Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Спремљено је све као што су синоћ уговорили. Чича Мирко је ишао до попа, те га замолио да и он с њима пође, ваљаће очитати што. Пурко извео Живановог вранца без белеге, још непочишћена.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Уосталом, шта било да било, носим га са собом. Ваљаће бар за ракију. Истог тренутка осјетих како се џак заједно са мном диже у ваздух.
Матавуљ, Симо - УСКОК
остало завеза и пружи кнезу: — Нека ово код тебе, па ако бог дâ, на прољеће саградићу мало куће, а ако што претече, ваљаће и то. — Велиш ли од истине да кућу зидаш међу нама? — запита Драго. — Велим и желим! — Нека ти је са срећом!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ И ту се деда за леђа прими, застаде часком па ће ти рећи: „И ја сам, канда, уморан мало, ваљаће негде зеричак лећи.
Страдаће, богме, комети реп, ма како био кићен и леп!“ Затим деда, чича врашки, купи фењер кочијашки. „Ваљаће ми он у тами, у Кумовој густој Слами, кад авион скрене с пута и залута.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Жена му рече: — Немој дуња, јазук је, ваљаће нашој ђеци дојдуће зиме, него му понеси смокава један кошиц: милије ће цару бити но дуње.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Имамо. Да знаш: зарада нам је код тамничара... То ти узми код њега што ти је потреба, па понеси кући... ваљаће ти, — одговара Спасоје, и очито жали оца. —А како мајка?
— и пружи јој скленицу вина. — Наздрави, стара! —Фала ти, сине, ваљаће ти за душу! — и дрхтећом руком принесе скленицу к устима.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
температури не баш увек академској; али, захваљујући баш њему увек тако да се главно питање није могло забашуривати ...Ваљаће међутим, ипак, једном већ израдити врло прецизну историју развоја српског књижевног језика од, рецимо, Орфелина до
заиста превод, или се можда и ту крије нека мистификација, нимало изненађујућа у књижевним поступцима Орфелиновим, ваљаће тек решити пажљивим проучавањем руске књижевности XВИИИ века а са становишта Орфелинових веза с њом; јер у Сјетованију
Ћипико, Иво - Пауци
— упита је мирно младић . — А ја сам те гледа... — Окаснила сам... — А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? — Ваљаће... У кући се не може издржати... Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Јованче се најежи. — Ко би знао шта нас чека данас? — Тежак посао, копање — одговори сталожени мајстор Мачак. — Ваљаће добро запети. Спустише се у јаругу испод нагнуте стијене и наизмјенице стадоше да копају наоштреним Лазаревим ашовом.