Матавуљ, Симо - УСКОК
Бремена за њим, на погнутим женским леђима, напомињаху вâле, који би се неприродно ваљали уз брдо један за другим! И та поворка, уз голе, љуте крше, под натмуреним небом, бјеше символична!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
буре и олује чупале су из корена и с хуком обарале огромно дрвеће, набујали потоци јурили су као помамни по ждрелима и ваљали камење; звери подивљаше: лавови су рикали тражећи плен свој, зверови се клали и прождирали једно друго, змије су
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
облаци, оморени и отешчали од оргијања, одозго тамни и вунасти, а одоздо јарко забљеснути сноповима сунчевих зрака. Ваљали су се по том разбојишту и омашћивали рубове гримизом и жеженим жутилом.
Ћипико, Иво - Приповетке
И гонили би се дуго и ваљали по успаљеном стрништу не осећајућ сунчеве жеге ни удараца наизменице и чисто би заборавили и на саму стоку.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Бугари. Бугари... — Стој... станите... Одозго низ падине брега се ваљали згуснути редови. Били су мрки, светлуцави. Видели се други како прелазе реку, и пењу уз падине црвенога брега.
Ћипико, Иво - Пауци
Платиће на јесен, пошто газда зацијени. — 'Вала ти, господару! — вели Војкан. —Нека вас! Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме... А што би сада од блага, да није вас? Илија приђе господару, рукује се с њиме.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
се и љутио, па кад бих и сам дошао до уверења какву сам будалаштину насликао, придружио бих се осталима, те смо се ваљали од смеха, док нас не би Макарије изјурио из цркве, псујући на сав глас и говорећи како смо гомила безбожника и ђавољих
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Паланка је такво решење примила, прво, уз ироничан осмех, са овим додатком: „Наравно да ти разлози духовном суду не би ваљали у другом случају брачног спора; али ваљао је госпа Нолин поклон црквама, кажу, врло галантан!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Требало је прећи на острво Видо, али приста ниште је било пусто. Море се надимало, пенушави таласи се ваљали, и тек широким замахом ударали о камените степенице истерујући читав вихор воде. Деца су гледала престрашена и нема.
Окренуо сам коња и, полуокренут на седлу, довикнуо возару: — За мном! Потерао сам трком. Иза мене ваљали су се вратоломном брзином топови и каре. Кроз село смо пролетели.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како ублажити њену стрепњу? Да је на пустом острву, дечак би ставио писмо у боцу, а боцу бацио у море. Таласи би се ваљали, дани би текли. Море би догнало боцу до острва и принцеза би знала: негде у далеком свету један дечак мисли на њу...