Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Аја! Ето уговорили смо да ми набавља жице за ћемане, набави ми најгоре — ничему не ваљају. Рекли смо да ми даје коња ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не да — већ жипчим овако пешке.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дође учеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити. Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја, прост човјек, смијем ударити на науку!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да је човек све, а сваки пиштољ добар, не би први пуцањ из чистог пиштоља био бољи, него остали, а седми, осми, не ваљају. Много зависи од чистоте цеви. Много зависи и од тога, како су танад изливена. Треба сачувати калуп, форму.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
вуку га вуку Ваде га из патоса Обично му само главу откину Тешко је извадити из патоса клин Мајстори онда кажу Не ваљају клешта Развале им вилице поломе им руке И баце их кроз прозор Неко други затим буде клин Неко други клешта Остали су
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
По ћилиму белом скачу Један другом на кркачу; Преметну се преко њушке, Ваљају се полеђушке. Гуркају се у том трку, Ћушкају се у том хуку, Ко их гледа не мож знати Играју ли се ил се туку.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
« Он је ушао у књижевну борбу са осећањем да старе ствари никако не ваљају и да су потребне велике, корените реформе. Са пуно свести о сопственој вредности и о задацима који му предстоје, он је
Милићевић, Вук - Беспуће
Већ су могли да спазе мноштво људи који дижу грају, усијецајући пут у брдо; једни ваљају камење и слажу га на путу, други ударају гвожђе у тврду стијену и ударци бата одјекују у ували; види се четица људи
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Шта ти не раде! Облаче се у мушка одела, плаше једна другу, ваљају се по трави у сенкама од дрвећа по башти. А Нушка им коловођа.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Пред странима је, прости ме, срамота н безобразно говорити, некмоли радити. Видиш и твоје аљине не ваљају ништа. Какав ти је то фистан нарогушен? ЉУБА: То није фистан, него рајфрок.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сунце сија, а земља плитка... Срце думбара по грудима као мал. — Ето их! — викну Радојко и полетесмо ка пушкарници. Ваљају се разорне гранате, па кркоре парајући ваздух, час јаче, онда слабије, као да се сустижу, затим вратоломном брзином
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукуруза.!... Славне наше припевалице!.... — Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би: — Ох, ох, што је слатка
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сви га, брате, жељковаху, а мимо свијех Црногорчад љута. Не да се љуљушкају, купљу и ваљају само, но да се крвницима свете. Ђурђев данак ’ајдучки састанак...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
те се њима бију између себе, па који надвладају, они род од љетине привуку на своју земљу; они и онако ломе горе и ваљају велико камење. (Јак као вједогоња).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Постиђен пред Чађевићем, Аћим гласно проклиње сина и жури. Ваљају се магле, тешке, густе. На дрвећу шушти иње. Чађевић застајкује, заноси се и саплиће, удара коленима о обале целца.
Попа, Васко - КОРА
ударају о плавет И падају на јастуке Куће нам се крију Иза уских леђа Шаке се хватају За нејаке облаке Вене нам ваљају мутне Постеље и столове Изломљених костију Подне на руке нам пало И смркнуло се Отворена рака на лицу земље На
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ту ти је једини Господ Бог сведок. А кад си се вратио она не може да ти се наприча о поштењу. И све друге не ваљају само она поштена. Она ни за једну није, вели, сигурна.
А шта гледам? Ево шта, душо моја. Дакле: тезга; јесте тезга. А по тезги, као јастуци напуњени месом, ваљају се огромна прса, њена сопствена прса. Бога ми, јесте: њена прса. А глава?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Затим се зачу велика грмљавина и штропот, ланци звече, лајтови се ваљају, каце лупају, ватра се кроз под просипље, — наједанпут се врата отворе и у собу дође враг па га пита: — Шта радиш ти
Кад он то рече, враг изађе ван, ал̓ се замало опет чу велика лупа и ондрљевина, лајтови се ваљају, каце лупају, врући и усијани ланци кроз собу испред њега пролијећу, ватра се кроз под просипље, мачке маучу и дрече,
Ћипико, Иво - Приповетке
Нашао се према отвореној пучини у дражици на песку. Ту се осетио као да је на жалу у своме селу. Испред њега таласи ваљају се мирно, једнолично, тек што му до ногу не допиру, а пучина блиста у сунцу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Има л’ у цара и најмоћнијег Овако харем да је намештен? Далеко тамо брда, планине, Кроз њих се хучне реке ваљају, Те даље носе тешке бродове С богатом робом сјајног Истока, А тамо видиш старе грмове Где се из младог шибља
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛВИИ Други на гроб плоче мећу И ваљају на њих хриде, Е да спомен дуже траје, Да с’ гробови даље виде. Нека ради ко шта хоће, Слободно је, свак по своме,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја помислих у себи: — Вала, ево зиме! Благо оном кто имат чекати ју с чиме! У кога се ваљају гојани по свињцу, Кто се рујну радује у подруму винцу, Кто у бечку проколе ред по реду слаже, У кога се ваљушци по
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ј. се употребљује и у љубавним врачањима и гатањима. На Ђурђевдан девојке се пре зоре ваљају по јечму »да момци јече за њима« (у Левчу, Караџић, 3, 1901, 123; СЕЗ, 7, 105).
лек коњу од гунтураћа (СЕЗ, 17, 581). Болесници од шуге и од »суве лише« ваљају се на Ђурђевдан по росном јечму (СЕЗ, 17, 564; 568; при том се каже три пута: »шуге, шугице, бојте се јечменице, с
Коприва. У Врањском Поморављу, чим чују прву пролећну грмљавину, к. се оките и ваљају по земљи они који су били жетеоци — да их не боле леђа и да се по њиви ваљају дебели снопови (СЕЗ, 86, 1974, 104).
се оките и ваљају по земљи они који су били жетеоци — да их не боле леђа и да се по њиви ваљају дебели снопови (СЕЗ, 86, 1974, 104). Кромпир.
Ћипико, Иво - Пауци
А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак. Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
мрсећи срдито гриву, Он пуста прелета пола, ливаду, поље и њиву И мутне растури вале у хучном полету своме, Што стење ваљају с гора и храшће столетно ломе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Он постаје толико јак да се не може више ни звати тим именом. Изгледа као да се са неба ваљају ка Земљи безбројне реке. Ваздушни притисак пада нагло.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Погледајте корачање, погледајте ногавице. Али то одело није овде рађено. Ево како ја мислим, мајсторе. Рукави ако не ваљају, има капут; капут ако је с фелером, ту су рукави. А панталоне, то вам је ногавица, и шлус.
Власт, као обично у случајевима хајдучије, и немоћна, и нетражена. Хајдучке дружине нестају онда кад више не ваљају и саме се истребе. Док су организоване, свако очекује сигурну освету, и злочинце не туже жртве и не гони суд.
— Па шта је то онда? свет натрашке? деца ваљају, људи не ваљају? — Бојим се — вели учитељ — да такво нешто и јесте, нарочито по паланкама, где нема самоће, нема
— Па шта је то онда? свет натрашке? деца ваљају, људи не ваљају? — Бојим се — вели учитељ — да такво нешто и јесте, нарочито по паланкама, где нема самоће, нема стојања пред
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А кад је подлога рђава, онда не ваљају ни бубрези, ни јетра... — Па чиме их лечите? Медицинар слеже раменима, и насмеја се болно једним крајем усана.
А отуда допирали јуришни усклици: — Уреее!... Уреее!... Уреее!... Долине хуче, као да се са брда ваљају бујице. Непријатељски се редови разређују, али наступају нови, свежији, жешћи. Поља и њиве су покривене лешевима.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Није ли све једно — земља и прах! Кошчине ка камење ваљају се... И што је то од нас? Јучер, мој мили садруг, ка неки ми у телу зглавак, А саде, ка неке мршине липсале Од њега се
А што сад више тражиш? Иди си својим путем, нама ти новци крвнички више не ваљају: ако их ти однео, ако одбацио.« Дочу Јуда од њих тај чемерни му разговор од свештеника жидовских.
Каде свашто живо држиш и храниш, то дај и нам коју год пажит. Ка нечистим, дај нам скоте нечисте, којено се по блату ваљају, — закажи нам да идемо у свињско стадо.« И ето, већ они пасу.