Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
убилачку, потвору, похлепу и намере зле, руски логор, тамницу немачку, брата што удара а не гледа где, мацке у Ваљеву, вешала у Чачку, метак за да, конопац за не, све сам преживео, загледан у тачку, у ону све даљу, све сјајнију
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
само још три сестре памтим: Станију, која је била удата за Живка Дабића у Јаутину, Марицу за Јованом Вилотијевићем у Ваљеву, и Марију удату у Таково за попа-Павлова брата Матију.
су сва движима добра, а тако исто и жене и децу испратили у Ужице и Соко, а неке и преко Дрине, а они, сами војници, у Ваљеву остали.
У то време било је у Ваљеву 24 џамије, и говоре да је било преко 3000 кућа турски’, а 200 хришћански’. Ми дотерамо из села четнике, али како се
Наскоро после тога поручи мени из Бољеваца неки Арса Андрејевић, мој стари познаник (он је рођен у Ваљеву, па убио Турчина и утекао у Срем) да идем да видим цара.
Кад ја кажем Мијушку да хоћу да идем да видим цара, не беше му мило, него ми рече: ,Остани ти у Ваљеву, а ја ћу ићи у Фенек.
У то време тукао се ћесар са Турцима, и сад не знам, или по заповести ћесара, или због тога што су се Турци прикучили Ваљеву, крене се сав народ к Сави.
момака између Панчева и Београда у некаквим ритовима 15 дана чувао ћесарову војску, а кад се Београд предао, опет се к Ваљеву повратио.
Тек после године дана поставе Турци своје судове по касабама, и тако у Ваљеву је био муселим и кадија, а он у нахији кнез као и пре немачког рата.
Неки Турчин, Муста-бег Јајић, који је у прошлом рату примио у бојевима пизму на мог оца, рекне у Ваљеву: ,,̓0ди-де, Алекса, да ти нешто кажем.
своја места за суђење, тако је Асан-ага, брат Осман-паше из Сребрнице, закупио муселимлук, а брат му кадилук у Ваљеву (то су били обадва стричеви оног доброг Хаџи-бега, нашег српског пријатеља у последње Карађорђево време).
Године 1794. у Ваљеву бејаше муселим Асан-ага из Сребрнице, и хоће народ да глоби, но мој му отац стане на пут и не да; зато се заваде.
Асан-ага из Сребрнице и кад види да није кнез погинуо и да ће се његово коварство открити, а он по̓вата оне Турке и у Ваљеву и̓ подави, да га не би исказали.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сава се на шао с њим у Ваљеву и ту, реч по реч, готово су хтели да се сваде зато што се капетан, по свом обичају, хвалио како је он увиђаван и како
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву. Стојан Чупић и Милош Стојићевић распоредиће Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Одговарала је некако лењо, па ипак све тачно. Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају, и који за
Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију у свим могућим облицима. Ја опет ходах с њом по Ваљеву. и би ми необично тужно. Не знам колико је то трајало.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
постао је начелник Министарства просвете. 1868. буде стављен у пензију, и до 1874. живео као пензионер у Ваљеву. Од 1874. до 1878. бавио се у Црној Гори. 1878. вратио се у Србију и настанио се у свом родном месту, у Ваљеву. 1892.
Од 1874. до 1878. бавио се у Црној Гори. 1878. вратио се у Србију и настанио се у свом родном месту, у Ваљеву. 1892. Народна скупштина, у знак народнога признања, одредила му је годишњу помоћ од 4.000 динара. Умро је у Ваљеву 21.
1892. Народна скупштина, у знак народнога признања, одредила му је годишњу помоћ од 4.000 динара. Умро је у Ваљеву 21. јануара 1895. године. КЊИЖЕВНИ РАД.
Исте године буде постављен за учитеља у Лешници, а 1851. у Тополи. 1852. пређе у судску струку, у суд у Ваљеву, потом у Београду. 1852. постављен је за чиновника Министарства просвете, а 1855.
ГЛИШИЋ ЖИВОТ. — Рођен је 7. јануара 1847, у селу Грацу код Ваљева, у сељачкој породици. Основну школу свршио је у Ваљеву, гимназију у Београду, 1871.
Од 1883. до 1885. он је предавач гимназије у Ваљеву, где је, крај Љубомира П. Ненадовића, провео неколико плодних и угодних година. 1885. дође за предавача у Шабац, 1890.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сутрадан продужисмо... Мислили смо да ћемо ка Шапцу, али пук крете на супротну страну, ка Ваљеву. — Море, шта те се тиче!... У рату се никад не пита зашто ово, зашто оно. Иди тамо где ти се нареда!
а, услед непрекидног маршовања у разним правцима, изгубили су оријентацију, па им је свеједно ишли на Шабац, или према Ваљеву. Они само по пуцњави цене на којој је страни непријатељ. Уз пут наилазимо на збегове. Сигурно су из околине Шапца.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Прво га себи позове Милош Обреновић и наложи му да Мачву подиже на устанак. У Ваљеву, где су се састали, Стојан је гледао у Милоша, који се такође био изменио: то није био онај млади војвода из Првог
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Нисам вам давно писао, а сад сам наредник винансијски на Чеврнтији. А знаш да смо се окумили кад оно у Ваљеву кадар ослужисмо, па кад се веселисмо код мејане ,Јадра‘.
двојицом у сталном кадру служио, и чуди се да се Мија, који је увек добро памћење имао, не сећа кад су код „Јадра“ у Ваљеву оно вече седели сви заједно и лумповали за сретна пута и што су кадар пребринули, и кад је Мија обећао Милићу да ће
с ручком носили, па Икета наваљује и салеће да се Мија прими кумства и одржи реч коју је дао код мејане „Јадра“ у Ваљеву, кад је заиста рекао од речи до речи: Где будеш да будеш, Милићу“, и све тако упорно да Мија нема куд нити сме да
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Био је оборкнез у Подгорини. Погубљен је у Ваљеву јануара 1804. Кнежина је била мања од нахије а већа од среза. „Првијех година владања Милоша Обреновића“ — каже Вук —