Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Лепо, Милисаве, — вели уча, — ти си добро момче и доста се ваљано учиш... А јеси ли ми што реграције донео?... — Јесам, учитељу. — Па шта си донео, де кажи, благо учитељу!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при мети кмет. — Скупо, није вајде! — Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано! Погледајте ви, колика је то глава шећера! — Дајде, Ђуко, да видим!
Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано. Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо! Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— А зар им нећеш ништа казати?... — упита Петра. — А шта да им кажем!... Све је то честито и ваљано. Никад ниједно није видело штогод неупутно од нас!... Све ће то лепо радити и слагати се!... А после...
— одговори Јелица. — Да ниси Станкова? — Јесам. — Да си жива и здрава! Што ваља — ваља! Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... Јелица порумене, па оде гледати посла. На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу...
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
И Миш пророк ваљано се прихвати сланине, па кад се обојица добро наједоше, мачак Тошо предложи: — Сад хајде да подбрусимо шапе и да се
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Кад дјетету буде четири или пет година — даје му мати тај пупак да га развеже, па ће бити ваљано и знаће сваки рад отпочети без казивања.
Домаћица је женски старешина. Она је вршила поделу рада међу женским члановима задруге и надгледала је да ли они ваљано обављају своје послове.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Као уредник и покретач заједничких послова, био је ненадмашан. Имао је старинску представу о моралности ваљано урађеног посла: што је испод његове руке излазило, морало је бити добро изведено.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПЕТАР КОЧИЋ Готово сви српски крајеви представљени су у данашњој српској књижевности: Босну ваљано заступа Петар Кочић.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
све ово закувао па одмаглио, или, на крају, ја главом, који свеца изигравам и слушам таку бену, а не тражим виле да те ваљано измјерим преко леђа због твог тртљања, лоповије и твоје магареће вјере?
— Само ти вези, а ми ћемо записивати — нутка га командир. Ђуро ваљано уздахне, прижмири и отпочне: Ево Пере, ево и жандара, ево правде међу два ханџара . . .
— Куме Перајица, јесу ли они баш озбиљно, овај, то ...издајници? Издали, каже, земљу, борбу, а? Перајица се, ваљано и темељито, усекну у некакав сив пешкирић, обори поглед земљи и поче да набада ријечима као да нешто врача и чита из
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кад коња видиш, чувај се врага, њему не треба наићи страга. Овцу већ можеш и за реп вући, она се не зна ваљано тући. Прогони мачке. Морам ти рећи: то ти је стари обичај псећи. На мјесец лајеш?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тешко нама! Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано. Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...
А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина. Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра
те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...
Е, брате, ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Зар истина? — истрча неко с питањем. — Хм, да видим... тек нек се и он уплаши. — Е, ваљано! Па шта му још каза? — и ту Митар крупно опсова. — Море каз'о сам му много; каз'о сам му... хм...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ха, побро, је л’ то снајка? Жива и срећна била! Гле ђавола какву је цуру преварио. Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. — Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци.
— одговори Вујо. — Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. — Ваљано, побро! Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. — Беспослица! Какво венчање.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И сваки пут унеколико другачије. Ваљано прочитати „Мост на Жепи“, то у првоме реду значи: наслутити потенцијално поређење тамо где, наизглед, никаквог
Да ли се при томе мислило на његову лепоту? Наравно, не. Јер се мислило да је тачно, или да је добро, или да је ваљано, или да је прикладно, односно – да је у нашем случају добродошло.
Прво, никакво нам критичарево и теоријско објашњење не може помоћи до ваљано доживимо неку поетску поруку ако за такву врсту поруке немамо „поетско ухо“.
Али ако је од њега почело, ако је био водећи писац наше авангарде одмах после Првог светског рата, не можемо га ваљано тумачити занемарујући књижевноисторијски контекст.
Она је заправо део те културе, па је стога не можемо ваљано тумачити, нити можемо разумети њен развој ако је посматрамо изван обухватнога културног контекста.
Страх да због тога нећу ништа ваљано урадити наводио ме је да се бар строго држим саме књижевне уметности, да не прелазим њене границе, а да ми предмет
Али та књижевност, у целини као и у деловима, није ваљано проучена. Духовне вредности, међутим, које она садржи почињу да зраче тек кад их расветлимо, на дневно видело изведемо.
А без извесне стручне или научне дисциплине (и, разуме се, свесног методолошког ограничења) не могу се ваљано проучавати они обликотворни поступци који чине поетику.
морамо ослободити притиска тромог и пипавог деветнаестовековног позитивизма, који је деценијама успоравао рад на ваљано научно припремљеним издањима дела наших писаца. Други пример била би дела наших старих писаца.
Шири и прави контекст је у ствари европски, и он се све више мора наглашавати. наш симбиоза се, на пример, не може ваљано разумети ни предавати без увида у француски симболизам, као ни Црњански без увида у немачки експресионизам и сл.
Чак се није ваљано анализирало ни шта је стварно Вук узео као основицу књижевног језика: да ли заиста само „простонародни говор“ или је
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
занимљиво само по себи, нити зато што открива недоумице које је писац у размаку од десет година решавао настојећи ваљано да компонује роман - а Станковићу се то није лако давало - већ је занимљиво и зато што је уграђено у коначни текст
Ликове Станковићевог романа, према томе, не можемо ваљано разумети ако пре тога до у потанкости не расветлимо сложено грађен лик главне јунакиње - можда најраскошнији лик који
којим писац окружује ликове покаткад толико утиче на њихово понашање да га без „урачунавања” природе пејзажа не можемо ваљано разумети.
Очито је да се о књижевним својствима стиха Милоша Црњанског не може ваљано говорити ако се за обилази његова ритмичко-интонациона страна, а она се мора заобилазити све док нисмо у стању да
Али се такође ни о књижевним квалитетима његове прозе не може ваљано судити ако се занемарује особит склоп његове реченице, а он се мора занемаривати све док нисмо кадри да покажемо како
И тек се ту, у ствари, може ваљано сагледати са каквом је све чисто књижевном сврхом саображена нова и необична реченица Милоша Црњанског.
у згуснутоме виду нека од својстава на која смо мимогред указали у Сеобама; која смо пре наговестили него што смо их ваљано образлагали.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Гага сина ћуши Па му рече: „Рâно, Кад већ у сну крадеш, Кради што ваљано!“ КО ОКО ЧЕГА „Око свеће лептир леће, Љубав њему не да мира, А кад јутро освануло, Нит’ је свеће ни лептира.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
разлога још и стога што се никако не би могло рећи да је довољно испитана, и што је, уосталом, и није лако ваљано упознати.
Један од језика, као што је познато, био је народни језик српски — простосербски. Њега нико ваљано није познавао, нико се њиме ваљано није умео ни служити, иако је о томе маштао већ Орфелин, иако је Доситеј у томе
Њега нико ваљано није познавао, нико се њиме ваљано није умео ни служити, иако је о томе маштао већ Орфелин, иако је Доситеј у томе правцу учинио први заиста озбиљан
Сви прави писци добро знају да се потпуно може завладати само једном једином језичком доменом, — ако се чак ваљано завлада и њоме, — и да је свакоме правом писцу и та једна потпуно довољна, а до те мере да она сама може богато
Једва да је теже замислити лепшу, али и теже изводљивију жељу од те. Истина је у следећем: Данас је још немогуће ваљано израдити преглед развоја српске поезије у томе периоду.
Сâм, тешко да бих то питање ваљано могао решити и сада да ми није помогао др Петар Ђорђић, професор Универзитета из Новог Сада, својом расправом
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Књижевни рзавој почев од 1945. не може се ваљано разумети ако се не узме у обзир ова свим нова појава. Јер он ће у приметној мери зависити од општих
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И другара војника чохом по кожи рука груба добује лагано. А небо плаво, и сенке шарају пут. 2 И погребли га ваљано: Крстачу поболи, па име, Суботић Стано, читко по њој — мајка да га нађе, или љуба, или ко га воли.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Позвао ме је челник Лауш, господар жупе моравичке, наредио ми да напишем неке повеље, па како сам то обавио ваљано и брзо, даровао је манастиру стадо од тридесет оваца и неколико врећа жита.
ипак биле празне приче, ствари врло нејасне и несагледиве, предвиђања будућности у којима се људска памет никада није ваљано сналазила. Време је тражило нешто друго: да се зло излечи — да се Анка одвоји од мене.
Што год бих урадио, ситно или крупно, ваљано или траљаво, намах би сенка оне проклете стене и њезиних седам храстова, пала преко мога дела и горки укус пораза би
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Свеци и хероји нису никада из престоница. Те, такве људе, или вокација усами, или невоља усами; концентришу се ваљано, и онда, ако су снажни, свеједно је одакле су пореклом. Овај наш Мимић, мислим, не да се паланци.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) — расправљати ДЈЕЈАТЕЛНОСТ — делање ДОБРОДЕТЕЉ — врлина ДОБРОДЕТЕЛНО — с пуно врлине, честито, ваљано ДОЈАКО (заст.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
син једнога кобасичара, врло честитога човека, ваљанога и примернога грађанина, па је, разуме се, и син био на оца, ваљано И добро дете.