тобџиска; неће, ваљада, бити тешко по њеком послати писмо на дубровачку пошту; наћи ће се, ваљада, и њеки од трговаца которских, какав
је једна чешка чета тобџиска; неће, ваљада, бити тешко по њеком послати писмо на дубровачку пошту; наћи ће се, ваљада, и њеки од трговаца которских, какав пријатељ црногорски, на кога би могао стићи одговор.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Љубомир, вели он, показује »магарећу памет« када се жали на оно што чини »светињу«. »...Наш Љубомир ваљада је чуо гдје Доситеј и Рељковић (и јошт гдјекоји) вичу на обичаје народне, а није знао расудити, да су они у том сви
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Задигао главу, пригрлио корпу грожђа што је на просио и коју ће сад продати у чаршији за ракију. Зато се ваљада толико и жури, подскакује, набија шајкачу на очи, испрсује голе груди и пева.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад би у неко доба ноћи, дођоше виле да се купљу, и стадоше говорити како се излијечи краљева шћи: — Ваљада нас је — рекоше — неко слушао кад смо говориле да би се овом водом иза нас излијечила.
Упита га син: — Што ће рећи да тебе зову стара а мене млада не, кад бих ја боље и запјевао и поиграо од тебе? — Ваљада им је нестануло дрва али воде, — одговори магарац.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Отиде.) ПОЗОРИЈЕ 4. МАРКО И МИЛОШ (воде магарца) МАРКО: Купите магарца, купите магарца! Кукавац Јаша, сад ваљада чувствује шта је магарећи зној. МИЛОШ: Играчка. Зар је тешко постати магарцем?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица га уплашено погледа. — Није ваљада тако свуда?... То би било страшно зло. — Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у
И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове. Гојко се обрте к њој, па је
Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно
Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то ? Она се замисли и не дође ни до каква решења. Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила...
Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак... Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком... А сусед Глиша даће коња... Хајде да се тражи коњ!...
Само то треба сачувати... Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати. — Ја све чиним... О, ваљада ме неће Бог више мучити ?... Доста је било!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
тек онако... моћи ће поднети... Капетан, без сумње, закључи да се нема чему надати од њега, па ваљада мисли у себи: »какав си ти — таква ти и пушка!
Понови у памети све досадање значајније испите, и дође до закључка: да га досад није срећа остављала. Па ваљада неће ни сада! Кад је могао досад добивати најлакша питања, можда ће моћи и сад... »А шта би сад могли да га запитају?
Тако га ми заборависмо, а и он је, ваљада, био заборавио на своје старо господство, — научио се на рахатлук, а и старост га сустигла, па се доста, богме, и
Моје премишљање брзо прекиде овај господин. — Ја сам Константиновић... ревизор. Чули сте, ваљада... ехе!... узвикну он гледајући ме како сам се изненадио, збунио и уплашио. — А, молим... част ми је...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине. Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући. Сви га воле и почитују, само га помало
обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.
А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци.
Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања. А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.
И Срету обузме нека милина и неки понос. Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св.
су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
кућу не сме нико да уђе, ни близу ње прође, јер виде и знаду да ја овде стојим, а ти једна ниси се плашила овамо доћи, ваљада си знала да ја авет нисам?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Остали се још увек не померају: стоје, под утиском оног што су видели на небу.) ИКОНИЈА: Е, па, сад је, ваљада, готово! Све је било како налаже обичај! Гледајте да нешто не заборавим!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Откуд, дакле, несрећа? Ваљада је са стране чловекове. Ај чловек, бива ли својевољно и добровољно несрећан? Никако! Јасно је, дакле, да из незнанства
блажена турска земља гди има таки[х] пустиња које људи са своји греси не скврне; ту ти се човек ласно може посветити! Ваљада је бог ту земљу благословио, те само у њој има пустиња.
Овај узме новце, извезе ме на брег, избаци за мном моју торбу, пак отиде својим путем. Зовем ја! Молим! Он ништа; ваљада је био сасвим глув.
Пети дан мој попо, зар ваљада је прегледао шта ја имам у торби, и видећи да ту ништа не стоји него две-три књиге, неки рукописни папири и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене ? И то су ти, ваљада, подметнули? — Не знам, господине... — Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.
Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе. Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога
— Не знам, како ћу... — Хајде, молим те. Ваљада ме се не бојиш? — Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно.
— Па... видиш сам... Зло је, не може бити горе. — То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. — Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? — Ни једнога нисам мојом руком дирнуо.
Такво срце не би се само покварило. Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако ? Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?...
Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па
Даћу му много, врло много од овога првога посла, само да га придобијем. Видиш, цркао је за паре... Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?... А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...
— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много. Наишао ваљада послом, да му што јави. Тако проседеше у разговору дуго.
— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. — Што, није он ваљада Турчин! — Кажу, не ваља се... — Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Толики свет помори и затоми. Чујући то царев син, мало се забрине, па рече баби: — Шта ћемо сад? Ту су ваљада и моја два брата пропала.
Кад дођу у прво село, а то дјевојке ухватиле коло па играју, ваљада је била недјеља или какво весеље. Кад угледа ђак дјевојке, зачуди се каква су то створења, па онако мало као весео и
Ћипико, Иво - Приповетке
Помисли да је он и онако извршио покору, па је боље помирити се. А ваљада и сам Павле увидео да је непоштено радио, и биће да га је закон освестио...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Ваљада су то учени људи — Пита један овог казивала —, Па умствују како је постала Сад комета што по небу блуди; Ил’ су какви
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Зима, велиш? — Да, зима, зима! Колико ли је само свијета помела мећава на 'вој планини! Видио си, ваљада, оне гробове изнад мог шјенокоса... у 'ном пристранку? — Јесам. — Оно су све пометенички и гињенички гробови..
Ћипико, Иво - Пауци
— рече Илија и сневесели се. И паде му у исти час на памет да је газда сва три дизела купио за триста талијера, а ваљада и за мање. —Чудо је! — повика као за се. —Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, намећу се...
Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...? Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? И он не може више да мисли, бол га савладава. Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кмет, опет, подигô губер, од жеге ваљада многе, Па слатко, спокојно сања, а зефир хлади му ноге... Амор се над њима наже.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Био је, али са хаџи-Ристом. Заједно дођоше и прегледаше колико су чивчије кукуруза донели, и онда одоше. Ваљада ће опет да се врате. Нарочито хаџи Риста.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Што не бију бубњи и свирале? Што с̓ не вију алаји барјаци?“ Вели њојзи слуга Милутине: „Драга госпо, мајко Анђелија, ваљада је господар на ручку, па у здравље пије рујно вино и за срећна пута бога моли, зато су му слуге гологлаве; што су
кад се у планини развије цвеће. Уз стих кад порасте ружа на божуру Вук каже: „Овдје ружа ваљада значи божуров цвијет, као што се и начињен од чега му драго на ружу налик цвијет зове ружа“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пророк не рече за цара Озије живота доби, ама смрт му обележи! У томе ваљада има потајна смрса. Ето, то би каил био изодрешити вама данас ако би се како могло бити, а ако ли не могу се довити
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове. Једини, велим, јер он је